Marketing
Haldejci
(Izvadak iz Drugog dela knjige O posveenikom ivljenju. brat Vasa Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com
Haldejci su poreklom bili semitski narod, doseljen u junom poreju Eufrata, tvorci Novobabilonskog carstva. Njihova civilizacija, koja je negovala itav niz naunih disciplina, poela je se uzdizati oko 2.000 g. se., u vremenu Hamurabija. Od vremena Aleksandra Makedonskog Haldejci su bili poznati ponajprije po svojim svetenicima, dobrim zvezdoatcima. Haldejac (gr.: ho chaldaos) je tako postao sinonim za zvezdoatca, tumaa snova i znamenja, predskazatelja budunosti. Haldejci kao zvezdoatci i matematiari su proraunavali eklipse (pomraenja nebeskih tela), te doprineli odgovarajuoj podeli vremena (meseci, dani, sati i minuti).
Do smrti Aleksandra Velikog astrologija meu Helenima nije imala veliki znaaj, dok kod Rimljana, u helenistiko doba, ona prodire u sve slojeve drutva. Profanisani haldejci poeli su se baviti i politikim spletkama. Tako Takit pria o aferi iz 16. g. ne., za vreme vladavine kajsara Tiberija, kako je Libon Drus iz porodice Skribonija, koji je se predao nekromantiji (opasnom prizivanju mrtvih) optuen da uz pomo haldejaca priprema prevrat: Senator Firmije Kat, blizak Libonov prijatelj, navede ovog mladog, nepromiljenog i lakovernog oveka da se pouzda u obeanje haldejaca, u opsenarske vetine magijaca, da poveruje tumaima snova. /.../ Navodio ga je na raskoan ivot, na zaduivanje, bio mu drug u raspusnom ivotu, u novanom kripcu, ne bi li ga sa svih strana upleo u mreu svojih optubi. ('Anali', II, 27) Libon, koji je i sam druge nagovarao da prizivaju sene mrtvih, u bezizlazu pred optubama, ubio je se maem na gozbi. Potom je Senat doneo odluku o proterivanju astrologa i magijaca iz italije. Jedan od njih, Lukije Pituanije, strmoglavljen je sa Tarpejske stene (II, 32), jedne otro odseene litice na jugozapadnoj strani Kapitolija, odakle su obino bacane ubice i izdajnici. Obraanje astrolozima i proroitima u vezi s lanovima carske porodice smatralo je se zloinom, pa je tako i strogo kanjavano: Lepida, iz slavne porodice Emilija, povrh toga praunuka Lukija Sule i Gneja Pompeja, /20. g. ne./ bude optuena u Rimu to je podmetnula Publiju Kviriniju, bogatau bez dece, da je otac njenog deteta. Optuena je i zbog preljube, trovanja, dalje, to je traila savet kod haldejskih astrologa protiv carske porodice. (III, 22) - Pod konsulatima /52. g. ne./ Faustom Sulom i Salvijem Otonom prognan je Furije Skribonijan pod optubom da je preko haldejaca hteo da dozna as careve smrti. /.../ ... Prognanik nije dugo poiveo u progonstvu. Jedni su priali da je umro prirodnom smru, drugi da je otrovan, ve ta se kome inilo verovatnije. Donesena je potom stroga ali bezuspena odluka o proterivanju astrologa iz Italije. (XII, 52) Neto pre toga, 49. g. ne. Klaudije je doneo dekret da svi judejci napuste Rim. ('Dela', 18:2) Kako su tada i hriani smatrani kao deo judaizma, to su i oni pogoeni tim dekretom. Tako Svetonije Trankvil (Gaius Suetonius Tranquillus), koji je iveo otprilike od 75. do 150. godine, bio vitez i advokat, te sekretar (magister epistularum) cara Hadrijana, u svome delu De Vita Caesarum pominje i hriane i Hrista (Hresta), u svojoj neupuenosti smatrajui da je Hrist iveo u Rimu; tako u ivotu kajsara Klaudija (Liber V), na poetku II stolea, Svetonije pie: On /Klaudije/ isterao je iz Rima Judejce zato to su na nagovaranje Hresta /Chresto/, stalno pravili nerede. (25, 4) Rim je bio stecite za mnoge kultove, ali i Rim je progonio kultove koji su donosili Svetlost.
Pausanija ukazuje za makedonsko-sirijskog osvajaa Seleuka: ... Poto je utemeljio Seleukiju na reci Tigru i doveo u grad Babilonjane kao naseljenike, on je potedeo babilonski zid, a potedeo je i Belovo svetilite, dopustivi haldejcima da stanuju oko svetilita. (I, 16 prevod: Ljiljana Vulievi)
Beros o haldejcima
Beros (BrMssos, III st. se.), rodom iz Babilona, haldejski Mardukov svetenik i astrolog u svome delu BabylMniaka (ili Chaldaika), haldejce-redovnike predstavlja prevashodno kao dobre zvezdoatce; fragment je sauvan u 'Izabranoj Hronografiji' Georgija Sinkela, koji puno govori o haldejskim vladarima.
Helenski tekst
(, , fr. 7 Synkellos, Ecloga Chronographica, 245)
Apo\ de\ Nabonasa/rou tou\j xro/nouj th=j twn a)ste/rwn kinh/sewj Xaldaioi h)kribwsan, kai a)po\ Xaldaiwn oi par Ellhsi maqhmatikoi ...
Prevod:
Poevi od Nabonasarove vladavine (747.-734. g. se.), haldejci su skrupulozno zapisivali vremena kretanja zvezda. Helenski astronomi su sauvali haldejske zapise. Kako saoptavaju Aleksandar /Polihistor/ i Beros, koji su podrobno izloili osnovna haldejska predanja, Nabonasar, sabravi dela careva, koji su vladali do njega, unitio ih je, kako bi tani zapisi haldejskih careva poinjali od njegove vladavine.
Osvrt
Nabonasar nije jedini monarh koji je se oajno sebino obraunao sa drevnim duhovnim zapisima, koji bi nam pomogli da bolje razumemo drevnu povest i drevna uenja. Takav unititelj je bio i Aleksandar Makedonski koji je spalio persijsku carsku biblioteku u Persepolisu, gde su se nalazili mnogi zoroastrijanski spisi. Veliku biblioteku u Aleksandriji, koju su 295. godine stare ere utemeljili sholastik Demetrije i faraon Ptolomej Prvi Soter, a koja je sadravala brojne helenske, hebrejske, aramejske i budistike tekstove, najpre je delimino zapalio Gaj Julije Kajsar prilikom opsade Aleksandrije 48. godine stare ere, a kasnije potpuno ju je dokrajio Muhamedov uenik Omar. Saraceni su 638. godine unitili Kajsarejsku biblioteku u kojoj su se nalazili mnogi drevni hrianski spisi.
Post je objavljen 26.05.2011. u 20:02 sati.