Marketing
Biti ili ne biti je...
.
.
.
.
.
.
.
.
Biti ili ne biti je...
Jutros sam se probudila ma što vi o tomu mislili. Gledam. Kad progledam. Malo ovako, malo s očalima za čitanje, više s onima na daljinu. Vidovita nisam. Ali vidim. Na ovim prostorima, hrvatskim, srpskim, bosanskim, slovenskim, crnogorskim, makedonskim, da ne zaboravim kosovare, ne isplati se ( pošteno ) raditi. Samo krađa ima smisla. Tek kad te uhvate, prozovu te lopovom. U statusnom smislu postaneš sposoban. Samo sposobni kradu. Za nagradu dobiju uvjetnu kaznu ili obvezu nešto društveno korisnog rada uz mogućnost igranja golfa u slobodnom vremenu. Svi ostali spadaju u kategoriju „niškorista“. Ne valjate partneru, djeca vas ne poštuju, starci vas se odriču. Susjedi sažaljevaju. Ovi iz Sabora što odlaze na jedan dan u mirovinu spremno vas proglašavaju „stupidom“. Opet, kad stanete pred zrcalo oli ogledalo vidite da vam ništa ne fali. Samo nešto novca. Dobro, ni kosa nije kakva je bila. O dostojanstvu se više ne govori. Izostanak radnog mjesta već odavno nije vam problem. Ni sa težinom nema problema. Sve manje jedete, a sve više ste u pokretu od kontejnera do kontejnera. Izmoreni, zaspete snom pravednika. Nitko vam neće ništa uzeti jer vam nemaju što pokupiti. Ovim prvim, drugima, kako hoćete nije lako. Briga za 16. – 17. deviznih računa, za obići sve nekretnine, za vlagu i temperaturu u spremištu slika, za nahraniti ZOO privatni park. Lako je s punjenim životinjama ali što sa srnama, trkaćim konjima, devama, jednogrbim, dvogrbim, one s tri grbe ne obituju ovdje...A, računa za struju, toplu vodu, komunalije, komunikacije kao u priči...Nikad stići poplaćati...
Ne mreš oka sklopiti. Zato i ne idu na spavanje.
Nekad ih žalim. Uglavnom, uvijek.
E, da, odoh točati noge na Bače. Gratis. Još ih nije nitko uzeo u koncesiju.
.
Vrijeme, vreme, vrime je kad lopov nije lopov vengo kad ga uhvate, tad postaje neuspješan poslovan svit. Dok se ne dokaže suprotno...
Post je objavljen 15.03.2014. u 18:13 sati.