Duša ova ovom tilu ne pripada,
a nit ovoj planeti nije rada
kad me vidi , tek ponekad
čirne kaa da me se siti...
nije važno,neman konta
i misec je bez svog porta....
Rođena za velike stvari u srcu mora,kamena,soli,masline i drače di nogu polomiješ
da dojdeš u nju,a noge i dušu iscipaš da iz nje pojdeš.
Otkada znan za sebe sanjan «ala grande finale» dostojnog svih mojih želja i snova,ali neeeeee,ne more to tako bit,koza cila i vuk sit,ne mere pa bog i batina,pršut i slanina....
Uvik druga,u svemu ,svakome i svačemu druga....
Pri samom rođenju-Muuuuuuuućaaaaaaaaak!Dakle,nula bodova,rodilo se umisto ON,ONO,dakle žensko,srednji ebeni rod.
Onda,sideć na siki Grebena svoga u Zastivanju i promatrajuć kako sunce zalazi tamo iza Vidove gore shvatin da je Zemja okrugla i da se vrtulja uokolo Sunca.
Kasnije mi je rečeno da se to već poodavno prije moga postanka i zaglavljenja na ovoj Zemljici znalo.
Ih,neeeš ti!
Onda san strmopizdeknuć se sa didine koćarice «Ruda 1»,kad je najedanput okrenilo boforno ono silovito ,a iz čista mira,jerbo je pri toga bila bonaca skroz naskroz umrtvljena ,beš mi sve po spisku,ako nije.Iz koša me izvadilo da nisan uspila beknit , potaracala sve niz konope direkt pa pljus u priko boga ladno more i to prsimice,ne znan sad kako to bilo tačno,jerbo san se vrtuljala u zraku zrakomlatnoplovno u prazno,kojekako i svakako,tamburalo i okrićalo ovo sitno tilo u svin mogućin i nemogućin smjerovima dokle nije oplelo o površinu ćipo.
Bija je to rat.Tilo protiv vala koji je skupija svu svoju snagu i zaletija se u mene,gura prema dnu Zaliva,tambura me nemilice po rebrima i prikriva tilo modricama..Stisnila san zube i lamatala kroz bol,kroz koraljni greben koji mi je para kožu,kroz krhotine nečega šta se rascvalo i letilo s menom od cakla i slomljeni dil jarbola,svi skupa kroz debele koltrine algi i morske travuljine.Izronila konačno vatajuć zrak ko nikad pri i nikad posli toga.
E tad san ebla sve po spisku i zakonu gravitacije i onome koji ga je prvi stavulja .To je sve moglo bit,al nikako pa slobodno padanje.
Dakle ,i teorija evolucije krahirala mi ,a pisala žali bože cilu disertaciju u trećem klasu tamo neke....filozofske škole.
X+Y = Z, ni dan danas mi nije posve jasna ova jednadžba Ajnštajnova,a veze nema sa teorijon relativiteta i jedino di san bila prva,apsorvirala,ma šta apsorvirala,magistrirala ,bit će da je bija predmet zvani Apsurdizacija,ili Poltergejstova uspinjanja i padanja ,ili Na rubu znanosti,ko la finta «Dosjei X» ,ili jednostavno rečeno; Naučna fantastika,al opet sve to skupa lipi moj i šesni Arthur Klark lipo pospremija u svoju knjigicu i šta sad?!
Ništa,jedno veliko ništa....Ispalo da nigdi i ni u čemu ne mogu bit prva,osim u fulavanju ....
Ispada da i tamo di je po svin zakonima ove zemjice ,a i Univerzuma tribalo da san prva,ono opet se pokazalo ,drugaaaa,ma šta drugaaa?!
Treća.........aaaaaaaaaaa!!!!.
Definitivno triban svoj Planet i tačka.
Post je objavljen 16.05.2015. u 00:37 sati.