Pregled posta

Magijci
(Izvadci iz Drugog dela knjige ’O posvećeničkom življenju’. brat Vasa – Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com


Herodot o magijcima

Ukratko o Herodotovom viđenju magijaca

U svojoj ‘Historiji’ Herodot dosta propoveda o staležu magijaca, imajući pred očima prevashodno vanjski kult persijskih magijaca, koji se nisu libili ni da učestvuju u političko-državnim spletkama. On u ‘Kliji’ govori o persijskim pogrebnim običajima, kojima su rukovodili magijci.

Helenski tekst
(Historís apódexis, š›•™©/I, 140)

Ta/de me/ntoi w¨j krupto/mena le/getai kaiě ou) safhne/wj periě tou= a)poqano/ntoj, w¨j ou) pro/teron qa/ptetai a)ndro\j ...


Prevod

Ćutke prelaze preko običaja o sahranjivanju mrtvaca, i ne govore o tome da ne sahranjuju leš Persijanca pre nego što ga rastrgne neka ptica ili pas. Naime, znam tačno da magijci tako postupaju, jer to javno rade. U svakom slučaju Persijanci predaju zemlji telo pokojnika, obloženo voskom.
Magijci se u značajnom stupnju /jednim svojim običajem/ razlikuju kako od ostalih ljudi, tako i naročito od egipatskih sveštenika. Poslednji smatraju da se ne sme ubiti ništa što je živo, osim žrtvenih životinja, dok magijci, naprotiv, ubijaju svojom rukom sve osim psa i čoveka. Čak se u tome mnogo takmiče, i ubijaju podjednako mrave i zmije, i sve ostalo što gmiže i leti.

Osvrt





Laertije o magijcima

Helenski tekst
(’ążą ş±ą ł˝ÉĽ±ą ÄÉ˝ µ˝ Ćą»żĂżĆą± µĹ´żşąĽ·Ă±˝ÄÉ˝, I, 6-9)

6. Tou\j gou=n gumnosofista\j kaiě qana/tou katafroneiÍn fhsi Kleiżtarxoj e)n tv= dwdeka/tv: tou\j de\ Xaldaiżouj periě ...

Prevod

6. Klitarh u dvanaestoj knjizi svoga dela govori da gimnosofisti preziru smrt, da se haldejci bave astronomijom i predskazivanjem budućnosti, da magijci provode vreme u obožavanju bogova, prinošenju žrtava i molitvama, govoreći da bogovi jedino njih čuju. Oni iznose svoja mišljenja o prirodi bogova i njihovom poreklu, i smatraju da su bogovi Vatra, Voda i Zemlja. Osuđuju upotrebu kipova, a najviše one koji govore da postoje i muška i ženska božanstva. 7. Raspravljaju o pravičnosti i smatraju da je spaljivanje bezbožno. Smatraju da nije bezbožno imati odnose sa majkom ili kćerkom, kao što tvrdi Sotion u dvadeset trećoj knjizi svoga dela. Oni, dalje, upražnjavaju mantiku i proricanje budućnosti, i tvrde da im se i sami bogovi prikazuju. Dalje, oni govore da je vazduh pun priviđenja /= eidMlMn/ koja se kreću kao para, a vide ih ljudi sa oštrim okom. Zabranjuju upotrebu svakog nakita i svako nošenje zlata. Njihova odežda je bela, krevet im je na zemlji, od slame, hrana njihova je zeleniš, sir i prost hleb. Trska im služi kao štap; njime, kažu, nabadaju sir, podižu ga i tako jedu.
8. Čarobnjačka magija nije im poznata, tvrdi Aristotel u svom spisu 'O magiji', kao i Deinon u petoj knjizi svojih 'Historija /Persijanaca/'. Deinon tvrdi takođe da je Zoroaster bio obožavalac zvezda. To potvrđuje i Hermodor. Aristotel u prvoj knjizi dela 'O filosofiji' tvrdi da su magijci stariji od Egipćana. Oni, kaže, veruju u dva principa: u dobrog duha (demona) i zlog duha; prvog zovu Zevsom, ili Oromasdom /= Ormuzdom/, a drugog Hadom ili A/h/rimanom. Ovo potvrđuje i Hermip u svojoj prvoj knjizi 'O magijcima', Eudoks u svom 'Putu oko sveta' i Teopomp u osmoj knjizi svoga dela 'Filipika'. 9. Teopomp takođe tvrdi da će na osnovu učenja magijaca ljudi živeti u budućem životu i da će biti besmrtni, i da će svet ostati dalje po njihovim molitvama. To potvrđuje i Eudem sa Rodosa. A Hekataj tvrdi da, po njihovom učenju, i bogovi podležu rađanju. Klearh iz grada Soloi, u svojoj raspravi 'O vaspitanju' tvrdi da gimnosofisti vode poreklo od magijaca. Neki tvrde da i Hebreji /= nazareni, preko haldejca Avrahama/ vode poreklo od njih. Autori koji su pisali o magijcima optužuju Herodota, tvrdeći da Kserks nikad nije bacao koplja u sunce, niti da je spuštao lance u more, zbog toga što su, po verovanju Magijaca, Sunce i more bogovi. (Prema prevodu Albina Vilhara)


Osvrt

Diogen nam saopštava da je i znameniti skeptik Piron iz Eleje, tokom pohoda Aleksandra Makedonskog »drugovao čak sa gimnosofistima u Indiji i sa Magijcima.« (IX, 11, prg. 61)


Biblija o magijcima


Hebrejski tekst
(‘Brojevi’, 22-24)


Prevod

22, 1Posle toga Izraelci otputuju i utabore se na Moapskim poljanama, s onu stranu Jordana, nasuprot Jerihonu. 2. Balak, sin Siporov, vide sve što Izrael učini Amorejcima. 3. Moab se uvelike poboja toga naroda jer je bio brojan. Moaba obuze strah od Izraelaca. 4. Zato reče Moab madjamskim starješinama: »Sad će ova rulja oko nas sve popasti kao što vol popase travu po polju.« - Balak, sin Siporov, bejaše moapski kralj u ono vrijeme. 5. On pošalje glasnike Bileamu, sinu Beorovu, u Petoru, koji leži na Reci /= Eufratu/, u zemlju njegovih zemljaka /= Amonaca/. Pozove ga rekavši: »Evo je došao neki narod iz Egipta; evo je prekrio lice zemlje i naselio se uza me. 6. Zato dođi i prokuni mi ovaj narod jer je jači od mene. Tako ću ga moći savladati i isterati iz zemlje. A znam da je blagoslovljen onaj koga blagosloviš, a proklet onaj koga prokuneš.« 7. Starešine moapske i starešine madjamske krenu s nagradom za vračanje u svojim rukama. Stignu Bileamu i prenesu mu Balakovu poruku. 7. On im rekne: »Prenoćite ovde te ću vam odgovoriti prema onome što mi Jehova kaže.« -Tako moapski knezovi ostanu kod Bileama.
9. Bog dođe Bileamu i upita: »Ko su ti ljudi s tobom? « - Bileam odgovori Bogu: 10. »Poslao ih k meni Balak, sin Siporov, moapski kralj, s porukom: 11. “Evo je neki narod došao iz Egipta i prekrio lice zemlje. Dođi da ga prokuneš. Tako ću ga moći savladati i proterati”.« - 12. Ali Bog reče Bileamu: »Nemoj ići s njima! Nemoj proklinjati onaj narod jer je blagoslovljen.« - 13. Ujutro Bileam ustane te će Balakovim knezovima: »Odlazite u svoju zemlju jer mi ne da Jehova da pođem s vama.« - 14. Moapski se knezovi dignu, odu Balaku pa mu reknu: »Bileam nije htio poći s nama.«
15. Balak opet pošalje knezove, brojnije i uglednije od prvih. 16. Oni dođu Bileamu i reknu mu: »Ovako je poručio Balak, sin Siporov: “Ne skanjuj se nego dođi k meni. 17. Bogato ću te nagraditi i učiniću sve što mi kažeš. Dođi, molim te, i prokuni mi ovaj narod”.« - 18. Ali Bileam odgovori Balakovim slugama: »Da mi Balak dadne svoju kuću punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti zapovesti Jehove, Boga svoga, da učinim išta, bilo veliko bilo malo. 19. Ali provedite ovde i vi noć da doznam što će mi Jehova još kazati.« - 20. Noću Bog dođe Bileamu, pa mu rekne: »Ako su ti ljudi došli da te pozovu, ustani, pođi s njima! Ali da činiš samo što ti ja reknem!«
21. Ustane Bileam ujutro, osamari svoju magaricu i ode s moapskim knezovima. 22. No Božija Srdžba usplamte što je on pošao. Zato anđeo Jehovin stade na put da ga spreči. On je jahao na svojoj magarici, a pratila ga njegova dva momka. 23. Kad magarica opazi anđela Jehovina kako stoji na putu s isukanim mačem u ruci, skrene sa staze i pođe preko polja. Bileam poče tući magaricu da je vrati na put. 24. Anđeo Jehovin tada stade na uskom prolazu, među vinogradima, a bejaše ograda i s ove i s one strane. 25. Magarica, spazivši Jehovinog anđela, stisne se uza zid i o zid pritisne Bileamovu nogu. On je opet poče tući. 26. Anđeo Jehovin pođe napred te stade na usko mesto gde nije bilo prostora da se provuče ni desno ni levo. 27. Kad je magarica ugledala Jehovinog anđela, legne pod Bileamom. Bileam pobesni i poče tući magaricu štapom. 28. Tada Jehova otvori usta magarici te ona progovori Bileamu: »Što sam ti učinila da si me tukao tri puta?« - 29. Bileam odgovori magarici: »Što sa mnom zbijaš šalu! Da mi je mač u ruci, sad bih te ubio!« - (30) A magarica uzvrati Bileamu: »Zar ja nisam tvoja magarica na kojoj si jahao svega svoga veka do danas? Jesam li ti običavala ovako?« - »Nisi!« - odgovori on. – 31. Tada Jehova otvori oči Bileamu i on opazi anđela Jehovina kako stoji na putu s golim mačem u ruci. Pognu on glavu i pade ničice. 32. Onda će mu anđeo Jehovin: »Zašto si tukao svoju magaricu već tri puta? Ta ja sam istupio da te sprečim, jer te put meni naočigled vodi u propast. 33. Magarica me opazila i preda mnom se uklonila sva tri puta. Da mi se nije uklanjala, već bih te ubio, a nju ostavio na životu.« - 34. Onda će Bileam anđelu Jehovinu: »Sagriješio sam! Nisam znao da ti preda mnom stojiš na putu. Ali sad, ako je zlo u tvojim očima, ja ću se vratiti.” – 35. Ali anđeo Jehovin odvrati Bileamu: »Idi s tim ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem.« Tako Bileam ode s Balakovim knezovima.
36. Kad je Balak čuo da Bileam dolazi, iziđe mu u susret do grada Moaba što se nalazi na granici Arnona, na kraju područja. 37. »Zar nisam uporno po te slao i pozivao te? Zašto mi nisi došao?« - reče Balak Bileamu. »Zar te zaista ne mogu bogato nagraditi?« - 38. »Evo sam ti došao«, reče Bileam Balaku. »Ali hoću li ti moći sada što kazati? Samo što mi Bog stavi na jezik, to ću govoriti.«
39. Pođe zatim Bileam s Balakom i dođoše u Kirjat Husot. 40. Žrtvova Balak i krupne i sitne stoke te od toga pruži Bileamu i knezovima koji su ga pratili. 41. Sutradan uze Balak Bileama i odvede ga gore na Bamot-Baal, odakle mogaše videti krajnji dio naroda.
23, 1 I Bileam reče Balaku: »Ovde mi načini sedam žrtvenika; ovde mi pripravi sedam junaca i sedam ovnova.« - 2. Balak učini kako je Bileam rekao. A onda Balak i Bileam prinesu po jednoga junca i ovna na svakome žrtveniku. 3. Potom će Bileam Balaku: »Ti stoj kod svoje paljenice, a ja idem ne bih li se sreo s Jehovom, pa što mi očituje, kazat ću ti.« - I ode na osamljeno mesto.
4. I Bog srete Bileama, koji mu reče: »Sedam sam žrtvenika podigao i prinio na svakome po jednoga junca i ovna.« - 5. A Jehova stavi riječi u usta Bileamu te mu zapovedi: »Vrati se Balaku i ovako govori.« - 6. Bileam se vrati k njemu, a on stajaše uza svoju paljenicu i s njim svi knezovi moapski. 7. Tada on poče svoju pesmu i reče: »Iz Arama dovede me Balak, kralj Moaba, iz strana istočnih: “Dođi, prokuni mi Jakova, dođi, gromom udri Izraela”! – 8. Kako mogu proklinjati koga Bog ne proklinje? Kako Gromom udarati koga Jehova ne udara? 9. Jer s vrha hridi ja ga gledam, s visoka ga motrim brega. Gle naroda koji odvojeno živi, među narode on se ne broji. 10. Prah Jakovljev ko će prebrojiti; pesak Izraela ko će izmeriti! O, da mi je umreti smrću pravednika! O, da svršetak moj bude kao njegov!« - 11. »Što mi to uradi!?« - reče Balak Bileamu. »Dovedoh te da prokuneš moje neprijatelje, a kad tamo, ti ih blagoslovom obasu!« - 12. On odgovori: »Zar mi nije dužnost kazati što mi Jehova stavlja u usta?« - 13. »Hajde sa mnom na drugo mesto, odakle ga možeš svega videti«, zamoli ga Balak. - »Odavde mu vidiš samo jedan kraj, a ne vidiš ga svega. Odande mi ga prokuni!«
14. Povede ga zatim na Sede Sofim, na vrh Pisge. Tu sagradi sedam žrtvenika i na svakom žrtveniku prinese po jednoga junca i ovna. 15. Bileam tada rekne Balaku: »Stoj ovde kraj svoje paljenice, a ja odoh onamo na susret Bogu.« - 16. Jehova sretne Bileama; stavi reči u njegova usta, te mu zapovedi: »Vrati se k Balaku i tako govori!« - 17. I vrati se on Balaku, koji stajaše uza svoju paljenicu i s njim moapski knezovi. Balak ga zapita: »Što je Jehova rekao?« -18. Tada Bileam započe svoju pesmu i reče: »Ustani, Balače, i poslušaj! Uhom me posluhni, sine Siporov! 19. Bog nije čovek da bi slagao, nije sin Adama da bi se kajao. Zar On kada rekne, a ne učini, zar obeća, pa ne ispuni? 20. Gle, primih od Boga da blagoslovim, blagosloviću i povući neću blagoslova. 21. U Jakovu nesreće ne nazreh, niti nevolje videh u Izraelu. Jehova, Bog njegov, s njime je, poklik kralju u njemu odzvanja. 22. Iz Egipta Bog ga je izveo, on je njemu k’o rozi bivola. 23. Gatanja nema protiv Jakova niti protiv Izraela vračanja. I kada budu rekli Jakovu i Izraelu: “Što radi Bog? ” 24. gle, ustat će narod k’o lavica, dići će se poput lava: leći neće dok plen ne proguta, dok ne popije krv pobijenih.« - 25. Zatim Balak reče Bileamu: »Nemoj ga ni kletvom kleti, ali ni blagoslovom blagoslivljati.« - 26. Bileam odvrati Balaku. »Zar ti nisam rekao: Sve što Jehova kaže, to ću činiti.« - 27. Potom Balak reče Bileamu: »Hajde! Odvešću te na drugo mesto. Možda će Bogu biti pravo da mi ga odande prokuneš.«
28. I odvede Balak Bileama na vrh Peora, odakle se pruža vidik na pustaru. 29. »Sagradi mi ovde sedam žrtvenika«, reče Bileam Balaku. »Nadalje, pripremi mi ovde sedam junaca i sedam ovnova.« 30. Balak učini kako je Bileam rekao i prinese po jednoga junca i ovna na svakome žrtveniku.
24, 1 Kad opazi Bileam da je Jehovi drago što on blagosilja Izraela, ne htede više ni ići kao ranije u potragu za znamenjima, nego se licem okrenu prema pustari. 2. Bileam podiže oči i vide Izraela utaborena po njegovim plemenima. Na njega siđe Duh Božji 3. i on poče svoju pesmu te reče: »Proročanstvo Bileama, sina Beorova, proročanstvo čoveka pronicava pogleda, 4. proročanstvo onoga koji reči Božije sluša, koji vidi viđenja Svesilnoga, koji pada i oči /duha/ mu se otvaraju. 5. Kako su lepi ti šatori, Jakove, i stanovi tvoji, Izraele! 6. Kao dolovi što se steru, kao vrtovi uz obalu reke, kao aloje što ih Jehova posadi, kao kedri pokraj voda! 7. Iz potomstva junak mu izlazi, nad mnogim on vlada narodima. Kralj će njegov nadvisiti Agaga, uzdiže se kraljevstvo njegovo. 8. Iz Egipta Bog ga izveo, on je njemu k’o rozi bivola. On proždire narode dušmanske, on njihove kosti drobi. 9. Skupio se, polegao poput lava, poput lavice: ko ga podići sme? Blagoslovljen bio ko te blagosilja, proklet da je ko tebe proklinje!« - 10. I usplamte srdžbom Balak na Bileama, i udari rukom o ruku. »Pozvao sam te da prokuneš moje neprijatelje«, reče Balak Bileamu, »a kad tamo, ti ih blagoslovi evo triput! 11. Nosi se odmah u svoj kraj. Bio sam rekao: Dostojno ću te počastiti! A eto, Jehova te liši časti.« - 12. Nato Bileam odgovori Balaku: »Zar nisam rekao i tvojim glasnicima koje si k meni poslao: 13. “Da mi Balak dadne svoju kuću punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti zapovest Jehovinu i po svojoj volji činiti bilo dobro, bilo zlo; ono što kaže Jehova, to ću i ja reći.” 14. A sada, kad, evo, odlazim k svome narodu, hajde da ti objavim što će ovaj narod učiniti tvome narodu u budućnosti!«
15. I poče svoju pesmu i reče: »Proročanstvo Bileama, sina Beorova, proročanstvo čoveka pronicava pogleda, 16. proročanstvo onoga koji reči Božije sluša, koji poznaje Mudrost Svevišnjega, koji vidi viđenja Svesilnoga, koji pada i oči mu se otvaraju. 17. Vidim ga, ali ne sada: motrim ga, ali ne iz blizine: od Jakova zvezda izlazi, od Izraela žezlo se diže. On Moabu razbija bokove i svu decu Šetovu zatire! 18. Edom će njegovim postati posedom, a Seir zemljom osvojenom. Razvija snagu svoju Izrael, 19. Jakov vlada nad neprijateljima i uništava preživjele iz Ira.« - 20. Bileam se zagleda u Amaleka te poče svoju pesmu i reče: »Amalek je prvenac među narodima, ali večna propast njegov je svršetak.« - 21. Onda se zagleda u Kenije te poče svoju pesmu i reče: »Tvrd je stan tvoj, Kajine, na timoru ti gnezdo savijeno! 22. Ali gnezdo pripada Beoru; dokle ćeš Ašuru robovati?« - 23. Opet poče svoju pesmu i reče: »Narodi pomorski sabiru se sa severa, 24. a brodovlje od strane Kitima. Podjarmljuju Ašur, podjarmljuju Heber, pa i njega će propast stići večita.«
25. Potom ustade Bileam te se uputi natrag u svoj kraj. A i Balak ode svojim putem.


Osvrt


Ova pripovest sadrži očigledne narativne kolizije. S jedne strane Gospod zabranjuje Bileamu iz zemlje Amonaca da ide Balaku (22:12) u Moab i midjansku zemlju (gde je Gospod već bio znan), a s druge mu dopušta (22.20), navodno ako govori samo ono što mu Gospod stavlja u usta; Gospod ga i tri puta preko magarice opominje da ne ide.
Bileam se ne iznenađuje kad mu magarica progovara, što pokazuje da je on razumeo jezik životinja, odnosno imao jednu veću duhovnu posvećenost, mogao s Bospodom u snu da komunicira. On je, štaviše, imao i unutarnji, Božiji glas u sebi, bio prozorljiv posvećenik. No, on nije u svemu bio poslušan Bogu. Ono što je najveća njegova greška, navođenje Moaba na krvna žrtvovanja i idolatrijsku preljubu, skriptuarni redaktor ‘Brojeva’ ne spominje. To možemo nazreti iz patmoske ‘Apokalipse’, gde doduše mnogi ukazi stoje na smisaono prenesenoj liniji: »I anđelu crkve u Pergamu napiši: “Ovo govori onaj koji ima oštri mač sa dve oštrice: Znam gde obitavaš, gde je Satanin presto. I držiš Moje Ime, i nisi se odrekao vere u Mene ni u dane kada je moj verni svedok Antipa ubijen kod vas, gde Satana obitava. Ali imam nešto malo protiv tebe: imaš onde takvih koji drže nauku Balaama, koji je poučavao Balaka da baci sablazan pred sinove Izraelove, da jedu meso žrtvovano idolima i da se odaju bludu. Tako i ti imaš one koji na isti način drže nauku Nikolaita. Pokaj se, dakle, inače ću ti ubrzo doći i zaratiću sa njima Mačem usta Svojih”.« (2:12-16)
Bileam (ÝâÜŃ, grec.: Balaam) očigledno, slično pristupu Filona Aleksandrijskog (De vita Mosis, I, 92, 1; De specialibus legibus, III, 93, 2), možemo prepoznati kao amonskog ('Postanak', 19:18; 'Sudije', 10:6) magijaca, koji je imao jednu višlju duhovnu pročišćenost, ali ne i savršenstvo, potpunu predanost u Božije ruke.
Dalje, možemo nazreti da su Moapci i Midjani (odakle je došla Mojksijeva žena) imali izvesna saznanja o Bogu JHWH.





Helenski tekst 1
(LXX, ”‘ť™—›, 2:1-49)

1. Kaiě e)n t%˝ eĂtei t%˝ deute/r% th=j basileiżaj Nabouxodonosor sune/bh eiąj o(ra/mata kaiě e)nu/pnia e)mpeseiÍn to\n basile/a kaiě taraxqh=nai e)n t%˝ e)nupniż% au)tou=, kaiě o( uŔpnoj au)tou= e)ge/neto a)p’ au)tou=. 2. Kaiě e)pe/tacen ...




Prevod

1. U drugoj godini vladanja Nevukadnezararova usnio je Nebukadnezar san. To ga je toliko uznemirilo, da nije mogao spavati. 2. I naredi car, da se dozovu zaklinjači, magijci, terapeuti i haldejci. Oni su imali da kažu caru njegov san; i oni dođoše i stadoše pred cara. 3. Car im reče: »Usnio sam san, i duh mi se uznemirio; hteo bih razumeti san.” – Kaldejci odgovoriše kralju, aramejski - »Care, da si živ doveka! Pripovedi san slugama svojim, pa ćemo ti reći što san znači!« - 5. A car odgovori haldejcima: »Moja je odluka tvrda; ako mi ne kažete što sam snio i što san znači, bit ćete na komade isečeni i vaše će kuće postati smetlišta. 6. Ako li mi kažete što sam snio i što san znači, dobićete od mene darove, i poklone, i velike časti. Kažite mi dakle što sam snio i što san znači!« 7. – Tada oni odgovoriše po drugi put: »Neka car pripovedi san slugama svojim, pa ćemo reći što san znači!« - 8 A car reče: »Znam sada doista, da gledate dobiti vremena, jer znate, da u mene stoji neopozivo: 9 ako mi ne kažete što sam snio, onda ostaje nad vama presuda. Vi ste se dogovorili, da mi dadnete značenje lažno i izmišljeno, u nadi da će se promeniti prilike. Dakle, kažite mi san, i znaću, da ćete mi dati i pravo značenje.« - 2:10 I haldejci odgovoriše pred carem: »Nema čoveka na svetu, koji bi takvo što mogao otkriti caru! I nikada nije jedan car, ma kako bio velik i moćan, tako što tražio od jednoga mudraca, ili magijca, ili haldejca.« 11 Što ti, care, išteš, vrlo je teško! Nema nikoga, koji bi mogao to reći caru, osim bogova koji ne stanuju među ljudima.
12. Na to se car tako jako razljuti i razgnevi, te je izdao naređenje, da se pogube svi mudraci babilonski. 13. Kad je bilo izašlo naređenje da se poubijaju mudraci, tražili su i Danila i drugove njegove, da ih ubiju. 14. Tada se Danilo mudro i razumno predstavi Arjoku, zapovedniku carskih krvnika, koji je bio izašao da poubija mudrace babilonske. 15. On upita Arjoka, zapovednika carskih straža, zašto je izdana od cara ta stroga naredba. Kad je Arjok bio rekao stvar Danilu, 16. otide Danilo caru, i zamoli ga, da mu ostavi vremena, jer će tada reći caru što san znači.
17. Potom otide Danilo domu svome, i iznese stvar drugovima svojim: Hananiji, Mišaelu i Azariji, 18. da bi se pomolili za milost Bogu Nebeskomu zbog te tajne, i da ne bi bili pogubljeni takođe Danilo i drugovi njegovi s ostalim mudracima babilonskim. 19 Tada je bila Danilu objavljena tajna u noćnom viđenju. I Danilo je blagoslovio Boga Nebeskoga. 20. Danilo se je molio: »Neka je blagoslovljeno Ime Gospodnje odveka doveka, jer je Njegova Mudrost i Moć. 2.1 On je, Koji dovodi promenu vremena i prilika; Koji skida carevei postavlja careve; Koji daje mudrost mudrima i razumevanje razumnima. 22. On otkriva što je duboko i skriveno. On zna, što se zbiva u tami; jer kod Njega boravi Svetlost. 23. Zahvaljujem Ti Bože otaca mojih! Slavim Te; jer si mi dao mudrost i snagu, Ti si mi sada i objavio, za što smo te molili, jer si nam objavio san carev.«
24. Nato otide Danilo k Arjoku, kojemu je bio car naredio, da pogubi mudrace /sophistás/ babilonske. Otide i reče mu: »Ne ubijaj mudrace babilonske! Vodi me caru! Ja mogu caru reći što san znači.« 25. – Tada Arjok brže dovede Danila pred cara, i reče mu: »Kod judejskih prognanika našao sam čoveka, koji će reći caru što san znači.« - 26. Car reče Danilu, koji se je zvao i Beltešazar: »Možeš li mi doista reći san, koji sam snio, i što on znači?« - 27. Daniel odgovori caru: »Tajnu, koju car hoće da zna, ne mogu reći caru mudraci, terapeuti, zaklinjači i pogađači. 28. Ali ima Bog u Nebu, koji otkriva tajne. On javlja tebi, kralju Nevukadnezare, što će se dogoditi u budućnosti! San i viđenja, što si ih imao na postelji svojoj, ovo su: 29. Tebi, care, dođoše misli na postelji tvojoj o tom, što će se dogoditi posle. Onaj, Koji objavljuje tajne, govori ti što će biti. 30. Meni je sad ova tajna objavljena, ne pomoću mudrosti, koja bi u mene bila mimo sve žive, nego zato, da bi se javilo caru što san znači, i da doznaš misli srca svojega. 31 Ti si, care, imao viđenje. Ti si vidio lik velik, koji je bio visok, i svetlost mu silna, stajao je pred tobom; strašan je bio za videti. 32. Glava tome liku bila je od čistoga zlata, prsa i ruke od srebra, trbuh i bedra od medi, stegna od gvožđa, noge što od gvožđa što od gline. 34. Dok si gledao, odvali se od gore kamen sam od sebe, udari u gvozdene i glinene noge lika, i satre ga. 35. Tada se satre odjedanput gvožđe, glina, med, srebro i zlato, i rasprša se kao pleva na gumnu u leto. Odnese ih vetar. Ne osta više ni trag od njih. A kamen, koji je bio razmrskao lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju. 36. To je san. Sad ćemo reći caru što znači. 37. Ti si, care, car nad carevima, kojemu je Bog Nebeski dao gospodstvo i moć, snagu i čast; 38. I gdegod žive ljudi, životinje poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te gospodarom nad svima njima. Ti si ona glava od zlata. 39. Nakon tebe nastaće drugo carstvo, manje od tvojega, zatim treće carstvo od medi, što će se prostirati po svoj zemlji. 40. Četvrto će carstvobiti jako kao gvožđe, jer gvožđe može sve satrti i razbiti. 41. Što su noge i prsti, koje si vidio, bili delom od gline lončarske, delom od gvožđa, znači, da će carstvo biti razdeljeno. Biće u njemu nešto od tvrdoće gvožđa, jer je, kako si vidio, bilo gvožđe pomešano s glinom lončarskom. 42. Što su prsti bili jelom od gvožđa, delom od gline, znači, da će kraljevstvo biti delom tvrdo, delom krhko. 43. A što je gvožđe, kako si vidio, bilo pomiješano s glinom lončarskom, znači, da će se među se pomešati ženidbom, ali se ipak neće stopiti u jedno, kao što se ni gvožđe ne može smešati s glinom. 44. U vreme onih careva Bog će Nebeski podignuti Carstvo, koje se neće raspasti doveka. Njegova vlast neće preći na drugi narod. Ono će satrti i uništiti sva ona carstva, a samo će stajati doveka. 45. Tako kao što si vidio, da se je od gore kamen odvalio sam od sebe i satro gvožđe, med, glinu, srebro i zlato; tako je Bog veliki javio caru, što će se dogoditi kasnije. San je istinit, i tumačenje je njegovo verno.«
46. Tada se baci kralj Nevukadnezar ničice na svoje lice, pokloni se pred Danilom i naredi, da mu prinesu žrtvu i kâd. 47. Onda reče kralj Danilu: »Doista, vaš je Bog najviši Bog, gospodar nad kraljevima i objavitelj tajna; jer si ti mogao otkriti ovu tajnu.« 48. – Nato iskaza car Danelu veliku čast. Dade mu mnoge dragocene darove i učini ga gospodarom cele pokrajine babilonske i poglavarom nad svim mudracima babilonskim. 49. Ali na molbu Danilovu predade car upravu pokrajinama babilonskim Šadraku, Mešaku i Abed-Negu. A Danilo ostade na dvoru carskom.

Osvrt
Iako cela ova pripovest krije dosta redaktorske zahvate, pogotovo u završnici (gde Danilo tobože za svoje istinito proricanje prihvata carske darove, život na dvoru i traži državnu vlast za svoje drugove), u suštini priče očigledno stoji istiniti događaj. Novobabilonski car – Nebušadnezzar II (hebr.: Nebukadnezar; grec.: Naboychodonosor, Nabokodrosoros) dobija san od Boga, koji ga potresa u nutrini, i koji pokazuje smenu velikih carstava na Istoku. Nadahnut Bogom, Danilo, prvosveštenik magijaca i haldejaca, otkriva caru značenje nadahnutog sna, čime i zaštituje svoje drugove-mudrace od carske pretnje da će ih pogubiti ako mu ne otkriju tajnu nadahnutog snoviđenja. – Nebukadnezar je u svoje vreme, uistinu bio, u gospodarsko-osvajačkom domenu, najači monarh; Josip Flavije, pozivajući se na Berosa, ukazuje da je Nabopalassarov (Nabu-apal-usur) sin Nebukadnezar pokorio Egipat i Judeju, zemlje koje su se pobunile protiv njegove vlasti, a zatim osvojio i Siriju, Fenikiju i Arabiju, »te svojim poduhvatima nadmašio sve careve koji su pre njega vladali u Babilonu i Haldeji.« ('Protiv Apiona', I, 19) - Nebukadnezar je carstvom vladao 43 godine, da bi potom Carstvo pripalo njegovom sinu Evilmaraduhu (Eyeilmaradoychos) – Evil-Merodaku (‘Kraljevi’, II, 25:27; ‘Jeremija’, 52:31); posle dve godine nedoličnog vladanja (561.-560. g. se.) ovoga je ubio zaverenički Nergal-Šarecer – Neriglisar (Nriglisaros), muž njegove sestre. Neriglisar je na prestolu Haldeje proveo 4 godine. Nasledio ga je maloletni sin Laborosoardoh (Laborosoardocos), koji je se na prestolu zadržao samo devet meseci, i koga su prijatelji zaverenici mučki ubili. Prevratnici su, potom, za cara izabrali jednog od vođu babilonskih urotnika – Naboneda (Nabonndos), koga je u sedamnaestoj godini njegove vladavine porazio Persijanac Kir, i učinio kraj Novobabilonskoj supremaciji na Istoku (Beros, III – fr. 10a – ‘Protiv Apiona’, I, 145-153; cp.: Eusebije: Praeparatio Evangelica, X, 10, 3; Chronicon, p. 15, line 5-10).


Osvrt

Magijci su bili dobri tumači snova koji dolaze od Boga; naravno, retko koji san je imao takav domen. Jedan dobar tumač bogonadahnutih snova bio je i Josip u Egiptu (). Kikeron u spisu ‘O starosti’, iznosi, prenoseći poslednje reči persijskog cara Kira Starijeg: »U snu duša najviše otkriva svoju božansku prirodu: budući da je otpuštena i oslobođena, ona često vidi i budućnost.« (pogl. 22 – prevod: Branko Gavela)


Helenski tekst 2
(š‘¤‘ ś‘��‘™źť, 2:1-12)

1. Tou= de\ ąIhsou= gennhqe/ntoj e)n Bhqle/em th=j ąIoudaiżaj e)n h(me/raij ¸Hr%Żdou tou= basile/wj, iądou\ ma/goi a)po\ a)natolw˝n parege/nonto eiąj ¸...

Prevod

1. A kada se Isus rodio u Betlehemu judejskom u dane kralja Heroda, gle, dođoše magijci /magoi/ sa istoka u Jerusalim, 2. i rekoše: “Gde je kralj judejski koji se rodio? Jer videsmo Njegovu zvezdu na istoku i dođosmo da Mu se poklonimo.” 3. Čuvši to kralj Herod uplaši se, i sav Jerusalim s njim. 4. I sabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, ispitivaše ih gde će se Hristos roditi. 5. A oni mu rekoše: »U Betlehemu judejskom; jer je tako Prorok napisao: 6. “I ti Betlehemu, zemljo Judina, nikako nisi najmanji među kneževskim gradovima Judinim; jer će iz tebe izići Vođa koji će napasati narod Moj, Izrael”.« 7. Tada Herod dozva tajno magijce /magoys/ i ispita tačno od njih vreme kada se pojavila zvezda, i poslavši ih u Betlehem reče: 8. »Idite i raspitajte se dobro za dete; i kad ga nađete, javite mi da i ja dođem da mu se poklonim.« 9. A oni poslušavši kralja odoše. I gle, zvezda koju videše na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade nad mestom gde beše dete. 10. A kada videše zvezdu, obradovaše se izuzetno velikom radošću. 11. I ušavši u dom videše dete sa Marijom, majkom Njegovom, padoše ničice i pokloniše Mu se, pa otvoriše svoja blaga i prinesoše mu darove, zlato, tamjan i smirnu. 12. I pošto su u snu bili poučeni da se ne vraćaju Herodu, vratiše se drugim putem u svoju zemlju.

Osvrt

Upućeni određenom planetarnom konstelacijom, koja je ukazivala na rođenje Mesije u Palestini, rođenje novog Zaratustre, istočni zvezdočatci su se uputili prema zapadu. Zvezda koja je vodila prema Betlehemu čiste persijske magijce, očigledno nije veštastveno nebesko telo – zvezda lutalica, već anđeoska svetlost, slična Ognjenom Oblaku koji je vodio Izabrani narod u Obećanu zemlju.

Razgnevnen Herod Veliki, videvši da nije prevario magijce da ga odvedu novorođenom Hristu Božijem, naređuje pokolj sve /muške/ dece do dve godine starosti, iz Betlehema i okoline. ('Matej', 2:16-18).

U midrašu 'Delo Avrahamovo' (Maaseh Avraham – Ý×čŃĐ ÔéâŢ), koji opisuje Patrijarhove podvige, napisanom na arapskom a sačuvanom u hebrejskom prevodu, Nimrod pobija 70.000 muške novorođenčadi (pogl. 1). Arapska predaja kasnije preuzima tu pripovest, i anahrono povezuje novorođenog Avrahama i Nimroda ('Postanak', 10:8-12; 'Letopisi', I, 1.10; 'Mihej', 5:6), koga su pohodili zvezdočatci, koji su izneli da će Novorođenac odbaciti Nimrodovu veru i razbiti njene idole: »Druga priča u vezi Avrahama je da se je pojavila zvezda preko Nimroda, koja je bila tako svetla da je presvetlila Sunce i Mesec. On /Nimrod/ se je uplašio i pozvao je magičare, vidovnjake, da ih upita u vezi toga. Oni su rekli, “Čovjek će se podići u tvojoj vlasti čija je sudbina da uništi tebe i tvoju vlast.” Nimrod je živio u Babilonu, ali je napustio svoj grad i preselio se u drugi, terajući sve ljude da idu sa njim i ostavljajući žene. Naredio je da se ubije svako muško dete koje se rodi.« (Al-Tabari, II, 53) – Iza ovih predajnih refleksija stoji povesna istina, da je u vreme cara-lovca Nimroda (ÓŐčŢŕ) rođen Hristos (verovatno Tamuz), od koga je monarh strepio i koga je progonio.



Helenski tekst 3
( ˇ‘ž•™Ł ‘ źŁ¤ź›©ť, Dela, 8:4-25)

4. Oi¸ me\n ouĹn diaspare/ntej dih=lqon eu)aggelizo/menoi to\n lo/gon. 5. Fiżlippoj de\ katelqwÜn eiąj [th\n] po/lin th=j Samareiżaj e)kh/russen au)toiÍj to\n ...

Prevod
4. Rasejani međutim prolažahu svuda i propovedahu reč Božiju. 5. Tako /evanđelist/ Filip dođe u glavni grad Samarije i propovedaše im Hrista. 6. I narod je jednodušno pazio na Filipove reči slušajući i gledajući čudne znake koje je on činio. 7. Jer iz mnogih, koji su imali nečiste duhove, ovi izlažahu s velikom vikom; čak mnogi uzeti i hromi behu izlečeni. 8. I nasta velika radost u onom gradu.
9. U tom gradu se od ranije nalazio jedan čovek po imenu Simon, koji je vračao i dovodio u čudo samarjanski narod govoreći za sebe da je on nešto veliko. 10. Ovoga slušahu svi, od malog do velikog, govoreći: ovaj čovek je sila Božija, za koju se kaže da je velika. 11. A slušali su ga zato što ih je duže vremena zadivljavao vračanjem. 12. Kada pak poverovaše Filipu, koji je propovedao Evanđelje o Kraljevstvu Božijem i o Imenu Isusa Hrista, krštavahu se ljudi i žene. 13. Čak i sam Simon poverova i bi kršten, pa osta uz Filipa; gledajući čudne znake i velika čuda koja su se događala – beše van sebe.
14. Apostoli koji su bili u Jerusalimu, čuvši da je Samarija primila reč Božiju, poslaše im Petra i Jovana, 15. koji siđoše i pomoliše se Bogu za njih, da prime Duha Svetoga; 16. još, naime, ni na jednog od njih ne beše sišao, nego su bili samo kršteni u ime Gospoda Isusa. 17. Tada staviše ruke na njih, te primahu Duha Svetoga. 18. Kada pak Simon vide da se polaganjem apostolskih ruku dodeljuje Duh, donese im novaca, 19. govoreći: »Dajte i meni tu vlast, da primi Duha Svetoga svako na koga položim ruke.« 20. – Na to mu Petar reče: »Tvoj novac neka ide s tobom zajedno u propast, zato što si smislio da novcem stekneš dar Božiji. 21. Nema za tebe dela i udela u ovoj stvari, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. 22. Obrati se dakle od ove svoje zloće i pomoli se Gospodu, ne bi li ti bila oproštena pomisao tvoga srca; 23. vidim da si u gorkom otrovu i u okovima nepravde.« 24 – Simon pak u odgovoru reče: »Pomolite se vi Gospodu za mene, da ne naiđe na mene ništa od onoga što ste rekli.« 25. – Oni pak, pošto su posvedočili i kazali reč Gospodnju, vratiše se u Jerusalim propovedajući Evanđelje mnogim samarjanskim selima. (Prevod: Emilijan Čarnić)

Osvrt

Iz predanja saznajemo da je Samarjanin Simon (hebr.: Šimmeon), koji je novcem hteo kupiti Božiji dar, nazvan magom (magijac); nejasno je da li je tako nazvan zbog svojih magijskih moći ili zbog toga što je možda bio izopšteni pripadnik svetog persijskog reda, koji je u hrišćanstvu hteo da’napravi ime’.

Hrišćanski filosof Justin Martir (II stoleće) u svojoj ‘Prvoj Apologiji’ piše o ovom velikom obmanjivaču: »... Po vaznesenju Hristovom na Nebo, demoni su isturali izvesne ljude koji su nazvali sebe bogovima; njih vi /Rimljani/ ne samo da niste progonili, nego ih udostojiste počasti. Takav beše neki Simon Samarjanin, iz sela po imenu Giton; on je demonskom silom koja je delovala kroz njega, u vreme Klaudija Kajsara, činio volšebna čudesa u carstvujućem gradu našem Rimu i za ta dela ga proglasiše za boga, a vi mu, kao bogu, podigoste statuu koju postaviste na reci Tibar, između dva mosta, sa natpisom na rimskom /= latinskom/ jezikom: “Simonu, bogu svetome” /Simoni deo sancto/. Takođe svi Samarjani, a i neki drugi narodi, priznaju ga za pravog boga i klanjaju mu se; i neku Helenu, koja je stalno sa njim išla, poštujete kao boginju i prvu, od njega proizašavšu misao, iako je pre toga živela kao bludnica u jednoj kući. oš zn0m nekog Men0ndr0, t0kođe S0m0rX0nin0, iz sel0 K0p0reteXe, Simonovog učenik0, koXi beše opsednut demonim0 i svoXim m0giX0m0 mnoge Xe prev0rio, 0 svoXe sledbenike Xe č0k ubedio d0 on nik0d0 neće umreti: i s0d Xoš im0 njegovih učenik0 koXi su u to ubeđeni. « (I, 26)

I heresiolog Irinej Lionski govori o Simonovim zastranjivanjima i lažima, predstavljajući ga začetnikom svih heresa (‘Protiv heresa’, I, 23), što je ukaz koji potpuno odgovara istini. 'Apostolske ustanove' ukazuju da su veliki falsifikatori svetih reči u kovitlavom vremenu oko Prvog jevrejskog ustanka bili samarijski ombanjivač Simon Mag i njegovi sledbenici; oni su uveliko uspeli da proture iskrivljenu Hristovu reč i podstaknu bujanje pseudognostičkih spekulacija: »... Nama je poznato da su Simon i Kleobije, i njihovi sledbenici, sačinivši otrovne knjige pod imenom Hrista i Njegovih učenika, posvuda su ih nosili da obmanju vas koji volete Hrista i nas, njegove služitelje.« (VI, 16). – Opisujući Simonov život Irinej iznosi da je ovaj bio rodom iz Samarije, gde je poštovan kao velika božanska sila. Krstio je se takođe u Samariji, gde je od svetih apostola Petra i Jovana pokušao za novac pravo polaganja ruku, odnosno dar davanja Duha. Pošto su ga Apostoli prozreli i odbili on je istupio iz Apostolske Crkve. Kasnije je se združio s nekom bludnicom Helenom iz Hira i s njom je putovao širom Istoka. Sebe je oglasio Mesijom i Gospodom, a Helenu je predstavljao prva Božija Misao – Enea (h énnoia), te da je ona majka anđelima. Njena anđeoska deca, koji su u isto vreme i tvorci sveta, prognali su je s Neba i bacili u materiju. Na zemlji je Enea prelazila iz jednog tela u drugo, dok nije prešla u Helenu, pratilju Simona Maga. Samarjanin Simon, je po tom heretičkom učenju, sišao na zemlju kao Bog kako bi ovaj ženski eon, odnosno Helenu, odveo na Nebo i kako bi spasio sve ljude koji budu verovali u njega i Helenu. U Simonovoj sekti ovaj je predstavljan i obožavan je kao Jupiter, a Helena kao Minerva.

Pseudo-Klementova ‘Prepoznavanja’ u Prvoj i Drugoj knjizi široko govore o Simonu Gataru i njegovom nastojanju da se sa družbenicom Lunom izdigne iznad Živog Boga, da besednički pobedi Simona Petra, pa navode čak i imena njegovih samarjanskih roditelja: Antonije i Rahela (I, 6).

Osvrćući se i na Irinejeve ukaze historik Eusebije pripoveda i prenosi za Simona obmanjivača i njegovu heresu da je Sim>n je bi> prvi zač5tnik svih heresâ. »P>č5v >d nj5ga pa nadalj5, svi sl5db5nici nj5g>v5 herese s5 pr5tvaraju da se tobože drže hrišćanske filosofije i da su čist>g živ>ta, ali s5 lak> uviđa da su >ni u vlasti id>lsk>g suj5v5rja j5r s5 klanjaju knjigama i lik>vima /statuama/ Sim>na i H5l5ni, nj5g>v>j saputnici, i tv>r5 im službu sa tamjan>m i žrtvama i livenicama. Št> s5 tič5 njih>vih tajinstva, t> >d sam>g p>m5na č>v5ka sp>pada zaprepašćenje, j5r sv5 t> j5 pr5pun> svir5p>sti i b5zumlja. 0 t>m5 n5 sam> da s5 n5 m>ž5 pisati, n5g> ljudi k>ji zdrav> razmišljaju, > t>m5 n5 m>gu ni g>v>riti j5r sv5 j5 zaista pr5pun> najrazličitijih gnusn>sti. Njih>va >dvratna h5r5s pr5vazišla j5 sv5 št> j5 m>guć5 pr5dstaviti ka> gr>zn> i mrsk>. ni s5 ismejavaju nad ž5nama k>j5 su utopile u svak>vrsn>m gr5h>činj5nju.« (‘Historija Crkve’, II, 13)

Eusebije, dalje priča o Petrovoj propovedi u Rimu kojima je razotkrino bilo učenje Simona Obmanjivača: »T>g Sim>na, r>d>načalnika i sazdat5lja p>m5nut>g zla, lukava sila, n5prijat5ljska pr5ma d>bru, k>ja mrzi spas5nj5 ljudi, isturila j5 u to vreme ka> v5lik>ga pr>tivnika v5likih i divnih Ap>st>la Spasit5lja naš5g. B>žanstv5na i pr5n5b5sna blag>dat p>m>gla j5 ipak Sv>jim služit5ljima u brz>m gaš5nju plam5na zla, gušeći i rušeći svak> uzn>š5nj5 k>j5 ustaj5 na poznanje Boga. Zb>g t>ga prepredenosti Simonove, niti bilo čije od njegovih savremenika u apostolskom vremenu nisu mogle opstati. Sve ih je p>b5dila i obasjala Sv5tl>šću Istin5, sama Božanstvena Reč, K>ja n5 tak> davn> divno >basja sv5tl>šću ljude, utvrdi se na zemlji, obitavaše u Svojim Apostolima. Odjednom, pak, volšebnik, o k>m5 kazuj5m>, duhovne oči njegove, bile su brzo p>raž5ne B>žanstvenom Svetlošću, čud5sn> pr>sijal>m još ranije u Jud5ji, kada je Apostol Petar razotkrio sve njegove gnusnosti, prepuštajući se na daleko prekomorsko putovanje. /Simon je/ bežao sa Istoka na Zapad, razmišljajući da samo tamo može živeti na svoj način. U Rimu mu je ukazana veličanstvena pomoć od vlasti, i za kratk> vr5m5 siln> j5 uznapr5d>va> u sv>jim d5lima da su ga tam>šnji žit5lji p>št>vali i p>dizali mu statu5 ka> b>gu. Ali t> nij5 dug> trajal>.« (Ibid., II, 14) U vr5m5 cara Klaudija, čovekoljubiva Pr>misa>, dovela je u Rim v5lik>g b>rca, hrabr>g ap>st>la P5tra, k>ji j5 uprav> zb>g sv>j5 neustrašivosti i naim5n>van ka> prvi m5đu Ap>st>lima. n j5, >d5nut u blag>dat B>žiju, žit5ljima Zapada d>n5> drag>c5nu duh>vnu sv5tl>st pr>p>v5d > Kraljevstvu N5b5sk>m. I u Rimu je Simon Gatar bio razotkriven od Simona Petra, pontifa Univerzalne Hristove Crkve.

Po apokrifnoj književnosti Simon Gatar je se u Rimu za vreme Neronove vladavine susreo sa Petrom i Pavlom. On ih je hvalisavo izazvao na takmičenje u čarobnjaštvu, te se u levitiranju uzdigao prema nebu. No Apostol je molitveno pao na kolena, i molio se sve dok Simon nije pao na zemlju i razbio se.

Od Simonovog imena potiče i reč ‘simonija’ koja označava kupovanje crkvenih časti i beneficija.




Agatija o magijcima

Agatija Sholastik (Agathias ho Scholastikos, oko 536.-582. g. ne.), koji je rodom iz maloazijske Mirine, posle studija u Aleksandriji i Konstantinopolu postao je advokat. Spisateljski je se profilisao pre svega kao historik, poeta i epigramatik. Leksikon ‘Suda’ pominje više njegovih literalnih sastava (alpha, 112), iz čega se vidi da je većina njih izgubljena; takav slučaj je sa sastavom Daphniaka (u devet knjiga). U svojoj nedovršenoj ‘Historiji’, odnosno ‘O Justinijanovoj vladavini’ – Peri ts Ioystinianoy basileias (u pet knjiga), u kome, obrađujući događaje od 552. do 558. g., nastavlja delo historika Prokopija Kajsarejskog, osvrće se i na magijce, sveštenu klasu kulta Ahura Mazde, tada već uveliko duhovno degradiranu.


Helenski tekst
( µÁą Ä·Â ™żĹĂÄą˝ą±˝żĹ ˛±Ăą»µą±Â, II, 24-25.26)
24 ... Nu=n de\ w¨j ta\ polla\ toiÍj kaloume/noij Manixaiżoij cumfe/rontai, e)j oŔson du/o ta\j prwŻtaj h(geiÍsqai a)rxa\j kaiě th\n me\n a)gaqh/n te aŔma kaiě ta\ ka/llista tw˝n oĂntwn a)pokuh/sasan, e)nantiżwj de\ kat’ aĂmfw eĂxousan th\n e(te/ran: o)no/mata/ te au)taiÍj e)pa/gousi barbarika\ kaiě tv= sfete/r# glwŻttv pepoihme/na. to\n me\n ga\r a)gaqo\n eiăte qeo\n eiăte dhmiourgo\n ¸Ormisda/thn a)pokalou=sin, ąArima/nhj de\ oĂnoma t%˝ kakiżst% kaiě o)leqriż%. e(orth/n te pasw˝n meiżzona th\n tw˝n kakw˝n legome/nhn a)naiżresin e)ktelou=sin, e)n v tw˝n te e(rpetw˝n pleiÍsta kaiě tw˝n aĂllwn zwŻwn o(po/sa aĂgria kaiě e)rhmono/ma katakteiżnontej toiÍj ma/goij prosa/gousin wĐsper e)j e)piżdeicin eu)sebeiżaj. tau/tv ga\r oiăontai t%˝ me\n a)gaq%˝ kexarisme/na diaponeiÍsqai, a)nia=n de\ kaiě lumaiżnesqai to\n ąArima/nhn. Geraiżrousi de\ e)j ta\ ma/lista to\ uŔdwr, w¨j mhde\ ta\ pro/swpa au)t%˝ e)naponiżzesqai mh/te aĂllwj e)piqigga/nein, oŔ ti mh\ potou= te eŔkati kaiě th=j tw˝n futw˝n e)pimeleiżaj.
25. Pollou\j de\ kaiě aĂllouj qeou\j o)noma/zousi kaiě i¸la/skontai [tou=to ¸Ellhniko/n] qusiżaij te xrw˝ntai kaiě a)fagnismoiÍj kaiě manteiżaij [kaiě tou=to ¸Ellhniko/n]. to\ de\ pu=r au)toiÍj tiżmio/n te eiĺnai dokeiÍ kaiě a(giwŻtaton: kaiě toiżnun e)n oiąkiżskoij tisiěn i¸eroiÍj te dh=qen kaiě a)pokekrime/noij aĂsbeston oi¸ ma/goi fula/ttousi kaiě e)j e)keiÍno a)forw˝ntej ta/j te a)porrh/touj teleta\j e)ktelou=si kaiě tw˝n e)some/nwn pe/ri a)napunqa/nontai. Tou=to de/, oiĺmai, to\ no/mimon hÄ para\ Xaldaiżwn hÄ e)c e(te/rou tou a)nele/canto ge/nouj: ou) ga\r dh\ toiÍj aĂlloij cumbaiżnei.
- - - - - - -

26. ... Nu=n de\ timw˝sin au)tou\j aŔpantej kaiě u(pera/gantai, kaiě ta/ te koina\ taiÍj tou/twn boulaiÍj kaiě proagoreu/sesi diata/ttetai kaiě iądiż# e(ka/st% tw˝n sumballo/ntwn hÄ diżkhn lagxa/nonti e)fiżstantai diaskopou=ntej ta\ poiou/mena kaiě e)pikriżnontej, kaiě ou)de\n o(tiou=n para\ Pe/rsaij do/ceien aÄn eĂnnomo/n te eiĺnai kaiě diżkaion, oŔ ge mh\ u(po\ ma/gou e)mpedwqeiżh.


Prevod

24. ... Sada, pak, u većini pitanja /Persijanci/ se slažu sa manihejima, zato što uvažavaju prva dva počela: jedno – dobro i izazivajuće najboljeg, i drugo – suprostavljeno na oba pogleda. Daju im barbarske nazive, preuzete iz njihovog jezika. Dobro počelo – božanstvo, ili demijurg, - oni nazivaju Ormuzdom /Ormisdatn/; zlo i štetočinsko – Ahrimanom /Arimans/. Priređuju svetkovine; glavna od njih naziva se “uništavanje zla”; tada nabavljaju magijcima mnoštvo ubijenih zmija i drugih divljih životinja, koje žive u pustinji, kako bi dokazali bogobojažljivost. Oni veruju da time ostvaruju dobro delo, ugodno dobrome božanstvu i neugodno i štetno za Ahrimana. Naročito uvažavaju vodu, tako što ne miju njome čak ni lice i na drugi način ne dotiču, isključujući pijenje i zalivanje rastinja.
25. Nazivaju i poštuju i mnoge druge bogove po helenskome običaju. Žrtvoprinošenja, očišćenja i proricanja obavljaju takođe po helenskom običaju. Oganj se kod njih takođe obožava i smatra najvećom svetinjom. Stoga ga magijci održavaju neugaslim u posvećenim izdvojenim zdanjima, i nadziru ga, obavljajući tajna sveštenodejstvija, te pitaju ono što se tiče budućnosti. Ovo, pretpostavljam, preuzeto je ili od Haldejaca, ili od nekoga drugoga plemena, i ne pristaje ostalima.

- - - - - - -

26. ... Sada, pak, sve njihove /magijce/ poštuju i uzdižu, i sva zajednička dela priređuju po njihovim savetima i pretskazanjima. Svakome pojedinome licu, kada se delo tiče suđenja ili nekog drugog slučaja, oni upućuju i nameću ono što treba uraditi. I uopšte, kod Persijanaca ništa se ne priznaje zakonitim i pravilnim ako nije odobreno od strane magijaca.


Osvrt

Agatije ističe sličnost sinkretičkog učenja sekte askete Manija (koji živi u sasanidskoj teokratskoj epohi izbijajuće verske netrpeljivosti, koja je ipak mnogo blaža nego kod bizantijskih careva Justina i Justinijana) i persijskih magijaca po pitanju kosmogonijskog dualizma. Mani je mnoge poglede preuzeo od tadašnjih magijaca, gnostičkih sekti, nazireja i samanea.
Dok je u ranom i izvornom, Zaratustrinom mazdaizmu plemenita životinja zaštićeno stvorenje koje se povruje na čuvanje čoveku od časti, u kasnom mazdaizmu, koje vodi degradirano magijstvo, iz proizvoljnog morala pojavljuje se nakaradna podela među životinjama, gde se neke od njih (insekti, zmije, mačke, kornjače, miševi, ...) proglašavaju ‘štetnima’ i nemilosrdno se istrebljuju. O tome i Herodot, kao što smo videli, svedoči. Sličan primer zastranjivanja vidimo i u degradiranom i institucionalizovanom hrišćanstvu, gde se svetkovine po imenu posvećene Hristu (koji je se rodio u pećini-štali, među životinjama, pokazavši time Svoju ljubav i za njih), kao što je Božić, ‘proslavljaju’ tako što se bogu-stomaku žrtvuje nepregledno mnoštvo plemenitih životinja. Podsetimo se kako je kinesko revolucionarno ‘čistunstvo’ pod Mao Ce Dungom preduzelo istrebljivanje ‘štetnih’ vrabaca, pa prouzrokovalo veliku glad u narodu, jer su useve opustošili insekti koje su vrapci konzumirali. Kada u svetu, koji više ne funkcioniše po Božijem redu, već iznuđenom, čovek uvodi nekakav svoj samovoljni red koji gazi Božije Zapovesti, onda prouzrokuje još više nevolja i problema.
Kult Ognja je kod institucionalnog magijstva davno pre Agatija bio degradiran. Još pod Parćanima spaljivanje i pokopavanje pokojnika je bilo zabranjeno; oni su ostavljani na kulama i uzvišicama da ih ptice grabljivice pojedu, čime se prizivaju epidemije raznih zaraza. Proglašavanje vode ‘svetom’ u smislu da se njome ne treba ni umivati, još jedan je pokazatelj degradacije pobožnosti u Persijanaca, koja gotovo da nema nikakvih dodirnih tačaka sa izvornim magijskim učenjem gde su telesna pranja bila svakodnevna pojava i potreba.


Kuran o magijcima


Arapski tekst
(Sura al-Hajj, 17)

#NDNER *N1N #NFQN 'DDQNGN JN3R,O/O DNGO ENFR APJ 'D3QNENHN'*P HNENFR APJ 'DR#N1R6P HN'D4QNER3O HN'DRBNEN1O HN'DFQO,OHEO HN'DR,P(N'DO HN'D4QN,N1O HN'D/QNHN'(QO HNCN+PJ1L EPFN 'DFQN'3P HNCN+PJ1L -NBQN 9NDNJRGP 'DR9N0N'(O HNENFR JOGPFP 'DDQNGO ANEN' DNGO EPFR EOCR1PEM %PFQN 'DDQNGN JNAR9NDO EN' JN4N'!O P


Latinična transkripcija arapskog teksta

Inna allatheena amanoo waallatheena hadoo waalssabi-eena waalnnasara waalmajoosa waallatheena ashrakoo inna Allaha yafsilu baynahum yawma alqiyamati inna Allaha aala kulli shay-in shaheedun.


Prevod

»Allah će na Sudnjem danu odvojiti vernike od Jevreja, Sabejaca, hrišćana, poklonika vatre i mnogobožaca. Allah je, zaista, o svakoj stvari očevidac.«


Osvrt

Muhamed, odnosno njegovi inspiratori iz Podnebesa, prete paklenom vatrom čak i poklonicima Vatre – persijskim magijcima. Interesantan je kuranski pogled na genezu đavolâ, džinova: oni su iz vatre stvoreni, a čovek od zemlje: »On je čoveka od sasušene ilovače, kao što je grnčarija, stvorio a džina od plamene vatre.« (55:14-15) – Šejtan (Satana) odbija da se pokloni čoveku zato što je od stvoren od vatre a čovek od zemlje (7:12).


Post je objavljen 26.05.2011. u 20:03 sati.