Marketing
Poreklo Hijerarhije Pseudomudrosti,
majstora mudrosti, Atartine Hijerarhije
Pored demonske, kraljevske, muke, Baalove, starije hijerarhije duhova Zla i Lai, postoji i svetena, enska, Astartina, mlaa hijerarhija bogoprotivnih duhova, ije voe se predstavljaju bogovima, velikim majstorima i savrenim uiteljima. Duhovi iz ove hijerarhije se nisu toliko deformisali pod teinom greha, ne robuju ruilakom ludilu poput demona, ali su i oni postavljeni kao bogoprotivni duhovi koji su podigli mnoge lane i pogubne religijske sekte i kultove. Ova Hijerarhija je vezana ponajprije za Istok planete i mnogoboaki hinduizam. Njen cilj je izgradnja sinkretike karnevalske religije Novog Doba, planetarnog neohinduizma, koji bi vodili njeni bogovi, gurui.
U 'Evanelju po svetoj Dvanaestorici' Hrist ukazuje uenicima i svima nama: ... Nekima od anela Bog dade vlast nad tokom ovoga sveta, dunost da upravljaju u Mudrosti, i Pravednosti, i Ljubavi. Ali oni zanemarie Zapovesti Preuzvienog, i ustadoe protiv valjanog Boijeg poretka. Tako svirepost, i patnja, i jad behu ulazili u svet do vremena Majstorovog Povratka i uzimanja vlasti nad svim stvarima, i pozivanja slugu na obraun. (68:14) Moemo ovaj ukaz i ovako rekonstriusati: Satana, Stara Zmija, otpavi iz Venog Neba, zavela je i pridobila je za svoje bogoprotivne projekte veliki deo anela koji su bili postavljeni kao nadglednici nad ovekovim razvojem na Zemlji. Deo bogoprotivnih duhova su tako aneli koji su izgubili svoje mesto na Nebu dok su nemarno straarili nad Zemljom, oni su otpali Nebeski Posmatrai, koji su, umesto Dobru da upuuju oveanstvo, poeli da mu donose plodove prokletog znanja, da ga podstiu i ue raznim negativnostima, kao to je lov, pravljenje oruja, prinoenje krvnih rvi, interventni pobaaj, skrnavljenje zemlje, ... U drevnoj 'Prvoj Enohovoj knizi', koja je u vreme makabejskih ratova doivela veliku redakciju, a koju su koristili i eseni, reflektuje se taj tok. Tako se u 8. poglavlju kae: Azael je, stavie, poduavao ljude izradi maeva, i noeva, i titova, i naprsnika, i upoznao ih sa zemaljskim metalima, i vetinom njihove obrade, /i izradi/ narukvica, i ukrasa, i upotrebi antimona, izradi ogledala, upotrebi boje, i ulepavanju onih kapaka, i svim vrstama dragog kamenja, i svim tinkturama za bojenje. i svim vrstama boja, te svet bee izmenjen. I onde se podie mnoga bezbonost, i oni poinie blud, i postae pokvareni na svim njihovim putevima. Semjaza je poduavao vradbinama i delenju korenja; Armaros otklanjanju vradbina; Barakiel zvezoatstvu, Hohiel sazveima, Sathiel poznavanju oblaka, (Arakiel znakovima zemlje, amsiel znakovima sunca), i Seriel kretanju Meseca.. I kako se ljudi kvarie, oni jaukae, i njihov krik podie se do Neba. A ljudi, budui upropaeni, plakahu; i njihov glas odjeknu do Nebesa. (8:1-9) - Babilonske glinene tablice govore o tome da su njihovi svetenici svoja kosmogonijska znanja primila od bia dinovskih telesnih dimenzija. U egipatskoj mitologiji takav donosilac 'znanja' je bio bog Seth, a kod Arapa Sed al Ben-Ad. Po Kuranu ejtan (Satana) i ostali demoni su duhovi dinnovi koji su stvoreni iz Vatre, i vatra Dehennema, paklene provalije Sekar, bie im vena tamnica (7:36-41, 74:26).
Preko ene Podnebesa, koja je postala Hijerarhija Pseudomudrosti, na svet su dola mnoga zla. Bogoprotivni poglavari i podnebeska ena su ljudima doneli mnoga pogubna znanja; o tome izvetava (Prva) 'Enohova knjiga' ali i gnostiki spis 'O poreklu sveta': Kada je sedam vladara baeno s njihovih nebesa na zemlju, stvorili su sebi sluge, mnotvo demonskih anela. Oni su ljude poduili raznim vrstama greha, te magiji, arobnim napicima, oboavanju idola, prolivanju krvi, svetilitima, hramovima, prinosima, te rtvovanjima svim zemaljskim duhovima, ... (NHK, II, 123) 'Jovanov apokrif' slino izvetava za otpadnike koji su se sjedinili sa ovekovim kerima: Oni donee zlato, i srebro, i darove, i bakar, i elezo, i metale, i sve vrste stvari. I oni upravljahu ljudima koji su ih sledili u goleme nevolje, navodei ih na stranputice uz mnoge prevare. Oni /= ljudi/ ostaree, a da uitka nisu imali. Oni pomree ne naavi istinu i ne upoznavi Boga Istinitoga. I stoga sve to je stvoreno posta zauvek zasunjeno, od postanka sveta pa sve do danas. (NHK, II, 29-30; konsultovati i kosmoloko-sotereoloki spis 'Prva Jeuova knjiga') - O zastranjivanju dela nebeskih uvara i nadglednika govori i kumranski spis 'Damaanski Savez': Kada su hodili tvrda srca, padoe straari neba. Zbog njih / zbog zabludelih oiju/ bejahu uhvaeni jer nisu uvali zapovesti Boije. A i sinovi njihovi, koji bejahu stasiti kao visoki kedrovi a tela im kao planine, padoe takoe. (2:17-19) - U svom 'Tumaenju Otkrivenja Jovana Bogoslova', Andreja (Andreas) iz Kajsareje u Kapadokiji, gde je bio arhiepiskop izmeu 563. i 614. godine, prenosi Papijeve rei koje takoe govore o zastranjivanju dela anela nadglednika: ... Papije doslovno /iznosi/ ovako: 'A nekima od njih, to jest nekada boanskih anela, dao je /Bog/ da vladaju nad ukraavanjem /diakosmseMs/ Zemlje, i zapovedio im da vladaju dobro'. I dalje veli: 'Nije se desilo nizata dolino da se svri njihov poredak'. (34)
Kod uticajnog grkog rapsoda Hesioda (Hesiodos, oko 700. g. se) iz Kimea, koji Tartar zamilja kao posudu s visokim grlom odakle izbijaju koreni svetskih tokova, kao prekretniko ishodite nevolja koje su preplavile zemlju pojavljuje se ena Pandora:
Jo joj u grudi provodi Hermo, to svlada Arga,
metnu lukavo srce, te laan i umilan govor,
kako je smislio Zevs gromovnik; reitost bujnu
glasnik joj bogova dade. I tu enu Pandorom
nazva, jer svi su joj bozi, stanari olimpskih dvora,
slali darove svoje, na nevolju ljudima smrtnim.
- - - - - - - - - -
Ali ona ena dignuvi poklopac s vra
tuna je srca meu ljude rasula nevolje mnoge.
Jedino ostade Nada u nesalomljivom sudu
unutra, pod samim rubom, i nije izleteti mogla,
jer je posudu ranije ena zaklopila ona.
(Poslovi i dani, 77-82.94-98)
Carigradski patrijarh i spisatelj Jovan Zlatousti (Johannes Chrysostomos, 344.-407. g. ne.) koji je se zamerio carici Evdoksiji, u Besedi na usekovanje pominje mnoga zla koja su dola preko ene, pa kae i sledee: Pomou ene on /- avo/ je ak i anele zbacio s Neba. Pomou ene on pogubljuje sve, ubija sve, sramoti sve, unitava sve.
Sa razmnoavanjem oveanstva, u otpalim Posmatraima se bude ulne elje neprimerene boanskim duhovima, i oni se utapaju u svet materije. U etiopskom 'Enohu' se izvetava: I dogodi se, kada su se deca ljudska namnoila, u te dane rodie im se prelepe i ljupke keri. A aneli, deca Nebeska, zagledae se i zaelee se njih, pa rekoe jedan drugome: Hajde, izaberimo sebi ene iz oveijega roda i zanimo decu. - A Semjaza, njihov predvodnik, ree im: Bojim se da ste moda nesposobni za taj poduhvat, te da u ja sm patiti zbog vaeg tekog greha. Ali, oni mu svi odvratie rekoe: Neka se svi zakunemo kletvom i svi obaveemo sebe uzajamnim prokletstvom, da neemo napustiti ovaj poduhvat, ve da emo uiniti ove stvari /= ono to smo naumili/. I zaklee se svi oni okupljeni i obavezae se uzajamnim prokletstvima. I oni skupa behu dve stotine, koji sioe u dane Jaredove na vrh Gore Hermon. (7:1-7) - Moemo lako shvatiti da se boanski duh moe materijalizovati, to najbolje pokazuje Hrist koji prolazi kroz zidove Gornje odaje a uenici ga ipak opipavaju, no ukaz o reproduktivnom kontaktu duhova i ljudi ve je tee predstaviti i osmisliti.
'Biblija' govori o rodu divova koji su nastali ukrtanjem otpalih nadglednika Neba i oveka; tako se u 'Knjizi Postanka' iznosi i sledee: Kad su se ljudi poeli iriti po zemlji i keri im se narodile, opazie sinovi Boiji da su keri ljudske pristale, pa ih uzimahu sebi za ene koje su god hteli. /.../ U ona su vremena, a i kasnije, na zemlji su bili Nefili, kad su Boiji sinovi optili s ljudskim kerima pa im one raale decu. To su oni od starine poznati glasoviti ljudi. (6:1-2.4 ) - Sam izraz 'nefili' verovatno se javlja u znaenju 'duhovi-magle', 'nebesnici'. Moemo napraviti etimoloske paralele: na hetitskom jeziku 'nebo' je se zvalo nebish; helensko nephele je 'oblak' (na latinskom: nebula), a u nemakom Nebel je magla. Po tibetanskoj teosofiji 'Sinovi Ad' ili 'Deca Vatrene Magle' bili su delatni nekoliko stotina hiljada godina pre ledenog doba. (Oni se javljaju i kao utemeljivai bogoprotivne hijerarhije majstora kvazimudrosti, Hijerarhije vezane za Istok prevashodno.)
U dijalogu 'Kritija' Platon iznosi da je prilikom podele Zemlje meu bogovima (109b) Ostrvo Atlantida pripala Posejdonu, koje je on nastanio svojim potomcima koje mu je smrtna ena rodila u jednom delu Ostrva. (113c)
Uhode koje su izviale Obeanu zemlju vrativi se od nje izvetavaju Mojsija: Videsmo onde i divove - Anakovo potomstvo od divova. inilo nam se da smo prema njima kao skakavci. ('Knjiga Brojeva', 13:33) - 'Ponovljeni Zakon' ukazuje da je baanski kralj Og bio jedan od preostalih divova - Refaimovaca: Njihov krevet, odar od gvoa, jo se nalazi u Rabi, gradu sinova Amonovih: deset je lakata, obinih lakata dug / - jevrejski lakat iznosi 48,4 cm/, a etiri lakta je irok. (3:11) - U 'Knjizi Ben Sire' ukazuje se da je potop doao i zbog zlodela koja su inili gorostasi: Bog nije oprostio divovima u staro doba, kad se pobunie pouzdavi se u svoju mo. (16:7)
Delovi skeleta megaantropusa otkriveni su na mnogim lokacijama: na Javi, Malti, Andima, Mongoliji, junoj i istonoj Africi, u junoj Kini,... Moreplovac Magelan na svom putu oko sveta, u Patagoniji naiao je na diva asimiliranog u pleme u inae visokih Patagonaca. Opisao ga je reima: ovek je nadvisivao dva najvia lana moje posade postavljena jedan na drugog. Poveli su ga sa sobom, ali je ovaj u kratkom roku umro od gladi. - Mikrelijus u 'Istoriji Pomeranije' prezentira: Kod Kestina u Pomeraniji otkriveni su: veliki rog, dinovski ma i kosti neobino velikih ljudi. U Pretpomeraniji, prema podacima koje iznose historici i paleontolozi, iveli su divovi. Na nalazitu u rejonu Grajsvelda otkrivene su kosti ljudi ija bi visina rekonstrukcijom dostigla i 4 metra.
Za nas ljude koji ivimo u materijalnoj zgusnutosti je to moda udnovato, ali drevna misao govori o optenju duhova-titana i zemaljskih ena, optenju koje je proizvelo gorostasni rod antropusa, ije mnoge primerke su nadolazee katastrofe i ambijentalna neadaptiranost redukovali. Na istoku pohotni otpadnici od Boga nazivaju se asure; na judeo-latinskom Zapadu oni su poznati i kao inkubi (inccubus).
U 'Knjizi proroka Isaije', za Lucifera, anela oblikovanog u Zori Stvaranja, iznosi se: Kako pade sa Nebesa, Svetlonoo, Sine Zorin? Kako si oboren na zemlju ti, vladaru naroda? U svom si srcu govorio: 'Uspeu se na Nebesa, povrh zvezda Boijih presto u sebi dii. Na zbornoj u stolovati gori na krajnjem severu. Uzaiu u Visine Oblane, biu jednak Vinjemu.' A srui se u Podzemlje, u dubine provalije! (14:12-15) Anele koji su otpali iz najvieg Neba i postali demoni treba razlikovati od anela koji su zavedeni Starom Zmijom i koji su otpali dok su nemarno straarili nad Zemljom i oveanstvom: ti duhovi grade Hijerarhiju majstora pseudomudrosti, koja sebe zavodniki naziva i Veliko Belo bratstvo. Mnoge otpale zabludele posmatrae esoterino-hrianska misao vidi svezane u dubinama Podzemlja (Hada, eola). Tako se u 'Judinoj Poslanici', koja se poziva i na 'Enohovu knjigu', ukazuje za Boga: ... I anele, koji nisu sauvali svoje dostojanstvo, nego su napustili svoj /Nebeski/ Stan, sauvao je u venim okovima pod mrakom za Sud Velikoga Dana. (6 ) - Ako je Nebo Zemlja Svetlosti, 'podzemlje' su Podnebesa, a 'tartar, grotlo podzemlja' sama bezakonjem opustoena Zemlja je, Zemlja predata u ruke Kneza Tame. Kada Gospod zloduhu oduzme snagu, odnosno kada ovaj istroi od Boga udeljenu ivotnu snagu kroz greh, onda se zloduh, metaforino reeno, svezuje u bezdan, u dubine Zakona setve i etve. Jo tee ogreen demon pada potpuno u provaliju Bezdana, Podzemlja, pada u Tartar, Gehenu, meu plamene jezike vlastitih lai koje je irio (cp.: 'Jakov', 3:6 ), u oganj zla koje je razgorevao.
Apolodor (Apollorodos) iz Atine, znaajni naunik svoga vremena (II. stolee se. ) govori o pobuni giganata protiv Zevsa zato to je ovaj zatvorio njihovu brau titane ('velike') u najdublje odelenje Hada, u Tartaros. ('O bogovima', I, 6,1 ) - Po teogonisti Hesoidu gigante je rodila boginja Geja (Zemlja) iz krvi koja je kanula na zemlju iz rasplodnog organa Urana (Neba), kada ga je Hronos (Vreme) ukopio. Giganti su ustali protiv vladavine Zevsa (Zeja, Diva), ali ih je ovaj uz pomo Atene munjama savladao i brdima u podzemlju pokrio, gde se ovi gorui od vatre Zevskovih munja trzaju od bolova i izazivaju vulkanske provale i trusove. - Hefest, kao bog vatre (sin Zevsov i Herin), javlja se kao hromi kova iji pomocnici su dinovski kiklopi. - Tifon je kod starih Helena vaio kao najstraniji vulkanski div, koga je nekada Zevs savladao i zakopao pod nekakvim brdom u Arimskoj zemlji. Tifon je nastao tako to je se Majka Zemlja, iz osvete to su uniteni divovi, podala Tartaru, i rodila ovog u Korikskoj peini u Kiliki. Tifon je predstavljan kao udovite koje je od bedara navie bilo samo splet zmijurina, imalo je ogromne ake koje su se zavravale zmijskim glavama, svojim ogromnim krilima je zamraivalo sunce, magareom glavom dopirao je do zvezda, dok mu je vatra izbijala iz oiju.
Kod starih Izraelaca Hijerarhija majstora pseudomudrosti, nastala od otpalih posmatraa i divova, naziva se i Atarta.
U panteonu baala Atarta (hebr.: Aeroth - ) je ensko gospodarsko 'boanstvo'. Hebrejsko imeEsther ( - 'Zvezdana') etimoloki tretirano ima isti koren. Atarta, boginja neba (Jeremija, 7:18), kao veliko kultno boanstvo susree se u religijskom folkloru mnogih drevnih kultura, pogotovu onih izraslih na tlu Bliskog Istoka. Stari Izraelci, pre ruenja Solomonovog Hrama, su je oboavali i kao Jehovinu "enu".
Atarta je vaila kao mrzost-boanstvo poznatog hananskog grada Atarota (i Aterot-Karnajima) ('Postanak', 14:5), prestonice baanskog kralja Oga ('Ponovljeni Zakon', 1:4; 'Joua', 9:10), kao i fenianskog grada Sidona ('Kraljevi', I, 11:5,33; II, 23:13). I u Bet-anu joj je bio podignut hram ('Samuel', I, 31:10) Svoje idolopoklonike uzviice Atarta je imala po celom izraelu ('Kraljevi', I, 16:33), u Jerusalimu (I, 15:13), pa ak i u samom Solomonovom Hramu, stoeru judejske teokratije (II, 21:3-7). Po predanju, izraelski kralj Solomon je dopustio kultno potovanje paganskih boanstva u Jerusalimu, pa time i sidonske Atarte. Joija (Joijahu), kralj Judeje (640.-609. g. se.), naredio je da se iz Hrama u Jerusalimu iznesu i zapale svi 'sakralni' predmeti koji su bili nainjeni za Atartu ('Kraljevi', II, 23:4). Hramovi posveeni Atarti postojali su i irom Knaana, a u Elefantini, egipatskom ostrvu iznad prve katarakte Nile, kod Asuana, potovana je zajedno sa Jehovom, nosivi pritom ime Anat-Jahu. Atartin kip je potovan i u Baalovom hramu u Samariji, koji je kralj Jahua pretvorio u jame za neistou. (II, 10:27) Naseljavajui Obeanu zemlju, Knaan, uzraelsko svetenstvo i narodne voe nastojale su da iskorene kultove aera koje su tu zatekli ('Ponovljeni Zakon', 7:5, 12:3, 16:21), u emu nisu imali odgovarajueg uspeha, jer su raskone i primamljive ceremonije vie inspirativno odgovarale srcu nepreporoenog naroda.
U narodnim verskim obredima njeni likovi su utiskivani u takozvane svete kolaie koje su ene pekle. Kultni likovi, brojne statue koje su ispunjavale Atartine hramove, naroito su naglaavali polne odlike, to pokazuje da je Atarta shvaena i kao boanstvo plodnosti i materinstva, to opet ukazuje i na sinkretizam sa boanskim figurama. Atarta je zavodljivo nastojala da se potuje i kao devstvenika majka Spasitelja, koji je utelovljujue pohodio mnoga podneblja. U hramovima koji su joj bili posveeni razvijala je se 'sakralna' prostitucija ('Kraljevi', II, 23:7): hramovi su se nalazili i u funkciji javnih kua; darovi i zarada svetenic-prostitutki odlazili su u kasu hrama, kao rtva za 'boginju'. Time je Atarta, pored boginje rata, postala i olienje bluda i razuzdanosti, boginja 'ljubavi'.
Ime boginje 'svetog' bluda u starozavetnoj terminologiji nekad se navodi u mnoini Atarte, to stavlja akcenat na celu Hijerarhiju Pseudomudrosti: Sinovi Izraelovi uklonie nato baale i atarte i sluahu jedino Jehovi. ('Samuel', I, 7:4) Otpali su od Jehove da bi sluili Baalu i Atartama. ('Suci', 2:13) Kult Atarti razvijao je se paralelno i sinkretiki s kultom solarnog boanstva Baal-a (u Ugaritu je pak za mua Atarta imala oca bogova Ela); posveeni predmeti su im bili posude (pehari - aere) i drveni kolci, to je sve imalo naglaene seksualne konotacije. Tako se za judejskog kralja Manaea (Menaeh, 697.-642. g. ne.) iznosi: Obnovio je uzviice to ih bejae oborio otac mu Hizekija, podigao je rtvenik Baalu, nainio aere /= Idole Atartine/ kako bejae uinio izraelski kralj Ahab; i stao se klanjati svoj vojsci nebeskoj i sluiti joj. Podigao je rtvenike i u Domu Jehovinom, za koji bejae rekao Jehova: "U Jerusalimu e prebivati moje Ime zauvek." Sagradio je rtvenike svoj nebeskoj vojsci u oba predvorja Doma Jehovina. I sinove je svoje proveo kroz oganj. Vraao je, gatao, stvorio bajae i opsenare, uinio je premnogo zla u oima Jehova i razjarivao Ga. Dao je nainiti lik Aere i posadio ga u /Solomonovom/ Domu,... ('Kraljevi', II, 21:3-7)
U Babiloniji Atarta je potovana kao dvopolno boanstvo Alilat. Potpuno srodna joj je boginja zavodljivosti i ljubavnog licemerja Itar. Akadsko znaenje imena joj je 'boginja', odnosno 'gospodarica bogova' ('Gilgame', pev. VI). U epu 'Itarin put u podzemlje' gospodarica lunarne Hijerarhije naziva se mona boginja Meseca. Velika vrata babilonske prestonice takoe su nosila njeno ime. Kao boginja Podzemlja Itar nosi ime i Irnini.
O Itar, kao o bestidnoj zavodljivici, osvetoljubivoj i podmukloj ljubavnici govori i sumersko-akadski ep 'Gilgame': Kojega mua postojano volela si ti? Ko li voljeni tvoj do sada bee? Hajde, da izbrojim s kim si inila blud! (VI, 42-44)
Lidijsko-frigijski pandan Itar bila je boginja Kibela, Majka bogova. Hramovi su joj se prostirali po tlu Male Azije, a potovali su je i Heleni i Rimljani. Poetkom prolea svake godine (kada je Kibela po mitsko-narodnim predstavama izlazila iz Podzemlja i izvodila svoga mua Atisa) u njezinu ast slavile su se trodnevne svetkovine. U poetku su imale tuan karakter, da bi se potom preobrazile u orgijaku radost. I helenska Afrodita je slino banantski proslavljivana na njenim svetkovinama. Sva ta lunarna boanstva uglavnom se prikazuju kao vladarke koje jau na lavu ili kako lavovi sede kraj njihovih prestola. Solarni lav simbol je Hijerarhije Zla. I u tantrikom panteonu boginja Kali (ije ime je povezano s duhom razaranja Kali-juge) takoe jae na lavu s etiri lica i sa razbaruenom grivom. Pored 'Astartinih vratiju' Babilona i ulice koja je vodila do Vratiju, nalazili su se zidovi i bedemi ukraeni bareljefnim likovima lavova, simbolima Babilonskog zlatnog carstva ('Danilo', 7:3, 2:32).
Kod predislamskih Arapa Atarta, Afrodita, Al-Uzzah, oboavana je kao zvezda Danica, kao erka boga Alla, i zvana je Ekber (grec.: Chabr, Koybr), to e rei 'velika'. U svome delu O upravljanju carstvom (De administrando imperio) Konstantin VII Porfirogenit (Porphyrogennetos, 905.-959. g. ne.), sin bizantijskog cara Lava II, pie za kult arapskih pagana koji su uveliko preuzeli i muslimani Mekke: Oni /= Arapi/ se takoe mole zvezdi Afrodite /Aphrodts stron/ koju zovu Kubar /Koybr/, i u svojim molbama kliu: "Alla ua Kubar" /All oy Koybr/, odnosno "boe i Afrodita". Jer oni 'boga' zovu Alla /All/, 'ua' /oy/ se koristi kao veznik 'i', a zvezdu zovu 'Kubar' /Koybr/. Zato kau "Alla ua Kubar". (1, 14)
esta zavodnika meta Atarte je svetenstvo u kojem nastoji da razvije moniko-gospodarske pretenzije prema svetskoj dravnoj vlasti, te da hramove pretvori u lopovske jazbine, klanice i legla razvrata.
Po 'Svetoj Magiji Abra-Melin maga' Atarot vlada nad 40 legija paklenih duhova a ima 32 verna sluitelja. Toboe moe izazvati razne klimatske nevolje: oluje, grmljavinu, kiu, sneg (pogl. 8), kao i da uniti razliite zgrade, posede, utvrenja i gradove (pogl. 23). Po 'aroliji' (pogl. 29) egzorcistikom magu Atarta se javlja u obliku povreenog anela koji jae na paklenoj zveri poput adaje, a u desnoj ruci nosi zmiju otrovnicu.
Post je objavljen 13.10.2010. u 18:53 sati.