Ognjen Popović Muzički miks za 21. vek
Večeras u okviru Beogradskih muzičkih svečanosti na Kolarcu nastupa „Balkanska kamerna akademija“ klarinetiste Ognjena Popovića koji paralelno vodi i etno-džez sastav „Ognjen i prijatelji“. Dve godine nakon diska „Brate, frate“ (PGPRTS), ovaj multinistrumentalista na duvačkim instrumentima istrajava na svoja oba muzički raznolika projekta, a priveo je kraju snimanje novog nosača zvuka grupe „Ognjen i prijatelji“ koji bi u izdanju „Automatika“ trebalo da se pojavi na tržištu. Nedavno, tokom Olimpijskih igara u Atini, u Srpskoj kući Olimpijskog kulturnog centra Ognjen je nastupio sa oba svoja ansambla naizmenično otvarajući i zatvarajući raznolike etno i klasične muzičke „zavese“.
- Taj koncert u Atini direktno je prenosila televizija pa je ideja o naizmeničnom miksu klasike i tradicije imala mnogobrojnu publiku- kaže Ognjen u razgovoru za „Blic“.
Deo ste tzv. etnotalasa domaće muzike kome ste se i pored klasičnog muzičkog obrazovanja priklonili! Da li ste se teško odlučili na taj „krosover“ gest?
- Etno, klasika i džez na jednom mestu predstavljaju zaista pravi muzički miks za 21. vek, ako se ja pitam.To je formula za dobar fjužn. Mada, priznajem, da mi je neko pre nekoliko godina pričao kako će moja muzika zvučati kao na novom albumu, začudio bih se. U principu sve teži će biti proboj na muzičko tržište u uslovima izuzetno jake konkurencije i razuđene žanrovske izdeljenosti. Mislim da budućnost muzike leži u miksu elektronike i starih, tradicionalnih instrumenata, pa ću, lično, i u novom milenijumu ostati veran i Balkanu i klasičnoj muzici i džezu i to na instrumentima koji se sviraju.
Mnogi predviđaju opstanak klasične muzike samo ukoliko se prilagodi novim načinima izvođenja?
- Kad je reč o izvođenju klasične muzike, tu nema šta da se dira, odavno je sve već napisano. Svi novi pokušaji u okviru klasične muzike uglavnom ne uspevaju. Mislim da su Mocart, Betoven i ostalo društvo sve već napisali i da tu ne bi trebalo ništa ni menjati ni ubacivati. Način na koji se danas elektronika kombinuje uz Vivaldija, recimo, prosto je- kič! Tu nema mešanja, nema potrebe za takvom fuzijom jer je i klasična muzika po sebi već fuzija.
Surfujući planetranim morem predstavnici današnje „svetske muzike“ plene upravo autentičnošću podneblja.
- Pored mnogo nastupa u zemlji i inostranstvu prošle godine je etno preko „Balkan fjužn stejdža“ ubačen i na Egzit festival. Svirali smo na festivalu u Ohridu, na Lentu u Mariboru, u Beču, Moskvi i San Petersburgu a nedavno i u Ženevi. Moj rad se bazira na kvalitetnoj instrumentalnoj muzici. Pokušavam da sjedinim muzičke stilove Balkana: Rumunije, Bugarske i Srbije...a na ovom novom albumu i Južne Amerike. Uglavnom snimamo sve svoje nastupe i kad bih pustio snimak nekog od njih, kad je reč o reakciji publike niko ne bi verovao da je reč o nastupu u Ženevi. Mnogi bi pomislio da je Donja Drlopa ili Sefkerin. Mladi su to tamo prihvatili kao da su odrasli uz moju muziku.
U želji za prilagođavanjem, na novom albumu ste izgleda izveli znatne tehnološke zahvate...
- Velika razlika je u tome što više nema kontrabasa koga menja električni bas, a najbitnija je promena da sam uveo bubanj. Standardno, nasnimio sam saksofone, ubacio G alt klarinete i kaval. Gostuje Brankica Vasić, sjajna pevačica. Kao nikad do sada iskoristili smo i vokale u četiri, pet numera. Tekst za „Kako mi bude“, nešto poput parodije na narodnjake, uradila je moja majka i priznajem dosta je luckast. Volim da se šalim sa nazivima pesama. Imam jednu novu pesmu koja se zove „Tandaramandara“ i to mi zvuči kao mogući naslov novog albuma.
Post je objavljen 07.10.2004. u 19:49 sati.