Iako se vaša domaćica svojevoljno povukla u studentsku osamu zarad rekreativnog popunjavanja indeksa raznoraznim ciframa u rasponu od 6 do 10, ipak nije odolela da sinoć ne nacrta svoju omladinsku zadnjicu na još omladinskijem festivalu Vybe na kojem su nas svojim prisustvom, između ostalog, počastili X Press 2, Gus Gus, Thievery Corporation i Faithless. Kako je festival za cilj imao slanje meni neobično drage poruke o potrebi što hitnijeg formulisanja politike za mlade, nije mi bilo druge no da to podržim navlačenjem svojih old skul patika marke Addidas i pojavljivanjem u svoj svojoj veličini u razumno vreme i na dogovorenom mestu.
Festival je prethodno propratila jedna meni ne-tako-draga odluka o promeni lokacije. Naime, nakon spoznaje da ću festival svojim grandioznim prisustvom uveličati i ja, organizatori su uvideli neophodnost iznalaženja većeg prostora te su onaj otvoreni na Kalemegdanu zamenili onim zatvorenim na Sajmu. Kako je ta promena sa sobom nosila široki potencijal znojavosti i zalepljenosti, meni je ostalo samo da se razgolitim uz nadu da će moja sporadično diskutabilna figura ostati neprimećena u masi drugih nevoljnika sa istim temperaturno-kilogramskim nedoumicama.
Na ovaj je festival, kao i na sve ostale, najveća filozofija bila - ući. Organizatori su se potrudili da najveća ulazno/izlazna zabava zapljusne upravo one sa VIP propusnicama tako da je vaša domaćica, ponosna vlasnica iste, prošla kroz sledeći drill barem četiri puta:
(Pipkanje od strane obezbeđenja. Kvota seksualne predigre za ovaj mesec – ispunjena. Preturanje po mojoj torbi te pobedonosno pronalaženje ubojitog oružja.)
"Izvinite gospođice, moraćete da ostavite sjaj za usne kod nas"(ruka pokazuje na ogromnu kartonsku kutiju)
"Zašto?" "Zato što nam je naređeno da oduzimamo sve te sitne stvari"
"Hm ... a zašto?" "Zato što one mogu biti opasne po izvođače"
(Pogađate, moja zla namera da nekog osakatim svojim L'Oreal Colour Watermelon Lip Gloss je sada načisto razotkrivena)
(........ petosekundno razmišljanje ...........)
"Ma znate šta, ovo je smešno, pa ne pada mi na pamet da vam ostavljam sjaj za usne, kojem je geniju palo na pamet da je to opasno?" "Pa znam da je čudno ali to je naređenje od šefa"
(.......... kraće razmišljanje te pribegavanje srpskom konceptu conflict resolution .........)
"Čujte, ja znam organizatora festivala (izgovaram ime, da ne bude da mlataram prstom za džabe), da li treba da ga pozovem ili ćete me pustiti?"
(.............. pogled pun osećaja za autoritet..................)
"Dobro, uđite, ali pazite kako se ponašate inače će biti svašta!"
Nakon ovoga (x2 jer sam treći put lip gloss naprosto stavila u secret compartment) dolazimo do cepača karata, u ovom slušaju bar-code-čitača karata:
"OoooohhooohooOOoohoho vi imate VIP, idite na drugi ulaz" (nervozno) "KOJI ulaz?" "Idite levo pa ćete videti gomilu sa VIP ulaznicama, tamo"
(nakon što sam otišla levo, pa još malo levo, pa toliko levo da sam postala Trockista, konačno iznađoh "ulaz za VIP")
"Izvinite ali ovo nije ulaz za VIP"
"Pa kako nije???!! Sada mi je onaj čovek gore (ruka pokazuje na nekog iz obezbeđenja) rekao da je OVO ulaz za VIP!"
(.... pauza za presabiranje....)
"A, pa onda verovatno jeste ulaz za VIP. Izvolite!"
Kako su me ove ulazne zajebancije koštale početka koncerta Thievery Corporation imala sam egzaktno minut da si pribavim tekući stimulans u vidu pića i pripremim se za ciklično mlataranje rukama u svim mogućim pravcima i smerovima.
Thievery je bio bez premca. Dok su njihovi sunarodnici ostatku Evrope na referendumu pokazivali srednji prst, oni su ovoj našoj ne-Evropi pokazali da se sa ostalih devet prstiju i nekolicinom glasnih žica može proizvesti sheer magic. Niz fenomenalnih izvedbi je sporadično prekidan uzvicima na francuskom konceptu engleskog (see: naslov) i nečemu što je sadržalo neprekidno ponavljanje reči Belgrade (smisao: nepoznat; efekat izazvan pominjanjem glavnog grada: postignut). Zabava je bogme potrajala sve dok joj nije došao kraj a meni je ostala samo nada da feeling neće biti upropašten sporadičnom dosadnošću Faithless-a i svih koji nakon njih slede.
U pauzi između Thievery-a i gorespomenute "svetske koncertne atrakcije", zabavljala sam se posmatranjem ostalih učesnika ovog kapitalnog muzičko-političkog događaja. Bilo je tu zaista svačega: muškaraca sa raskopčanim havajskim košuljama (Nick Slaughter style), muškaraca u šorcevima i potkošuljama (šifra: korzo u Bečićima), trudnica, žena u plastičnim kupaćim kostimima, žena u čizmama (?), žena u japankama, lezbejki (koje pritom izgledaju tako sumo-wrestling-zastrašujuće da mi dođe da pomislim da je u Srbiji lezbejstvo hormonalni poremećaj a ne seksualno opredeljenje). Ono što sam takođe opazila jeste da u Beogradu vlada jedan novi trend veštačkog sunčanja koji ću znalački nazvati Michael Jackson Reversed Syndrome. Pogađate, ovaj trend iziskuje da se preskoči prevaziđena fama "less is more" i da se svi, koji za to imaju finansijskih i ostalih mogućnosti, nakvarcaju do krajnjih granica rasne neprepoznatljivosti. Pitam se da li je to samo mene dugačka veza seksualno zabludela ili u tome stvarno nema ničeg što bi pokrenulo bilo čiji reproduktivni proces?
I pre nego što sam stigla da ovu misao razradim do kraja, na scenu su izašli Faithless i to u punom sastavu. Faithless je jedan od onih bendova koji je imao tu nesreću da im prvi i najveći hit bude pesmica koja je neobično volela da skakuće po mojim tananim živčanim stanicama te, za razliku od ostatka publike, na koncert nisam došla naoružana bogznakakvim entuzijazmom i željom da ih svojim neobuzdanim poskakivanjem preobratim u nameri da se nakon ove turneje raspadnu na sastavne delove. Neću biti dovoljno bezobrazna da kažem da su bili malo dosadnjikavi ali recimo da me nisu saterali u red za kupovinu svega što su ikad izvoleli da proizvedu. Dok se ostatak publike gibao do te mere da sam bezmalo pomislila da im se milion i po trihinela upravo razmilelo po guzici, vaša se domaćica minimalno tripovala a još manje hopovala. Moje misaono bavljenje određenom pljeskavicom koju sam spazila na putu do sajamske hale 1 su sporadično prekidale ne tako loše pesmice uz koje sam čak stigla da tu i tamo prođipam čisto da ne bude da sam ostala za džabe. Faithless su pošteno odradili svojih sat i po i sve bi se završilo lepo da na kraju nisu otišli sa onim užasavajućim "You're the best audience we've ever had". Well, too bad you're not the best gig I've ever seen, pa šta sad??!
Da završim ovu nadasve ispraznu sagu upitne smislenosti, i pored najbolje namere da ostanem na islandskoj atrakciji Gus Gus moje su noge – nenaviknute na život van domaćičkih borosana – ipak zavapile za odlaskom. Pljeskavica na kraju nije pojedena ali je zadovoljstvo festivalom ipak ostalo. Da mi se ovako prokleto ne spava sigurno bih proizvela još rečenica o smislu festivala, potrebi za definisanjem politike za mlade te svojim željama za buduće nastupe ali stvarno ne mogu. Dovoljno je da sam i ovoliko napisala 6 sati pred ispit, da se zna!
I za kraj par zahvalnica:
Hvala Slobsu za pomoć sa bliskoistočnom ispitnom tematikom
Hvala Ključu za izravan telefonski prenos noćašnjeg koncerta Duran Duran u Amsterdamu
Hvala vama što ste još uvek dovoljno blesavi da dolazite na blog nekoga ko je dovoljno blesav da ga piše 6 sati pred ispit.