Marketing
Deo II Hijerarhija Podnebesa
Poreklo Hijerarhije Zla i Lai, demonskih duhova
Naziv 'demon' (lat.: daemon) u rano antikno vreme nosio je 'boanski duh', 'genij', ... Moe se rei: stari Heleni su mnoga nebesnika bia nazivali demonima; ponajprije ona bia koja su bila na liniji razdvajanja izmeu bogova i smrtnih ljudi, bia koja su bila podlona strastima i ivotnim promenama. Tako enciklopedista Plutarh u svome traktatu 'O izumiranju proroita' iznosi i sledee: Od Helena, Homer je izgleda jo upotrebljavao oba imena bez razlike, nazivajui ponekad bogove demonima /Ilijada, III, 420; XI, 702; XVII, 98/. Hesiod je prvi jasno razgraniio etiri roda razumnih bia: bogove, demone, heroje i najzad ljude, a meu ovima razlikuje one iz zlatnog doba, koji prelaze u rod mnogih dobrih demona, i polubogova, koji prelaze u rod heroja. (10)
Teogonista Hesiod ih predstavlja kao bludee duhove koji su obavijeni maglom. ('Poslovi i dani', 125 ) - On iznosi i sledee za njih: Smrtnika ljudi su oni na zemlji dobri uvari. (Ibid., 123 )
Sokrat svoga duhovnog uvara, koga je mogao ponajprije uti preko glasa savesti i intuicije, naziva 'boanstvo'. Sokratova 'demonija' je se, dakle, ogledala u moi da razgovetno uje unutarnji glas koji ga je odvraao od negativnih dela. Platon 'prenosi' njegove rei: Vi ste mene esto i na mnogim mestima uli gde govorim da se u meni javlja neto boansko i demonsko, neki glas; /.../ to je neki glas koji mene prati od rane mladosti; i kad se javi, uvek me odvraa da ne inim ono /loe/ to nameravam da inim, ali me nikada ne navraa. ('Odbrana Sokratova', XIX) - A Ksenofont (rodio se izmeu 430. i 427. g. se. u atikom selu Erhiji) u 'Uspomenama o Sokratu', izvetava za svoga uitelja: ... Bilo je raireno kako Sokrat govori da mu boanstvo /= daimonion, izgovor: demonion/ daje znakove. Zato ga, zacelo, najvie i okrivie da uvodi nova boanstva. (Lib. I, 1; v.: IV, 8)
U literalno-filosofskim razmatranjima izmeu Sokrata i Diotima prezentira se koncepcija demona kao glasnika bogova (- pandan anelima u hrianstvu), koji su irili mantiko-orakulske vetine, koji su ljudima prenosili i tumaili volju bogova: ... Sve demonsko lei u sredini izmeu boga i smrtnog stvorenja. /.../ Njegovim posredstvom iri se i sva vetina proroka i svetenika, i onih koji se bave rtvama, i posvetama i bajanjem, i svakim gatanjem i aranjem. A bog se ne mea sa ovekom, nego preko ovoga vri se sav prenos i razgovor bogova sa ljudima, i na javi i u snu. I ko se razumeva u takvim stvarima, to je demonski ovek. (Platon: 'Gozba ili o ljubavi', pogl. XXIII, v.: 'Fedar', XX) - U dijalogu 'Epinomis' (984-5 ) Platon iznosi da se demoni (i druga bia) oblikuju od razliitih elemenata: jedni od Vatre, drugi od Vazduha, zvezde (vidljivi bogovi) od Vatre, te polubogovi od Vode, a ljudi i ivotinje od Zemlje.
Helenska mitoloka religija demonolika bia susree kao divinizirane utvare i udovina bia: tu su atiri, sileni, kentauri, koribanti, kureti, eroti, kabiri, daktili, telhini, te enska udovita: sirene, kere (pratilje Hadove), graje i gorgone.
Demoni, paklene ljuture (heb.: qelipa, = 'ljuska'), dakle, najee se vide kao pali duhovi, kao aneli koji su se, predvoeni Satanom, u Nebu pobunili protiv Boga, koji su eleli da budu kao Bog i iznad Boga. Kao to je sredite svega Bog i Boiji Zakon, tako je i koren svih zala bogoborstvo i bezakonje, zanemarivanje i gaenje Zapovesti ivota.
Demone prepoznajemo kao duhove Drave Smrti, kao tuitelje i krvnike ljudske, kao paklenike koji ive u Tami pustoi; jer oni nose Tamu i Propast u sebi. Iako deluju prevashodno iz Podnebesa, njihov poligon dejstva i njihovo glavno uporite sa koga podiu rog protiv Neba, koje hoe rastoiti, je prevashodno Zemlja. Apostol Pavle u 'Poslanici Efescima' ukazuje: Naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta, protiv zlih duhova na Podnebesima. (6:12) - Kod 'Enoha' se jo iznosi za potomke otpalih posmatraa: Sada e divovi, koji behu roeni od duha i tela, na zemlji biti prozvani zlim duhovima, i njihovo e prebivalite biti na zemlji. Zli e duhovi izai iz svoga mesa, jer bejahu stvoreni Odozgo; njihov poetak i prvobitni temelj bejahu od svetih Straara. Zli e duhovi biti na zemlji, i bie prozvani duhovima zlih. Prebivaliste duhova Neba bie na Nebu; ali, na zemlji e biti prebivalite zemaljskih duhova, roenih na zemlji. Duhovi divova e biti poput oblaka, koji e tlaiti, kvariti, zaposedati, ratovati i ranjavati zemlju. Oni e prouzrokovati oaj. (I, 15:8-10 )
U patmoskoj 'Apokalipsi' Jovan opisuje kako u Podnebesima vidi u gnevu razgorenu Satanu, Staru Zmiju, koja e na kraju staroga sveta, od anela predvoenih Arhanelom Muhaelom, biti oborena iz Podnebesa: I gle: velika adaja, crvena kao vatra, sa sedam glava i deset rogova, a na njenim glavama sedam kruna, i njen rep vue treinu nebeskih zvezda, te ih baci na zemlju. (12:3-4 ) - Dok zvezde stajaice simboliu svetle anele, vojnike Gospoda nad Vojskama, zvezde padalice se javljaju kao simbol otpalih duhova, zloduha, demona. Ova slika i ove naznake nam kau da je lani Svetlonoa koji se samo presijava bez da iznutra zrai Svetlo Istine, podloio sebi, zaveo i pridobio treinu Nebeskih anela.
Magijsko-okultno poimanje dijabolike Hijerarhije
Mnogi drevni mitovi govore o boanskim biima koja su pala, odnosno bila proterana sa Neba, iz Duhovnog Kraljevstva. Sam Isus Hrist, koji e doi poput munje, ukazuje da je video Satanu kako je poput munje pala sa Neba.
Za helensko boanstvo Apolona Eshil kae da je bog prognan sa neba. ('Pribeglice', 214)
Bog Hefest svojoj majci Heri na blagovanki bogova zbori: ... Veoma je muno protiviti se olimpiskom Divu. On me je nekad, kad htedoh da odbranim tebe, za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga. Ceo sam padao dan; a kada se ve smirilo sunce, padoh na Lemno, a malo jo due bee u meni. Onda me otud gde padoh odnesoe Sinani ljudi. ('Ilijada', I, 589-594)
Helenski tragiarar Eshil kroz usta oborenog i okovanog Prometeja govori za Tifona, koji je u svojoj oholosti strovaljen u Podzemlje: U samo srce kako bee pogoen /Divovom ognjevitom strelom/, u prah i pepeo snaga mu se prometnu. I telo onde protegnuto, nemono, kraj morskoga tesnaca sada poiva, a Etne gore pritisli ga temelji, na vrhu sedi Hefest i kuje elezo. ('Okovani Prometej', 361-366)
Drevna duhovno-opservaciona misao esto i za due kae da su otpale sa Neba. Platon u 'Fedaru' iznosi: Kao ishod oslabljenog razumevanja sazercanja dui na nebesima otpadaju krila i ona se survava na zemlju. - Zemaljsko telo tako, po toj egzistencijalnoj opservaciji, postaje 'grob' i 'zatvor' za duh, za duu.
Filosof prirode - Empedokle (V. stolee se.), rodom iz Akreganta na Siciliji, inspirisan orfiko-pitagorejskom milju, iznosi: Plakao sam i zapomagao, ugledavi tuinsko mesto. O, s kakvog vrhunca, s kakvog carstva blaenstva padoh na nisku zemlju, ivei sad meu smrtnim! Mrano mesto u kom caruju ubistvo i zloba. Duhovi zlodela ovejavaju gomilu i ire se u mraku; sue, trulenje smenjivanjima, poplava i svakakve bede. ('O prirodi', 26 )
Monaki pisac Evagrije Pontijski (roen oko 345. g. u Maloj Aziji) u svome doktrinalnom delu 'Gnostike glave', u duhu origenizma sagledava poreklo due na zemlji: Dua je um koji je nemarom otpao od Jedinstva. (3, 28)
U Minukijevom Oktaviju (II stolee ne) demoni su duhovi otpali iz Nebesa i predani najeem bezakonju i obmanjivanju: Postoje laljivi neisti duhovi, otpali iz Nebeske istote u tminu zemnih strasti. Ti duhovi lieni istote svoje /izvorne/ prirode, oskrnavivi sebe porocima, i radi uteenja sebe u beau, sami ve pogibli ne prestaju da upropaavaju druge; sami povreeni nastaje da proire pogubne zablude, i udaljeni od Boga napreu se da sve udalje od Boga, uvodei meu ljude lane religije. (Pogl. 26) Obmanuti duhovi koji su i obmanjivai predstavljaju se jakim i dostojnim potovanjima boanstvima, skrivaju se u statuama i idolima u koje neupueni ljudi vide boanstva, borave u idolskim hramovima, rukovode onima koji se bave lanim proricanjima (poput gledanja u utrobu zaklane ivotinje), nasiuju se krvlju rtava i zapahom njihovog mesa, tajno se useljuju u oveka i uzmuuju njegov ivot, donose bolesti i strah oveku, ... (pogl. 27)
Johan Vajer (Weyer), poznatiji pod latinskim nazivom Vierus, uenik Kornelija Agripe, u delu Pseudomonarchia doemonum, izlae shemu paklenih despota u koje svrstava 23 Vojvode, 13 Markiza, 10 Grofa. Obrazlae da su bojovnici Pakla svratani u 6.666 legije, pri emu svaka legija ima po 6.666 demona, a nad njima rukovode 62 komandanta.
Srednjovekovni magijski udbenik Manji Solomonov Klju (Clavicula Salomonis Regis), poznat i kao Lemegeton, te arolija (gr.: Goteia) kao njegov prvi deo, opisuje 72. vladara Pakla, svrstavajui ih u sedam hijerarhijska ina, u skladu sa sedam referentna alhemijska metala i sedam klasine planete. Tako se opisuju Carevi (zlato, Sunce), Markizi (srebro, Mesec), Vojvode (bakar, Venera), Grofovi (gvoe, Mars), Prinevi (cink, Jupiter), Ministri (iva, Merkur) i Vitezovi (olovo, Saturn). Ova 72. Kralja bili su pod vlau Amaymon-a, Corson-a, Zimimay-a ili Ziminiar-a i Goap-a, koji su etiri velika Cara, a vladaju u etiri etvrti /Zemlje/, ili Kardinalnim Takama.
Egzorcistiki grimoar 'Sveta Magija Abra-Melin maga' daje operacije sa etiri Velika Princa Zla Ovoga Sveta kojima su podreena Osam pod-Prineva, a ovima mnogobrojne demonske sluge.
Skandinavski 'vidovnjak' Emanuel Svedenborg Pakao deli na dva krila: ono koje se naziva Satana u kojem prebivaju duhovi lai, i na ono koje nosi ime avo, koje je stanite zlih genija.
Post je objavljen 13.10.2010. u 18:55 sati.