Marketing
Iluminatsko-satanski "sveteni" gremijumi
(Izvadak iz knjige Razotkrivanje paketa subverzivnog "Novog Svetskog Poretka" Stare Zmije Svetlonoe" bez Svetla Zapadni Antihrist. brat Vasa Aurora Aurea)
auroraaurea@gmail.com
Humanitarna i prosvetiteljska "religioznost"
"Kraljevski" pseudoiluminatske glave ne bi imale probojnost u svetu bez svojih "svetenih rogova", parareligioznih savetodavnih tela, ija je ideologija smeana sa kvazihumanitarnom, kvazifilantropskom kvaziprosvetiteljskom, nihilistikom pobonou, deizmom i "misterijama" koje u sredite svega ne stavljaju ivog i Istinitog Boga ve trulenog oveka nastalog od trone zemlje. Religija humanistikog internacionalizma postaje danas sve vie dominirajua pobonost. Treba rei da mnogi pseudoiluminatski i kvazireligijski kultovi uveliko potiu iz srednjovekovnog rabinskog vienja Kabale, te velikim delom predstavljaju reakciju na racionalizam i materijalizam institucionalizovane "Crkve", koja nije mogla da zadovolji ljudsku glad za uzvienim i mistinim znanjima, niti je preferilala zakonit ivot, koji omoguava istinsku duhovnu spoznaju.
Masonerija
Institucionalni koreni masonerije, slobodnog zidarstva (francuski naziv: franc maon), koje se predstavlja prastarom "kraljevskom vetinom", nisu dovoljno jasni. Neemo puno pogreiti ako ih ponajprije poveemo sa viteko-monaki Red templara (ustrojen slino hospitalcima i Tevtonskim vitezovima), prvobitno nazvan 'Siromani vitezovi Hristovi', te 'Siromani vitezovi Hrama Solomonovog', koji je 1119. g. osnovao na Istoku, u Jerusalimu, francuski vitez iz ampanje - Ig d Pejn (Hugues de Payens, Veliki majstor Reda od 1128.-1136. g.) zajedno sa Geoffroy de Saint-Omer-om, i zajedno sa jo sedam osoba. U svojoj zakletvi pred Jerusalimskim patrijarhom vitezovi-hramovnici su se obavezali da e braniti hodoasnike do Jerusalima od razbojnika i pljakaa, da e obezbeivati puteve do Svete Zemlje, sluiti kao vojnici pod vlau jerusalimskog Kralja; mnogi prinevi i graani ve su bili pod "zakletvom" da e raditi na obnovi Solomonovog Hrama kao hrianskog zdanja. Kasnije su templari poeli i sa financijskim poslovima: krstaima su u Palestini isplaivali novac koji bi ovi deponovali kod u Evropu pre svog odlaska. Bili su bankari i papama i kraljevima (naravno uz zateznu kamatu). Borili su se fanatiki hrabro i protiv Saracena i protiv balkanskih bogumila. Poto ih je Kralj Baudouin II (1118.-1131. g.) smestio u svojoj palati, blizu Boijeg Hrama (Templum Domini), iz tog razloga su prozvani hramovnici templari, 'Vitezovi Hrama'. (Kod starorimskim augura templum je prvobitno oznaavao posmatraki, astro-mantiki nebeski prostor ocrtan pomou tapa.) Osnovna zabluda templara je bila ta to su mislili da mogu stopiti "ideale" (benediktinskog) monatva i riterstva u jedno. (Taj ideal prikazuje i nalije njihovog peata: dva "siromana" viteza jau na jednom konju.) Papa Inocent II je 1139. g., u svojoj buli Omne datum optimum, potvrdio kanoninost institucije borbenog redovnitva. Od "Svete Stolice" Red je slubeno priznat neto ranije: 1128. g. na sabor u Troyes-u, u Francuskoj. Redom je upravljao veliki magistar i generalni kapitol (capitulum), poglavarski skup. Iako su se obavezali na siromatvo, asnost i kanonsku poslunost, templari su postali bogat (sa preko 3.000 utvrenih gradova, tvrava i raznih zgrada), pravi mamonsko-bankarski red sa mnotvo primljenih donacija, izazvavi zavist mnogih, ponajprije francuskog kralja Filipa Lepog (koga su odbili primiti u Red), iji dvor je bio u loem financijskom stanju. (Posle pada Latinskog kraljevstva i i tvrave Akko u ruke muslimana (1291. g.) templari se koncetriu u Francusku, gde njihovo prisustvo postaje jo "problematinije" a oni kao vojniki red "nepotrebniji".) Uz pomo svoga francuskog pape - Klementa V (Bertrand de Get), okrunjenog u Lionu 5. juna 1205. g., koji je stolovao u Poitou-u optuio je templare za zloin herese. Klement V nareuje istragu 24. avgusta 1307. g. U noi od 12. na 13. oktobar te godine, Filipovi ljudi (ne saekavi okonanje papske istrage) hapse hramovnike po celoj Francuskoj. Pod inkvizitorskom dominikanskom torturom mnogi od uhapenih umiru dok drugi "priznaju" svoje "sramne" zloine i zastranjivanja. Njihovi najsramniji zloini bili su zapravo krstaki pogromi nad situaciono nedunim iteljima koji su im se "ispreili" na putu; sudbina koju su doiveli bila je pred Bogom sasvim pravedna kazna za ono to su radili. Veliki majstor Reda (od 1294. g.) ak de Mole (Jasques de Molay), koji nije priznao optubu, biva iv spaljen 18. marta 1314. g. na Jevrejskom ostrvu na Seni u Parizu. Na saboru u francuskom gradu Vienne (3. april 1312.) Klement V ukida templarski red (bula Vex in excelso), a njegova imanja prenosi na Red Jovanovaca, hospitalce. U tom trenutku Red je imao oko 20.000 lanova, vitezova i titonoa, i nevitezova u raznim slubama. Da je ak de Mole prihvatio predlog Klementa V o ujedinjenje templara sa hospitalcima (jo je sabor u Lionu 1274. g. raspravljao u objedinjavanju svih vitekih redova.), 'Vitezovi Hrama' kao ustanova bi bili spaeni. Kako god se pogleda, templaru su postali veliki rasadnik za pojavu mnogobrojnih tajnih i tajnovitih drutava tokom vekova. Dublje gledano, njih je na povesnu scenu prizvala otuena i satanizirana Crkva.
Spaljivanje templara
Iz inkvizicionog progona izvukli su se i sklonili su se mnogi templari. Pier d'Omont, zajedno sa sedam drugih templara, izbegao je na kotsko ostrvo Mot.
Templari, oboavaoci 'Crne Gospe' su vrlo brzo stekli veliko blago, da su mogli da finansiraju gradnju mnogih katedrala, crkava i monastira. Iz zatvorenih esnavskih drutava tih graditelja (tanije kamenorezaca) nastali su zapravo operativni masoni, graditelji "Hrama ujedinjenog oveanstva".
Prve srednjovekovne naznake o drutvima koja podseaju na 'slobodne zidare' nalazimo kod pripovesti koje govore o izgradnji monastira u Kelvinu (kotska) 1140. g. pod arhitektom pod imenom Hag de Morivail. U njegovo bratstvo je posle bitke kod Benoburga uao kralj Robert Brus, te postao majstor tog "kraljevskog" reda. Ve krajem XV stolea u kotskoj nalazimo s pravilima ustrojenu Edinburku andrejevsku Veliku Lou. Masoneriji, kultu novih pontifika, slina tela nalazimo i u vreme careva Konstantina i Teodosija: Zbor arhitekata i Red majstora Comacina.
U Engleskoj XVI stolea esnafska masonerija polako otvara svoja vrata za ljude kojima neimarstvo nije bilo zanimanje a koje je zanimalo uenje zasnovano na impresivnim ritualima esnafa; "usvojena braa" koja su nosila elju da postanu slobodni zidari oko koje je ve izgleda napravljen mit privlanosti, unela su u nju svoje spekulativne zamisli koje e se potom sa prodorom jevrejstva u jovanovski red (koje je podralo suprematorski britanski imperijalizam a zanemarilo moralni preporod oveka, pravljenje od njega istinski isklesanog i izglaanog kamena - dijamanta) i iluminizma u nju jo vie i nakaradnije razvijati. Od engleskog tutorstva i obedijencije tek donekle je se oslobodio samo francuski 'Veliki Orijent' dok su ostale nacionalne loe uglavnom pokorno prihvatile da budu pod jurisdikcijom velikih anglo-amerikih loa, i time su ak i "poastvovane".
Veliki datum u razvoju masonerije je 24. jun 1917. g. kada je (na Jovanov dan) u londonskoj taverni 'Gazdinstvo masona' osnovana 'Velika Loa Britanije. Neto kasnije 1723. g. u Londonu se usvaja takozvana Andersonova Konstitucija ('Dunosti slobodnih zidara'), na kojoj je bogoslov Englez Dems Anderson (nadahnut "rozenkrojcerskim" idejama Valentina Andreja i univerzalistikim Jana Kamenskog) radio 6 godina. U njoj se, pored ostalog iznosi: Slobodni zidar je miroljubivi podanik ma gde iveo i radio, i ne treba nikada da se uplita u tajne politike skupove i zavere protiv mira i narodnog blagostanja, niti da je nepokoran prema dravnim vlastima. - Irska, Dablin, je dobila svoju lou 1731. g. Francuska 1725. g., a kada su se njene loe donekle osamostalile od engleskih, formiran je i Veliki Orijent Francuske. Inae rani masoni iz razvejanog templarskog reda svoj uticaj u Francuskoj su obnovili sredinom XV stolea, tanije 1445. g. (u vreme arlsa VII), kroz 'kotsku strau'.
Anderson je traio da loe neguju veru u kojoj se svi ljudi slau. Realno gledano, takva vera nije postojala, i zato su je masoni sami izmislili: napravili su od svog kulta kvazireligiju i podrali Nju Ejd Pokret koji sinkretiki okuplja mnoge kultove i mnoge versko-sektanske opcije.
Da su institucioni naslednici vitezova templara i danas tvrde mnogi kultovi, videvi u pojavi templerskog reda neto "uzvieno"; pomenimo samo neke. Pomenimo najpre nemaki masonski red 'Strogo Pridravanje Pravila' koji je 1755. g. osnovao Baron fon Hund, koji je bio u savezu sa Johanom Avgustom tarkom, protestanskim svetenikom koji je tvrdio da u Sent Petersburgu predstavlja drugu liniju izvedenu iz Templara. Zatim tu je Stricte Observance koje je osmislio vagabund, nemaki jevrejin Lojht (ili Beker), koji je oko 1756. u Vajmar i Jenu nastupio pod "misionarskim" imenom "Donson", kako ve izvetava Mirabo u 'Historiji Pruske monarhije'. Dalje, postojao je 'Red Hrama', za koji se saznaje iz dela Manuel des Chevaliers du Temple (1811. g.) Fabre Palpreta. Potom 'Uzvieni i Vojni Red Jerusalimskog Hrama' (The Sovereign and Military Order of the Temple of Jerusalem); Doktrinalno najozbiljniji "neotemlarski" kult je svakako 'Red Istonih Templara' - Ordo Templi Orientis (O. T. O.) koji je oko 1902. g. osnovao mason i bogati industrijalac Karl Kellner (umro 1905. g.), tvrdei da je "otkrio veliku tajnu" templara. Mason Alister Krouli (33 stepen postie 1900. g. u Meksiku 'Knjiga Lai', pogl. 33, osniva 'Srebrne Zvezde' A..A.., 1907. g.), koji e postati voe britanskog ogranka O. T. O.-a (u koji je primljen 1912. g.) Mysteria Mystica Maxima, iznosi da on toboe fokusno predstavlja mudrost svih drugih redova: Karl Kelner je bio taj koji je ponovo oiveo esoterinu organizaciju O. T. O. i inicirao plan, sada spretno ostvaren, da se sve okultne zajednice ponovo stave pod jedno vostvo. (Liber LII, 2); U O. T. O.-u je spekulativna i alegorijski inklinirana masonerija uistinu dola do svoga "vrhunca", ali na takav nain da nije privukla aristokratske umove kojima je Kroulijevo simboliko izraavanje "velikih tajni" suvie "umarajue". U O. T. O.-u postoje 10 inicijaciona stupnja, gde najvii nosi nativ 'Najvii i Najsvetiji Kralj' (Rex Summus Sanctissimus). Na poetku 'Manifesta O. T. O.-a' navodi se da taj red toboe akumulira mudrost i spoznaju vie masonskih, hermetikih i okultnih kultova:
Gnostika Katolika Crkva.
Red Vitezova Svetog Duha.
Red Iluminata.
Red Hramovnika (Vitezovi Hramovnici).
Red Vitezova Svetog Jovana.
Red Maltekih Vitezova.
Skrivena Crkva Svetog Grala.
Hermetiko Bratstvo Svetlosti.
Sveti Red Ruinog Krsta Herodoma.
Red Svetog Kraljevskog Svoda Enoha.
Drevni i prvobitni Obred Masonerije (33 stupnjeva).
Obred Memfisa (97 stupnjeva).
Obred Micraima (90 stupnjeva).
Drevni i Prihvaeni kotski Obred Masonerije (33 stupnjeva).
Svedenborski Obred Masonerije
Red Martinista.
Red Sat Baja /Bhai/, ...
ta rei za jo mnoge masonske i promasonske (pridruene i sponzorisane) obrede i bratovtine (koja okupljaju ak i maloletnike, pripremajui ih tako za masonsku "elitu") sa svojim aristokratsko-eksplozivnim nazivima: 'Amerika istraivaka loa', 'Mistino Svetilite', 'Red Zlatnog Kljua', 'Akacija', 'Keri Nila', 'Jovove Keri', 'Dugine Devojke', 'De Molejev red za deake' (DeMolay International), 'Red juniorskog sazvea', 'Red graditelja', 'Drevni tolteki red', 'Kraljevski red dvorskih luda', 'Masonsko humanitarno udruenje SAD-a i Kanade', 'Red dezoma', 'Amarantov red', 'Izabrano svetenstvo', ...
Paramasonske gremijume (masone bez kecelje) predstavljaju i razni "klubovi" koji kroz kalkulantski humanitarizam i filantropstvo promoviu zapravo bezbonost: tu su ponajprije rotarijanci, lavovi, optimisti, penovci, ...
Vidi se da brojni masonski i promasonski redovi i bratovtine imaju i imali su razliite skale posveenikog "usavravanja". Londonska jovanovska 'Velika Loa' najpre je imala samo jedan "bratski" posveeniki stupanj, a onda je pored majstorskog stupnja uvela jo dva: pomoniki i ueniki; potom je dodan i etvrti stupanj "kraljevski svod" (Royal Arch). Najpoznatiji, Drevni i Prihvaeni kotski Obred (andrejevske loe) ima 33 primamljiva i "romantina" stupnjeva napredovanja, pri emu se do vrha doputa iniciranima i "preskakanje" nekih nivoa. U loama kotskog reda najvia vlast je u rukama Vrhovnog saveta (Supreme Conseil) kojima predsedava veliki majstor (Commandeur) sa lanovima najvieg stupnja, dok u jovanovskom redu viu vlast predstavlja Veliki Orijent na ijem elu stoji veliki majstor sa izabranim nacionalnim asnicima-majstorima.
Temeljni masonski heksagonalni graditeljski simbol: estar i ugaonik u ijem sreditu stoji slovo "G" (od "geometrija"; geometrija je jedna od stvaralako-kraljevskih nauka i vetina koja vodi podizanju "Hrama ujedinjenog oveanstva"). U masonskom "graditeljskom" simbolizmu nigde se ne moe nai krst koji bi napravili, na primer" ukrteni visak i libela.
U masoneriji, Plavoj internacionali, kao zanesenjakoj kvazimisterijskoj religiji, doktrinalno gledano, "oboava" se inae "bog" koji se naziva 'Veliki Arhitekta Univerzuma' (hriani bi rekli jednostavnije "Tvorac") i koji nosi sinkretiko ime Jah-Bul-On. Dublje gledano, duh koji danas vodi razueno masonstvo, koje gradi 'Veliko Delo Vekova' 'Novi Svetski Poredak', zapravo je Antihristov, bogoboraki, Baalov pseudoiluminirajui duh. "Hram" koji (danas) grade takozvani slobodni zidari ponajmanje stoji u promisli istinskog Velikog Geometra Univerzuma, Boga.
U Andersonovoj 'Konstintuciji' od masona se trai da se pokoravaju zakonima moralnosti, i ako to ozbiljno shvate, dakako nee biti ni bogootpadnici ni bezbonici. Iako se masoni hoe prikazati kao moralni "filosofi" i "filantropi", njihov istinski moral je, u ovoj, atomskoj epohi, na vrlo niskim granama. To najbolje osvedoavaju dela masona na vodeim svetskim pozicijama. Mason Vinston eril (Winston Churchill) je okrutnim tepih-bombardovanjem nemakih gradova u Drugom svetskom ratu napravio strahovit zloin protiv ovenosti, pravi holokaust, ubivi stotine hiljada civila. Ameriki predsednik Harry Truman kao veliki masonski majstor iz Misurija (Missouri) bacio je 1945. g. atomske bombe na japanske gradove Hiroimu i Nagasaki, nainivi nevieni bezumniki ratni zloin.
Harry Truman kao veliki masonski majstor
Masonerija u svojim ciljevima simbolino interpretiranim, kazuje da eli da osveti smrt graditelja i velikog majstora Solomonovog Hrama Hirama Abifa iz Tira ('Kraljevi', I, 7:13-40, 'Letopisi', II, 2:13,14, 4:11-16). Da li je taj "Hiram" zapravo ak de Mole? Ili se masonerija eli osvetiti za Baala? kome je Hrist, Velika Stena zadao smrtnu ranu, a oni su zapravo moderna i teatralna obnova Baalovih solarnih kultova!
Masoneriji se esto od strane divljih teoretiara zavere prebacuje da radi i oduvek je radila na ruenju Drave i Crkve (na raun uspostavljanja "Novog Svetskog Poretka"). Pre nego to su se iluminati i cionisti ubacili u masoneriju, ona je bila vrlo odana Dravi. Osim toga i mnogi vladari i kraljevi (poput Dorda Vaingtona) su bili masoni, a oni dakako ne bi tek tako radili na ruenju vlastite drave i religije koja ih je "pomazala" na tronu. Engleska Loa je se gotovo od poetka stavila u politiku slubu irenja britanske imperijalne moi; samim tim je rasla i njena mo: i pod maskom "bratstva" irio je se beskrupulozni imperijalizam. Zato je i Vaington najpre, dok se u Americi nije oslobodio engleskog jarma, (privremeno) zabranio rad loa.
Masonerija kao kvazireligijski kult ima nastojanje da postane misterijska planetarna religija u "Novom Svetskom Poretku". To pokazuje i jedan od njihovih vodeih asopisa vaingtonski The New Age. No neohinduistiki 'Pokret za Novo Doba' koji uveliko zavodi ljude koji se bude, neminovno e postati dominantna sinkretika religija Novog satanskog poretka. Iz toga e naravno u Zavrnici proizii veliki sukob izmeu poglavarstva novoverstva i poglavarstva iluminatske masonerije.
Kao i demoni, tako su i njihovi potajni pomagai, "iluminirani" masoni u stalnom uzajamnom sukobu, ponajprije oko puta i predvodnitva u ostvarivanja bogoborakih ciljeva. Ipak oni i njihove mati-loe imaju svoja planetarna rukovodea tela koja amortizuju postojee kolizije i trvenja; to je ponajprije Savet Tridesettrojice, u koji ulaze najvii "iluminirani" masoni iz sveta politike, privrede i religije, a zatim i Savet Trinaestorice izravno podreen "iluminatskoj" porodici Rotild.
U svojim nekadanjim proglasima rimski pape su se izjanjavali protiv masonerije, u kojima su videli svojevrstan religijski podrivaki kult.Klement XII je prvi 1738. g. izdao objavio bulu protiv masonerije. Rimski pontif Lav XII (1825. g.) potvrdio je i proglasio je "venu" anatemu protiv podmukle masonerije. No "Novi poredak" donosi i novi crkvenjaki i kurijski tretman masonerije: raslabljena Crkva, Crna internacionala, sve vie prua ruku masoneriji, Plavoj internacionali, jer sve vie nalaze zajednikog boga: osionog oveka, gospodara Novog satanskog poretka koji je opustoio Zemlju koju mu je Bog poverio u ruke, vratio je gotovo u stanje prvobitne "pustoi i praznine". Ne samo danas, ve i od ranije, mnogi rimokatoliki svetenici, redovnici i vernici bili su opinjavajue zainteresovani za "tajna znanja" koja su provejavala iz Kabale, alhemije, astrologije, hermetike, okultizma, magije, gnosticizma, svedenborgstva ... Tako je ezdesetih godina XVIII stolea u Francuskoj rimski vernik Martinez de Paskvali (1727.-1797. g.) poeo podizati loe svog spiritistikog 'Reda Vitezova Masona, Izabranih Svetenika Univezuma' (Order des Chevalier-Maons, Elus Cohens de L'Universe) koji je imao 9 stupnja napredovanja.
Rozenkrojcerstvo
U vreme bujanja alhemije i okultizma, na poetku XVII pojavljuju se prvi rozenkrojcerski proglasi u Nemakoj. Veliko interesovanje i ushienje izazvala su tri spisa koja su stvorila mit o "Kristijanu Rozenkrojceru" i njegovom "tajnom bratstvu" koje e uveliko uticati na razvoj masonerije: Fama Fraternitatis (1614. g.), Congessio Fraternitatis R. C. (1615. g.) tampani u Kaselu, te Chymische Hochzeit ('Hemijsko Venanje') objavljen u Strazburgu (1616. g.). "Kristijan" je, navodno, roen u Nemakoj 1378. g., a odgajen u jednom monastiru. Na svojim proputovanjima na Istoku i u Africi stekao je veliko tajno znanje. Vrativi se u Nemaku, "Kristijanu" su se pridruila nekadanja tri monastirska brata, i oni su osnovali 'Bratstvo Ruinog Krsta', te zapisali okultne tajne koje su uli i nauili od "Kristijana". Za ulazak meu "rozenkrojcere" traio je se zavet ednosti. I dalje, "Kristijan" je, navodno, umro u dubokoj starosti 1484. g., te sahranjen u monastirskoj grobnici. Drugi rozenkrojceri su poetke svoga bratstva povezali sa likom Apolonija iz Tijane; no dakako znameniti nazaren Apolonije deterministiki nema nikakve feze sa rozenkrojcerskim ustanovama i spekulacijama. Nemac Sigmund Rinter (kao Sincerus Renatus) u svojoj knjizi iz 1710. g. 'Bratstvo Zlatnog i Ruiastog Krsta' iznosi da su rozenkrojcerski posveenici svoja znanja uveliko dobili u Indiji, ime stvara famu o tom podneblju, koja e kasnije Blavatskine sledbenike duboko opinjavati. Pod uticajem Rinterovih konstrukcija oko 1750. g. u Nemakoj se pojavljuje 'Red Zlatnog i Ruiastog Krsta'. Iz njega 1767. g. iznie masonsko 'Uzvieno, Najstarije, Istinsko i asno Drutvo Zlatnog i Ruiastog Krsta, koje svagda boravi u Promisli Gospodnjoj'. Ovaj Red je dao inicijacionu strukturu od devet stupnjeva koju e kasnije uglavnom usvojiti i neke druge okultistike grupe: Zelator, Theoreticus, Practicus, Philosophus, Adeptus Minor, Adeptus Major, Adeptus Exemptus, Magister Templi i Magus.
Prvo izdanje 'Venanja'
Tri ranije pomenuta "rozenkrojcerska" dela nesumnjivo je napisao Jovan Valentin Andreja (Johan Valentin Andrea, 1577.-1638. g.), luteranski bogoslov iz Virtemberga, dvorski propovednik u tutgartu, koji je u suvoparni protestanizam pokuao da uvede mistinu dimenziju i koji je se interesovao za utopijske Kampaneline projekcije. Andreja je sastavio i spis 'Opta i genijalna reformacija celog prostranog sveta' u kome izraava svoju elju da iz irokih ljudskih slojeva nastane jedno udruenje koje bi negovalo istinsku filosofiju i tiho radilo za dobrobit oveanstva i popravku crkve. No optu reformaciju nije mogue postii na nekakvom mitu i sa ignoracijom i previanjem Puta koji je dao i pokazao Isus Hrist. U Andrejinim spisima mnogi su nali poziv i inspiraciju za nastanak mnogih tajnovitih rozenkrojcerskih i masonskih udruenja, koja su privukla u svoje redove ili bar zainteresovala i neke tadanje umove (Lajbnic, Volter i Dekart na primer). Jedno od njih je osnovano oktobra 1617. g. u nemakom Magdeburgu, gde je dogovoreno da 'Bratstvo Ruinog Krsta' u naredno stolee ouva svoju strogu tajnost. Onde, kao u Francuskoj, gde su "rozenkrojceri" tretirani i napadani kao heretika skupina, tu su i vie morali da dre do svoje tajnovitosti. Poznate su rei Fridriha Vilhema II (pruskog kralja od 1786. do 1797. lana 'Zlatnog i Ruiastog Krsta') upuene Volteru koje ukazuju na potrebu prevrednjavanja institucionalizovanog i fanatizovanog redovnitva jednim "mistinim" rozenkrojcerskim kultom: ... Zavedeni puk najvre uz veru onde pristaje, gde ima monastira i redovnika. Mi moramo, dakle, poeti unitavanjem ili bar umanjivanjem broja monastira, tih ognjita fanatizma. // Najpre moramo odstraniti one, koji razgorevaju oganj fanatizma u narodu. Kad popusti revnost, pae cena biskupima, pa e vladari moi s njima uiniti, to im bude volja. Fridrihova dva glavna savetnika, Baron de Biofsverder i J. C. Velner, takoe su bili rozenkrojceri.
Johan Valentin Andrea, 1577.-1638. g.
Rozenkrojceri su nastupali pod simbolom Andrejinog krsta postavljenog preko rue okruene trnjem, sa natpisom Crux Christi Corona Christianorum. I danas tutnje i paradiraju sa svojom "mudrou" mnoga zanesenjaka "rozenkrojcerska" drutva. Najsubverzivnije drutvo je 'Red Crvene Rue'. Najpoznatiji je 'Kabalistiki Red Ruinog Krsta' osnovan 1888. g., koji je tu da nam objavi astroloko-alhemijske "tajne" iz starine. Znameniti lekar i hipnotizer, tvorac magnetne terapije - Franc Anton Mesmer (1734.-1815. g.), pre nego to je osnovao 'Red Opteg Sklada', bio je lan 'Zlatnog i Ruiastog Krsta'. Lionski mason an Batist Vilermoz osnovao je 'Red Vitezova Crnog Orla i Ruiastog Krsta', iji je prouavateljski domen imao alhemijsku problematiku. Kasnije, 1767. g. je primljen u red 'Izabranih Svetenika Univerzuma' i Hundovom 'Strogom Pridravanju Pravila', utemeljivi lionsku lou tog nemakog masonskog reda.
Simbol rozenkrojcerstva: ruin krst i pele
Iako se rozenkrojcerstvo moe uzeti kao sporedni, paramasonski red (poput 'Kraljevskog Reda' 'Herodoma'), njegove okultne ideje su uveliko obojile spekulativno masonstvo. U XVII stoleu rozenkrojcer i arheolog, udivljenik Dona Dija i osniva 'Kraljevskog Drutva' - Elijas Emol (1617.-1692. g.), osmislio je da ujedini rozenkrojcerstvo i masoneriju, odnosno da u ovu drugu unese vie judeo-kabalistikog duha; u tom cilju on je oktobra 1646. godine, kako ve pokazuje njegov Dnevnik, stupio u masonsku lou u Voringtonu. Nazivi masonskih inicijacionih stupnjeva 4-18 odiu rozenkrojcerskim nadahnuem. Tako se osamnaesti stupanj naziva 'Vitez Pelikana i Orla, vrhovni Princ Ruiastog Krsta od Herodoma' (gr.: hiers = 'sveteno'; ho dmos = 'zdanje')
Iluminizam
Prve skupine takozvanih iluminata (alumbradosa) protivne institucionalizovanoj i satanizovanoj Crkvi, inspirisane iz katarskih, judejskih i muslimanskih misli, zapaaju se u paniji krajem XV stolea. Pedro Ruiz de Alcaraz, porodini ovek sa desetoro dece, palatu markiza de Villen-a iz Escalon-e pretvorio je u obitavalite skupine alumbradosa. Alumbradosi, poput Juan-a de Valds-a, autora 'Razgovora o jeziku', veru (bez neophodnih pobonih dela) vide kao jedini put spasenja. (Neto slino e i Martin Luter potom uiti u svojoj kvazireformaciji.) Kada su u nadbiskupiji Toledo zborovi alumbrados-a, ("prosvetljenih"), dejados-a ("Bogu predanih") i perfectos-a ("savrenih") naroito buknuli, izazvali su panju Inkvizicije. I grad Lerena postaje iluminatsko arite. Inkvizicija tako i Alcaraza izlae pred auto da fe ("in vere", izricanje i izvrenje inkvizicione presude) i osuuje na doivotni zatvor i javno bievanje u svim selima u kojima je iznosio svoju doktrinu. Vremenski i kauzalno dublje gledano iluministiki misticizam buja ponajprije meu franjevce reformisane od strane lanog vizionara Cisneros-a (koji najavljuje masovno obraanje Saracena, te prenoenje papskog trona u Jerusalim), koji ue da se Bog nalazi u skrovitosti i sabranosti due izvan vanjskog obreda (franjevac Francisco de Osuana to vienje razvija u svome delu Tercer abecedario espiritual.). Izabela od Krsta, koju e Inkvizicija takoe osuditi, 1512. g. svoju iluminatsku doktrinu poinje propagirati 1512. g. u Guadalajari.
Volter (1694. 1778. g.) veliki ideolog francuske "prosveenosti"
Onaj pravi, zavereniki pseudoiluminizam u Novoj eri, iznedren iz satanizirane Crkve, susreemo ponajprije kod Johana Adama Vajshaupta (1748.-1811/1830. g.), koji je predavao crkveno pravo na jezuitskom univerzitetu u Ingoltatu (Bavarska), i koji je opsesivno oboavao masona Voltera, te se inspirisao delima u Bavarskoj "anatemisanih" Paula Hajnrika Ditriha i Klod-Adrijena Helvecijusa. Intelektualno nabijen Vajshaupt ("mudra glava"), koji je sa 25 godina postao profesor prava a sa 27 i dekan Pravnog fakulteta, novi "Spartak", pobunjenik protiv ropstva koje je nametala Kruna i Oltar, osnovao je l. maja (na dan svoga roendana i kada je abdicirao car Diokletijan i kada su se okonali najei progoni hriana) sa 4 studenata, 1776. g., tajni 'Savez moralnih ljudi' (za unapreivanje vrline zajednikim naporom estitih ljudi) koji e potom dobiti naziv 'Red (bavarskih) iluminata', i koji e, naravno svoje prve sledbenike dobiti na jezuitskom Univerzitetu; najau potporu u tome mu je dao njegov osamnaestogodinji uenik Anton fon Masenhauzen. Za Red su se zainteresovali a i poeli se ulanjivati u njega i pripadnici vie socijalne klase ljude (plemi Franc Ksavir fon Cvak, knez Meternih, Mirabo, Mesmer, poeta Johan Volfgang Gete, Johan Gotfrid fon Herder, Johan Joahim Kristof Bode ...), pa je tako za dve godine delovanja stekao 27 lana rasporeenih u est zapovednitva, loa. Desnu ruku Vajshauptu inie njegov portparol, spiritista, sicilijanski pustolov uzepe Balsamo roen u Palermu 1743. g., zvani grof Kaliostro; na dvorskm seansama nekromantije prikazivali su mu se duhovi istaknutih masona i ideologa Francuske buroaske revolucije. On je, inae, osnovao i svoj 'Egipatski masonski red', kojim je, kao "Veliki Kopt", zajedno sa svojom enom ("Kraljicom od Sabe") rukovodio. U mladosti je bio pod uticajem pustolova akoma Kazanovu (1725.-1798. g.), koji je svojim kabalistiko-astrolokim "znanjima" novano strigao lakoverne.
Kaliostro
Vrlo brzo posle osnivanja svoga reda, februara 1777. g., Vajshaupt u Minhenu pristupa masonskoj loi 'Razboritost' (Zur Behutsamkeit), no nije ga naroito dojmila svojom obredno-idejnom "naprednou". To tek nalazi u 1779. kada minhenski iluminati stvaraju masonsku lou 'Teodor od Dobrog Saveta', "prosvetljeno masonstvo".
Adam Vajshaut
Svoju tajnu organizacijuVajshaupt je napravio na principu elija koju su inile tri lana: stareina i dva operativca. Red je, po reenju iz 1782. g. poznavaoca masonerije barona Adolfa Franca Ludviga fon Knigea (koji nije uspeo da ue u 'Zlatni Ruin Krst', a u "iluminatima" je bio do 1784. g.) imao 9 stupnja napredovanja, podeljena u tri ranga; na dnu je bio Pripravnik a na vrhu Kralj, Reks. U svojim viim "iluminatskim" stupnjevima, u koje su ugledne figure mogle odmah biti inicirane, radi boljeg pridobijanja) Red je inio "neozaratustrijanski" Kult Vatre. Redom je upravljao 'Areopag', sud. Oko 1781. godine Vajshaut je pokuao da svome redu d masonsku obredno-inicijacionu auru. Sa frankfurtskim bankarima (koji su zapazili njegov intelektualno-manipulacioni potencijal za ostvarivanje gospodarstva nad svetskim bogastvima) Vajshaupt je potom sklopio svojevrstan savez, koji je nudio da finansiraju revolucije koje e dovesti do "Novog svetskog poretka", ljudskog mravinjaka u kome e uprtavljati mudraka financijska oligarhija. "Iluminati" su u Bavarskoj relativno brzo igosani od strane vlasti (Vlada Bavarske je Red ukinula 22. juna 1784. g., koji je tada imao oko 2.500 lanova) i poeo je njihov progon; to ih je primoralo da se (ukoliko ele nekako opstati) infiltriraju u brojne i ugledne masonske loe, preko kojih e zapravo najbolje moi realizovati svoje prevratniko-nihilistike zamisli. Na velikom reformatorsko-unijatskom masonskom kongresu iz leta 1782. g. u Vilhelmsbadu, dezorjentisani slobodni zidari su usvojili organizacione planove nastale ispod pera "iluminata". Parailuminatski red 'Nemaki savez' (koji je imao 6 stupnjeva), delo Lajpciga Karl Fridriha Barta (koji je pokluao da privue Knigeovu panju), takoe prestaje da postoji 1790. g., kad i 'Iluminati Saske'.
Istinski cilj ovog Reda bio je da oslobodi oveanstvo okova i ostvari vladavinu svetom od strane "skrivenih kola mudrosti", a za to je naravno potrebno da se uklone sve veroispovesti, zbace sve vlade i ukine privatna svojina, - tako je smatrao Vajshaupt. Za instalaciju, "novog", pseudoiluminatskog poretka nee biti potrebno ni ukidanje privatne svojine, ni uklanjanje svih religija, ni zbacivanje svih vlada, ve samo onih koje ne prihvataju mondijalistika suprematorska reenja i punktove.
U poznijem ivotnom dobu, u Goti, "filosof" Vajshaupt se formalno "miri" sa Rimskom Crkvom, koja ga ne ekskomunicira niti njegova literalna dela izlae cenzuri. Vajshaupta kao ideologa je ponajpre, zaudo, razotkrio jedan kotski mason John Robinson, profesor filosofije na Edinburg University u svojoj knjizi 'Dokazi o zaveri protiv vlada i religija', godinu dana posle izbijanja Francuske revolucije (1789. g.) koju je inspirisao Vajshaupt a predvodniki ostvario iluminat Robespierre.
Iluminatska ispostava 'Liga pravde' (pravednost je jedna od odredbi Boije Svetlosti) iz koje e u Londonu nastati komunistiki internacionalizam, za svoje lanove imala je uglavnom Judejce; ak i jednog rabina Mozes Hesa, koji je i Marksa upoznao sa "naprednim" komunistitikim idejnim platformama. Po iluminatskoj preporuci, iluminat Marks zajedno sa Engelsom pie komunistiko "Sveto Pisanije" 'Manifest'. Iluminatski bankari su naravno platili za pojavu datog ideolokog spisateljskog pamfleta. 'Liga pravde' je bila ogranak 'Lige pariskih odmetnika' koju su u Parizu osnovale nemake "iluminatske" izbeglice.
Sinovi Zaveta (irom sveta)
Kad su se mono infiltrirali u masoneriju, pogotovo englesku, Jevreji (i Hazari) su napravili i tipino svoju promasonsko-cionistiku planetarnu centralu i mreu koja je trebala da bdije nad judejskim i rotildskim interesima, i koja je poznat pod blasfeminim nazivom 'Sinovi Zaveta' ( , Benai Berith). Ovaj politiko-humanistiki, "filantropski" judejski gremijum Independent Order B'nai B'rith (koji podupire jevrejsko "pravo" na dravu Izrael) je osnovan od strane doseljenika iz Nemake - Heinrich Jones-a (i 11 drugih osoba) u Nju Jork Gradu 13. oktobra 1843. U svoje redove B'nai B'rith International, naravno prima i prihvata ponajprije bogatije i monije Jevreje, tako da danas irom sveta ima oko 100.000 lanova i podravatelja. Kroz svoja tela Center for Human Rights i Public Policy promovie i opozicionarstvo takozvanom antisemitizmu. Sponzor je na B'nai B'rith Youth Organization (BBYO).
Ko je istinski sin Zaveta i Saveza sa Bogom? Onaj ije je srce uz Boga i koji iz ljubavi prema Istini ispunjava zapovesti Istinitog Duha.
'Sinovi Zaveta' za programski cilj imaju suzbijanje rasne mrnje i verske netrpeljivosti, a istovremeno u svoje redove ne primaju pripadnike drugih vera.
Svake godine 'Sinovi Zaveta' dodeljuju nagradu nazvanu 'Baklja Slobode', dakle stvar sa iluminatskim simbolizmom.
Pored 'Nezavisnog Reda Sinova Saveza' Judejci su napravili jo itav niz svojih masonskih redova: Independent Order B'rith of Abraham ('Nezavisni Red Avrahamovih Sinova'), Independent Odred Free Sons of Israel ('Nezavisni Red Slobodnih Sinova Izraela'), Independent Order B'nai Mosche ('Nezavisni Red Mojsijevih Sinova'), Sons of Benjamin ('Sinovi Benjaminovi'), Grand Order of Israel ('Veliki Red Izraela'), Order Achei B'rith, Order of Ancient Maccabaeaus ('Red Drevnih Makabejaca'), American Star Order ('Red Amerike Zvezde'), Ahaoat Israel, Loyal Order of Moses ('Odani Mojsijev Red'), Order Archei Ameth Kheser Shel Barzel, ...
Malteki vitezovi
Iz krstakih ratova (u kojima je papstvo htelo oterati muslimane iz Jerusalima, kako bi tu jednom kasnije prebacilo svoj tron) iznedren je viteki red 'Hospitalaca Svetog Jovana od Jerusalima' (koji su nekada prihvatali i zbrinjavali bolesne i ranjene krstae, te kao prethodnica ili zalenica titili hodoasnike), danas poznat kao 'Malteki vitezovi'. Oko 1077. g. trgovci iz Amalfija su u Jerusalimu osnovali konaite (hospitium, hospitial) za hodoasnike, u kome je potom (1080. g. od strane fra Gerarda) osnovan 'Red Svetog Jovana', na ijem elu je bio (veliki) magistar, koji je stolovao u Konventu, glavnoj kui Reda, koja se pre pada Jerusalima pod Saracenima 1187. g. nalazila u Svetome Gradu a potom do 1291. g.. na obalnu tvravu Akko (Akra), poslednje uporite krstaa u Palestini, Pored vitezova, Red je obuhvatao i sluitelje i svetenike; i laici (koji su za svoje izdravanje plaali ili Redu poklanjali posede i vrednosti) mogli su biti primljeni u Red. Svi pripadnici Jovanovaca na odedi su nosili beli krst na kojemu su krakovi razdvojeni (u osam iljka); ovaj oblik krsta je nazvan malteki krst. Papinom bulom iz 1113. (posle Prvog krstakog rata) ovo viteko-avgustinsko (kasnije benediktinsko) bratstvo je dobilo njegovu zatitu.
Za svoj rad hospitalci su od kraljeva i plemstva izdano obdarivani posedima i raznim povlasticama, kako na bliskom Istoku tako i u "hrianskoj" Evropi. Posede su organizovali u preceptorije ili komanderije, kojima je upravljao preceptor iz sedita preceptorata. Posle naputanja Svete Zemlje sklonili su se na ostrvo Kipar, gde su u Lamasol uredili svoj Konvent i hospital. Potom su poeli (1306. g.) poeli zauzimati ("tursko") ostrvo Rodos koje im je se uinilo sigurnijim, i nastanili se na njemu 1310. g. i razvivi, uz pomo evropskih vladara, razvivi monu trgovaku flotu u Mediteranu. Zbog toga su poznati i kao 'Vitezovi Rodosa'. Kad su Rodos 1526. opet zauzeli Turci (koji su u osvajanju izubili preko 100.000 vojnika), svoj konvent su prebacili na Maltu, koje im je ustupio habsburki imperator Karlo V. Njihov vladalaki suverinitet nad Maltom kao dravom Napoleon je prekinuo "raspustivi" Red 1798. g. poto nisu hteli da prihvate suradnju sa njim. Papa Leo XII omoguio je 1834. g. maltekim "nomadima", koji su sa sobom poneli i svoje relikvije (poput tobonje ruke Jovana Krstitelja) da u Rimu dobiju sedite svoga Reda, a formalno ih je Leo XIII obnovio 1879. g. pod fra eskijem kao poglavarem. Danas je ono opet na Malti, u Velletti. Velikom majstoru Reda "Sveta Stolica" je jo 1620. g. dodelila titulu "princa". Inae, kada su se posle Napoleonovog proterivanja rasprili po Evropi, vitezove je irokoh ruku doekao ruski car Pavle I (koji je eleo da svoj geopolitiki uticaj ostvari i u Sredozemlju), proglasivi se "velikim majstorom" njihovog reda, no Rim mu je, budui da nije bio rimokatolik, osporio tu titulu.
Meetarski 'Suvereni Malteki red' (Ordre souverain de Malte) u ovo vreme ine "vitezovi" bez konja koji u osvedoili svoju spregu sa Crnim Plemstvom i masonerijom (Loa Propaganda Masnica Due). ak i Vatikan nastoje da kontroliu, iako su slubeno gledano podreeni rimskom pontifu. "Eminentni" Veliki Majstor Reda ima vanost kardinala i rang princa. 'Maltekim vitezovima' pripadali su i pripadaju mnogi top-iluminati sveta i Amerike (Dejvid Rokfeler, Rupert Mardok, Dord Tenet, Alexander Haig, William F. Buckley, Frank Shakespeare, Deb Bu, Majkl Blumberg, Frenk Karlui, Majkl ertof, panski kralj Huan Karlos, ...), gde su tridesetih godina prolog veka planirali izvesti i dravni udar. 'Malteki Vitezovi' ine dravu unutar drave, sa kojom diplomatske odnose odravaju nekoliko desetina svetskih drava. Imaju podrunice irom sveta a u javnosti se hoe istai kroz akcije humanitarnog karaktera, iako su povezani sa sigurnosnim slubama USA.
'Vitezovi svetog Jovana', treba znati, danas predstavljaju protestansku verziju 'Maltekog reda'.
Jezuiti
Udarni eki protivreformacije koju su pokrenule raskalaane renesansne pape, bili su svakako redovnici jezuiti, 'Druina Isusova' (Societas Iesu), koju je, inspirisan nekim alumbradoskim postavkama, osnovao 1534. g. panski Baskijac i plemi Ignacije Lojola (Ignacio de Loyola, 1491.1556. g.). Papa Pavle III (Aleksandar Farneze, 1468.-1549. g.) je 1540. g. potvrdio jezuitski red, a 1542. g. osnovao Rimsku Inkviziciju za borbu protiv protestanizma. (Dominikanci i franjevci su jo pre toga, za "potrebe vremena", bili podignuti za borbu protiv neomanihejskih sledbi.) Iako je Red imao svoga poglavara, vrhovnog generala ("crnog papu", nazvanog tako zbog njegove odede), jezuiti su bili ponajpre bespogovorno potinjeni rimskom papi, iju svetsku supremaciju su eleli da uspostave (tu potinjenost kasnije nalazimo u odnosu SS trupa i germanskog mesije - Hitlera; u jednom svome pismu iz 1553. g. Lojola ukazuje ... U pravoj i potpunoj poslunosti kao i u odricanju od svoje volje i stava, predraga brao, najtoplije elim da se svi istiu koji u ovoj Druini slue Bogu. Od Lojolinih redovnika je traen disciplinovani i meditativni ivot. to je vreme vie odmicalo, to su jezuiti vie artikulisali, ne Lojoline meditativne vebe, ve istonjake meditacije, do kojih su doli na svojim misionarenjima. Jedan od najpoznatijih ranih jezuita koji je se ivo interesovao za hermetizam i sintezu okultnih znanja, bio je Nemac Atanasius Kirher (1602.-1680. g.), autor dela o egipatskim hijeroglifima Oedipus Aegyptiacus (1652. g.).
Na generacije intelektualaca jezuiti su izvrili veliki uticaj preko kolstva. Naglaavali su znaaj spoljanih obreda za postizanje spasenja. Infiltrirali su se i meu protestante i neoprotestante, kako bi ih iznutra razbijali i kompromitovali. Jezuiti su bili protivnici i jansenista (iji pristalica je bio i francuski mislilac Blaise Pascal, 1623. - 1662. g.), pokreta unutar rimokatolicizma koji je osnovao belgijski biskup Kornelije Jansen (1585.-1638. g.). Kako je i u samim rimokatolikim zemljama 'Druina Isusova' izazvala veliko neraspoloenje, to Red papa Klement XIV 1773. g. rasputa, ali ga Pije VII obnavlja 1801. g.
Lojola kao prvi jezuitski "crni papa" (Francisco Zurbaran)
Dominikanski redovnik Kampanela koji je dospeo na dugogodinjo robijanje u Napulju posle neuspele pobune protiv panske vlasti, za jezuite je tvrdio da falsifikuju isto uenje Evanelja, da bi ga uinili oruem despotije kneeva.
Opus Dei
Kao "Boije delo" elitistiki rimokatoliki red 'Prelatura Svetoga Krsta i Opus Dei' osnovao je ueni svetenik Josemara Escriv 2. oktobra 1928. g. u Madridu, tri godine poto je primio sveteni in. Doktrinalno-ideoloka obeleja svoga Reda Eskriva je obrazloio u svojoj knjizi Kamino (Put) iz 1939. g. Za papskog prelata imenovan je 1947. g. (godinu dana poto je u Rim prebacio sedite svoje organizacije), a 1992. (17 godina posle njegove smrti) Jovan Pavle II je proglasio njegovu beatifikaciju; deset godina kasnije proglasio ga je i "svecem". "Sveta Stolica" je 2. februara 1947. g. izdala konstituciju Provida Mater Ecclesia, kojom je odobrila nastanak sekularne ustanove svetenika i laika, u cilju postizanja hrianske perfekcije, ispovedanja evaneoske mudrosti i u sekularnom ivljenju. Iste godine, 24. februara, Kongregacija za veru izdala je 'Pohvalni dekret' (Decretum laudis) kojim je uspostavljen red 'Opus Dei'. Senoviti 'Opus Dei' ("Boije Delo") sve se vie eksponira i pokazuje kao snaga prodornija i monija i od dosta starijeg jezuitizma, emu doprinose i njena drastina odgojna naela, misionarski fanatizam i prikupljeni kapital i dobijene nekretnine od raznih darodavaca. Red je smiljen sa svrhom odupiranja ireem ateizmu, za hristijanizaciju institucije naroda, nauke, politike, umetnosti, drutvenih odnosa i uopte civilizacije, no njegova delatnost je danas mnogo ira.
Peat sedita Opus Dei reda inspirisan sunevom ekliptikom
Ovaj sekularno-sakralni Red prvobitno je imao tri kategorije lanova: numerariji, oblates i supernumerariji; ustav Reda iz 1950. g. omoguio je uvoenje i etvrte kategorije, kategorije kooperativnih saradnika, prijatelja Reda, koji ne moraju biti ak ni rimokatolici. U najuem krugu Reda, meu numerarije razvrstane po sekcijama, dospevaju svetenici i laici koji ive kao neenje, koji su vrhunski intelektualci s univerzitetskim diplomama i koji slede doktrinu i metode Tome Akvinskog. Oblatesi ne ive u zajednikim domovima kao numerariji. ve ostaju u svojim porodicama i samo povremeno pohaaju sastanke i predavanja u nadlenim seditima. Ukoliko ostanu neoenjeni mogu primiti sveteniki in, ne prekidajui pritom svoj profesionalni rad (tako postaju 'radnici svetenici'). Supernumerariji su pridrueni ili dopunski lanovi koji su samo delimino ukljueni u aktivnosti Reda. Najvei deo lanova Reda su kooperativni saradnici ukljueni u socijalno-humanitarne aktivnosti koje se proiruju i na politiku sferu.
Opus Dei poseduje velike uloge u biznisu irom Zapadnih drava. Velikim delom nadzire rad vatikanskog radija. tab Reda se nalazi u Rimu, u Viale Bruno Buozzi, 73. Opat Eskriva de Balager (koji je umro 1975. g.) je inae sahranjen u luksuznoj rimskoj graevini Villa Tevere.
Kolumbovi vitezovi
U eri vladavine (novih) vitezova (ɽ ǯ) pomenimo ovde i 'Kolumbove Vitezove' koji se ne ustruavaju se da pokau svoju povezanost sa masonerijom kad su u pitanju humanitarne aktivnosti. Osnovani su u Sjedinjenim Amerikim Dravama 1882. g. u ast moreplovcu i Judejcu Kristiforu Kolumbu. Predstavljaju se kao dobroinsko (humanitarno) i patriotsko bratstvo, a u svoje redove primaju samo mukarce starije od 18 godina koji su se dokazali kao odani rimokatolici. Imaju na hiljade odbora irom sveta, od ega deo njih deluje i pri univerzitetskim ustanovama. Slubeni podmladak im nosu naziv 'Kolumbove titonoe', i takoe imaju na hiljade podrunica irom sveta. Sastanci Reda i njihov ceremonijalni deo nije javnom auditorijumu dostupan na uvid. Red deluje, kao i mnoga masonska tela, i kao ivotno osiguravajue drutvo.
Red Istone Zvezde
'Red Istone Zvezde' (Order of the Eastern Star), kao humanitarni ogranak slobodnog zidarstva, koje teatralno promovie principe jednakosti, u svoje krilo, iako prvobitno zasmiljen kao tipino enski, postao je muki elitni masonski red u koji su mogle da uu i roakinje masona lanova. (Otvoren je i za lanice 'Duginih Djevojaka' i 'Jovovih Keri'.) Osnovao ga je mason, pravnik iz uitelj iz Bostona u Massachusetts-u - Robert Morris. Morris je svoje rutuale za Red sastavio 1849.-1850. g., a objavio ih je 1867. g. Robert Macoy. Iste godine je Red u Miigenu dobio svoju prvu podrunicu (Veliki Kapitl); svaka podrunica ima 18 asnika. Dravni kapitli su upravljali lokalnim podrunicama, a nad svima njima je stajao pak vaingtonski Generalni Velikom Kapitl u Meunarodnom Hramu Reda Istone Zvezde. Simbol Reda je masonski pentagram okrenut naopako.
Lobanja i Kosti Drutvo
Obredno promasonsko i tajnovito "Lobanja i Kosti Drutvo" (The Skull and Bones Society), poznato i kao 'Bratstvo Smrti', osnovao je 1833. g. ameriki general William Huntington sa Alphonso Taftom, buduim (1876. g.) ministrom rata, iji je sin - William Howard Taft dogurao do poloaja predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava (pri tom obavljajui i posao vrhovnog sudije).
Danas ovo brojno neznatno, studentsko "elitistiko" i iluminatsko Drutvo ima sedite u New Haven-u u saveznoj dravi Connecticut, dok mu je primarno regrutaciono uporite ameriki univerzitet broj 1 - Yale University. Na tom Univerzitetu deluju jo nekoliko elitistikih iluminatskih drutva: "grko" 'Svitak i Klju' (1841. g.), "egipatsko" 'Vuija Glava' (1883. g.), 'Knjiga i Zmija', (1863. g.) ... Svake godine u svome satanistikom hramu izgraenom bez prozora i popularno zvanom "Grobnica", Drutvo inicira, primi u svoje redove 15 novih lanova, bogatih i "uspenih" studenata, pri kraju njihovog studiranja. Inicirani se u 'Grobnici' sastaju etvrtkom i nedeljom naveer. Pri inicijaciji novajlija ispija krv iz lobanje izgraene kao pehar. (Jo je drevni divlji narod Skita lobanje ubijenih neprijatelja koristio kao pehare!) Inicirani dobija pseudonim izveden iz rimske mitologije. Samom inicijacijom studentima se garantuje poslovno-politiki uspeh u budunosti, odnosno prua podrka za uspinjanje Luciferovom lestvicom moi (ulazak meu Bilderberge, CFR i u Trilateralnu Komisiju, te dolazak na poziciju predsednika USA); 'Lobanja' je uveliko rasadnik za brojne amerike obavetajne grupacije. Ameriki predsednici-"krstai" Dord Bu Stariji (George Bush) moderni promoter "Novog Svetskog Poretka", i njegov sin Dord Bu Mlai (ef CIA-e od 1976.-1977. g.), bili su lanovi "Lobanje". I Nelson Rockefeller je kadar sa Yale-a. Kip znamenitog i "drevnog" lobanjaa sa Yale-a - Nathan Hale-a, danas se nalazi i ispred sedita CIA-e u Langley (drava Virginia).
Svoje godinje sastanke "lobanjai" odravaju u svome zamku Deer Island-u na (reci) St. Lawrence River.
Lobanja i kosti iz masonske ikonografije
Inae, simbol lobanje i kostiju koristi i masonerija, u svojoj ikonografiji i inicijaciji kandidata. Inicirani se, tako, dovodi pred stol sa mrtvakom lobanjom i kostima da bi mu se ukazalo na prolaznost ivota pred Vremenom koje "sve jede". Geometrijski dekomponiziran simbol lobanje i kostiju daje starohebrejsko slovo Tet ("zmija"), ravnokraki krst unutar kruga. Na grbu Vatikana Grada (koji je slian papskom grbu), umesto ukrtenih kostiju, imamo ukrtene kljueve.
(Pored Jejla, i neki drugi ameriki univerziteti - Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvard, ... imaju sline iluminatske sekte i redove.)
Molohov Bohemski Klub
Grupa amerikih bogataa i "zabavljaa" formirala je tajnoviti, elitni satanistiki Bohemian Club - BC (jo je 1917. g. 'Nacionalna Geografija' uradila priu o mestu Montrael Kalifornija zvanom 'Bohemska Sova'), iji lanovi se jednom godinje (u vreme 'Molohovog Povratka'), u julu, "logoraki" sastaju u svome umskom kampu u Bohemian Grove, 120 km od San Franciska u Kaliforniji, blizu seoceta Monte Rio, gde iluminatske top-figure razmatraju i pitanja oko kandidatura za amerike predsednike, zabavljaju se gonei i lovei u umarcima traumatizovane ljude iji strah ih dijaboliki uzbuuje, te izvode noni crnomagijsko-rtveni, molohovski ritual formalno zvan 'Kremacija brige' na oltaru pred 3,5 puta 3,5 metara visok kip sove (lat.: ulula); nona ptica boginj Atene i Lilit (ene noi) sova, je, inae, u ivotinjskom svetu neprijatelj goluba, simbola bezazlenosti, simbol pustoi (cp.: 'Isaija', 13:21, 34:11). Od amerikih predsednika lanovi ovog "Kluba" bili su Riard Nikson, Ronald Regan, Dord Bu, Bil Klinton, ...
Donekle slian BC-u je 'Budimpetanski Klub', koji je formirao Ervin Laszio, i koji se bavi pre svega pitanjima okultizma koji treba da postane dominantna religijska svest.
Post je objavljen 26.05.2011. u 18:32 sati.