Marketing
Konju jedan
Ma pusti me predahnuti
konju jedan mahniti!
Eeee,staro misto moje
pod sjenama borovine granja
radobolja mrmlja,vere se i drača;
Mrke hridi streme visoko sa strana
pune moga smilja,smokava i rogača.
Sve je isto,staro...samo,kao prije
ne čuje se buroviti val;
Ko bol jedan što s e u dnu duše krije,
ostavljeno šuti staro misto moje...
do mene mu nije.
Kroz vidilicu malu,di u suvoj travi
samo gušterica polagano šušne
ne javlja se ribar sa kapon na glavi
niti vidim one oči prostodušne.
Puno li sam puta ovdi,u hladu,
u večeri litnje na ronjenu bila
i podižuć pogled na miseca mlaadu
iz gustirne,žedna,ladne vode pila!
Bog zna di je sada?!...radobolja mrmlja
puna grmilica,srebra,travuljaka
i dok zlatna večer pada povrh grmlja,
nakrivljeno muči rodna gruda moja.
Ostadoše za mnom vrtli jorgovana
sjaj prolića moga,šum pisme i vaala
studena me jesen na po puta srela
i po meni pada suvo lišće s grana.
Ko ranjena tica što bi nebu tila,
Otima se duša iz jesenjih dana,
ali čudni vitar grabi je sa strana
pa je nazad baci nek ne bude cila.
Vijenci plavi,di je oskoruša,di je?!
Vitar huči,a ja mislin na te
i sve te gledan kroz bužu od ponistre
kako bereš pismu svoga poete.
Post je objavljen 13.12.2015. u 09:58 sati.