Marketing
Hiperborejci i malisti
(Izvadci iz Drugog dela knjige O posveenikom ivljenju. brat Vasa Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com
Stanite Hiperborejaca kao naroda kod antiknih spisatelja i predanja smeta se u vie razliitih podruja; ponajprije na krajnji sever a zatim i na junoslovesko, balkansko Podunavlje.
Hekatej o hiperborejcima
Ukratko o Hekateju i njegovom delu
Etnografska utopija O hiperborejcima Hekataja (Hekataios) iz trakijske Abdere sauvano je samo u fragmentima kod drugih antihnih spisatelja (Diodor sa Sicilije, Elian, Apolonije sa Rodosa, ...). Za vreme vladavine Ptolomeja I (323.-285. g. se.) znamo da je Hekataj boravio u Egipat (Tebu). Sastavio je i jednu historiju Egipta i istakao uzornost egipatske kulture i dravnog ureenja. U spisu O hiperborejcima opisuje zajednicu i zemlju zagonetnih hiperborejaca na severu, potovaoca boga Apolona. Svojim opisom hiperborejaca Hekataj je izvrio uticaj na Euhemera (Eycheimeros) iz Mesene, koji je (od 311. do 298. g. se.) bio u slubi makedonskog vladara Kasandra, i koji je u svome delu 'Sveti natpis' (Hier anagraph) zastupao miljenje da su bogovi samo znaajne ljudske pojave iz daleke prolosti.
Helenski tekst 1 - frg. 1-4
(Diodor, II, 47, 1-7)
1. Hmeij d' e)pei ta\ pro\j arktouj keklime/na me/rh th=j Asiaj h)ciwsamen a)nagrafh=j ou)k a)noikeion einai nomizomen ...
Prevod
1. Hekataj, ali i neki drugi skupljai starih pria, kae da tamo u Okeanu, preko puta keltske obale, postoji ostrvo, ne manje od Sikelije /= Sicilije/. To je, znai, ostvo na severu, a nalazi se jo dalje od krajeva u kojima besni severac, te se stoga njegovi stanovnici nazivaju Hiperborejcima, to bi se reklo Najsevernjacima. Ostrvo je inae izuzetno plodno i rodno, odlikuje se blagom klimom i svi plodovi na njemu dozrevaju dva puta godinje.
2. Priaju da se na tom ostrvu rodila Leta, pa stoga i Apolon uiva kod njih posebno potovanje, vee od ostalih bogova. Stanovnici ostrva dou kao neki svetenici Apolonovi budui da njega svakodnevno i neprekidno slave pesmom, i uopte svaku mu ast i hvalu usrdno prinose. Na ostrvu se moe videti i predivan Apolonov sveti gaj, kao i znamenit hram krunog oblika ukraen mnogim zavetnim darovima. 3. Zatim, postoji tamo i sveti breg pomenutog boga, a gotovo svi stanovnici toga grada su vini sviranju u kitaru, te povazdan u hramu sviraju na kitarama, pevaju i itaju himne bogu, veliajui dela njegova.
4. Hiperborejci imaju poseban jezik. Prema Helenima su veoma blagonaklono raspoloeni, svakako najvie prema Atenjanima i Deljanima; simpatije prema njima nasledili su jo iz davnih vremena. Pria se ak i da su neki Heleni prevalili ceo put do Hiperborejaca i da su kod njih ostavili skupocene zavetne darove sa natpisima na grkom jeziku. 5. Isto tako, sa hiperborejske strane je jednom davno u Heladu doao Abarid i potvrdio prijateljstvo i srostvo sa Deljanima.
A kau jo i ovo: sa toga ostrva gledan, Mesec izgleda kao da je nadomak Zemlje, a uz to se na njemu sasvim jasno vide neki zemaljski predeli. 6. Zatim se pria da bog Apolon silazi na ostrvo svakih devetnaest godina; za tih devetnaest godina se inae izvri u potpunosti kruno kretanje zvezda, zbog ega Heleni upravo i zovu taj period velikom godinom. 7. Za vreme svog javljanja, bog svira na kitari i igra neprekidno, noima, sve do prolene ravnodnevice do izlaska Plejada-Vlaia, radujui se i sam u srei i veselju koje donosi.
U gradu kraljuju i vode nadzor nad svetim gajem takozvani Boreadi: ime su dobili kao potomci severaca Boreje; i u njihovoj porodici se vlast stalno nasleuje. (Prevod: Aleksandar Popovi, elica Milovanovi, Vojislav Jeli.)
Helenski tekst 2 - frg. 12)
(Claudius Aelianus: Prooimion, 11, 1)
A)nqrwpwn Uperbore/wn ge/noj kai tima\j Apo/llwnoj ta\j e)keiqi aidousi me\n [kai] poihtai, u(mnou=si de\ kai suggrafeij, e)n de\ toij kai Ekataioj, ou)x o( Milh/sioj ...
Prevod
12. Pleme hiperborejsko i potovanje koje ono ukazuje Apolonu opevaju pesnici i uz pohvale opisuju letopisci, meu njima i Hekataj, ne /onaj/ iz Mileta, nego onaj iz Abdere. Sve one mnoge i panje vredne stvari koje on propoveda, sada nije, bar mi se ini, neophodno da ponavljam. Ono to je jedino neposredno u vezi sa mojim izlaganjem jeste sledee: svetenici ovog boanstva su sinovi Boreje i Hione, trojica su braa, braa roena, visoki svaki po est lakata. Kad oni tako u uobiajno vreme zavre predanjem osvetanu slubu bogu, sa Ripajskih planina, kako ih oni zovu, dolete nepregledna jata labudova, kao oblaci. Oni oblete oko hrama i poto ga tim svojim letom kao oiste, upute se u hramovni perivoj, koji je uistinu predivan i ogroman. E, zatim, kad pevai krenu da uz svu svoju umetnost pevaju bogu, a svirai pridruuju horskoj pesmi skladne akorde sa svojih gitara, u tom asu se iz labuih grla razlegne slona pesma. Ta njihova pesma ni u kom pogledu i ni u jednom trenu ne zazvui neskladno i nemuzikalno; oni je pevaju tako kao da pred sobom imaju horovou, i odlino se uklapaju u hor hiperborejskih stanovnika, inae uvenih znalaca duhovne muzike. Najzad kad se pesma zavri, ovi pomenuti, da tako kaemo, krilati horisti odlaze budui da su izvrili sve ono to je propisano za slubu boiju i poto su pomenutog boga ceo dan uveseljavali i pesmom veliali. (Prevod: Aleksandar Popovi, elica Milovanovi, Vojislav Jeli.)
Osvrt
Helenski naziv hiperborejci (gr.: hyper-boreioi, hyper-boreoi) skovan je da oznai blaene ljude koji ive s onu stranu (hyper = iznad, krajnje) Severca Boreje (to breion = sever, severne oblasti), koje ne iba severni vetar. Homerovska Himna Dionisu smatra da i od hiperborejskog podneblja postoje dalje zemlje (stih 29). Helensko mitsko shvatanje zemljopisa zamiljalo je ogromnu planinu na dalekom severu zemljine ploe, iza koje nou nestaje sunce, i gde je Mesec najblii; tu se i smeta ostrvo na kome ivi blaeni hiperborejski narod, koji je i u liku Boreada (oi Boredai) i sveteni stale. U mitskim refleksija, Boreja (Boreas, dorski: Borras, epsko-jonski: Bores), bog severnih vetrova, prebivao je u trakim peinama (cp.: Platon: Fedar, 229b). U spisu Ostrvo Tule i zemlje iza njega od Antonija Diogena pripoveda se: I tako idui ka severu, oni su stigli i u samo susedstvo Meseca; a ovaj je bio sasvim nalik na nekakvu zemlju najistijeg sjaja. (VI, 1) Herodot hiperborejska stanita smeta na daleke morske obale pozivajui se na autora pesme 'O Arimaspima' jednookim ljudima, koji je iveo oko 544. g. se.: Aristeja, sin Kaustrobija, sa Prokonesa /u dananjem Mramornom moru, kolonija Mileta/, kazuje nam u svojim pesmama da je pod uticajem Apolona pristigao u Isedoniju /skitskom plemenu u bazenu Kaspijskog jezera/, da iza Isedonjana prebivaju Arimaspi, ljudi sa jednim okom, a da su dalje iza njih orlovi, uvari zlata, a jo dalje od ovih sve do morske obale prebivaju Hiperborejci. Osim Hiperborejaca, svi su oni u neprestanom ratu sa susedima, ... (IV, 13) Pesma Aristeas-a je bila najcenjenija Metapontu, gradu u junoj Italiji, gde je se potovao Apolon, i gde je bio jak uticaj pitagorejaca.
Smetanje Hiperborejskog prebivalita na udaljeno sreno ostrvo reflektuje i antike predstave o onostranim ostrvima na kojima odlaze zaslune i blaene due. U romanesknoj noveli 'Ostrvo Tule i zemlje iza njega' Antonija Diogena (AntMnios Diogens) u 24 knjige (koje prepriava konstantinopolski patrijarh Fotije u 'Miriobiblionu' (kodeks 166), ovek po imenu Dejnija, na jednom istraivakom pohodu (tokom koga je zalutao), preao je sa sinom Demoharom Crno More (Pont), Kaspijsko i Hirkansko More, stigao do Ripajskih planina i do izvora reke Tanaida (Dona), i dalje na istoku dospeo na obale Okeana, i na ostrvo Tule (gr.: h Thol), koje je kasnije postalo meta mnogih opsesija. Historik Theopompos Chios (roen oko 378. g. se.) u svom spisu O udesnoj zemlji Meropidi (taj ekskurs iz 58 knjiga Filippika, sauvanom delimino kod Klaudija Elijana: Poikil historia, III, 18), ukazuje da Hiperborejci meu Helenima vae kao narod ponajvema srean i uistinu blaen (fr. 6), a Okean vidi kroz mitsku predstavu, kao ogrumnu reku koja okruuje zemljin krug i iz koje zlaze nebeska tela: Evropa, Azija i Libija su samo ostrva oko kojih ukrug tee Okean /ton Mkeann/ (Fr. 2) Pozivajui se na historika Teopompa (Theopompos, dor.: Theypompos, prva polovina IV st. se.) Elijan iznosi da se iza 'ostrva' zvana Evropa, Azija i Libija,te Okeana nalazi kontinent ogromne duine. Moreplovac i zemljopisac Piteja (Pytheas)iz Masalije (Marselja), u svome nesauvanom delu 'O Okeanu' opisuje ostrvo Tule po uvenju, iako je 325. g. se. preduzeo istraivaki pohod prema Servernom Moru du obala panije i Galije prema evropskom severu, dospevi do etlandskih i Orknijskih ostrva.
Hiperborejci se predstavljaju kao udivljenici boga Apolona, koga slave ponajprije pesmom i svirkom. Hiperborejski kult je oigledno nastao oko sunanog Apolona, koga su Heleni upoznali tek kroz njegova prosvetiteljska proputovanja.
Apolonu su kod Helena bile posveene ivotinje labud, jastreb, gavran (po ijem letu su mantici proricali) i vuk (Plutarh: 'Zato Pitija vie ne prorie u stihovima?', 12). Po predanju, kada je Apolon roen na ostrvu Del u sedmom danu meseca, sveti labudovi su Ostrvo sedam puta obleteli. Svom sinu Zevs podaruje koije sa labudovima, koje sunanog Apolona najpre odnose do Hiperborejaca, a potom i u Delfe. (Kad je tokom tri zimska meseca Apolon provodio kod Hiperborejaca, smatralo se da ga u Delfima zamenjuje Dionis.) Orakulum u Delfima, pred zamiranje, davao je prorotva najee sedmog dana u mesecu.
Strabon prenosi rei o njihovoj dugovenosti, koja navodno dostie i hiljadu godina (XV, I, 57). On jo iznosi da su stari helenski istorici sve severne narode nazivali optim imenom Skiti i Keltoskiti. Potom su se napravile razlike meu plemenima koja ive nad Euksinskim Pontom /= Crnim Morem/, Istrom (= Dunavom) i Adrijskim (Jadranskim) Morem, nazvavi ih Hiperborejci, Savromatapi i Arimaspami (XI, 6, 2) U bajci o Heraklu, iji prekretniki put opisuje Prodik (HMrai), kazuje se kako je Herakle lovei godinu dana kerinejsku koutu pristigao i do Hiperborejaca i do izvora reke Istra.
Ripajske planine (ilirski bora = 'planina') iza kojih borave Hiperborejci pominje i Plinije Stariji (Riphaei montes - IV, 26; Solin, 19, 2), Strabon (VII, 3, 1), te Pavle Orosije koji ih identifikuje sa Uralom: Evropa uzima poetak /../ blizu oblasti severa, od reke Tanais /Tanai/, tamo gde su Ripajske planine /Riphaei montes/, koje se proteu od Sarmatskoga okeana, izlivajui reku Tanais, ... (Historiae adversum paganos, I, 2, 4) Reka Tanais je oigledno savremeni ruski Don. Tanais, po ovom shvatanju, izvire u gorju severnog, Hiperborejskog, odnosno Sarmatskog okeana. I po rimskom geogafu Pomponiju Meli reka Tanais izvire iz Ripajskih planina (De chorographia, I, 115). Smatralo se da iza Ripajskog gorja dolaze svi veliki severni reni tokovi. Vergilije Ripajsko gorje vezuje sa skitskim naseobinama: Tako na hiperborejskom severu ivi razuzdani narod; tu ih iba ripejski vetar, a oni se uvijaju u uto ivotinjsko runo. ('Georgika', III, 381-383) - Po antiknom shvatanju zemljopisa Evropa je odeljena od Azije Ripajskim planinama, rekom Tanais, Meotidom i Pontom (ibid., I, 8.15; II, 1). Reku Tanais kao granicu izmeu Evrope i Azije spominje Polibije (III, 33, 3), Strabon (I, 4, 1) i Amian Markelin (XXXI, 2, 13).
S obzirom na ograniena geografska znanja antiknih naroda, mogue je da se pod Ripajskim planininama zapravo misli na balkanske planine Dakije. Dakiju su naseljavali Daani, jedna osamostaljena grana Traana. Tek je imperator Trajan poetkom II st. ne. osvojio Dakiju, i tada je Rimsko Carstvo postiglo najveu svoju teritorijalnu veliinu. Flavije nas izvetava da su meu Daanima delovali posveenici emfatiki zvani malisti: Svi oni /= eseni/ ive na isti nain, i slini su Daanima koji se nazivaju malistima /mlista/. ('Judejske starine', XVIII, 1, 5) Helenski izraz mlista ima znaenje 'najvilje', 'najznamenitije', 'veoma', i tim se izrazom opisuju daanski posveenici. Tako bi maliste mogli da identifikujemo sa hiperborejcima.
Herodot o hiperborejcima
Ukratko o Herodotovom vienju hiperborejaca
Herodot, koji iskazuje dozu sumnje u postojanje Hiperborejaca, u svojoj Historiji prenosi priu da je Leta, majka Apolona i Artemide, pristigla iz hiperborejske zemlje na helensko kikladsko ostrvo Del (h Dlos), kako bi tu rodila blizance. Ta veza izmeu zemlje hiperborejaca i Dela odravala je se kroz redovno hiperborejsko slanje darova Apolonovom svetilitu na Delu.
Helenski tekst
(Histors apdeksis, IV, 32-36)
32. Tau=ta me/n nun ta\ le/getai makro/tata eirhtai. Uperbore/wn de\ pe/ri a)nqrwpwn oute ti Sku/qai le/gousi ...
Prevod
32. O Hiperborejcima ne znaju nita da kau ni Skiti ni drugi narodi iz tih /severnih/ oblasti, osim Isedonaca donekle. A ja mislim da ni oni ne znaju nita da kau, jer bi nam sigurno Skiti priali i o njima, kao to nam priaju i o jednookim ljudima. Ali nam o Hiperborejcima pria Hesiod, pa Homer u Epigonima, ukoliko je Homer zaista ispevao tu pesmu. 33. A najvie znaju o njima stanovnici Dela, koji tvrde da su Hiperborejci uvijali svoje zavetne darove u peninu slamu i slali ih Skitima, a od Skita dospeli su ti darovi njihovim susedima, i tako od naroda do naroda, dok nisu dospeli daleko na zapad do Jadranskog Mora, a odatle na jug u Heladu, i to najpre u Dodonu, a odatle su sili na Maliski Zaliv, zatim su preli na Eubeju, a onda od grada do grada stignu i do Karista, a posle ovoga prou pored Andra i ne svrate na njega. Stanovnici Karista ih, naime, odnesu na /kikladsko ostrvo/ Ten, a Tenjani na Del, a Hiperborejci su prvi put poslali dve devojke da nose ove darove, i one su se zvale Hiperoha i Laodika, a sa njima poslali su Hiperborejci, radi njihove zatite, i pet svojih graana kao pratioce; njih danas zovu Perferejci i na Delu im ukazuju veliko potovanje. Poto se Hiperborejcima izaslanici nisu vraali, oni su, bojei se da im se ne desi da alju uvek izaslanike a da im se ne vraaju, odneli na granicu darove umotane u peninu slamu i zamolili susede da te darove prenesu do drugog naroda. I pria se da su darovi, slati od naroda do naroda, dospeli i na Del. Ja znam da skoro isto rade Traanke i Peonke: umotavaju zavetne darove kad prinose rtve kraljici Artemidi; i one nikad ne prinose te rtve bez penine slame. 34. Znam sigurno da one to ine.
A za uspomenu na smrt ovih hiperborejskih devojaka na Delu, delske devojke i momci seku svoju kosu. Uoi svadbe otseku devojke sebi jedan pramen kose, obaviju ga oko vretena i stavljaju na grob (a grob se nalazi levo od ulaza u Artemidin hram i na njemu rate jedna maslina), a svi momci sa Dela omotaju pramen kose oko jedne zelene granice i stavljaju ga na grob. Eto, takve poasti ukazuju stanovnici Dela ovim devojkama.
35. A isti ovi priaju da su na Del doputovale i prole kroz one iste krajeve hiperborejske devojke Arga i Opija, i to jo pre Hiperohe i Laodike. One su bile dole da dadu odreen prilog Ilitiji za laki poroaj, a pria se da su Arga i Opija dole sa bogovima, i njima su ukazane druge poasti. ene su im sakupljale darove i slavile su ih u pesmi koju im je spevao Likijac Olen, a od njih su stanovnici ostrva i Jonci nauili da pevaju te pesme i da u njima spominju Argu i Opiju i da im skupljaju darove. (Ovaj Olen iz Likije ispevao je i druge stare pesme koje se pevaju na Delu.) A onaj pepeo od rtvovanog mesa odnosili su sa rtvenika i njima su posipali grob Arge i Opije. A njihov grob se nalazi iza Artemidinog hrama, istono od njega, uz samo svratite gostiju sa ostrva Keja.
36. Toliko o Hiperborejcima. Neu da vas muim priama o Hiperborejcu Abariju, za koga se pria da je, sa strelom u ruci i ne jedui nita, obiao celu zemlju. Ako pak postoje neki ljudi na krajnjem severu, onda moraju postojati i neki drugi na krajnjem jugu. Moram da se smejem kad vidim kako su mnogi uenjaci nacrtali zemlju, a niko je nije razumeo i opisao. Oni je prikazuju kako oko nje tee Okean i da je okrugla kao krug, te da su po veliini Evropa i Azija jednake. Zato u ukratko da objasnim kako izgleda i kolika je svaka od tih zemalja. (Prevod: Milan Arseni)
Osvrt
Herodot pominje legendarnog (hiperborejca) Olena iz Ksanta u Likiji, religioznog pesnika (v.: Pausanija: Opis Helade, X, 5, 8) koji je sastavljao himne u ast hiperborejskog boga Apolona. Heleni su ga smatrali osnivaem Apolonovog kulta na Delu. Vaio je i kao prvi prorok u Delfijskom orakuluma.
U Porfirijevom opisu Pitagorinog ivota iznosi se da je Pitagora nekom prilikom sveteniku hiperborejskog Apolona Abariju, pokazao svoje zlatno rebro, ime se potvruje da je Pitagora zapravo bio Apolon Hiperborejski (prg. 28). No, kult hiperborejskog Apolona postojao je i pre Pitagore, iako su oni u sutini i modusu korelativni.
Pausanijevo vienje Hiperborejaca
Ukratko o Pausaniji i njegovom Opisu Helade
Helenski perieget Pausanija (Paysanias, jonski: Paysanis) II st. ne), dao je jedan opiran (u 10 knjiga) i pouzdan opis Helade (Perigsis ts Hellados), sa posebnim zadravanjima na kultno-umetnikim spomenicima helenskih podneblja. U svome putopisnom udbeniku, periegesu, Pausanija se uzgred osvre i na blaene Hiperborejce. U svom opisu Elide iznosi i smatra da su Hiperborejci Severa svoj kult doneli u Heladu.
Helenski tekst
(Perigsis ts Hellados, V, 7, 6-10)
6. ... e)j de\ to\n a)gwna to\n Olumpiko\n le/gousin Hleiwn oi ta\ a)rxaio/tata mnhmoneu/ontej Kro/non th\n e)n ou)ran% ...
Prevod
6. ... A o olimpijskim igrama elidski antikvari priaju ovako: prvi gospodar kraljevstva nebeskog bio je Kron; njemu u ast ljudi toga vremena, koje nazivaju jo zlatnim pokolenjem, sagradili su hram. Kada se Zevs rodio /v.: Apolonije sa Rodosa: Agronautika, I, 1129), Reja je poverila daktilima sa Ide /na Kritu/ da uvaju njenog sina, a oni i takozvani kureti jesu jedni isti. Dakle, daktili Herakle, i Peonej, 7. i Epimed, i Jasije i Ida stigli su sa Ide /= Planine/ na Kritu. U igri je Herakle bio je, naime, najstariji poreao brau da se nadmeu u tranju i pobednika je ovenao granicom divlje masline. A imali su toliko obiljed divljih maslina da su spavali na steljama od njihovog jo zelenog lia.
Pria se da je Herakle iz zemlje Hiperborejaca doneo divlju maslinu Helenima. Hiperborejci su ljudi koji prebivaju iza vetra Boreje /= Severca/. 8. Prvi je Likijac Olen rekao u svojoj himni da je od ovih Hiperborejaca Ahaja stigla na Del. Zatim je Melanop iz Kime sroio pesmu Opidi i Hekaergi i rekao da su takoe i one od Hiperborejaca pre Ahaje stigle na Del. 9. Aristeja iz Prokonesa je moda on je, naime, takoe spomenuo Hiperborejce saznao i neto vie o njima od Isedonaca, kojima je, kako u svojoj pesmi kae, stigao u pohode. Dakle, misli se da je Herakle sa Ide prvi tada priredio takmienje i nadenuo mu ime Olimpijske igre. (Prevod: Ljiljana Vulievi)
Osvrt
Legendarni poeta Olen u svojim himnama je slavio roenje Apolona i Artemide, i njihov kult (koji je pristigao od Hiperborejaca), preneo je iz Likije na Del, gde se i peva Olenova Himna Ilitiji, koja je od Hiperborejaca pristigla na Del da bi Leti olakala trudove (Opis Helade, I, 18). I za Apolonovo svetilite u Delfima smatralo se da su ga ustanovili ljudi koji su doli od Hiperborejaca, ponajprije Olen, prvi Febov prorok (X, 5). Za lakedemonjanski hram Devojke Spasiteljske verovalo se da ga je sagradio Traanin Orfej ili Abarid (koga je uveo u legendu Heraklid sa Ponta), koji je sa Apolonovim zlatnim lukom na sebi doao od Hiperborejaca (III, 13; Herodot, IV, 36; Pindar, fr. 270).
Kod starih Helena vladao je rtveni obiaj da se velikim bogovima prinose prvo ponjeveno klasje, prvi plodovi sa polja, pre nego to se uskladite u ambare. Pa tako su i Hiperborejci Apolonovom hramu u helenskoj Prasiji (koja je leala na istonoj atikoj obali u zalivu Porto Rhaphti) slali i darivali prvinu letine, i to drevnim ilibarskim putem: preko Arimaspima, Isedonjanima i Skita (I, 31).
Post je objavljen 26.05.2011. u 19:58 sati.