Marketing
Bogumili, babuni i kudugeri, neomaniheji Balkana
Izvodi iz knjige O posveenikom ivljenju, III deo (brat Vasa - AA)
Zigabenovo vienje bogumila
Ukratko o Zigabenovom vienju
Konstantinopolski monah Evtimije Zigaben (Euthymios Zigabenos) bio je ovek od poverenja cara Aleksija I Komnina (1081.-1118. g.), koji mu je (pod pretnjom pojave bogumilske herese) 1115. g. poverio pisanje Dogmatikog naoruanja (Panoplia dogmatik). I ovaj je u 28 naslova kompilatorski opovrgavajui mnoge herese, poev od arijanske, sastavio po obimu impozantno delo, koristei pritom dostupne mu florilegijume. U ovom zborniku on se pored ostalog osvre i na manihejstvo (pogl. 9), paulikijanstvo (24), masalijanstvo (26), bogumilstvo (27), ... U drugoj polovini XIV stolea bugarski patrijarh Eutimije, koristei i uveliko prevodilaki prepisujui Dogmatiko naoruanje, sastavio je ivot episkopa Ilariona (koji je iveo u XII stoleu u makedonskoj Mogljeni), prikazavi ovog episkopa kao navodnog borca protiv heretika-bogumila.
Helenski tekst
( Ĺ, Ʊ - J. P. Migne: Patrologia Greaca, tom. CXXX, col.1289. Paris, prvo izdanje 1865.)
Prevod
Heresa bogumila pojavila je se ne mnogo pre naeg vremena, a bila je deo masalijanske, i u mnogim stvarima slae se sa njihovim uenjem, a neke je (dogme) i sama izmislila i kugu poveala. A otkrivena je za vreme bogomupravljenog cara naega Aleksija, koji je mudro i na vrlo udan nain ulovio njenog zaetnika. To je bio neki lekar Basilije, ovek mnogo pokvaren, i kuan, i pun izopaenosti, i orue svakoga zla. (Prevod: Vaso Gluac)
Osvrt
Nakon pripajanja Bugarske Bizantiji 971. g., otvoren je i put i za irenje bugarskog neomanihejstva na to podneblje; nekih 180 g. posle uvrivanja bogumilstva u Bugarskoj, njega ekspandirajueg nalazimo i u Konstantinopolu i Bizantiji.
Poto je delom Dogmatiko naoruanje Zigaben hteo da proslavi i cara Aleksija, to je i sastavio priu kako je navodno sam Car lukavo ispitao i razotkrio ostarelog lekara i monaha Basilija, poglavara bizantijskih bogumila, sazvao zbog njega sabor i osudio ga na spaljivanje. Istina je neto drugaija (to on iznosi na drugome mestu), odnosno da je se on sam, pre cara, susreo sa bogumilstvom.
Monah Matija Blastar (Matthaios Blastares), piui u Solunu 1335. godine alfabetski sreeno kompilaciono delo o crkvenom pravu Žı ı Ŀǵ, ove (gorecitirane) Zigabenove navode doslovno preuzima, iako oni tada ve anahrono i neprimereno doimaju. Isto nesmotreno postupio je i Konstantin Harmenopul (1320.-1383. g), savetnik cara Jovana VI Kantakuzena, u svome spisku heretika (PG, CL, 28).
Bogumili su se kao i masalijani oblaili u monaku odedu (tada crnu), po Zigabenu da bi se prikrili ili da bi obmanuli svetinu: Odevaju se poput monah: uzimaju /monaku/ odedu kao mamac sa sakriju vuka u pitomo krzno, kako bi radi odede imali laki pristup i zgodu za razgovor, i kako bi bez podozrenja lepo govorei bacili otrov u ui svojih sluatelja. (PG, CXXX, 1273) I Anna Komnena u svojoj Aleksijadi (486. str.) govori o bogumilskom habitusu: Bogumili su iznosili na vidik verozakonsku strogost i pokoru. Od dugokosih svetskih ljudi malo njih je pristajalo uz bogumilsku sledbu. Ona se sakrivala pod platem i kukuljem. Kad si video oveka turobna, do nosa pokrivena, koji hoda pognute glave i potajno mrlja neke molitve, bio bi siguran da je taj ovek bogumil.
Zigaben u 52 take prikazuje Basilijevo uenje. On iznosi da bogumili (oko Basilija) odbacuju sve Mojsijeve knjige i Boga koji se u njima spominje (ta. 1). I sam prevaren od Satane Mojsije je prevario judejski narod satanskim udima, da bi na Sinaju potom primio Zakon od Demona (10). Demon, odnosno Satana, stariji je i jai sin Boiji od Hrista (6). Idolopoklonici su oni koji potuju ikone (11). Preziru asni Krst, koji je demonsko delo (15), zato to je na njemu umro Spasitelj (14). Demoni sede na grobovima svetenika i crkvenih otaca i u ime njihovo ine uda (12), te stanuju u svim zidanim hramovima (17 i 18), koji su poput grobova sa kostima mrtvih (49). Svoju pak zbornicu nazivaju Betlehemom (28). Odbacuju Jovanovo krtenje, krtenje vodom ovoga sveta, kao neduhovno (16), i farisejima i sadukejima nazivaju one koji veruju u njegovu mo (31). - Bogumilsko uenje, bar kako ga Zigaben predstavlja, dosta je zamreno, sirovo i buntovno. Oni su s jedne strane uili da je Bog sve do 5533. godine od stvaranja Sveta imao tri lica, a onda je dobio jedno lice oveijeg izgleda (3 i 2), koje opet oni, u snu ili u vienju opaaju: Oca kao bradatog starca, Sina kao bradata oveka, a Duha Svetog kao golobrada mladia (23). Bog Otac je rodio Sina, a Sin Duha Svetoga (5), i njih nije bilo do 5500. g. od stvaranja Sveta (4). Od molitvi prihvatali su samo 'Oe na', i molili su je 7 puta na dan i 5 puta na no, dok su ostale molitve prezirali i nazivali blebetanjem (19).
Vienje bogumila kod bugarskog presbitera Kosme
Ukratko o Kosminom vienju bogumila
Bugarski presbiter Kosma iveo je u vreme cara Petra (vl.: 927.-969. g.). U to vreme Bugari su ve pokrteni, primili su bizantijsko hrianstvo (iako su najpre meu njima poeli delovati latinski misionari); car Boris I je 865. g. bizantijsko hrianstvo proglasio dravnom verom. To potvruje i konstantinopolski patrijarh Fotije, iznosei da su Bugari ve u njegovo vreme prihvatili bizantijski hrianski obred: ... I bugarski narod, /nekada/ varvarski, mrzitelji Hrista, sa blagom pripitomljenou prili su bogopoznanju odbacivi demonizam i nastranosti iz svojih verovanja i odbacivi obmanu u sklonosti ka idolima kao i zastraenost od svega to ih okruuje, primie neoekivani dar hrianske vere. ('Okruna poslanica poslata arhijerejskim prestolima Istoka', pogl. 3 prevod: Panajotis Vasiliadis) Neto pre toga bizantijski imperator Konstantin Kopronim (719.-775. g.) veliki broj pavlikijana od Male Azije do Sirije preselio je na Balkan (meu Slovene) i u Trakiju, budui da su mu pravili tete po Carstvu.
Petar Sicilijanac (Petros Sikeliotes), izaslanik bizantijskog cara Basilija I (867.-886. g.) kod paulikijana u 869. g., u svome delu Ŀ ɽ DZɽ ɽ Żɽ żɽ izlae povest i uenje jermenskih manihejaca, paulikijana. Upuen u Jermeniju 870. g., u grad Tibriku, radi izmene zarobljenika, tokom 9 meseci boravka susreo je i upoznao je onamo mnoge sledbenike Pavla iz Samosate. Od samih paulikijana saznao kako nameravaju da poalju neke izmeu sebe u bugarska mesta (tpois Boulgaras), kako bi za svoju sledbu pridobili i neke od bugarskih hriana bizantijskog obreda, kako ve Sicilijanac izlae u svome (uz knjigu) popratnom pismu bugarskom arhiepiskopu Petru (PG, CIV, 1241); time je jasno eleo da Arhiepiskopa pozove na budnost pred manihejskom ekspanzivnom pretnjom.
Pod pretnjom irenja paulikijanstva, odnosno bogumilstva u Bugarskoj, Kosma je sastavio 'Besedu protiv novopojavljene bogumilske herese', koristei izdano u sastavljanju izlaganja rei Petra Sicilijskog, te patrijarha Fotija, i naravno 'Bibliju' za citiranja.
Prevod teksta
U vreme pravovernog cara Petra zbi se u bugarskoj zemlji da se pojavi pop po imenu Bogomil, bolje reeno Bogu-nemil koji prvi poe da propoveda heresu u bugarsku zemlju.
Osvrt
Anatemu na popa Bogumila, koji je prihvatio i irio neomanijestvo odnosno paulikijanstvo, i 'Sinodik cara Borila' baca anatemu. Bogomil je, inae, kako Kosma izvetava, imao nekoliko poverljivih uenika koji su se zvali: Mihail, Todor, Dobri, Stefan, Vasilij i Petar.
Vienje bogumila kod Anne Komnene
Ukratko o Komneni i njenom vienju
Anna Komnena (Komnene, oko 1083.-1148. g.), kerka bizantijskog cara Aleksija I, kao monahinja opisala je u 15 knjiga povest svoga oca 呻. Iako ima pristrasan panegiriki naboj (nastao iz pobude da preuvelia oeve zasluge za pravoslavnu veru), zato to je se u njenom oblikovanju sluila graom iz carske arhive, diplomatskim aktima, primercima privatne prepiske i izvetajima carevih vojskovoa, 'Aleksijada' predstavlja za dananjicu vrlo vaan historiografski izvor. Komnena u svome obimnome spisu puno puta pominje bogumile i iznosi priu o lekaru-monahu Basiliju, koji je u Bizantiji zaeo bogumilsku heresu.
Kazujui o Aleksijevim bojevima sa Skitima i Kumanima u Trakiji, Komnena spominje i trakijski grad Filipupol (VI, 4, 3 i drugde), kazujui da su onde u Aleksijevo vreme obitavali Jermeni, te bogumili i paulikijani, sledbenici Manesa, Pavla i Jovana Samosatskog, koje je tu doveo i naselio car Jovan Dzimisk (969.-976. g.), elei da njihovu borbenost iskoristi protiv Skita i Kumana. Kada su se naseljenici okrenuli pljakaki na tamonje hriane, car Aleksije je se dao na posao da ih sa filipupolskim arhiepiskopom prevede u hriansku veru. One koje nije uspeo prevesti u ondanji vid hrianstva, doveo je sa sobom u Konstantinopol i utamniio ih. Dakako ti azijski manihejci su, ako prethodno u Bizantiju nisu dospeli oni iz Bugarske, bili su rasadnik za irenje bogumilstva u Bizantiji.
Helenski tekst
(Alexias, XV, 8, 1. - Prireeno prema: Anna Comnne: Alexiade. Ed. B. Leib. Vol. III. Paris: Les Belles Lettres, 1945.)
... Kai to\ th=j aire/sewj eidoj kaino/n, mh/pw pro/teron e)gnwsme/non tv= e)...
Prevod
I onde /u vreme Aleksijeve vladavine/ iskrsnula je nova heresa koja je crkvi do tada bila nepoznata. To su pomeana dva najgora i najpoganija uenja koja su se pojavile u stara vremena: bezbotvo maniheja, koje nazivamo heresa pavlikijana i sramota masalijana, a to je vera bogumila /bogomlMn/, sastavljena od vere masalijana i maniheja.
Osvrt
Opisujui bogumile (bogomile) i obraun sa njima Anna je se sluila i Zigabenovim 'Dogmatikim naoruanjem' (XV, 9, 1), spisom po kojem navodno sam Car razotkriva bogumilskog vou, lekara Basilija, obuenog u monaku odedu, a sednica sa predsedavajuim patrijarhom Nikolom ga optuuje. Basilija, koji nije hteo da se odrekne svojih verskih ubeenja, Car je na kraju spalio.
Komnena je dobro zapazila da je u bogumilstvo milo tragova na samo iz manihejstva i pavlikijanstva, ve i iz masalijanstva.
Inkvizitorsko vienje bosanskih patarena (bogumila)
Ukratko o ovom vienju
Po izjavi hrvatskog historika i redovnika Franje Rakog on je pregled dve najpoznatije latinske liste krivoverske nauke bosanskih patarena naao u Italiji, u Biblioteci Svetog Marka u Veneciji. Dua od njih je zapravo rasprava u 32 poglavlja: Hic sunt puncta principalia et auctoritates extracte de disputatione inter christianum romanum et patarenum bosnensem. Krau ovde prilaemo (koja je izala ispod pera franjevakog bosanskog vikara Bartola Grgura X iz 1375. godine). Inae, lista optubi ima teite na zastranjivanjima koja idu protiv dogme i supremacije rimske papske crkve.
Latinski tekst
(Isti sunt herrores, quos communiter patareni de bosna credunt et tenent. Obelodanio Franjo Raki, objavljeno u Starine, I, 138-140)
Isti sunt herrores, quos communiter patareni de bosna credunt et tenent.
1 In primi, quod duo sint dii, et quod maior deus creavit omnia spiritualia et invisibilia, et minor, silicet lucifer, omnia corporalia et visibilia.
2 Item negant christi humanitatem et dicunt, eum habuisse corpus fantasticum et aereum.
3 Item dicunt, beatam mariam angelum, non hominem extitisse.
4 Item dicunt, quod christus non vere passus et mortuus fuit; item nec vere rasurrexit; item nec cum vero corpore celum ascendit.
5 Item condempnant anticum testamentum excepto psalterio. Et omnes patres veteris vestamenti, patriarchas et prophetas, dicunt esse dampnatos, et quotquot fuerunt ante christum. Item sanctum iohannem condempnant baptistam; dicunt esse dampnatum. Item dicunt legem moysi a dyabolo fuisse datam, et dyabolum moysi in igne apparuisse.
6 Item dicunt, romanam ecclesiam esse ydoloruml; et quod ydola adorant, qui sunt de illa fide.
7 Item dicunt, se esse ecclesiam christi et successores apostolorum, habentes de se ipsis unum, qui dicit se esse vicarium christi et successorem sancti petri.
8 Item negant baptismum aque, et dicunt, quod non datur in ipso remissio peccatorum. Item dicunt, quod pueri ante annos discretionis nullatenus possunt salvari.
9 Item negant resurectionem corporum, et dicunt, quod corporaliter non resurgemus.
10 Item negant sacramentum corporis christi; item confirmationem; item extreme unctionis. Item negant sacramentum matrimonii, et dicunt, quod nullus in matrimonio salvari potest. Item dicunt, lignum vite (esse) mulierem, de quo comedit adam, et eam cognovit; propter quod expulsus fuit de paradiso. Item damplnant sacramentum penitentie; et dicunt, quod quisunque peccavit, oportet quod iterum rebaptizetur. Et omnia peccata dicunt esse mortalia, et nullum veniale.
11 Item dicunt, non esse purgatorium.
12 Item dicunt, luciferum ivisse in celum, et seduxisse angelos dei ita, quod in terram desscenderent, et lucifer inclusit eos in humana corpora. Item dicunt, quod anime hominum sunt demones, qui ceviderunt de elo, qui peracta penitentia in corporibus, uno vel pluribus successive, revertuntur in celum.
13 Item condempnant ecclesias materiales, picturas et imagines, precipue sanctam crucem.
14 Item nelemosinas fieri pronibent, et dicunt, quod non est imeritorium helemosinam dare.
15 Item negant iuramentum, et dicunt: nec iuste nec iniuste licet iurare.
16 Item condempnant iudicium, quod fit per ecclesiam, et penarum, tam spiritualium quam corporalium, inflictionem; silicet quod non liceat persequi malos, nec aliquem pro iustitia occidere vel excommunicare.
17 Item occisionem animalium dicunt esse peccatum mortale. Item condempnant esum carnium et omnium, que ex carne traducem habent dicentes, omnes esse dampnatos, qui comedunt carnes, vel caseum, vel ova, et similia huiusmodi.
Prevod
Ovo su zablude, koje openito bosanski patareni veruju i dre:
1 Najpre, da postoje dva boga, a da je vei bog sazdao sve duhovno i nevidljivo, a manji, odnosno Lucifer, sve telesno i vidljivo.
2 Isto tako odbacuju Hristovu oveansku prirodu, i kau da je on imao fantastino i zrano telo.
3 Isto tako tvrde da je Blaena Marija bila aneo a ne eljade.
4 Na isti nain tvrde da Hrist nije istinski trpeo i umro, i da nije istinski vaskrsao, niti je se s pravim telom uzneo u Nebo.
5 Isto tako odbacuju Jovana Krstitelja i kau da je proklet. Takoe tvrde da je Mojsiju Zakon dat od avola, i da mu je se avo u ognju pokazao.
6 Takoe tvrde da je Rimska Crkva crkva idola, i da idole potuju oni koji su te vere.
7 A za sebe tvrde da su Crkva Hristova i naslednici Apostol, te da imaju jednoga izmeu sebe, koji za sebe tvrdi da je Hristov namesnik i naslednik svetoga Petra.
8 Isto tako odbacuju krtenje vodom i vele da se u krtenju ne prua oprotaj grehova. Na isti nain tvrde da se deaci nikako ne mogu spasiti pre odrastanja.
9 Takoe odbacuju vaskrsnue telesa i tvrde da telesno neemo uskrsnuti.
10 Isto tako odbacuju svetost tela Hristova, takoe miropomazanje, pa i osveenje mira. Takoe odbacuju svetost braka i vele da se u braku niko ne moe spasiti. Takoe tvrde da je ena Drvo ivota od kojega je okusio Adam i nju upoznao, i da je zbog toga iznan iz Raja. Isto tako odbacuju svetost /= tajinstvo/ pokajanja, i vele: Ko god ta pogrei valja da se ponovo krsti. I kau da su svi gresi smrtni i nijedan oprostiv.
11 Isto tako tvrde da nema istilita.
12 Takoe tvrde da je Lucifer iao na Nebo, i da je tako zaveo Boije anele, pa su sili na zemlju i on ih je zatvorio u ljudska tela. I tvrde da su ljudske due demoni, koji su pali iz Neba, koji e se, kad okonaju pokajanje u telesima, u jednom ili u vie /ivota/, postepeno povratiti u Nebo.
13 Isto tako osuuju materijalne crkve, slike i ikone, a naroito krst sveti.
14 Isto tako zabranjuju da se ini milostinja, i tvrde da nije vredno davati milostinju.
15 Takoe odbacuju i zakletvu, i vele: Nije dozvoljeno zaklinjati se ni pravo ni krivo.
16 Isto tako odbacuju suenje koje biva od strane Crkve i odreivanje kazni, bilo duevnih ili telesnih, odnosno da ne valja progoniti zloinaca, pa nekoga zbog pravice ubiti ili iskljuiti (iz Crkve).
17 Isto tako vele da je ubijanje ivotinja smrtni greh. Stoga osuuju jedenje mesa i svega to od mesa potie, govorei da su prokleti svi koji jedu meso ili sir, ili jaja, ili to tome slino.
Osvrt
Ukoliko bi ovaj izvetaj i ovo svedoanstvo uzeli kao verodostojan prikaz stoer bogumilske doktrine, uoili bi mnotvo njihovih zabluda, zbog ega su se i rimski bogoslovi oseali komotno u njihovom razobliavanju. Prva i najtea njihova zabluda je ta to su upali u staru doketsku heresu, i odbacili stvarnost Hristove pojave na zemlji i stvarnost Njegove patnje. Pozitivna crta u bogumilskom uenju bila je ta to su odbacivali mesnu ishranu i vaskrsenje materijalnog tela. Bogumili su s pravom bili protiv svetovne vlastelinske pravde koja je najee bila u slubi netrpeljivih i nemilosrdnih crkvenih dostojanstvenika.
Pitanje za posebno razmatranje je koliko je ovaj popis stvaran prikaz doktrine bogumila, odnosno patarena (patarini, pathareni) a koliko je samo prepis optubi protiv patarena i katara sa Zapada (Italija, Francuska), odnosno koliko je narodnoj Bosanskoj crkvi pripisano ono to je vieno i naeno kod neomanihejskih sekti na Zapadu?! Na osnovu povesne grae, literalnih spomenika i pisma dosta jasno se moe nazreti da je Bosanska crkva uglavnom bila pravoslavna, ali da je samo svoje isposniko i redovniko svetenstvo nazivala, ne prema helenskim pravoslavnim nazivima (episkop nadglednik, presbiter stareina, akon sluitelj), ve prema narodnim: patrijarh, praotac je se zvao deda (djed, did), zatim su dolazili gost, starac i krstjanin (krstijenin uvedeni laik, krteni, onaj koji dostojno nosi svoj krst). Gost i starac su se nazivali strojnici, i njih je, uz deda, kao kod Manija, bilo upravljaki 12 na broju. U Bosanskoj crkvi svetenstvo je, inae, odbijalo zaklinjanje, to je i evaneosko naelo. Borba protiv bosanskih neomanihejaca dobrih bonjana (kojih je najvie bilo oko reke Neretve, u zaleu Dubrovnika), Rimskoj crkvi je bila samo izgovor da tamo moe upuivati svoje inkvizitore i pozivati ugarske kraljeve i Mleane da slome, ne patarensku sledbu, ve zapravo Bosansku crkvu koja je imala bizantijski obred; jer agresivno i beskruoulozno papstvo Bosnu je videlo kao svoju interesnu sferu i Bosnu je elelo potpuno podloiti sebi. Sauvane srednjovekovne povelje bosanskih vladara i rukopisi iz krila Bosanske crkve (Hvalov rukopis iz 1404. g., Testamenat gosta Radina od 5. januara 1466., Nikoljsko, Mletako i Kopitarevo Evanelje) pokazuju nam jasno da se bonjanska crkva gotovo uopte nije mnogo razlikovala od ostalih narodnih crkava helenskog, paganiziranog bizantijskog obreda: verovali su u Trojedinstvo, potovali su krst i ikone, Bogorodicu, svetkovali praznike, imali svece koje su slavili (dakle nipoto nisu, poput bogumila, odbacivali Jovana Krstitelja) i molitveno im se obraali kao zastupnicima pred Bogom, molili se za mrtve, raskono ukraavali svoje verske knjige (pravili minijature) ... Jedino to im je bilo doktrinalno zajedniko sa bogumilskom doktrinom je odbacivanje istilita. S druge strane, po pitanju odbacivanja braka kod svetenstva Latinska crkva je se vrlo pribliila manihejstvu, to joj jo ueni konstantinopolski patrijarh Fotije zamera u svojoj Okrunoj poslanici poslatoj arhijerejskim prestolima Istoka (pogl. 5).
Poto su bogumili sve starozavetne dogaaje videli kao dela avola, to su i zakonoprenosioca Mojsija i Proroke videli kao zavedene prokletnike. Poto se za Boga kae da je nevidljiv (neprosvetljenim i telesnim oima Jovan, 1:18; Timoteju, I, 1:17; Koloanima, 1:15) to su katari-albiani zakljuili da je Bog koga je video patrijarh Jakov (Postanak, 32:30) koji je govorio Mojsiju licem u lice (Izlazak, 24:10, 33:11; Ponovljeni Zakon, 12:6-8) bog Zla (Knjiga o dva principa, pogl. 56). Dualistika svest se nije uzdigla dotle da ne odbacuju Zakon (koji je Isus doao da ispuni) i Proroke (koji su Ga najavili), ve da vide da su sveta Pisanija iskvarena od strane pisara i svetenstva.
Prebegavi iz Rake u Bosnu i Hum (gde je vladao Nemanjin brat, knez Miroslav), bogumili e bosanskom banu Kulinu (koji je bio u srodstvu sa Nemanjiima) doneti velike probleme sa papskom kurijom i Ugarskom; i sam on e zbog svoje trpeljivosti prema drugim veroispovestima biti proglaen patarenom, odnosno bogumilom.
Albanski rimokatoliki svetenik Peter Masarechi, koji je Bosnu proputovao u dvadesetim godinama XVII stolea, u svom izvetaju spominje patarene koji ive bez pravih svetenika i sakramenata, sa svetenikom koga je izabrao sam puk, bez ikakvog zareenja. To pokazuje da su se bosanski bogumili, ne samo kriptiki, jer je osvajaka turska vlast u Bosni imala odreenu versku toleranciju, odrali jo dugo nakon pada Bosne pod Osmanlijama.
Engleski diplomata i spisatelj Paul Ricaut (umro 1700. godine), koji je odlino poznavao prilike u Turskoj carevini (u kojoj je proveo 24 godine), objavio je pred svoju smrt veliko delo The History of the Turks ... koje razmatra istoriju Turske od 1679. do 1699. g. ne. (Mnoge podatke o islamu Ricaut je dobio u Konstantinopolu od poturenog Poljaka Alberta Robovskog, koji je u Turskoj ve proveo 19 godina.) Ricaut podrobno pie o mnogim sektama u islamu, pa pored ostalog i o Poturima (Potures) koji su uveliko preli na islam, koji ive kao vojnici na krajinama Ugarske i Bosne, te koriste evanelje na slovenskom jeziku i nastoje da itaju Kuran na arapskom jeziku; oni se gnuaju ikona i raspela. Oigledno je da se tu radi o ostacima nekadanjih bogumila koji su se islamizirali ali nisu mogli da napuste ni svoju dualistiku manihejsku veru
Torkvemadino vienje bosanskih manihejaca
Priklonivi se Rimu pred turskom pretnjom, bosanski kralj Stjepan Toma (ustolien 1443. g.) u Rim, Piju II, 1461. g. poslao je okovana tri bogumilska vlastelina (uro Kaini, Stojan Tvrtkovi i Radmil Voini), da ih tamo tri kardinala sudski ispitaju, odnosno da budu obraeni od krivovoverja ili po zakonu kanjeni. Potom je jedan od njih, kardinal i ugledni bogoslov Juan Torquemada (inae stric zloglasnog panskog velikog inkvizitora Tomasa Torkvemade), sastavio abjuracionu raspravu podeljenu u 50 lanaka, gde daje zablude bosanskih maniheja i pobija ih. Na kraju Rasprave kardinala Jovana Torkvemade data je izjava (potpisana 9. maja 1461. g.) bosanskih patarena da se odriu svojih manihejskih zabluda i prihvataju katoliku veru, ujedno obeavajui da e nastojati veri i uenju Rimske crkve sve one koji su zaslepljeni manihejskim krivoverstvom, a naroito Bonjane (potissime Bosnenses). Ovu Raspravu je u Vatikanskoj Biblioteci otkrio i potom obelodanio (Starine, XIV) Franjo Raki, koji je pogreno, oslanjajui se ponajprije na latinske izvore, Bosansku crkvu video striktno kao bogumilsku. U ovoj Raspravi se inae bosanski bogumili ne nazivaju patareni ve maniheji.
Na poetku svoje vladavine kralj Stjepan Toma (koji e tek kasnije pokleknuti pred papom) pokazuje se kao vladar potpuno privren Bosanskoj crkvi i tolerantan prema bogumilstvu. Tako se on u povelji izdatoj 1446. g. brai Dragii obavezuje da nita nee protiv njih preduzeti to nije ogledano gospodinom didom /Milojem/, i crkvom bosanskom, i dobrim Bonjanima.
Inae, protivbogumilsku politiku Stjepana Tomaa nastavio je i Stjepan Tomaevi (1461.-1463.), do samog pada Bosne u turske ruke. Herceg Stjepan Vuki, vladar Huma, neto je se due odupirao turskoj najezdi: 1486. g. palo je i njegovo poslednje uporite: Novi na moru.
Tekst prevoda (izvodi)
(50 zabluda manihejskih u Bosni prema Torkvemadi)
1. Dva su boga, od kojih jednoga zovu vrhovnim dobrom, a drugoga vrhovnim zlom.
2. Postoje dva naela. Prvo zovu bogom svetla, drugo bogom tame.
3. Neki aneli su zli po prirodi i nisu mogli da ne gree.
4. Lucifer je uzaao na nebo i borio se s Bogom i mnoge je anele odatle doveo.
5. Ljudske due su demoni zatoeni u tijelu.
6. Zli aneli, zatoeni u telu, vratie se na nebo s pomou krtenja, oienja i
pokajanja.
7. Osuuju i odbacuju 'Stari Zavet'. Govore da on potie od boga tame.
8. Za anela koji je razgovarao s Mojsijem na brdu Sinaju kau da je bio zao.
9. Novi zavet prihvaaju samo delimino. Poriu da je Hrist roen od ene i ne
prihvataju njegovo rodoslovlje.
10. Odbacuju patrijarhe i proroke Starog zaveta.
11. Osuuju blaenog Jovana Krstitelja i tvrde da u paklu nema goreg avola od njega.
12. Drvo spoznaje dobra i zla bila je ena, a Adam je sagreio zbog telesnog optenja s njom i zbog toga je prognan iz raja.
13. Blaena Marija nije bila ena niti enski stvor nego aneo.
14. Sin Boji uzeo je prividno telo a ne istinsko.
15. Hrist nije istinski trpeo ni umro, niti je saao u Pakao ni uzaao u Nebo, nego sve to je radio bilo je prividno.
16. Oni veruju da je njihova Crkva Boija.
17. Oni su naslednici Apostol, a njihov heresijarh je biskup crkve, i zamenik, i naslednik Petrov.
18. Rimska crkva je osuena i izoptena.
19. Svi su pape, od svetog Petra do svetog Silvestera, bili njihove vere, a sveti Silvestar bio je prvi koji se odmetnuo.
20. Zidane crkve osuuju i zovu ih sinagogama satane, a za one koji u njima mole vele da vre idolopoklonstvo.
21. Upotreba slika u crkvi je idolopoklonstvo.
22. Znak krsta je simbol avolji.
23. Preziru slubu Boiju, laude /= pohvalne govore/ i crkvene pesme, vele da je sve to suprotno Hristovom evanelju i Njegovom uenju.
24. Ismevaju i osuuju tovanje svetakih moi.
25. Svako potovanje svetaca koje se vri u crkvama osuuju i ismevaju, i vele da se samo Bogu valja klanjati i tovati ga.
26. Njihove stareine daju da im se narod klanja, govorei da su oni bez greha i da nose u sebi Svetog Duha.
27. Osuuju crkvene sakramente.
28. Odbacuju krtenje koje se vri u vodi i vele da je to Jovanovo krtenje po kojem se niko ne moe spasiti.
29. Tvrde da se Hristovo krtenje vri bez vode, stavljanjem knjige 'Evanelja /po Jovanu'/ na grudi i polaganjem ruku.
30. Njihovim krtenjem svako postie oprotenje greha i postaje svet kao sveti Petar.
31. Deak se ne moe spasiti pre nego dostignee godine razumevanja.
32. Puna vrednost i mo krtenja dolazi krteniku od zasluga krstitelja.
33. Koliko puta krstitelj sagrei, toliko puta due koje je on krstio, mada ve bile i na nebu, padaju s neba u pakao.
34. Koliko god puta krstitelj sagrei, toliko puta treba da se ponovo krste svi koje je on ranije krstio.
35. Odbacuju tajinstvo potvrde.
36. Vele da se Hristovo telo ne moe pretvoriti u hleb, a ako se moe pretvoriti, ne smemo ga jesti.
37. Odbacuju tajinstvo pokore, kau da se gresi oprataju njihovim ponovnim krtenjem.
38. Odbacuju tajinstvo poslednje pomasti.
39. Odbacuju tajinstvo zareenja.
40. Telesni brak je preljuba.
41. Svaki greh je smrtni.
42. Poriui svaki crkveni autoritet, vele da se niko ne sme izoptiti
43. Osuuju uivanje mesa, vele da se niko ko jede meso ili sir ili mlena jela ne moe spasiti ako se ponovo ne krsti.
44. Odriu vaskrsnue i kau da telo koje sada umre nee nikad vaskrsnuti nego drugo duhovno.
45. Tvrde da nema istilita. Vele naime da nema posrednog puta izmeu neba i pakla.
46. Odbacuju molitve koje se u crkvi mole za pokojnike.
47. Smrtni greh je ubijati ivotinje ili ptice, a takoer i razbijati jaja.
48. Osuuju krvnu pravdu koju izvravaju svetovni vladari.
49. Osuuju svaku zakletvu.
50. Zabranjuju davanje milostinje, odbacuju i odbijaju dela milosra.
Osvrt
Taka 25 i 26 vrlo nesaglasno doimaju, i ako su istinite onda svedoe o bogumilskoj dvolinosti: oni su osuivali klanjanje takozvanim svecima, a istovremeno su savrene stareine meu njima doputale da im se drugi klanjaju. Da su bogumili sa razumevanjem itali Otkrivenje po Jovanu, videli bi da se u njemu doputa samo klanjanje Vinjem Bogu, dok se o klanjanju pred ovekom govori samo u figurativnom smislu rei: pokloniti se pred drugim u smislu da se prizna Boija Sila u njemu, i vidi kao Boiji miljenik (3:9).
Od uenja ranih hrianskih redovnika bosanski bogumili su zadrali samo gnuanje nad upotrebom mesa. Toga su se drali i katari-garateni (koji su verovali da je avo na poetku pokvario etiri Boija Elementa), dok su albiani, zavedeni reima Pseudo-Pavla ('Timotej', I, 4:1-5), dozvoljavali korienje mesa u ishrani; albianin Juan de Lugio tako iznosi i prebacuje svojim asketskim oponentima: Ako je Gospod istinski Bog nainio na poetku muko i ensko, ptice i tovarne ivotinje, i sva ostala vidljiva tela, zbog ega svakodnevno osuujete sjedinjenje mukarca i ene, tvrdei da je to delo avola? Zbog ega ne raate sinove i keri za Gospoda, vaeg Boga? Zbog ega ne troite ni mesa, ni jaja, ni sira vaeg veoma dobrog Tvorca? I zbog ega osuujete one koji to jedu, ako verujete u postojanje jednog Tvorca i Stvoritelja svega vidljivog? (Liber de duobus principiis, cap. 59 prevod: Kornelija Nikevi) Spisatelj koji postavlja ovakva pitanja, oigledno ne moe ni da pomisli da Bog nije stvorio ivotinje da bi ih ovek klao i koristio kao svoju hranu.
Laonikovo vienje kudugera
Ukratko o Laoniku i njegovom vienje
Laonik Halko(ko)ndil (Laonikos Chalkokondyles / Chalcocandylus / Chalcondyles) sa ostrva Pelopones, roak Demetrija Halkokondila, znamenitog uitelja helenskog jezika u Italiji, roen je oko 1425. g. U deset knjiga svoga 'Prikaza iz historije' (Apodeixis historiMn) obrauje period od 1298. do 1463. g., pri emu naravno ekspanzivne Turke stavlja u sredite izvetavanja. U svojoj V knjizi ovaj historik daje jednu naznaku o kudugerima Hercegovine. Inae, naziv 'Hercegovina' potie od titule 'herceg' koju je Sandaljov sinovac, Stjepan (Stefan) Vuki Kosana, Herceg od Svetoga Save (ve kako se on sam naziva u povelji iz 19. jula 1453.) imao jo 1442. g., odnosno 6954. godine od stvaranja sveta, kako ve stoji u natpisu nad vratima pravoslavne crkve u Goradu posveene velikomueniku Georgiju.
Helenski tekst
(Historiarum demonstrationes, II, 27 Prireeno prema: Laonici Chalcocandylae: Historiarum demonstrationes. Vol. II, 1. Ed. Dark. Budapestini: Academia Litterarum Hungarica, 1923.)
Koudou/geroi d' o)noma/zontai su/mpantej oi e)j th\n Sanda/lew xwran telou=ntej.
Prevod
Kudugerima /koydoygeroi/ se, pak, nazivaju svi oni koji obitavaju u Sandalevoj oblasti.
Osvrt
Naziv kudugeri (crkvenoslovenski: :C4C35@8) Laonik koristi kao etnonim, to ne bi u ovom sluaju bilo opravdano primenjivo. Zbog postojanja veeg broja kudugera u Hercegovini, nije primereno od autora to je sve njene itelji proglasio kudugerima.
Poslednji srpski despot - ore/ur Brankovi, u svojoj 'Sloveno srbskoj kronici', napisanoj u Beu a objavljenoj 1794. g., inae znalac helenskog jezika, prevodei Laonika, kudugere naziva kudvergami, imajui na umu jedan od starijih naziva za Hercegovinu: 'Kudverga' ili 'Kudvergija'. Jakov Lukarevi je u svojoj knjizi Copioso ristretto degli annali di Rausa (Venetia, 1605.) naziva Chuduergia. Sandal(j) Hrani je inae bio veliki vojvoda bosanski od 1392. do 1435. g. Teko je poverovati da su svi itelji Sandaljeve oblasti, koja tada nije potpadala pod jurisdikciju Grke Crkve, bili kudugeri (to je sinonim za bogumile), ve to zapravo hoe rei da je njih tamo bilo u znaajnoj meri.
Konstantinopolski patrijarh (1453.-1459. g.) Genadije II Skolarije (Gennadios Scholarios, oko 1405.-1472. g.), uenik Marka Eugenika,u svojoj Poslanici sinajskim monasima ukazuje da je pravoslavni episkop obratio mnoge od kudugera iz zemlje pravoslavca Hercega Stjepana u pravoslavnu veru. Sinajski monasi su prethodno od patrijarha traili odgovor na pitanje da li od Hercega Stjepana Kosae, koji javno nije ispovedao pravoslavno hrianstvo (zbog uticaja brojnih kudugera oko njega), mogu primati priloge i milostinju, te ga spominjati javno na oltarosluenju.
Konstantinopolski besednik i atenski arhepiskop Michael Choniates (oko 1138.-1222. g.) u svojoj 'Apologiji i pobijanju poglavlja Fratera Franciska', nadmenog rimskog pontifa izjednauje sa stavropatima koji se narodski nazivaju kutugeri /koytogeroi/. Stayroptai je helenski naziv za one koji odbacuju, gaze i preziru asni (Hristov) Krst (gr.: ho stayrs), dakle koji su otpadnici od vere. Maniheji, time i bogumili, u svojoj zabludelosti odbacivali su potovanje Krsta, koji je simbol rtve Spasenja i Pobede, pobednike svetlosti koja se iri na sve etiri strane sveta. Nasuprot slovenskim bogumilima, katari, dobri ljudi (los bons omes) Oksitanije, nisu odbacivali Krst, ve su u njemu videli kosmiki hijeroglif: simbol etiri strane sveta, etiri godinja doba koja su obeleena (prividnim) okretanjem suna.
Nektarije Jerusalimski (Nektarios JerosolymMn, 1600.-1669. g.) u svome delu Ŀ ü Ŀ, kao osnivaa libanskih trusida (Troysida) ili drusida (Ntroysides) predstavlja nekog Hakema Abrilea (zvanog i Melek Dahar), koji je 386. godine od vremena Muhammedovog vladao Egiptom i Palestinom, i koji je otpavi od muhamedanstva stvorio novu herezu zvanu Drusida (tMn NtroysidMn); istie da njegove sledbenike i u njegovo vreme ima u Damasku i Halepu, a da ih nazivaju i kutugerima (Koytoygeroys). Poto je kao saradnika imao nekog maniheja koji je iz Bejruta doao u Egipat, to je ovaj uspeo mnoge maniheje povui u tu sektu. I maniheji i iitski trusidi/druzi (kojih danas najvie ima u Libanonu i Siriji) imali su uenja o reinkarnaciji. Po druzima, mohavidunima, Allah se manifestuje u odreenom halifu, i jedno takvo boansko utelovljenje (maqam) Allaha je fatmadski, esti halifa Hakim, kome se i mole. Zbog manihejskog upliva i druzi (kao i balkanski patareni) su nazvani kutugerima, tanije izreeno kudugerima. Termin Ŵų mogue je da je nastao kao pogrdna neobizantijska kovanica od budalast, naivan i ɽ starac; dakle kutogeri, odnosno kudogeri odeveni u crne monake odede bili bi budalasti starci, neto suprotno od starih i dobrih monaha kalgeros-a. Mogue je, kako je ve uoeno, da je izraz kuduger nastao i od vulgarizovane latinske rei cutiger; cutis-gero je nosilac kone torbe, torbar (cutis = koa). Bogumili su uvek sa sobom nosili torbu sa svojim priborom za jelo, kako se ne bi eventualno oneistili tuim masnim posuem (kad bi jeli u tuim kuama). Inae i masalijani su u Maloj Aziji nazivani torbaima, odnosno fundaitima.
Vienje babuna u 'Duanovom Zakoniku'
Ukratko o ovom Zakoniku i njegovom vienju Babuna
Srpski kralj Stefan Duan (vl.: 1331.-1355. g.), preduzeo je nekoliko osvajakih ratova protiv oslabljene Bizantije, sanjajui i o osvajanju Carigrada. Osvojivi veliki deo helenskih zemalja, 1346. g., u Skopju, krunisao je se i za cara Srba i Helena (iako je i sve Arbanase pokorio), to ukazuje na njegovu tenju da postane naslednik bizantijskih careva. Na pravoslavnom Saboru u Skopju, 21. maja 1349. g, donet je takozvani 'Duanov Zakonik', koji ima 201 lan; 'Zakonik' je poznat u 6 recenzija. Stoer ovoga Zakonika inae predstavljaja regulacija verskih pitanja, dakle bio je iskrojen prema interesima Srpske Patrijarije u Pei.
Prevod
('Zakon blagovernoga cara Stefana Duana', lan 85. Natpis je dat po Prizrenskom rukopisu Zakonika, a tekst po Strukom rukopisu Zakonika.)
O rei babunskoj:
I ko izusti babunsku re, ako bude vlastelin, da plati sto perpera, akoli bude sebar da plati dvanaest perpera, i da se bije tapovima.
Osvrt
U blizini Skopja, oko reke i planine Babune, bilo je inae ranije jako uporite bogumila-babuna. U vreme cara Duana III, prozvanog Silni, babuni ve nisu predstavljali nekakvu ozbiljniju pretnju za Dravu.
U svim recenzijama Zakonika ne susree se odredba babunska. Babunska re se ovde javlja u smislu heretika i besastna re. Vlasteli je odreena visoka kazna za re koja vodi u besae, jer su oni mogli da vre vei uticaj na druge ljude.
Vienje babuna u srpskom 'Sinodiku'
Ukratko o srpskom 'Sinodiku' i njegovom vienju
Srpski 'Sinodik' ('Zbornik', XIV ili XV stolee) nastao je na bazi helenskog predloka i bugarskog prevoda, uz niz prepisivakih ubacivanja. Iz njega izbija gorka monaka kivnost na Bonjane i bogumilstvo, babunstvo. Iz vremena hercegovskih babuna danas nam je, inae, ostao naziv Babun-potok.
Tekst prevoda
(Izvadak iz: 'Trebnik manastira Svete Trojice kod Plevlja', 'Spomenik Srpske Kraljevske Akademije', LVI. Izdao Ljubomir Stojanovi)
Zli heretici, trikleti babuni, koji se zovu lani krstjani i koji se rugaju naoj pravoj veri, uzimaju od knjiga 'Sveto Pisanije' i obraaju ga na zloverje, i koji se odluie od svete pravoslavne crkve, i koji se rugaju svetome i asnome krstu, i koji se rugaju i ne klanjaju svetim ikonama, da budu prokleti.
Koji veruju u babunsku veru i njihovo uenje, i koji ih primaju i klanjaju im se, i koji dre veru njihovu, takvi da budu prokleti.
Koji znaju da je babunske vere, pa ih primaju u svoje zemlje i brane ih, takvi da budu prokleti.
Onaj koji ne proklinje svaku zlu heresu, a naroito heretike, koji se nazivaju babuni, da bude proklet.
I svima koji veruju u pravu veru, istinskim hristjanima i koji se klanjaju obrazu svetoga i asnoga krsta, i svetim ikonama, i svetim motima, koji tako misle i veruju, veni pomen.
Savi jeromonahu veni pomen.
I svaki babun da bude proklet.
I gromko velimo: mnoga leta carem.
I gromko velimo: Rastudije bosanski, i Radomir, i Drailo, i Toljko, i Tvrtko, i Tvrdo, \dodato: i Radin gost Hercegov, da bude proklet\, i svi koji se nazivaju krstjani i krstjanice, a ne klanjaju se svetim ikonama i krstu asnome, da budu prokleti.
Osvrt
Oigledno je da je ovaj 'Zbornik' nastajao u vremenu loih odnosa Srbije, s jedne strane, i Bosne i Huma s druge strane (ponajprije kada je herceg Stjepan Toma prihvatio latinski obred), pa su ugledni svetenici (Rastudije i Radin, pored ostalih) i vernici iz Bosanske crkve poistoveeni sa babunima, bogumilima, i proglaeni za heretike, te kada je bosanski ban Stefan Kotromani 1326. g. zaposeo Hum i humsku episkopiju otcepio od srpske arhiepiskopije, ukljuivi je u jurisdikcionu nadlenost Bosanske crkve.
Post je objavljen 10.04.2011. u 12:25 sati.