Marketing
Satirična papazjanija o pitanjima, Krimu i borosanama…
Pomočniće, daj obavjesti sve naše sjedničare da napravimo tim bilding. Moramo se nać i dogovorit kako ćemo za taj aktualni sat. Nek naši pitaju a ne da me oni njihovi opet gnjave sa nekim čudnim pitanjima.
Može šefe – spremno će pomočnik – di ćemo? Lišćevka il Šmitovo? Dal da vidim za odojka? Oćel doć i gospodin Marko sa Čikole?
Eeeee, ne, ne pomočniće. Nema sad vremena za to. Daj ti njih sazovi da se nađemo većeras u našim prostorijama.
Te većeri u “našim prostorijama”.
Eeeee dobra većer svima. Pozvao sam vas jer bi se trebali samo kratko dogovorit oko pitanja za aktualni sat. Da izbjegnemo njihova pitanja, vi ćete se prijavit za pitanja i tako ćemo ispucat vrijeme. Kužite?
Ovaj – zamucne pomoćnik – a kaj bi te mi mogli pitat. O ćem da pitamo?
E sad ćemo to dogovorit – veli čelnik. Ajmo za probu, nek svaki proba nešto pitat pa da vidimo. Evo, osoba A, ajd ti prvi probaj.
Osoba A: Čelniče, imam pitanje za vas. Eno baš ispred moje kuće pukla je ona šahta od kanalizacije i sad smrdi. Mislim, smrdilo je i prije ali sad je to za poludit. Ko je tu kriv?
Čelnik je lagano pocrvenio, duboko udahnuo pa krenuo tihim glasom, pa sve glasnije – Pa dobro kaj je sad to? Kaj ti sad s tim pitanjem tuj glumiš? Momu valjda. Češ mi još donest i slike na cedeju? O majke ti s kim ja radim. Pa rekli smo da treba izbjeć takva oporbena pitanja. Zato i jesmo tuj. A kaj je ovo kaj ti radiš. Ako ne smisliš nešto bolje, javi mi se jutri pa ću ti ja smislit nešto. Jel sad jasno? Aj ti osoba B.
Osoba B – Čelniće, svi smo svjedoci kako s gradske knjižnice svako malo ništo otpade. Ili komad cigle, il krova il fasade il dimnjaka. Ki je to delal i nadgledal i ki će platit sve te popravke zbog lošeg građenja?
Čelnik je poprimio boju, crvenkastu, negdje između kuhanog jastoga i kaberne sovinjona – Pa elektromotorne mu lokomotive i svih pružnih prijelaza! Jesil ti normalan? Oš me još i za troškovnike po etažama pitat? Da i ti nemaš neki salon? Jesil ti na ušima sjedio il u tunelu bio dok sam ovem prije objašnjaval kaj treba pitat?! Pa nemoremo mi tako napred. Pitanja nemogu imat veze s gradom. Pitajte nešto drugo. Ajd sljedeći
Osoba C: – Čelniče, kako komentirate činjenicu da su četniki iz Srbije u Krimu u Ukrajini?
Eee bravo – sretno će čelnik -to je pravo pitanje. Pa evo da odgovorim na cijenjeno pitanje. Dakle ja mislim da su četniki pomješali Knin U krajini i Krim u Ukrajini i da je bolje da su oni tamo nego da su tu. Jedino se bojim da ćemo probleme te crnomorske luke osjetit u poslovanju naše Poduzetničke zone jer smo baš od tamo namjeravali naručit novi, još veći klima uređaj za upravnu zgradu. Može dalje pitanje. Osoba D izvoli.
Osoba D – Čelniče, znate li što će biti sa brodogradilištem Trogir?
Bravo, to je pravo pitanje za sjednicu – oduševljeno klikče čelnik – Pa ja kao zaljubljenik u brodove koji su moja prva ljubav i kao čovjek tehničke struke, sa žalošću i ogorčenjem pratim probleme u brodogradilištu. Jer znate, mi brodari i mornari, uvijek smo blisko povezani, pa i onda kad, možda trenutno i ne obavljamo takve poslove u struci. Moram reći, da je kod nas u Ogulinu duga tradicija brodarstva i zato, kad mi s Tomislavom na čelu, opet dođemo na vlast u državi nastavit ćemo tu tradiciju. U sintalu će se delat jahte, u dipu drvene brodice i barke, Izgradnja će na Sabljaci igraditi novi restoran i veliku marinu s vezom za jahte i kruzere.
Osoba D – Čelniće ja bi pital vašeg pomoćnika, nadležneg za taj slučaj, kaj je sa radijom? Jel se tu kaj rešilo?
Eeee, da dobro, more i to – spremno će čelnik – to će nadležni pomoćnik odgovorit. Ajde nadležni pomoćniće.
Joooj, ja se već – započne nadležni pomoćnik- nekoliko miseci samo vozim u autu po gradu, blago nagnut udesno, leva ruka na volanu, desna mjenjač i mobitel i zovem i pitam i sabirem i lovim. Išćem ki bi bil glavni urednik. Jedni velu ja nebi, drugi velu da o tem niš neznaju i nikad niš slično nisu delali. Ja im ja velim, nema to veze. Nemorate niš znat. To je i tako nebitno. Sve ćemo vam mi govorit samo vi pristanite. Al, neće niki. Nemogu verovat. Ako se to tako nastavi ja ću poludit. Projt ću od muke na vidikovac i skočat ki Jula.
Osoba D – Hvala nadležni pomočniće. A niš, dok to ne rešite dal bi se onda ovima s radija bar moglo kupit ništo od opreme da lakše…..
Tu ga prekine čelnik – Kaaaaaj? Opreme? Kupit za radijo? Ne dolazi u obzir.
Niš nemore za radijo – krikne krik podrške šefu, prvi pomoćnik – nemore! Kakvu bi ti njim opremu kupoval a?
Pa mislil sam borosane – stišnjeno će osoba D
Borosane?! – zavapi čelnik – kakve borosane? Zašto borosane?
Pa da one njihove novinarke obuju borosane na sjednicu a ne da onudaj lupetaju sa oni svoji peta dok letu s mikrafonom. Nemoreš ni oka sklopit.
Tu se svi grohotom nasmijaše, rakijicu si natočiše i sretni i zadovoljni, za sjednicu spremni, raziđoše.
P.S. Ovaj satirični prilog o izmišljenom događaju, plod je moje izopačene mašte i nastao je pod utjecajem južine, sila nečistih, damfa kanalizacije i stimulativnih sredstava (od viagre do šljive). Svaka, i najmanja sličnost sa stvarnim događajima i osobama je sasvim slučajna. I tragična.
Post je objavljen 20.03.2014. u 21:45 sati.