Upozorenje za ljubitelje lakih nota: ovo nije takav tekst. Zabavna sam samo kada nisam praznično nahranjena kao krava. Dobrodošli ste da se zabavite ostalim postovima (mojim, naravno).
Da ne bude da sam zapostavila svoju tradiciju maltretiranja blogerske javnosti društveno-osveštenim Uskršnje-prvomajskim poslanicama, evo nekoliko misli i korisnih saveta čiji krajnji cilj nije popunjavanje nečijeg vremena između dva obilna obroka.
Kada se zapitate u čemu je to naša zemlja najbolja, šta vam prvo pada na pamet? Ekonomija sigurno ne, zakonodavstvo i sudstvo još manje a o obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti da i ne govorimo. Nekima na pamet padaju hrana, piće ili zabava a drugima sport, muzika ili film. Neki će se, pak, setiti i nekih anti-šampionskih kategorija, pa će reći da smo najbolji u korupciji i kriminalu i da nemamo premca u lenjosti, inaćenju i zavisti.
Sve se ove kategorije nalaze i na mojoj potencijalnoj listi i sa svakom se donekle slažem. Ovde ima i šta da se pojede i šta da se popije i šta da se vidi. Sportisti nas nisu oduševili na Olimpijadi, ni na Evroviziji nismo pobedili a ni filmovi nam više nisu duhoviti kao nekad ali, da ne budemo malodušni, za sve postoji sledeći put. Ipak, kada bih morala da se odlučim za jednu stvar u kojoj smo najbolji i da o njoj napišem par reči, mislim da bih se ove godine odlučila za
Neopisiv talenat našeg naroda da u potpunosti ignoriše probleme i potrebe osoba sa hendikepom
Nije vam palo na pamet? Nije ni čudo.
Apsolutno je neverovatno koliko je ova društvena kategorija kod nas marginalizovana. O ovim se ljudima u medijima toliko retko govori da još nisu napravljeni ni oni kurtoazni video spotovi u kojima se pevačke "zvezde" prave da im je do ovog problema navodno stalo. O njima ne brinu ni zakonodavci ni ustanove koje su za njih zadužene. Oni nemaju adekvatno zaposlenje, zaradu, pravo na jednake šanse. Dođavola, pola njih uopšte ne može ni da se kreće po gradu niti po objektima koji bi im po svim kriterijumima morali biti dostupni. Niko od njih nema novca niti mogućnost sponzorisanog pribavljanja aparature neophodne za dostojanstven život, normalan rad i funkcionisanje. Kada se samo setim visokih disabled-friendly standarda koji vladaju u drugim zemljama ne mogu a da ne poželim da ova zemlja barem par dana poživi u onoj reklami u kojoj je ceo svet podređen potrebama osoba sa hendikepom i u kojem se osobe bez hendikepa naprosto ne snalaze. Za cilj nemam dosezanje ni jednog ni drugog ekstrema ali moram priznati da su radikalna rešenja ponekad jedini način da određeni ljudi shvate poruku i da se, po tom pitanju, malčice angažuju.
Ono što je možda još bolnije od ove fizičko-tehničke izolacije osoba sa hendikepom jeste njihova društvena izolacija. Većina ljudi prema ovim osobama gaji neku vrstu straha ili predrasuda što svakako predstavlja prepreku međusobnoj komunikaciji. Neki ljudi se postavljaju suviše pokroviteljski i nameću svoju pomoć bez provere da li je ona zaista neophodna. Činjenica je da većina osoba sa hendikepom, iz raznoraznih razloga, nije u mogućnosti da u potpunosti vodi aktivan društveni život. Neki za to treba kriviti više a neke manje a na nama je da se potrudimo da statistike više ne budu tako depresivne kao do sad. U jedno budite sigurni, možda ne možemo da promenimo okolinu ali možemo da promenimo sebe i način na koji se mi odnosimo prema ovom problemu.
U tom cilju, odlučila sam da vam za današnje praznike poklonim deo brošure "Bonton - svakodnevna komunikacija s osobama sa hendikepom" u izdanju Udruženja studenata sa hendikepom.
Udruženje studenata sa hendikepom se zalaže za primenu socijalnog modela pristupa hendikepu u svim segmentima društva. Socijalni model vodi ka inkluzivnom obrazovanju, integraciji, punoj i adekvatnoj iskorišćenosti intelektualnih kapaciteta mlađih ljudi sa hendikepom, zapošljavanju, zasnivanju porodice i ostvarivanju ljudskih prava osoba sa hendikepom.
Iako sam dosta stvari iz ove brošure već znala, ona mi je pomogla da rešim neke preostale nedoumice.
Nadam se da će vam neki od ovih saveta biti od koristi i da će vam pomoći da date svoj doprinos u borbi za prava i jednake mogućnosti osoba koje imaju hendikep.
1. Osobe sa hendikepom ne treba nazivati invalidima. Nazivi invalid i invaliditet su zaostavština jednog medicinskog modela koji je doveo do potpune marginalizacije osoba sa hendikepom. Termin "osoba sa hendikepom" prvenstveni naglasak stavlja na osobu a ne na njen hendikep. Termin "hendikep" je prvi put korišćen u sportu da označi izjednačavanje mogućnosti takmičara. Ovaj termin ima šire socijalno značenje koje se odnosi pre svega na predrasude i ograničenja koja nameće društvo.
2. Ni od koga se ne očekuje da pokazuje sažaljenje u pristupu i komunikaciji sa osobom sa hendikepom.
3. Prema osobama sa hendikepom se ponašajte kao prema ravnopravnima jer oni to i jesu.
4. Ako vam se učini da postoji potreba za pružanjem pomoći osobi sa hendikepom, pitajte je da li joj je pomoć potrebna i na koji način koj je najbolje pomoći.
5. Obraćajte se neposredno osobi sa hendikepom a ne roditeljima ili partneru/ki, personalnom asistentu/kinji i slično.
6. Ako sa osobom koja je korisnik/ca kolica razgovarat duže vreme, pokušajte da sednete da bi mogli da se gledate u oči.
7. Koncentrišite se i budite strpljivi ako razgovarate sa osobom koja otežano govori. Obavezno zatražite da vam se ponovi ono što niste razumeli i nemojte glumiti da ste razumeli ako niste. Dozvolite toj osobi da sama završi započetu rečenicu i nemojte joj pomagati.
8. Sa osobom koja ima oštećenje sluha razgovarajte polako, okrenuti direktno ka njoj jer izrazi lica i pokreti usana pomažu u razumevanju. Ne vičite, ne govorite u uho i ako mislite da se niste sporazumeli, napišite poruku.
9. Osobe koje pored oštećenog sluha imaju i potpuno oštećen vid mogu da komuniciraju jedino ako dodirom ispisujete slova na njihovom dlanu.
10. Ne postavljajte indiskretna pitanja o hendikepu i uzrocima hendikepa osim ako sa tom osobom niste bliski.
11. Razgovarajte slobodno služeći se izrazima poput "vidimo se", "pozdravljam te, trčim dalje" ili "čujemo se" bez obzira na to o kom se hendikepu radi kod osobe sa kojom razgovarate. Nemojte se bojati pogrešnih izraza.
12. Prilikom upoznavanja ne izbegavajte rukovanje sa osobom koja ima amputiranu ruku, kvadriplegiju ili protezu umesto ruke ili šake. Možete se rukovati dodirom, levom rukom ili onako kako toj osobi najviše odgovara.
13. Pozdravljajući osobu sa oštećenim vidom, kažite i svoje ime. Ponudite svoju ruku ako joj je potrebna pomoć pri kretanju.
14. Ne hvalite preterano osobu sa hendikepom za obavljanje svakodnevnih poslova.
15. Budite obazrivi i strpljivi jer osobama sa hendikepom može biti potrebno više vremena da nešto obave.
16. Nemojte milovati psa vodiča osobe sa oštećenim vidom osim ako za to ne dobijete dozvolu jer je pas na "radnom mestu".
17. Pomagala (štake, štap, kolica) nemojte dirati osim ako za to niste bili zamoljeni, na kolica se ne oslanjajte jer su ona deo ličnog prostora osobe koja ih koristi
18. Ne parkirajte na mestima koja su označena za vozila osobe sa hendikepom. Poštujte vozače sa hendikepom, kada vidite nalepnicu povećajte razmak, adaptirajte brzinu, povećajte oprez. Treba uvažiti sporost u pojedinim radnjama u vožnji koje nastaju korišćenjem ručnih komandi ili sličnih pomagala u vozilu osobe sa hendikepom.
(ne znam zašto sam ovde naprasno dobila potrebu da kažem "Za domovinu s'Titom napred"? Možda zato što sam zapravo želela da vam poručim uživajte u praznicima i paz'te da vam ne zagori roštilj !! :))