>> crtice iz djetinjstva <<
Load error…pisalo je na ekranu, dok je drug pokusavao sa srafcigerom namjestiti glavu, mi smo ostali gledali u treperuci ekran. Jos jednom, sada dobro zvuci. Bila je to rodjendanska zabava. Deseti rodjendan. Imao sam na sebi novu majcu, neki ragby natpis, i bila je u onoj pirgastoj sivoj kombinaciji boja koja me je tada obarala s nogu. Mislio sam da izgledam super. Cinilo mi se da je to to. Majca, kengurke, i ja. Ma di ce naci takvog momka. Proslava je pocela nesto kasnije nego prijasnjih godina, sada sam napunio deset i neke stvari su morale doci na svoje mjesto, jer sve to dodje na svoje kad tad, a ja sam mislio da je moje vrijeme upravo pokucalo na vrata. A pred vratima je stajala sama, imala je neki zamotuljak u ruci, i one rupice kad se nasmije. I to je bilo to. Vise nisam trazio, ali ona je, i nije bilo te ragby majce koja bi pokazala sta osjecam prema njoj, i da prijatelj ponekad je prijatelj, ali uglavnom na kraju pozeli da se slovo lj sa kraja preseli na pocetak rijeci i da se prijateljstvo pretvori u ljubav. S deset godina nisam razmisljao racionalno, nisam ni morao. Moje je bilo da donesem jos koju stolicu pred ekran i da konacno ucitam neku igricu. I bas mi nije poslo za rukom da tu igru koju sam ja htio odigram s njom. Odigrali su je neki drugi likovi, umjesto mene, a ja, ja sam se previse zadrzao u boxu, jednostavno nisam imao dovoljno konja koji bi me odveli ispred ostalih ili bar dovoljno iskrenosti da prevarim to crveno svijetlo na semaforu koje me je toliko puta zaustavilo prije vremena, a mogao sam proci, pa makar i na zuto.
Post je objavljen 13.05.2004. u 19:27 sati.