Marketing
(22. 12. 2010. g.)
Razotkrivanje paketa subverzivnog "Novog Svetskog Poretka" Stare Zmije "Svetlonoe" bez Svetla Zapadni Antihrist
Priredio: brat Vasa - Aurora Aurea
auroraaurea@gmail.com
Sadraj Knjige
Novi oligarhizam, aristokratizam i elitizam Olimp novih bogova: svetska vlada velikih mudraca Vlastodrci i potinjeni
Izlazak Zveri i njen broj
Put do Supreme. Iluminatsko-satanistiki "kraljevski" gremijumi
Iluminatsko-satanistiki "sveteni" gremijumi
Novi parlamentarizam OUN, prethodnice Svetske vlade
Utopije i "rajevi" bez Boga.
ta su novo donele seljake bune i graanske revolucije
Novo Zlatno Doba: 1.000 godina ili 3,5 godine?
Novi imperijalizam Novo gvozdeno Rimsko Carstvo Novi unitarizam i autokratizam Graani i pagani, osvajai i osvojeni, vitezovi i patriciji
Novi cezaropapizam
Novi svetski haos Novo vetiarstvo Novo gloanje leine i krpljenje starog Spasioci i spaseni, novotari i starinari
Novi internacionalizam: sivo oveanstvo Novi koegzistencijalizam
Novi unifikacioni poredak Novo jedinstvo: ujedinjavanje oko monih
Novi autoritarizam i mesijanizam
Novo cenzorstvo Nova prismotra i kontrola oveanstva Kontrolori i kontrolisani
Novi jurisdikcioni poredak, nova Inkvizicija, nova Gnusoba Pustoi Novi amoralizam i anarhizam Novi, situacioni moral
Novi Strani Sud
Novo barbarstvo i pogromatvo Nova proskripcija Novo opijanje krvlju svetih
Novi pacifizam, novo mirovnjatvo Nova konzerviranja suprostavljenosti
Novo krstatvo i neokolonijalistiki pohodi nove Obeane zemlje (Judeo-Amerike) Krstai i pokrteni
Novi cionistiki poredak Hasidi i goje
Novi intervencionizam Novi militaristiki poredak
Novo samarianstvo: vuk u jagnjeem ruhu Humanitaristiki intervencionizam Darodavci i ugroeni
Otvoreno drutvo zatvorenog poretka Novi izolacionizam i sankcionizam Domorodci i stranci
Novo zelenatvo Dunici i poverioci, varalice i prevareni
Novi liberalizam Nova borba za ljudska prava Novi robovlasniki poredak Robovi i slobodnjaci
Novi robovski konsignacionalizam Stojimo li pod igom masonskih trouglova? Patroni i klijenti
Novi sekularizam
Novi trgovako-korupcionaki poredak Novo simonitstvo Novi Feniani
Novi vaspitno-obrazovni poredak: stvaranje novih tiranina
Nova prosveenost, novi nihilistiki racionalizam Mudri i neuki
Nova renesansa Novi paganizam Novi okultizam
Nova tiranida Nova strahovlada Silni i straljivci
Novi, mondijalistiki faizam Novo arijevstvo Veliki i mali
Novi svojinsko-nasledniki (obligacioni) poredak Novi eksploatatorski poredak Novo otuenje Novo bratstvo Bogati i siromani
Nova seksualna revolucija Novo sodomsko filantropstvo
Nova porodinost Novi spartizam Osloboditelji i isloboeni
Novi manipulativni medijsko-informativni poredak
Nova tehnoloko-informatika revolucija Novo raunovodstvo i knjigovodstvo
Novo besednitvo novih lavova novi sofizam Pljeskai i zvidari
Nova andergraund umetnost
Novi radikalizam: Nita novo pod Suncem Tvrdi i popustljivi
Istinski novi, Hristov poredak u svetu: Zemaljsko Kraljevstvo Nebeskog Mira
Novi oligarhizam, aristokratizam i elitizam Olimp novih bogova: svetska vlada "velikih mudraca" Vlastodrci i potinjeni
Oligokratija (gr.: olgos = 'neveliki'; krtos = 'vlast'), vlast nekolicine i nekih porodica oduvek je obeleavala ljudsku povest, pa i Posletak. Nije teko primetititi da dva najvanija stuba novog planetarnog oligarhizma ine "dinastije" Rotilda (Rothshcild) (koji danas ostvaruju uticaj pre svega na Evropu) i Rokfelera (Rockefeller) (iji uticaj dominira Amerikom). Tu su i mnoge druge porodice i klanovi: Vindzori (Windsor), Diloni (Dillon), Morgani, Varburzi (Warburg), Kunovi (Khun), Lebovi (Loeb), Sorosi, lezingeri, ifovi (Shiff), Barusi (Baruch), Hotoni, Turnovi, Hambrovci, Luzati, Bonakosi, Lamberti, Volpiji, Doriai, Vajlovi, Lambergzi, Linevi, Bekeri, Zaksovi, Paribasi, Bronfmani, ... Uglavnom to su, osim engleskih Vindzora, "dinastije" bez krune, koji su stvarni vladari sveta, vladari iz senke koji u "Novome Poretku" hoe da izau na svetlost i formiraju "iluminatsku" svetsku vladu, budu njene (zverske) glave.
Rotildi, koji su uveliko ovladali masonerijom i koji kontroliu mnoge okultistike kultove, na branom terenu izbegavaju da se ene ne-Judejskama, dok je za enske lanove njihovog roda poeljno da se udavaju u vladarske porodice. Dakle, odravanje "plemenitosti" krvne loze neizostavni je orijentir.
Pred nastup velike vremenske prekretnice, u takozvanim komunistikim sistemima, u kojima su vladali jednopartijski klanovi, itavi narodi su, poev od kraja Drugog svetskog rata trpeli totalitane i autoritarne vlasti, vladalaku garnituru jednih istih ljudi-klonova. Pad Berlinskog zida i kraj takozvanog Hladnog rata doneo je pad mnogih komunistikih reima. No to nije ukinulo praksu da dravama u biti vlada jedna partija i jedna partijska osovina. Vlast je uvek kod nekolicine, oligokratija. Biraka tela su postala zasiena laljivim i primamljivim obeanjima politiara, jer niti ih oni mogu istinski realizovati, niti to postojei sistemski okviri omoguavaju. Mladi narataji su sve manje zainteresovani zatakozvane demokratske izbore, pa izborne odluke uglavnom donose starije generacije koje su priklonjenije ekstremistikijim strujama ili vetim medijskim manipulatorima mnenjem.
U svom dijalogu 'Drava' Platon razmatra i podobnost oligarhijskog dravnog ureenja, u kome vladaju bogatai (oligokratiju koja je i plutokratija), a siromani slojevi drutva nemaju udela u vlasti, poredak koji dovodi do preteranog bogaenja jednih i preteranog siromaenja drugih: Ljudi koji vole nadmetanje i poasti, na kraju postaju ljubitelji i bogaenja, pa bogatog hvale, dive mu se, i dovode ga na vlast, a siromanog preziru. /.../ Potom donose zakon kojim se, putem utvrivanja odreene granice prihoda, ustanovljuje oligarhijska skupina graana, koja je vea tamo gde je granica prihoda nia, a manja tamo gde je granica prihoda via. Interesantno propisuju da onaj ija imovina ne dosee odreenu granicu prihoda ne moe uestvovati u vlasti. Sprovoenje toga postiu ili snagom oruja, ili tako to zastraivanjem i pretnjom upotrebe oruja uspostave jedno takvo dravno ureenje. (VIII, 551 a-b, prevod: Albin Vilhar) Oligarhijske vlasti su uvek vlasti bogatih. Bogata ima novac da manipulie masama, pa tako on i u "tradicionalnim demokratijama" osvaja vlast. Slepa masa bogatae bira i kao svoje gradonaelnike. Kada bogata doe na vlast, on procenjuje da li mu je u interesu da izaziva i podrava ratne sukobe, da li e u ratu morati da troi svoja bogastva i svoj novac koji mu je bog (VIII, 551 d-e), ili e mu on biti prilika da se jo vie obogati, da vlasniki zaposedne nova materijalna dobra, da pokae svoju mo i uvea svoj ugled. Ugnjetenim narodima ratovi su pak donosili samo patnju, bolesti, glad, poasti.
Novi cionistiki poredak Hasidi i goje
O antisemitizmu i genocidnosti
Ukoliko historijske tokove objektivno sagledavamo ne moemo porei talase antisemitizma, koji su imali svoga ishodita u nadmenosti Judejca i netrpeljivosti lanog hrianina, ...
Naveu ovde samo nekoliko primera. Jedan sauvani fragment koji se pripisuje Svetoniju Arbiteru, energinom rimskom administratoru i razvratniku sa Neronovog dvora, u duhu gnunje prema krutom jevrejskom monoteizmu koji se nije dao asimilirati, prezrivo iznosi: "Neka se Jevrejin moli, svog svinjskog nek priziva boga, neka slobodno ui svoga gospoda po nebu trai..."
Znameniti aleksandrijski bogoslov Origen u svome spisu "Protiv Kelsa" citira neke segmente iz knjige 'Istinita re' (178. god.) u kojoj filosof Kels pokazuje beskonanu mrnju i prema Jevrejima i prema hrianima, prosuujui ove druge velikim delom na osnovu prvih. Tako Kels iznosi: "ta je jevrejski narod? Najprezreniji i najgnusniji meu svim narodima. Ako posmatramo njihovu istoriju, vidimo da su oni stalno doivljavali poraze. To je jedna banda koja se sastoji od prljavih, halavih, alosnih, ropskih dua. Svugde i u svima vremenima Jevreji se sa svojim nesnoljivim ponaanjem, svojom manijom odvajanja, svojom niskom udnjom za dobit, nailazili na mrnju i antipatiju i izazivali su gnuanje. Svi historiari, svi pesnici, svi etiari, koji su o njima govorili, ine to samo sa izrazom dubokog preziranja. Jevreji imaju udne, niske i surove obiaje. O bestidnosti njihovih ena svedoe svi oni, koji su sa njima dolazili u dodir; muki su pak gotovi u svako vreme na lihvarstvo i izdajstvo. ... Njihovo jedino preimustvo sastoji se u njihovoj drskosti. Ovi nekadanji egipatski robovi, ova prezrena i poniena rasa, ovo lopovsko i prljavo pleme, uobraava da stoji visoko nad svim ostalim narodima i pria, kako je ovaj svet stvoren samo zato, da poslui kao poprite samoljublju."
Duboku mrnju i dubok prezir prema Jevrejima pokazivao je i ostraeni kvazireformator, bivi avgustinski monah i osniva Evangelistike crkve: Martin Luter. Ovaj netrpeljivi Nemac velikim delom je pripremio antisemitske Hitlerove ispade. U svojim spisima iz 1543. g. Vom Schem Hamphoras i (Von die Jden und ihren Lgen ('O Jevrejima i njihovim laima', Wittenberg) iznosi i sledee za Jevrejina i Jevreje koje vidi prevashodno kao zloeste lihvare: "Kad bih mogao, tako bih ga oborio i u svojoj srdbi maem probo. /.../ ... Da se njihove sinagoge ili kole popale a ono to nee da gori, zaspe zemljom i zatrpa, da ovek od toga ne vidi kamena ni pepela doveka. /.../ Da se njihove kue na isti nain unite i razore ... /.../ ... Te nitarije i pljakai nisu vredni milosti i saoseanja." - Tako je Govorio Luter koji je u Jevrejima video kugu i avole, koji nisu podrali njegove kvazireformatorske zahvate ... U poetku, kad je poput Muhammeda, verovao da Jevreje moe zadobiti za svoje projekte (ponajprije borbe protiv papstva), Luter ih je ak i branio, kao to je to uinio u svojoj knjizi Isus Hrist, Jevrejin po roenju (izdatoj 1523. g.): Ove budale, pape, biskupi i monasi, sa svojim magareim glavama, postupali su sa Jevrejima kao sa psima. Poniavali su ih i otimali im imovinu, iako su Jevreji braa naeg Spasitelja. Bog ih je razlikovao od drugih i dao im je Sveto Pisanije.
Spaljeni Rimski redovnik ordano Bruno u svome ovinizmu smatrao je Jevreje toliko tetoinskom, gubavom i javno opasnom rasom, da zasluuje biti iupana iz korena i unitena ak i pre nego to se rodi. (Spacio della Bestis Trionfante, 1584. g.)
Neosporna i sramna injenica je da su Jevreji, ak i od tobonjih hriana, trpeli velike progone, torture i pogrome. U Francuskoj su na primer Jevreji tek u septembru 1791. godine u Skuptini izglasanim zakonom dobili ista prava kao i takozvani hriani. No nekadanji progoni i diskriminacije Jevreja nisu opravdanje to danas cionisti nekadanja jevrejska stradanja koriste kao polugu za svoje suprematorske zahvate i prikrivanje svojih ovovremenih delatskih ispada, za opravdavanje postojanja nekakve drave Izrael nastale na arapskom tlu.
Cionistiko-mondijalistiki upliv u mnogim nacionalnim zakonodavstvima, estoko i ubrzano ispoljava donoenje zakona kojima se krivino sankcionie ak i negiranje ili brojano umanjivanje zacrtane masivnosti genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu. (Po ranim podacima vajcarskog Crvenog krsta, na okupiranim teritorijama, u nemakim koncetracionim logorima uniteno je oko 350.000 Jevreja. Kasnije 'studije' su taj broj popele i zaokruile na nekih 6 miliona Jevreja, falsifikujui predratnu demografsku statistiku koja je se ticala judejskog ivlja. (I samo studije judejskih uenjaka s kraja Drugog svetskog rata kau da je se u Evropi posle 1941. g. nalazilo ne vie od 4 miliona Judejaca. Od 1939. do 1941. u Ameriku je se iz evropskih drava iselilo i sklonilo najmanje 160.000 judejaca.) Da li su, za nekoliko godina Rata, nacistike gasne komore mogle usmrtiti, krematorijumi spaliti (treba znati da nijedan krematorijum za manje od jednog sata ne moe spaliti u potpunosti ljudsko telo niti raditi 24 asa dnevno!) i odredi smrti ubiti toliki broj ljudi jevrejsko-hazarske krvi u Evropi? (Da saveznici nisu toliko iroko bombardovali nemake gradove, bolja bi bila snabdevenost i koncetraciono-radnih logora, manja bi u njima bila izgladnelost zatvorenika i manje umiranje izgladnelih od tifusa i drugih bolesti, koji s naravno preventivno spaljivani.) Brojano gledano, stradanja Poljaka, a pogotovo Rusa (koje su Hazari svojom idologijom i svojim alkoholom gurnuli u sunovrat), je daleko vee od bilo kakve cifre jevrejskog 'holokausta'; u Drugom svetskom ratu stradalo je, inae, preko 70 miliona vojnika i civila. (U Poljskoj, gde je bio najvei broj Judejaca u Evropi, Nemaka i Francuska su objavile rat Hitleru 3. septembra 1939..
Internacionalno Jevrejstvo je Nemakoj objavilo ekonomsko-politiki rat jo marta 1933. kada je pozvalo na meunarodni bojkot nemake robe (zato to je nova (sa Hitlerom kao kancelarom) nemaka vlast uklonila Judejce sa uticajnih pozicija u bankama, univezitetima i medijima, koji su do privrednih dobara doli i kupovinom mnogo toga devalviranom markom; Judejci su, inae, u Nemakoj tada inili oko 0,5% stanovnitva, nekih 460.000 ljudi je, inae, u nemakoj tad). Na neki nain, jo tada, 1933. g. poeo je Drugi svetski rat.) Meunarodno Jevrejstvo je na svojoj Konferenciji u Amsterdamu jula 1933. g. od Nemaca zatrailo da obore Hitlera sa vlasti i da u Nemakoj svakog Judejca, bez obzira na njegova politika opredelenja, vrate na prethodni poloaj. Dana 24. marta 1933. britanski list Daily Express na vrhu naslovne strane doneo je proglas: JUDEJA OBJAVLJUJE RAT GERMANIJI. Jevreji Iz Celog Sveta Ujedinjeni U Akciji.
Deo naslovnice 'Dejli Ekspresa' od 24. marta 1933. gde se prenosi vest o cionistikoj objavi (ekonomsko-politikog) rata Nemakoj
Pozivanje na bojkot nemake robe, a uspeh bojkota je znaio zastoj industrije i ostajanje Nemaca bez posla, dodatno je razgoreo mrnju prema jevrejstvu. Sami Nemci su onda poeli da igou i bojkotuju judejske radnje u svojoj zemlji. (Prava nasilnika grubost Nemaca prema Judejcima poela je tek 1938. g., kada je jedan mladi poljski Judejac u nemakoj ambasadi u Parizu ubio nemakog zvaninika.)
Bojkotu nemake robe i izgladnjivanju nemakog stanovnitva (jer kad nema izvoza nema ni para za uvoz potrebne hrane) potom je se pridruila i Amerika predvoena Ruzveltom i njegovim projektom obnove i izlaska iz recesije zvanim 'Nju Dil'. U proklamaciji Samuela Untermajera, amerikog predstavnika i predsedavajueg svetske konferencije Jevreja odrane u Amsterdamu, objavljenoj najpre preko radija Columbia Broadcasting System a potom i tampanoj 7. 0vgust0 1933. u 'Nju Jork Tajmsu', jasno se vidi kako Meunarodno Jevrejstvo objavljuje "sveti" rat Nemakoj. Zato to je iz velike depresije ova izala ekonomski ojaana a ne oslabljena, jo vie je razgorelo cionistiku mrnju prema tadanjoj Nemakoj.
Iz Nemake prognani cionisti u Britaniju i Ameriku, zauzeli su se svim silama da na i na novim poloajima zauzmu istaknute pozicije, pogotovo u sferi medija, i da ove zemlje gurnu u rat za unitenje Nemake. Kada je septembra 1939. Hitler, "vraajui" nemake zemlje (oduzete Nemakoj Versajskim ugovorom iz 1918. g.) napao i Poljsku (to je uinio i Sovjetski Savez), a u Poljskoj je bila zavidna kvota Judejaca, Velika Britanija i Francuska su odmah objavile rat Nemakoj; Hitler, koji je Zapad smatrao slabim, ipak tada nije eleo rat sa njime, i bio je vrlo iznenaen takvim razvojem dogaaja.
Po 'zvaninim' podacima, u najveem nacistikom logoru Auvicu u Poljskoj za vreme od pet ratnih godina stradalo je 70.000 Poljaka, 20.000 Cigana, 15.000 sovjetskih ratnih zarobljenika ... i ak 1.350.000 Jevreja. U Drugom svetskom ratu est miliona Jevreja nikako nije moglo stradati jer toliko ih nije ni bilo u Evropi; veina stradalih judejaca su Hazari a ne Jevreji. Od svoga stradanja u Drugom svetskom ratu, manipulativni Hazari i Jevreji i (kao 'Judejci') su napravili svetsku dogmu i 'neoboriv' mueniki mit kojim druge proganjaju i optereuju ih, pokazujui da sebe smatraju "ekskluzivnim narodom" a druge "drugorazrednim" ljudskim biima; i svako ko ne potvruje tu dogmu proglaavao se za 'neoveka' i sugerisana mu je krivnja da ima udela u tom zloinu. Sa tom svrhom je napravljena i rotildovska takozvana 'Anti-Klevetnika Liga' (Anti-Defamation League ADL). Zna se da je Jevrejin Dejvid Rokfeler angaovao mnoge spisatelje da napiu povest Drugog svetskog rata onako kako to cionistikoj dogmi odgovara. (I ta "povest" je uveliko prenebregla postojanje amerikih koncetracionih, relokacijskih logora za dravljane Amerike japanskog porekla, nakon iznenadnog japanskog bombardovanja Pearl Harbor-a.) Svojim preuvelianim muenitvom u Drugom svetskom ratu Judejci su uveliko prekrili hrianski mueniki (martioloki) kult, te pusto koji su saveznike snage napravile u besomunom bombardovanju nemakih gradova, pre svega Drezdena. I drugo, isticanje ratnog 'muenitva' je i u slubi sakrivanja dananjih cionistiko-faisoidnih ispada i ataka Izraela. Naravno od eksploatacije kulta holokausta, na raun reparacija za rtve, izvlae se od nekih zemalja, pogotovo Nemake, velike novane svote.
U Vaingtonu, 400 m od Vaingtonovog spomenika, Judeo-Amerika je podigla raskoni hram-muzej "Holokausta", kao podsednik za stradanje Judejaca u Drugom svetskom ratu i za zadovoljenje manipulativnih politikih i psiholokih potreba cionizma. Nita udno za one koji su od svog "estomilionskog holokausta" napravili veru koju svima drsko i pretee nameu.
Ko to odluuje da li je neko delo genocidnog karaktera? Nezgrapni izraz 'genocid' (gr.: to gnos = 'rod', 'pleme'; lat.: caedere = 'ubijati') je inae smislio poljski judejac Raphael Lemkin 1944. g.. Gde stoji spisak genocidnih dogaaja prema kome se povesniari trebaju "ravnati"? U nekom cionistikom i judeo-masonskom kabinetu?! Da li ocenjivanje "umanjivanja genocida" vai samo za ovu ili i za prole epohe? Ako neko kae da veliki osvaja Aleksandar Makedonski osvajajui mnoge zemlje nije poinio genocid ili zloin protiv ovenosti, da li treba biti sankcionisan? Ili onaj ko odobrava genocid Engleza, panaca i Portugalaca nad Indijancima June i Severne Amerike? Da li je Kineska okupacija i aneksija Tibeta praena genocidom Tibetanaca? Od kad poinje historija genocida? Ili 'genocidna historija' poinje od suludog Hitlera i njegovog holokausta nad Jevrejima? Ko danas zamanije govori o velikom i stranom holokaustu ugnjetaa Turaka nad Jermenima, gde je ubijeno oko 1,5 miliona ljudi? (ovinistiki pokret mladih Turaka u Turskoj velikim delom je bio pod uticajem hazarsko-masonskih pipaka i judejsko-islamske Donmeh sekte.) Naravno, cionistiki zlouduh koji je napravio pogrom nad Palestincima, bi svetu samo sebe da predstavi kao nepravednu rtvu ... I cionistiki, mondijalistiki i komunistiki leinari bi da upravljaju i ljudskim mislima i ljudskim srcem, ovekovim pogledom na historiju. Da li je iole normalno sankcionisati zemaljskim zakonom to to se neko slae sa nekim 'zloinom' u svome srcu i svojim reima ili to historiju ne tumai kako je doterani kolski udbenik daje? Ti instrumentalizovani poslanici i te mondijalistima podreene vlade koje kroje takve kvaziregule ne pitaju se da li se time stavljaju iznad Boga, da li osuuju Boga to je dopustio i odobrio neki "zloin protiv ovenosti"?
Danas, uistinu straan orvelovski oblak zla preti oveanstvu, oblak iza koga stoje mondijalisti, cionisti, iluminati, masoni, pedofilske, lezbejske i sodomske udruge i lobiji koji nastoje instalirati i progurati 'nove' vrednosti, izopaene vrednosti, one koje e Svetlo proglasiti za Tamu, a Tamu za Svetlo, skrivajui se iza floskula i parola o toleranciji, antidiskriminaciji, graanskim slobodama i potrebama razvoja demokratije. Ali to je tek uvod u novi jurisdikcioni poredak, novo planetarno zakonodavstvo. Zver e imati puno nakaznih imena na svojim glavama, puno izopaenih zakona, doneenih i nametnutih pod paravanom razvoja 'tolerancije' i 'humanizma'.
Nijedan moralan ovek, koji nastupa i govori sa pozicije Boijeg Zakona, Zakona ivota, ne moe da opravdava sramna ubijanja i progone, o bilo kome da se radi. Pa time ni progone i stradanja Jevreja u prethodnim stoleima, jer Bog kae "Ne ubij" i "Ko potegne ma - od maa e stradati". alosno je to su se Jevreji komotnije i sigurnije (kao u paniji) oseali pod arapskom vlau nego pod vlau tobonjih (i netrpeljivih) hrianskih vladara.
Spisak gradova i podneblja sa kojih su Jevreji bili proterivani je podugaak. Pomenimo samo neke iz novzavetne epohe. Najpre su proterani iz Rima 50. g. ne.: /Pavle/ napusti Atenu i doe u Korint. Tu nae jednog Judejina po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji je sa svojom enom Priskilom nedavno bio doao iz Italije, zbog Klaudijeve naredbe da svi Judejci napuste Rim. ('Dela', 18:1-2) Kada su u Aleksandriji, u vreme osionog episkopa Kirila, Jevreji podmuklo poubijali mnoge hriane koje su lano uzbunili nou, uzvikujui kao da im gori hram koji se zove po Aleksandru, usledio je njihov masovni progon pod Kirilom koji je i ranije eleo da ih se otarasi. Engleski kralj Edward I ih je 1290. g. proterao iz svoje zemlje (Oliver Cromwell im je tek 1657. g. dopustio povratak). Francuska je to uinili 1306. g. Vladari ujedinjene panije, aragonski kralj Ferdinand Katoliki i kastilska kraljica Izabela, da bi stvorili 'istu' paniju, odluili su da iz nje 'poiste' i proteraju hrianske heretike, muslimane, judejce i marane ('nepodobne' pokrtene judejce). Neovena panska inkvizicija je nanela mnoga zla jevrejskom ivlju kroz svoj uveni 'in vere' (actus fidei, auto-de-fe), koji je vrlo esto ukljuivao i lomau. Posle osvajanja Granade kojom su gospodarili Arapi (oveniji gospodari i sugraani Jevrejima nego tobonji hriani), po savetu fanatizovanog velikog inkvizitora Tomasa Torkvemade, u martu 1492. g. izdat je kraljevski edikt, koji od svih Jevreja nareeno da napuste paniju u roku od tri meseca. Jedini nain da izbegnu proterivanje bio im je izlaz u prihvatanju tobonjeg i sataniziranog hrianstva. Pet godina posle panije, i Portugalija je 1497. isterala Jevreje sa svoga podneblja. - Svojom bulom Hebraerorum gens iz 1569. g. rimski pontif Pio V (1566.-1572. g. ne.) proteruje judejce iz papskih drava. - Nemaki car Leopold I ih proteruje iz Bea 1670. godine.
Jevreji su esto proterivani pod optubama za ritualno ubistvo, pogotovo dece (kao to je to nekada u starom Izraelu, u ast boga Moloha, injeno). Sokrat Sholastik izvetava za jedan dogaaj koji nalikuje na ritualno ubistvo: u mestu koje se zove Inmestar, izmeu Halkide i Antiohije sirijske, gde su Jevreji organizovali nekakve svoje razuzdane igre, raspaljeni vinom uhvatili su nekakvo hriansko dete, privezli ga za krst i raspeli podrugljivo. Takvo bahato i provokativno ponaanje donelo je nove sukobe hriana i judejaca ('Historija Crkve', VI, 16) - est motiv za progone Jevreja bilo je i preotimanje njihovih bogastava i dragocenosti. U tim proterivakim hajkama fanatici otuene Crkve su esto bili mnogo glasniji od vladarskih glava. Umesto da bogougodno ive i Jevreje ljubavlju i uzornim ivotom pridobiju i privole za Hristovo Ime i Kraljevstvo Slave, bezboni hriani i krstai su na silu hteli da krtenjem prevedu Jevreje (ak i njihovu decu) u Crkvu, da uveaju stado licemera. Jer hrianinom se ne postaje kroz ritual krtenja vodom ovoga sveta, ve portvovanim sledenjenjem Puta ivota i Istine Bezazlenog Isusa Hrista, Jagnjeta Nevinosti. Onim to je radio tobonji hrianin izgledao je da se sveti Sinagogi i Jevrejstvu za njihova prednikejska proganjanja Crkve. No osveta tog profila i tog kova ne stoji u Boijem Zakonu.
Da bi se jedna pojava bolje sagledala razumela treba je tretirati i u okviru Zakona uzroka i posledica, setve i etve, Zakona ispatanja. Pojedinci i kolektivi koji stvore negativne uzroke, ukoliko ih na vreme ne okaju, morae ih otplatiti. Dakle, postoji Boiji Zakon i Bog kao Zakon ivota, i postoji retributivni odraz tog Zakona - Zakon ispatanja i namirenja negativnih uzroka.
Jedan ovek moe da strada i da trpi: kao pravednik, za Boiju Slavu (primer Isusa i mnogih proroka i svetih pregalaca (v.: Prva Petrova, 2:20), kao bezakonik, za svoje neoiene i neokajane i nasleene grehe. Da li su tokom prethodnih stolea Jevreji stradali kao Boiji pravednici, miljenici i udivljenici?!
Da li su Hazari i Jevreji u Drugom svetskom ratu stradali kao Boiji ugodnici, ili kao bezakonici sa tekim nasleenim bremenom?! Da bi se stvar razumela jasno treba u objanjenje uvesti doktrinu o reinkarnaciji, koji su priznavali i judejski 'stoiari' - fariseji, ta sekta koja je bila veliki skup licemera i podlaca, ali koja je imala i dosta jako uenje, do Isusovog vremena, u nekim pogledima (cp.: 'Matej', 23:3).
Svaki zloin ne optereuje podjednako duu. Onaj koji uestvuje u ubijanju Boijih ljudi, i koji to opravdava, koji falsifikuje Boiji Zakon i iri te falsifikate, on se mnogo, mnogo puta vie optereuje nego ovek bez tih greha. Tu su Judejci najbolji primer. Oni nisu shvatili da se sa Boijom reju ne smeju igrati. Oni se nisu odrekli krvi koje su prolili ubijajui i proganjajui proroke sve do Isusa. ("Krv Njegova na nas i nau decu".)
I danas mnogima Jevreji nakazno obnovljenog Izraela nekima izgledaju samo 'stradalnici' preko kojih se 'sve prelama'. Koji svetski nemir, koje patnje i rtve je povukao cionistiki pokret stvaranja Izraela na tlu Palestine, drave sa "judaizmom" kao dravnom religijom, u kojoj je i poklanjanje 'Novoga Zaveta' zloin i prestup zakona?
Jasno je da i Rimokatolika crkva, Pravoslavna crkva i Luteranska crkva (koju je osnovao zakleti antisemita Martin Luter) nose deo krivice zbog stradanja Judejaca pod "mesijom" Hitlerom koga je iritirao mesijanizam i rasizam talmudskih Judejaca (a pre Rata i njihov angaman u komunistikom pokretu, zbog ega je i Jevreje-komuniste masovno zatvarao), njihovo bankarsko-lihvarsko preduzetnitvo (koje je nekada i instaliralo kapitalistiki sistem) i cionistiko podsticanje Amerike da se ukljui u Prvi svetski rat, u kome je Nemaka poraena). Institucionalizovane crkve nisu htele i nisu smele da podignu glas protivljenja Zlu koje je se propinjalo. Ali pravo pitanje je: Zato Bog nije Jevreje i Hazare zatitio? Onaj koji svojim ivotom ustaje protiv Boga, ko iznova razapinje Hrista, ko greh na greh gomila, toga Bog ne moe da zatiti od njegovih vlastitih neoienih negativnih uzroka. A u nevolji i ratnom previranju najbolje se ispituje neije ovekoljublje i pravdoljublje. Jer uistinu je strahota i velika sramota pred Bogom bezobzirno sistematski i brutalno napadati i zatirati jedan narod. Gledajui meuratna i ratna stradanja Jevreja, i tu se treba pozvati na politiku jevrejskih voa: jer kao to su Nemci bili izmanipulisani Hitlerom, tako su i Judejci bili izmanipulisani svojim cionistiko-marksistikim idolima, koji su u Rusiji posle Prvog svetskog rata, drei gotovo celokupnu vlast, veliku pusto napravili, pravi holokaust ubivi na desetine miliona ljudi; za taj svoj pustoiteljski holokaust u slubi izgradnje marksistikog "raja", dananji Judejci ne ele da uju. Jedan lider pakla uvek nastoji da uniti drugog lidera pakla, da bi bio vei od njega, a to postie na taj nain to mu unitav energetsku bazu, ljude koji ga uzdiu i daju mu destruktivni potencijal i potporu da manipulativno deluje. - Jasno je da je u to turobno vreme oficijelna crkva i podigla glas protesta zbog nacistikog pogroma, ne bi to zaustavila, jer je elja i potencijal da se uini pogrom bio isuvie jak.
Preko Jevreja su dola mnoga dobra oveanstvu (mnogi sveti proroci i svete pouke), ali su dole jo vea zla. A razmatranje 'veliine' nekih modernih jevrejskih umova, fiziara Alberta Ajntajna (Einstein), koji je od amerike vlade traio da pouri sa pravljenjem atomske bombe (koju je mason i ameriki predsednik Harry Truman bacio na japanske gradove Hiroimu i Nagasaki, nainivi strahovit ratni zloin), poput filmskog zabavljaa arlija aplina, koji se pokazao i kao pedofil, poput psihoanalitiara Frojda (Sigmund Freud) koji je oveka svodio na uspaljenu ivotinju i zavrio ivot sa rakom grla, su vrlo relativna stvar.
Jevrejima koji su se gordo pozivali na patrijarha Avrahama, a nisu inili pravedna Avrahamova dela, ve dela avolova progonei Boije vesnike i pravednike, Isus Nazaren otro ukazuje: Kad bi Bog bio va Otac, voleli biste Mene; jer sam ja od Boga iziao i doao; i nisam sam od sebe doao, nego me je On poslao. Zato ne razumete Moga govora? Zato to ne moete da sluate Moju re. Vi potiete od oca avola i hoete da inite elje svoga oca. On je bio ubica ljudski od poetka, i u istini se nije uvrstio, jer u njemu nema istine. Kada govori la, od svoga govori, poto je Laa i Otac lai. Meni ne verujete to vam govorim istinu. Ko me od vas prekoreva za greh? Ako govorim istinu, zato mi vi ne verujete? Ko je od Boga slua rei Boije; zato vi ne sluate to niste od Boga. ('Jovan', 8:42-47)
Isus podozrivim Jevrejima ukazuje da e nekog drugog, a ne Njega, prihvatiti za Mesiju. i kakav Mesija je Jevrejima trebao: onaj koji e svojim maem poubijati itav svet i razdeliti im sva svetska blaga, odnosno sve narode im ropski potiniti.
Hrianski ili judejski holokaust
Od svoga stradanja u Drugom svetskom ratu Judejci su napravili politiko-dogmatski mit koji obilato eksploatiu, kojim je trebalo i da se pokrije slavno stradalnitvo prednikejskog hrianstva. I danas, tobonji hrianin vie zna o judejskom holokaustu nego o hrianskom holokaustu. ('Holokaust' - holo-kaytM, je inae re helenskog porekla i oznaava rtvu potpuno izgorenu plamenom.)
Treba znati da rimska vlast u prvim decenijama pronoenja Hristovog Imena (do Nerona Tertulijan: 'Apologija', 5, 3), u svojoj trpeljivosti prema stranim religijama koje nije videla kao opasnost za poredak u dravi, nije dirala hrianstvo, koje je smatrano za nacionalnu judejsku veru. No kada je Rimska vlast uvidela da sve vie ljudi iz mnogobotva prelazi u hrianstvo, da hriani odbijaju da odaju 'boanske' poasti rimskom imperatoru, da odbijaju prinoenje krvnih rtvi, da razotkrivaju njihove bogove kao lane bogove, shvatila je kolika politiko-religijska opasnost njenom slubenom kultu preti od nove religije (koja je samo Hrista videla kao Boga) i nove doktrine, i poela je besomuno da goni hriane, ne bi li ih iskorenila i uutkala. O hrianima su poele da se ire razne lai kao o 'bezbonicima' i 'kanibalima', kako bi se tim optubama mogli pokriti progoni i torture organizovane i preduzete nad njima.
Naravno, u poetku gonjenja, hrianske sekte, koje su potonule u duboku izopaenost i opsenu (kakvi su bili sledbenici Simona Gatara), rimska vlast nije dirala. U svojoj 'Prvoj Apologiji', upuenoj imperatoru Antoninu, Justin Filosof, aludirajui na simonite i markionite, primeuje: D0 li oni ine gnusn0 del0 koX0 su evidentn0 u n0rodu, poput g0enje svetl0, Xedenje ljudskog mes0 n0 skupovim0, X0 ne zn0m; 0li zn0m d0 njih vi ne gonite i ne ubiX0te zbog njihovog uenj0. (Pogl. 25) Istinski hrianin je gonjen samo zbog Hristovog Imena koje je neustraivo ispovedao. Naravno, bilo je i lanih i mlakih hriana, koji su inili bezakonja poput mnogoboaca, i tako sramotila Hristovo Ime. U 'Prvoj Petrovoj poslanici' se stoga upozorava: Bolje je, naime, ako hoe volja Boija, da stradate inei dobro nego inei zlo. /.../ Niko od vas, naime, da ne strada kao ubica, ili lupe, ili zloinac, ili kao ovek koji se mea u tue stvari. Ako pak strada kao hrianin, neka se ne stidi, nego neka slavi Boga tim imenom (3:17.4:15-16) U rimskome prinkipatu sama optuba da je neko hrianin i samo priznanje da je neko Hristov poklonik, bila je dovoljan razlog za smrtnu osudu. Hrianina je mogao rimski sud da pusti samo ako bi se odrekao svoje vere (Jeronim: 'O znamenitim muevima', 42)
U Polikarpovom stradanju iznosi se za stradanja hriana u Smirni oko 165. g. ne.: Blaena su, zaista, i plemenita sva ova stradanja /muenika/ koja su se zbila po volji Boijoj. Jer treba da budemo jo poboniji da Bogu preputamo (= prenosimo) vlast nad svim. Jer ko se nee diviti njihovom plemenitom junatvu i trpeljivosti i njihovoj ljubavi prema Gospodu? Oni, udarcima iseeni tako da se mogao videti unutranji sastav tela sve do unutranjih vena i arterija, trpeli su /toliko/ da su i okolo prisutni /nehriani/ poeli da ale i kukaju; a oni su do tolikog junatva doli da nijedan od njih nije ni proslovio niti uzdahnuo, pokazujui svima nama da onoga asa, /onoliko/ mueni, odlaahu iz tela hrabri muenici Hristovi, ili tanije da je, doavi tu, Gospod bio i druio se sa njima. I drei se blagodati Hristove, oni su prezirali svetske muke, zadobijajui za jedan as ivot veni. I oganj neovenih muitelja bee im hladan. Jer pred oima imaahu /cilj/ da izbegnu veni /oganj/ koji se nikad ne gasi. I oima srca gledahu gore na dobra, uvana za one koji trpe, koja ni uho ne u, ni oko ne vide, niti na srce oveku dooe", a Gospod /ih/ je pokazivao njima, koji vie ne behu ljudi, nego aneli. A isto tako su i oni osueni na zverove podnosili strane muke, bacani na daske sa klinovima i mueni drugim vrstama raznih muenja, da bi ih /progonitelji/, ako uzmognu, upornim muenjem skrenuli na odricanje /od Hrista/. (2:1-4 prevod: Atanasije Jevti)
Justin Muenik hrabro ukazuje imperatoru Hadrijanu da rimska vlast hriane goni nahukana i razjarena Zlotvorom: ... Obuzeti nerazumnim strastima i pod uticajem zlih demona, kanjavate upravo nas /pravednike/ bez imalo grie savesti i trezvenosti. ('Apologija', I, 5) Minukijev Oktavije ukazuje da rimski gonitelji nisu ni pomislili da sasluaju hrianje, ve su ih odmah obasuli tekim optubama (Pogl. 28). Jednostavno, re o Hristu, Tama nije doputala nigde da se uje. Reke lai o hrianima su putene da teku i da se ire, kako bi se sakrio sjaj njihovog svetog ivljenja, kako bi bili prezreni kao beasnici, kako bi se onemoguilo da ih mnogi upoznaju u pravom svetlu, i krenu Putem ivota. Gubljenjem sledbenika demoni bi gubili i snagu, i njihov upliv na oveanstvo bi tako bio sve manji i manji, sve do konanog svezivanja. Hrianski poziv za ist i pravedan ivot, ostvaren bio bi prevelika opasnost za Imperiju i Dravu smrti; kada bi svi ljudi sveto iveli, sudovi i mnoge imperijalne slube pokazale bi se kao nepotrebne, a gubljenjem hijerarhije zemaljske moi i demoni bi bili ugroeni, demoni koji crpu energiju iz ljudskih sporova i nemira, grabeljivog uspinjanja po lestvici svetovne moi i slave.
Hriani su uasno progonjeni i zatirani od Nerona do Milanskog edikta (313. g. ne.) koji im je dao slobodu. Car Diocletianus je svojim ediktom od 23. februara 303. godine ak naloio da se hrianstvo iskoreni sa svim svojim sakralnim slubama i hramovima. Delati su radili bez odmora i nezamislive torture sprovodili (slino onim koje su Rimljani prahrianskom esenskom redu prireivali); krv hriana i krv Hristova je u potocima tekla. Samo u Nikomidiji, prestonici istone rimske carevine, odjednom je bilo spaljeno nekih 20.000 hriana. O svireposti gonjenja koja su se proirila irom Carstva, Laktantije ukazuje: "Kada bih imao stotinu usta i gvozdeni jezik, ni onda ne bih mogao nabrojati sva muenja koja su hriani podnosili. /.../ Gvodje se tupilo i lomilo; ubice su se zamarali, i radili na smenu, po redu." - Sve to pokazuje koju mrnju je satansko imalo prema Hristu, koliko mu je bilo stalo da iskoreni Hristov rod, novi narod.
Semiti Jevreji i jafetiti Hazari
Po Josipu Flaviju originalni naziv za Izraelce Jevreje, je Hebreji - Hebraoi (Starine, I, 6, 4), po pretku Eberu (Postanak, 10:21; cp.: 14:13). U Egiptu patrijarh Josip i njegova braa nazvani su Jevrejima Ivrim - (39:14.17, 41:12; 43:32; v.: 40:15). Egipani Jakovljeve potomke nazivaju Jevrejima (Izlazak, 1:15-16.19, 2:6.11.13). U vreme kralja Saula Filistejci Izraelce nazivaju Jevrejima (Samuel, I, 4:6.9, 14:11, 29:3). Prorok Jona sebe predstavlja Jevrejinom (Jona, 1:8). U starozavetnim tekstovima Judejinom (ho Joydaos) se naziva pripadnik Davidovog plemena, Izraelac iz kolena patrijarha Jude (Samuel, II, 19:12.15) i itelj Junoga kraljevstva Izraela - Judeje - h Ioydaa (Samuel, 24:1; Kraljevi, II, 25:25; Jeremija, 32:12, 40:11). Njihov jezik je nazvan judejskim (Kraljevi, II, 18:26; Letopisi, II, 32:18). Nakon Babilonskog suanjstva naziv Judejci je postao opteprihvaen za itelje Jerusalima i narod Judeje (Ezdra, 5:1, 6:7; Nehemija, 1:2, 5:1), a potom i za Jevreje u rasejanju (Ester, 3:4.13; 4:3). U hrianstvu Judejin je esto shvaen kao oavoljen Jevrejin, protivnik Hrista i Crkve (Otkrivenje, 2:9; 3:9; cp.: Ester, 8:1, 9:10).
U Isusovo vreme judejsku veru, poegzilski judaizam - ho joydaisms (cp.: 'Galatima', 1:13-14) predstavljala su tri naroda: Jevreji, Samarjani i Edomci (iz kojih je doao Herod Veliki i koji su se od Judejeo dvojili u vreme kralja Jorama 'Letopisi', II, 21:8-10); kasnije im se pridruuju i Hazari.
Kao rezultat nacionalno-politikog raslojavanja meu Jevrejima (Kraljevi, I, 12) nastalo je 931. g. se. severno kraljevstvo Izraela. Grad Samariju u okviru Severnog Kraljevstva sagradio je oko 880. g. se. kralj Omri - Ameri (885.-874. g. se.) (Kraljevi, I, 16:24),. 870. g. se. Kada je asirijski car Sargon II (722.-705- g. se.) pokorio 722. g. ne. severni Izrael, severne Izraelce je preselio u asirsko suanjstvo, a njihove teritorije naselio arijevcima i mnogoboakim narodima Istoka: Asirski je kralj doveo ljude iz Babilona, iz Kute, iz Ave, Hamata i iz Sefarvajima, i naselio ih u gradovima Samarije umesto Izraelaca. Oni su zaposeli Samariju i nastanili se u gradovima njezinim. (Kraljevi, II, 17:24, v.: Ezdra, 4:9-10) itelji te tvorevine prozvani su Samarjanima. I danas, iako malobrojni, oni se dre redigovanog Petoknija pripisanog Mojsiju (cp.: Kraljevi, II, 17:25-28). Slino je departovao u Babiloniju Jevreje Junog Kraljevstva novobabilonski car Nevukadnezar koji je 586. g. se. osvojio i razorio Jerusalim i Hram (Jeremija, 39:1-2). Iako su se iz Babilonije mnogi Jevreji vratili u vreme Kira, koji je 549. g. se. postao kralj Persijanaca i Meana, te Artakserksa (465.-423. g. se.), ipak su mnogi ostali tu, formiravi tu jednu od najaih dijaspora, koju e tek Mumammedov militarizam kasnije opustoiti. Deo Jevreja iz Babilonije, pre svega Danovo pleme, izgleda da je sa Fenianima uzeo udela u kolonizovanju sredozemne Evrope, sve do Britanije. Iz Novog Zaveta se vidi da su itelji Judeje prezirali i odbacivali Samarjane kao neiste i nedostojne ljude, ponajprije zbog njihove krvne izmeanosti, a tek potom zbog njihovog izdvojenog verskog kulta (Jovan, 4:20; Flavije: Judejske starine, XI, 8, 4). Oni koji su se vratili u Judeju, susreli su se sa injenicom da su mnoge njihove teritorije zaposeli Filistejci, Maobci i Samarjani. Jevrejska rasejavanja tokom stolea su brojna. Iako se za panske Jevreje uzima da su krvno i rasno najautentiniji Jevreji, i to vienje je vrlo problematian stav. Jo u Isusovo vreme Jevreji Judeje su bili puno krvno izmeani sa Idumejcima (cp.: Marko, 3:8), koji su se sa Juga Palestine (zapadno od Mrtvog mora), posle razaranja Jerusalima 587. g. se., pribliili gotovo do samog Jerusalima; kao to smo ve uzgredno rekli i sam graditeljski i pogromaki znameniti judejski (rimski vazalni) kralj Herod Veliki (37-4. g. se.) bio je idumejskog (edomskog) porekla.
Od VII do XI veka ratoborni Hazari (proterani iz srca Azije na jugoistok Evrope), imali su veliku dravu od Hersona do Kavkaza, Kaspijskog jezera i Urala. Bizantijski dvor je tu tvorevinu diplomatski uzimao ozbiljno gotovo kao i Karolinko Carstvo, ona im je, kao tampon zona, titila od najezdi Bugara, Maara, Peenjega, Rusa, ... O Hazariji i njenom kaganatu pie podrobnije jo bizantijski car i historik Konstantin Porfirogenet (913.-959. g.), autor dela 'O upravljanju imperijom'. Kada su Hazari 732. g. pobedili nadirue muhamedance, budui car Konstantin V (poznat kao Lav Hazar) oenio je se hazarskom princezom. Posle propasti Hazarije (XII-XIII st.), njihov ivalj (kao "Jevreji") se poinje iseljavati prema Krimu, Ukrajini, Maarskoj, Litvaniji i Poljskoj; najpoznatija judeo-hazarska sekta su karaiti. No i mnogo pre definitivnog kraha judeizovane Hazarije, u X stoleu nalazimo useljavanje nekoliko hazarskih plemena - Kabara, u Maarsku, koje su se potom, sredinom XII stolea, u Dalmaciji borile na strani Maara.
U hazarskom susedstvu, na Krimskom poluostrvu, na severu Crnog mora, naselio je se jedan deo judejaca Samariana i Jevreja u vreme progona pod bizantijskom vlau oko 723. godine. Tu su iveli zajedno sa Helenima. Jo i ranije, pre razaranja Jerusalima pod Rimom, u krimsko-bosporskoj oblasti postojala je helenska judejska dijaspora. Hazari u VIII stoleu postaju jaka meta judejskog proselitizma i misionarstva, i za jedno stolee stiu veliki ugled meu njima: hazarski narod prihvata pseudomojsijevsku, talmudsku veru. (Poto je judaizam naglaeno vezan sa nacionalnim biem, to su i konvertirani hazarski judejci vremenom postali 'Jevreji'.) Nijedan predak tih hazarskih 'judejaca' nikada nije kroio na Svetu zemlju. Oni su sainjavali i sainjavaju oko 80 % svih Judejaca, 'Jevreja'. Istonoevropske i severnoevropske Judejce pomeane sa Hunima, Maarima i Ungurima etnografija kasnije proziva Akenazima ('Germanima'), a zapadne i afrike Judejce (koji su se takoe dosta genetski meali sa hrianskim narodima) Sefardima ('pancima'). Govorni jezik Akenaza je 'laon akenazi', kasnije 'jidi' (ija sintaksa je prvenstveno nemaka) a Sefarda 'ladino' 'latinski' (poto je panski jezik ogranak latinskog). Neki judejski timeri danas hazarski faktor nastoje da zamaskiraju razgraniujue kalkuliui da Sefardi predstavljaju Jevreje koji su iveli pod islamskim osvajaem a Akenazi su samo istonoevropski ili Jevreji koji su iveli u hrianskim zemljama.
Posle judejaca i muslimana (Saraceni i Hagareni), iako su ovi drugi posle Muhammedove smrti bili u dugom borbenom sukobu sa Kaganatom koji su hteli osvojiti, i malobrojni hriani su misionarski delovali meu Hazarima, ali bez znaajnijeg uspeha.
U delu 'Uspomena i itije blaenoga uitelja naega, Konstantina Filosofa', sastavljenom u IX stoleu od strane nepoznatog autora, navodi se kako su na konstantinopolski dvor pristigli hazarski izaslanici sa molbom da im se poalje uitelj koji e im izloiti hriansku veru: Oduvek poznajemo samo jednoga Boga, koji je nad svima, i njemu se klanjamo prema istoku, a drimo se drugih svojih poganih obiaja. Jevreji nas, pak, nagovaraju da primimo njihovu veru i obred, a /muhamedanci/ Saraceni sa druge strane, nudei nam mir i mnoge darove, vuku nas u svoju veru govorei: "Naa je vera bolja nego kod svih drugih naroda", - stoga se obraamo vama gajei staro prijateljstvo i ljubav, jer ste vi veliki narod i drite carsku vlast od Boga, te, traei vaega saveta, molimo da poaljete uena mua od vas, pa ako bude nadvladao u sporu Jevreje i Saracene, - prihvatiemo vau veru.
Ovlaen od strane Cara Mihaela Solunjanin Konstantin Filosof (Konstantinos Philosophos, slovenski prosvetitelj Kyrillos, 826.-869. g. ne.), zajedno sa svojim bratom Metodijem, 860./861. g. uao je u lau i uputio se u Hazariju na Meotsko jezero (Azovsko more) i Kaspijska vrata kavkaskih gora, kod grada Derbenta, gde je se nalazila letnja rezidencija hazarskog monarha - kagana. Dospevi meu Hazare, Konstantin je video da je oko njihove vlasti gvozden obru ve napravljen od strane judejskih savetnika. Ipak, Konstantin je svojom mudrou uspeo na zemlju da obori judejsku oholost a muslimansko uenje odbacio kao oiglednu prevaru koja potie od varalice i pogubnika opteg spasenja, a i nije Hazarima bila tako primamljiva zbog susreta sa muhamedanskim osvajakim ekspanzionizmom. Kao rezultat Konstantinovog uiteljovanja dolo je do krtenja dvesta ljudi koji su odbacili mrske paganske obiaje i bezakone enidbe. Ipak, to je bilo nedovoljno da se u Hazariji proiri bizantijsko hrianstvo: judaizam je na povesnoj sceni pobedio i Hazari su kasnije, zbog svoje vere, talmudskog judeizma (koji nema nikakve veze sa izvornim judaizmom nazirejstvom), proglaeni "Jevrejima". Genetski gledano, oni nemaju nikakve veze sa narodom patrijarha Jakova. Kada je hazarski vladar, kagan, koji je eleo nekako nekako da sprei moralnu degeneraciju svoga carstva, na svoj ljudski nain sagledao sve tri monoteistike vere, na kraju je se opredelio za judaizam koji je uvezen iz talmudskih kola Pumb5dit0 i Sur0, proiren od strane stotina i stotina rabina. Ono to je prihvatio vladar, to je morao prihvatiti i narod, jer ko ima vlast i zemlju, on i odreuje veru Cuius regio ilius religio.
Da su Hazari mongolsko-turski narod pokazuje i njihova upotreba vladarske titule kagan (turski kan), koju su sreemo i kod Avara.
Ratniko-nomadska hazarska drava, koja je okolne hrianske drave i historike podseala na pretei apokaliptiki Gog i Magog s "kraja sveta", postojala je sve do kraja X stolea, kada su ruski knezovi razorili njihovu prestonicu (na uu Volge u Kaspijsko, Hazarsko jezero, arap.: Bahr-ul-Khazar). U neto suenim granicama judeizovana Hazarija je se odrala sve do sredine XIII stolea, kada je razbijena u mongolskoj osvajakoj najezdi Dingis Kana, koji je i u Hazariji postavio svoje sedite. Poslednji hazarski kagan Josep, pokuao je da uspostavi vezu sa uticajnim Jevrejima panske Kordobe koji su iveli pod arapskim halifatom.
Ako su danas veina Judejaca (nekih 80%) hunsko-turski Hazari (koji su nekada egzistirali u dve skupine: crnoputi i beloputi) a malobrojni Judejci Sefardi su uveliko krvno pomeani sa drugim narodima, onda je besmisleno to "Jevreji" i Hazari sebe gromopucatelno predstavljaju "semitima" i govore o borbi protiv njih i njihovih ideologijama kao o "antisemitizmu". Najistinskiji semiti (potomci Nojevog sima Sema) su danas Arapi, protiv kojih su Izraelci vodili zatornike ratove i borbe. Semiti nisu ak ni Palestinci Filistejci (Postanak, 10:13), ve hamovci, iako se oni tako predstavljaju, zbog politike prednosti koju ostvaruju u arapskom svetu takvom nacionalnom identifikacijom.
Hazari su pre svega stajali operativno iza Oktobarske revolucije u Rusiji. Veliki komunistiki zloinci i pogromai Lenjin i Staljin imali su hazarsko poreklo.
U cionistikim novinama Die Welt (29. mart 1912.) hazarski filosof Matin Buber, svestan svog azijskog porekla, iznosi: Samo u Aziji moemo zaista ponovo da pronaemo sebe. Ovde smo kao klin koji je Azija gurnula u strukturu Evrope, da je uskovitla i uznemiri. Trebalo bi da se vratimo u nedra Azije i tada emo se vratiti pravom smislu sopstvene misije, sudbine i postojanja. (Prevod: Milena Tasi) I germanski mesija Hitler, video je poreklo arijevske rase u srcu Azije.
Da li je Jevrejin samo rtva ili i pogroma?!
U svakom narodu, pa i jevrejskom, mogu se nai ljudi svih duhovni profila, pa bi u startu bilo pogreno da se bilo koji narod kao celina satanizira ili idealie. Meutim moemo pogledati jednog prosenog eksponiranog Jevrejina: on voli novac i voli mo: njemu je bog novac. On voli sebe da predstavlja rtvom, a ne vidi da je i on i njegovi preci mnoge pretvorio u svoju rtvu.
Reprezentativni Jevrejin i Hazarin erec Jisrael se nije promenio: on jo uvek robuje porivu osvetoljublja i zakonu odmazde: "Oko za oko, zub za zub, krv za krv." Posle Drugog svetskog rata judejska teroristika grupa zvana 'Osvetnici' ak je htela, preko vode, potruti nekoliko miliona Nemaca. U svome bunilu i slepilu sataniziran Jevrejin Izraela ide dotle da se sveti i za akcije bombaa-samoubica! On, ovek iji um je agresija i mrnja gotovovo potpuno pomraila, sveti se ivima ono to je uradio ve mrtav ovek! Jevrejin-osvetnik je tako najopasniji i najdrskiji ovek!
Jevrejin-osvetnik ne zna da dua mrtvog oveka esto moe biti opasnja nego dua ivog oveka, jer ona moe mnoge zaposesti i pokrenuti ih u destruktivne akcije. No Jevrejin-bezbonik se ne osvre ni na Boije zakone ni na duhovne zakonitosti.
Post je objavljen 03.01.2011. u 15:36 sati.