Marketing
Druidi
(Izvadci iz Drugog dela knjige O posveenikom ivljenju. brat Vasa Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com
Druide nalazimo kao sakralni redovniki kult kod Kelta (Gala), koji su u starini naseljavali prevashodno sredinji i jugozapadni deo Evrope. Rimljani su sve Kelte, bez obzira na kome podneblju Evrope ili Male Azije iveli, zvali Galima Galatima (Diodor, V, 32, 1). Posle smrti Aleksandra Makedonskog Kelti su iz Podunavlja preduzeli svoj osvajaki pohod na Heladu; poto su poraeni kod Delfa 279. g. se., deo Kelta je preao u Malu Aziju, i tu su utemeljili prvu keltsku dravu Galatiju, sa prestonicom u misijskom Pergamonu. (Upravo jednu svoju novozavetnu poslanicu Apostol Pavle upuuje hrianima iz Galatije.) Zbog svog visokog rasta Kelti su poistoveivani i sa legendarnim gigantima, plemenom koje je po Homeru ivelo na dalekom zapadu.
Pausanija ukazuje za Kelte: Ovi Gali nastanjuju najudaljenije krajeve Evrope unkraj ogromnog mora, uz obale neplovnog, sa osekom i plimom i sa stvorenjima ni po emu nalik na bia u ostalim morima. Kroz zemlju im protie reka Eridan kraj koje, kako veruju, Helijade /= Suneve keri/ oplakuju kob brata Faetona. Tek se pozno za ovaj narod ustalilo ime Gali. Naime, sebe su od davnina nazivali Keltima pa su ih i ostali tako zvali. (I, 4 prevod: Ljiljana Vulievi) Opisujui upad Kelta u Heladu, Pausanija ukazuje i za njihove pogromake monstruoznosti prema Kalijcima: Posekli su sve mukoga roda i na isti nain poubijali i starce i decu na majinim grudima. Gali su ak ubivi puniju odojad pili njihovu krv i jeli njihovo meso. ene i odrasle devojke, ako su u sebi uopte imale ponosa, same su pourile da se ubiju pre nego to je grad pao. One koje su preivele podnele su, uz strano zlostavljanje, svaku vrstu nasilja, jer su Gali po prirodi bili i bez milosti i bez ljubavi. (X, 22 prevod: Zora orevi).
Esoterini druidski kult nije uspeo da na Kelte izvri kultivatorski uticaj, i oni su u mnogo emu ostali divlji i surov narod, poput Skita. Pausanija ukazuje da Gali (u ratu) nisu obraali panju na to da svoje mrtve dostojno sahrane, odnosno bilo im je svejedno da li ih je primila zemlja ili su ih prodrale zveri i ptice-leinari (Opis Helade, X, 21).
Druidi (keltski: druides = veoma-ueni) su kod Kelta bili sveteni rukovoditelji obreda (Galski rat, VI, 21), mantici, filosofi, sudije (koje su reavale pojedinane i meuplemenske sporove), te pouavatelji omladine moralu i kalendaru; vremenom su se formirali kao posebna i privilegovana kasta. Imali su svog poglavara i svake godine su se okupljali na godinju skuptinu. U toku rimskog osvajanja Britanije, druidi su organizovali otpor protiv osvajaa, no u progonima i pogromima su bili slomljeni i izgubili su nekadanji drutveni uticaj; ostali su samo amani.
Od bogova druidi su najvie potovali Merkura (Hermesa) Teutates-a i Apolona Belenus-a (Kajsar: Zabeleke o Galskom ratu, VI, 17)
Kesar o druidima
Delo 'Zabeleke o Galskom ratu' (Commentarii de bello Gallico) sastoji se od osam knjiga; sedam je napisao znameniti rimski dravnik i vojskovoa Gaj Julije Kesar/Kajsar (Caius Iulius Caesar, 100.-44. g. se.), a osmu njegov oficir Aul Hirkije. Delo opisuje ne samo uspene (okupacione) Kajsaraove ratove u Galiji, ve i u Germaniji i Britaniji. U svojim Zabelekama koje obuhvataju godine 58. do 52. se., Kajsar se osvre i na dijaboliko-kanibalsku pobonost keltskih svetenika, koji su sluili bogovima bogovima gneva i osvete:
Latinski tekst
(VI, 13-14.16.18)
13. In omni Gallia eorum hominum, qui aliquo sunt numero atque honore, genera sunt duo. Nam plebes paene servorum habetur loco, quae nihil audet ...
.
Prevod
13. U celoj Galiji postoje dva stalea onih ljudi koji neto znae i neki ugled uivaju. narod se, naime, smatra skoro kao roblje, koji se po sebi nita ne usuuje i ne puta se ni na kakav zbor. Mnogi se, bilo to su dugom ili velikim porezima ili nasiljem monih ugnjetavani, predaju u ropstvo plemiima pa ovi prema njima sva ina prava koja imaju gospodari prema robovima. A od ova dva stalea jedni su druidi, a drugi vitezovi. Ovi prvi rukovode verskim ritualom, brinu se o javnim i privatnim rtvama i tumae svete obredepa im veliki broj mladia dolazi radi nauke i oni kod njih uivaju veliki ugled. Oni, dakle, gotovo o svim javnim i privatnim razmiricama donose reenja, pa ako se dogodi kakav zloin, ako je izvreno ubistvo, ako postoji svaa oko nasledstva ili mea, oni o svemu tome odluuju pa nagrade i kazne odreuju. Ako se kogod, bilo kao privatno lice ili u zvaninom poslu njihovoj odluci ne pokori, oni ga lie verskih obaveza, a takva je kazna kod njih najtea. One koji su na takav nain izopteni, stavljaju u red prokletnika i zlikovaca pa svi od njih zaziru, a doticaj i razgovor s njima izbegavaju, kako ne bi zbog dodira neko zlo doiveli, a ako togod zahtevaju, nikakvo im se pravo ne omoguava, niti im je ikakva ast dostupna. Dakle, na elu svih ovih druida nalazi se jedan koji meu njima uiva najvei ugled. Kada ovaj umre, ako se neki od preostalih istie dostojanstvom, nasleuje ga, a ako ih je vie jednakih, onda se na izborima druida glasa, a ponekad se ak i orujem o prevlasti obraunavaju. Oni se u odreeno doba godine sastanu u zemlji Karnuta, a ta oblast se smatra sredinom cele Galije, i to na posveenom mestu. Ovamo se svi odasvud, koji imaju kakvih nesuglasica, sakupe, pa se njihovim odlukama i presudama povinuju. Smatra se da je njihova nauka u Britaniji pronaena, a odatle u Galiju prenesena, pa i danas oni koji ele da se s njom blie upoznaju veinom odlaze onamo radi uenja.
14. Druidi su navikli da ne idu u rat i ne plaaju sa ostalima ni zajednikog poreza, a osloboeni su vojske i oproteni svih obaveza. Primamljeni takvim nagradama, a i sami od sebe, mnogi se nauci posveuju pa ih roditelji i roaci /jo kao decu/ tamo alju. Pria se da tamo izuavaju veliki broj stihova. Stoga neki i po dvadeset godina na nauci ostanu. Oni smatraju da nauku nije dozvoljeno pismenim putem prenositi, premda se u javnim i privatnim poslovima slue obino helenskom azbukom. ini se da su to zaveli s dva razloga, to ne ele da se nauka po narodu iri i to smatraju da se oni koji se uei u knjigu pouzdaju, manje trude da pamte. Tako se veinom dogaa da se zahvaljujui knjizi marljivost u uenju i pamenje zapostavlja. Naroito ele da i to istaknu da due ne umiru, ve posle smrti prelaze s jednih na druge, a to, kako oni misle, potie na hrabrost, poto se zamemaruje strah od smrti. Osim toga mnogo raspravljaju i o zvezdama i njihovom kretanju, o veliini zemlje i planeta, o prirodnim pojavama, o snazi i moi besmrtnih bogova pa i to na omladinu prenose.
16. itav je galski narod odve odan veri, pa iz toga razloga oni koji su pogoeni tekim bolestima, kao i oni koji se u borbama i opasnostima nalaze, ili prinose ljude kao rtve, ili se zavetuju da e se oni rtvovati pa se za takve rtvene obrede koriste druidima kao izvriocima. Oni dre da se boanskoj volji ne moe udovoljiti ukoliko se ivot oveka ne otkupi ivotom oveka, a imaju i na javnim mestim za tu svrhu postavljene rtvenike. Drugi opet imaju ogromne kipove, iju utrobu, ispletenu ibljem, ispune ivim ljudima pa, poto ih potpale, ljudi obuzeti vatrom izdiu. Smatraju da su kazne onih koji su uhvaeni u krai ili razbojnitvu, ili kakvom prestupu, drae besmrtnim bogovima, ali ako ih nema dovoljno te vrste, oni prispupaju ak i kanjavanju nevinih.
18. Svi Gali istiu da su postali od /oca/ Dita i kau da im je ta predaja od druida. Zato, razmak svakog vremena ne zavravaju brojem dana, nego noi. Roendane i poetke meseci i godina tako gledaju da dan sledi iza noi. U ostalim pravilima ivota u tome se otprilike od ostalih razlikuju to svojoj deci, dok jo nisu odrasla ne mogu da odgovore na vojnu obavezu, ne doputaju da im na javnom mestu prilaze i to smatraju da je sramota da sin deijeg uzrasta javno sedi u prisustvu oca. (Prema prevodu Ahmeda Tuzlia)
Osvrt
I kod Germana, kako svedoi Kornelije Takit, prinoena je ljudska rtva: Od bogova najvie slave Merkura, kome u izvesne dane, prinose ak i ljude na rtvu; Herkulu i Marsu kolju rtvene ivotinje. ('Germanija', pogl. 9)
Takit o druidima
U svojim 'Analima' historik Kornelije Takit se osvre i na sukob Rimljana i Kelta na britanskom ostrvu Monu. Rimski slavoljubivi upravitelj Britanije Paulin Svetonije, odluio je da napadne buntovne Kelte, koji su na Monu pruali utoite pribeglicama. Otpor rimskoj vojsci pruili su i keltske ene i svetenici, raunajui da e ih mahnitim ponaanjem zaplaiti.
Latinski tekst
(Anali, XIV, 30)
Stabat pro litore diversa acies, densa armis virisque, intercursantibus feminis, [quae] in modum Furiarum veste ferali, crinibus disiectis faces praeferebant; Druidaeque circum, preces diras sublatis ad caelum manibus ...
Prevod
Na obali je stajala neprijateljska vojska, ovek do oveka, do zuba naoruani. Izmeu redova tre ene: u crnini, rasputenih kosa, s bakljama u rukama, nalik na furije. Okolo druidi, ruku uzdignutih ka nebu, sipaju grozne kletve i molitve. Prvi put su nai vojnici vdeli takav prizor. Strah ue u njih. Stajali su kao oduzeti, ukoeni, putali da ih ranjavaju. Sada ih ohrabri komandant, ohrabre jedan drugog: valjda tek nee drhtati pred gomilom mahnitih ena i zanesenjaka. Jurnu, sliste protivnike, podave ih njihovim ognjem. Posle pobede postavljen je na ostrvu garnizon i poseeno drvee posveeno svirepim praznovericama; njihov kult je zahtevao da krvlju zatvorenika osveuju rtvenike i da volju bogova otkrivaju iz ljudske utrobe. Dok je svetonije tu sreivao situaciju, stigne vest o iznenadnom ustanku u provinciji. (Prevod: Ljiljana Crepajac)
Osvrt
Keltska rtvovanje su vodili profanisani i dijabolizirani druidi-amani. Druidi su svoje rtvenike imali ispod hrastova. Hrast, imela i zmijska jaja u njihovom amansko-magijskom kultu su imali naroiti znaaj.
Svetonje o druidima
Svetonije Trankvil u 'ivotima dvanaest careva' ukazuje da je se kajsar Klaudije u Rimskom Carstvu obraunao sa dijabolikim druidizmom.
Latinski tekst
(Claudius, 25)
Druidarum religionem apud Gallos dirae immanitatis et tantum civibus sub Augusto interdictam penitus abolevit; contra sacra Eleusinia etiam transferre ex Attica Romam conatus est, templumque in Sicilia Veneris Erycinae vetustate conlapsum ut ex aerario pop.
Prevod
Druidsku veru kod Gal, koja se isticala neovenom grozotom, a koju je Avgust zabranio samo rimskim graanima, /Klaudije/ je ukinuo potpuno. Eleusinske je misterije, naprotiv, pokuao preneti iz Atike u Rim, a takoe je dao doneti zakljuak da se hram Erike Venere na Sikiliji, koji se od starosti uruio, obnovi na dravni troak rimskoga naroda.
Osvrt
Diodor o druidima
Helenski tekst
5.31.1 trau=ma. au)toi d eisi th\n pro/soyin kataplhktikoi kai taij fwnaij baruhxeij kai pantelwj traxu/fwnoi, kata\ de\ ta\j o(miliaj braxulo/goi kai ainigmatiai [kai ta\ polla\ ainitto/menoi sunekdoxikwj]: polla\ de\ le/gontej e)n ...
Prevod
... Kada /druidi/ pokuavaju da predskau neto vano, oni obavljaju naroit i neverovatan obred: ubijaju oveka ubodom noa ispod , pa poto on padne, proriu budunost na osnovu grenja udova i po nainu kako mu istie krv. U ovaj nain proricanja oni se veoma uzdaju, jer su ga nasledili iz davnine. ...
Osvrt
I Strabon ukazuje da je kod Kelta postojalo proricanje uz pomo ljudske rtve, na osnovu njenog trzanja prilikom ubadanja u lea (IV, 4, 5).
Hipolit o druidima
U prvoj knjizi Filosofumeni, svoga dela Refutatio omnium haeresium, koja kritikuje razliite mnogoboake filosofe i filosofske kole i pravce, i koja je i najpre bila poznata (a koju Epifanije razlikuje od fragmentarno sauvane Sintagme, sada ukljuene u sastav Pobijanja svih heresa), presbiter i paralelni rimski episkop Hipolit kratko se osvre i na druidsku filosofsku kolu. Poloaj druida meu Keltima on vidi u sprezi poloaja brahmana meu Indijcima.
Helenski tekst
(ı ɽ õɽ ǿ, I, 25, 1-2)
1. Drui+dai
Prevod
1. Druidi meu Keltima sa vrlo velikom potankou su istraili pitagorejsku filosofiju; potom Zamolksin, po roenju Traanin, rob Pitagorin, postade kod njih zaetnik njihove sledbe. On nakon Pitagorine smrti otputova u njihovu zemlju, i kako oni behu zainteresovani postade osniva ove filosofije. 2. Kelti uzdiu druide kao proroke i kao one koji poznaju budunost, jer oni im pretskazuju neke stvari po proraunima i brojevima pitagorejske vetine; o naelima od koji i bee ista vetina mi neemo preutati, jer neki se osmelie da uvode herese sastavljene iz njih. Druidi, pak, slino pribegoe magijskim obiajima.
Osvrt
Druidski kult Hipolit vidi kao pitagorejsku kolu misionarski prenesenu na tle Kelta od strane roba (doloy) Zamolksina, Pitagorinog traanskog uenika (I, 2, 17), to je pojednostavljeno vienje stvari; unutarnji druizam je verovatno mnogo stariji duhovno-povesni fenomen. I drugo, izvorno pitagorejstvo u svojim redovima nije poznavalo ropstvo.
Post je objavljen 26.05.2011. u 20:00 sati.