Marketing
Stara Zmija: Levijatan i Behemot
Mnogi drevni mitovi i predanja govore o borbi Boijih Svetitelja protiv Zmije i Adaje, koje oliavaju Haos i Zlo. Dela Apostolska pominju robinju koja je imala /pogaaki/ duh Pitona i koja je gatajui donosila veliki dobitak svojim gospodarima. (16:16)
Stara Zmija, Otac Zla i Lai, zvan avo (gr.: ho Dibolos = opada, klevetnik) i Satana (hebr.: has-Satan/a - \ = protivnik, tuitelj /sitnah - = optuba, pohlepa/; gr.: ho Satn - Satans) (Otkrivenje, 12:9, 20:2) apokaliptiki se slika sa sedam glava i deset rogova. To kae da na elu Drave Smrti, paklene hijerarhije, uz Lucifera, predvodniki stoje sedam Kneza (Baala) i deset Vojvode. Te dve pakleno-zavodnike udovine hijerarhijske grane u jevrejskom religijskom narodoslovlju nose nazive Levijatan i Behemot. Ako Stara Zmija ima sedam glava i deset rogova, to znai da neke glave nose vei broj rogova od drugih. Jedna od njih nosi tri roga, a jedna dva. Glava sa tri roga, tri savetnika, je i najaa paklena glava, i predstavlja najaeg Sataninog kneza.
Psalmista Levijatana vidi kao udovite morskih dubina, kao udovite vodenog Bezdana: Eno mora, velika i iroka, u njemu vrve gmizavci bez broja, ivotinje male i velike. Onud prolaze nemani, Levijatan kojeg stvori da se igra u njemu. (104:25-26) Bog se prikazuje kao pobednik nad udovitima Haosa: Ti svojom silom rasee more, smrska glave nakazama u vodi. Ti si Levijatanu glave zdrobio, dao ga za hranu nemanima morskim. (Psalam, 74:13-14)
U starozavetnoj Knjizi o Jovu Levijatan i Behemot se slikaju kao krokodil (Crocodylus niloticus) i nilski konj jaki poput zmaja: A no ona bila alosna doveka, ne ulo se u njoj radosno klicanje! Prokleli je oni tono dan proklinju i Levijatana probuditi su kadri! /.../ Zar lovi Levijatana udicom? Zar e mu jezik zavalit' uetom? Zar mu nozdrve trskom probosti moe ili mu kukom probiti vilicu? Hoe li te on preklinjati za milost, hoe li s tobom blago govoriti? I zar e s tobom savez on sklopiti da sveg ivota tebi sluga bude? Hoe li se s njim k'o s pticom poigrati i vezati ga da keri razveseli? Hoe li se za njega cenkati ribari, meu sobom podijeliti ga trgovci? Moe li kopljem njemu kou izbost ili glavu mu probiti ostima? Podigni de ruku svoju na njega: za boj se spremi - bie ti posljednji! Zalud je nadu u njega gojiti, na pogled njegov ovek ve pogiba. Junaka nema da njega razdrai, ko e mu se u lice suprotstaviti? Kko se sukobi s njim i iv ostade? Pod nebesima tog oveka nema! Preutati neu njegove udove, ni silnu snagu, ni lepotu stasa. Kko mu sme razodenuti odeu, ko li kroz dvostruk prodreti mu oklop? Ko e mu ralje rastvoriti dvokrilne kad strah vlada oko zubi njegovih? Hrbat mu je od ljuskavih titova, zapeaenih peatom kamenim. Jedni uz druge tako se sljubie da meu njima dah ne bi proao. Tako su vrsto slijepljeni zajedno: priljubljeni, razdvojiti se ne mogu. Kad kihne, svetlost iz njega zaprti, poput zorinih vea oi su mu. Zublje plamsaju iz njegovih ralja, iskre ognjene iz njih se prosiplju. Iz nozdrva mu sukljaju dimovi kao iz kotla to kipi na vatri. Dah bi njegov zapalio ugljevlje, jer mu iz ralja plamenovi suu. U iji lei sva snaga njegova, a ispred njega uas se prostire. Kad se ispravi, zastrepe valovi i prema morskoj uzmiu puini. Poput peine srce mu je tvrdo, poput mlinskoga kamena otporno. Pregibi tusta mesa srasli su mu, vrsti su kao da su saliveni. Zgodi li ga ma, od njeg se odbije, tako i koplje, sulica i strijela. Poput slame je za njega gvoe, med je k'o drvo iscrvotoeno. On ne uzmie od strelice s luka, stenje iz prake na njega k'o pljeva pada. K'o slamica je toljaga za njega, koplju se sme kad zazvidi nad njim. Crepovlje otro ima na trbuhu i blato njime ore k'o drljaom. Pod njim vrtlog sav k'o lonac uskipi, uspeni more k'o pomast u kotlu. Za sobom svetlu ostavlja on brazdu, regbi, belo runo bezdan prekriva. Nita slino na zemlji ne postoji i niti je ko tako neustraiv. I na najvie on s visoka gleda, kralj je svakome, i najponosnijim. (3:7-8. 40:25:32. 41:1-26) - A sada, de promotri Behemota! Travom se hrani poput goveeta, u bedrima je, gle, snaga njegova, a krepkost mu u miiju trbunom. Poput kedra rep podignut ukruti, sva su mu stegna ispreplele ile. Medene cevi kosti su njegove, zglobovi mu od gvoa kvrge. Prvenac on je Boijega stvaranja; maem ga je naoruao Tvorac. Gore mu danak u hrani donose i sve zverje to po njima se igra. Pod lotosom on zavaljen poiva, gutik movarni i glib kriju ga. Senu mu pravi lotosovo lie, pod vrbama on hladuje potonim. Nabuja li reka, on ne strahuje: nimalo njega ne bi zabrinulo da mu u vale i sav Jordan jurne. Ko bi za oi uhvatio njega i ko bi mu nos sulicom probio? (40:15.24) Primeujemo da se o Levijatanu i Behemotu sa udivljenjem, u seni narodnih poimanja, govori kao o 'Boijim stvorenjima'. Dakako Levijatan i Behemot nisu stvoreni kao paklena udovita, ve su oni to postali okretanjem lea Gospodu i nepreglednim gomilanjem greha na greh. I njihov greh e ih dovesti u Ponor Propasti, u Oganj koji su bljuvali i kojim su razgorevali zlo, u Ognjeno Jezero, Drugu Smrt: U onaj Dan kaznie Jehova maem ljutim, velikim i jakim Levijatana, Zmiju hitru, Levijatana, Zmiju vijugavu, i ubit e Zmaja Morskoga. ('Isaija', 27:1; cp.: 'Ezekiel', 29:3-5; 32:2-4; Psalmi, 68:31) U taj dan bie bie rasturena za hranu dva udovita: ensko udovite ije ime je Levijatan, koje boravi morskim dubinama, iznad vodenih izvora, i muko udovite, koje se zove Behemot, koje zaposednu nevidljivu pusto, koja mu se pokree na prsima. Njeno ime je Dendajen, na istoku Vrta gde e prebivati izabrani i pravedni. ('Enoh', I, 58:7-9) Levijatan je, dakle, Luna Drave Smrti, a Behemot Sunce Pakla.
U 'etvrtoj Ezdrinoj knjizi' o Levijatanu i Behemotu se govori kao o 'Boijim stvorenjima': Petog dana Ti ree sedmom delu /zemlje/, na kome bi sabrana voda, da pusti ivotinje, ptice i ribe, to i bi. Voda prazna i beivotna, na znak ruke Boje, pusti iotinje, kako bi sva pokolenja svedoili o divnim delima Tvojim. Tada Ti sauva dve ivotinje: jedna se zvae Behemot, a druga Levijatan. I Ti ih razdvoji jedan od drugog, jer sedmi deo, gde bee sabrana voda, ne mogoe drati ih zajedno. Behemotu Ti dade jedan deo zemlje, isuene u treem danu, da obitava u njemu, na kome je hiljadugora. Levijatanu dade sedmi deo vodeni, i sauva ga, kako bi bio hrana onome, kome Ti hoe, i kada hoe. (6:47-52)
Kao to Bog u Nebu ima sedam Arhanela (sedam Princa/Kneza, sedam Zastupnika sedam Svetih Zraka Duha Svetog), tako je i Lucifer, izvrnuti Bog, sebi podloio i kao knezove postavio sedam najstarijih i Zlu najodanijih otpadnika. - U traktatu 'Isida i Osirid' veliki helenski enciklopedista Plutarh prezentira kosmogonijski-dualistike mitove Persijanaca: Ormuz je roen u najioj svetlosti a A(h)riman je nastao iz tame. Njih su dvojica u stalnom sukobu. Ormuz je stvorio est bogova: prvi je bog dobrostivosti, drugi istine, trei pravednosti, a od preostale trojice jedan vlada mudrou, drugi obiljem, dok trei ima povlasticu stvaranja ugode dobroudnosti koja prati dobra dela. Ariman je sa svoje strane stvorio jednak broj bogova koji bi trebali predstavljati suprotnost Ormuzovim bogovima. (47 ) - I kod Haldejaca je bila poznata sedmorka 'bogova': Haldejci svoje bogove nazivaju imenima planeta koje su ih stvorile. Dvojica su dobrostivi, dvojica zloudni, a za trojicu preostalih bogova kau da su posrednici izmeu etiri suprostavljenih boanstva. (Ibid., 48 )
U patmoskoj Apokalipsi uz Crvenu Adaju slika se i Crvena Zver koja izlazi iz mora uskomeanih naroda, punkt najveih saveznika Tame, koji e na kraju sveta dati gvozdenu svetsku vladu. I videh Zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava, a na njenim rogovima deset kruna, ... (13:1, 17:3) Vie nego oigledno je da e svaki knez svetske vlade kao patrona imati jednog od od sedam Sataninih knezova, a svaki od savetnika svetske vlade jednog od deset vojvode, uitelja Lai. Kao njihova praslika pojavljuju se edemski kraljevi i kneevi, koji su kraljevali pre nego je zavladao kralj sinova Izraelovih. ('Postanak', 36:31)
Emanuel Svedenbor (Swedenborg, 1688.-1772. g. ne.), skandinavski naunik, bogoslov i videlac, koji je kako u Nebu tako i u Paklu razlikovao tri nivoa, demone vidi kao ljudske due teko zarobljene u sebinu ljubav, te ih razvrstava na genije i duhove, zlotvore i laljivce: Najgori su od svih oni koji su bili u zlima iz ljubavi prema sebi, a koji su u isto vreme unutra, u sebi, postupali prevarno; jer varanje prodire dublje u misli i namere i zagauje ih, pa tako unitava cep ovekov duhovni ivot. Veina ovih je u Paklovima iza lea, i nazivaju se Geniji; i tamo uivaju da se prave nevidljivi, i da lete oko drugih kao prikaze, tajno u njih ulivajui zlo, koji ire naokolo kao otrov gujin. Ovi se stranije mue od ostalih. A oni koji nisu prevarni, i koji nisu bili ispunjeni ovakvom zlobom, a ipak su u zlima iz svoje ljubavi prema sebi, ti su u Paklovima takoe iza, ali ne tako duboko. S druge strane, oni koji su bili u zlima iz ljubavi prema svetu, nalaze se u Paklovima napred, i nazivaju se Duhovi. Ovi Duhovi nisu takvi oblici zla, to jest mrnje i osvetoljubivosti, kao to su to oni koji su u zlima iz ljubavi prema sebi; stoga nisu tako zlobni i podmukli; zbog toga su njihovi Paklovi blai. (Nebo i Pakao ..., prg. 578 prevod: Risto Rundo) Pod Satanom Svedenborg podrazumeva najdublji Pakao u kojem su najgore due, Zli Genije, a pod avolom (Diabolosom) manji Pakao, u kojem su Laljivi Duhovi. On odbacuje postojanje avola kojemu bi svi ostali bili potinjeni (prg. 544).
Demonski kneevi bili su mentori i 'aneli uvari' svih velikih osvajaa, despota, tirana, tokom historije: Nerona, Aleksandra Velikog, Heroda Velikog, Antioha Epifana, Napoleona Bonaparte, Hitlera, ... Na kraju staroga sveta, u liku gvozdene svetske vlade, Krvnik ljudski opet e podii sedam svojih velikih zemaljskih pomagaa, 'giganta' (Otkrivenje, 13:1), davi im vlast nad celim oveanstvom koje e potonuti u bezdan greha. - Demonski poglavari se, kako sledi iz izloenog, javljaju i kao patroni velikih despotija, tiranija i imperija, kakve su na primer bile Babilonsko, Persijsko, Grko i Rimsko carstvo. U Babilonskom suanjstvu Hrist Boiji ukazuje vidiocu Danilu: Knez carstva persijskoga protivio mi se dvadeset i jedan dan, ali Mihael, jedan od prvih /Boijih/ Knezova, doe Mi u pomo. (10:13) Knez Tame Sammael, tradicionalno se uzima kao neprijatelj Izraela.
Simbol ljudske gordosti, Drevnu Babilonsku kulu, njenu kapelu i njenih sedam paviljona ('Postanak', 11:1-9 ), moemo videti i kao svojevrsnu rezidenciju i presto Satane, Velikog Tiranina, i njenih sedam Kneeva. Helenski historik Herodot koji je Babilonsku kulu, Etemenaki ('kua kamena temeljca neba i zemlje') video samo u ruevinama, pie za taj cigurat, zdanje od opeka: U sredini ovog svetilita /Zevsa-Bela/ sagraena je masivna kula, iroka i duga jedan stadij /= 92 m/, a na njoj druga, a na ovoj jo jedna, i tako redom: svega osam kula, sve jedna na drugoj. /.../ Na najvioj kuli nalazi se veliki hram i u njemu veliki i raskoan krevet, a kraj njega stoji zlatan sto. (I, 181 )
U koptskom gnostikom spisu 'Pistis Sofija', koji reflektuje 'gnozu' iz Valentinove kole, Isusu Pobedniku se pripisuju sledee rei upuenje uenicima: ... Izveo sam Pistis Sofiju iz Haosa /u koji je pala/, dok je gazila Autadesovo stvorenje s zmijskom glavom. Nogama je zgazila i sedmoglavo stvorenje baziliska i snage s lavljom i zmajskom glavom. (Pogl. 66)
U drevnom vizionarsko-apokrifnom spisu 'Prva Enohova knjiga' opisuje se porobljenost sedam demonskih poglavara u ognjenoj pustoi: ... Videh sedam nebeskih zvezda zajedno svezanih, poput golemih planina i plamtee buktinje. Viknuh: 'Zbog kojega su zloina one svezane, i zato su onde smetene?' - Uriel, jedan od svetih Anela koji bejae sa mnom i koji me vodio, tada odgovori: 'Enoh, zato pita; zato u sebi razmilja i znatieljno zapitkuje? Zvezde su to koje prekrie zapovest Svevinjega Boga; stoga su onde svezane sve dok beskonaan broj dana njihovih zloina ne bude dovren'. (21:3 - Sedam demonska poglavara se slikovito prikazuju i kao sedam pustone, gorue planine: ... Videh sedam zvezda, poput golemih plamteih planina i poput duhova koji me preklinjahu. (Ibid., 18:14, cp.: Otkrivenje, 17:9 ) - U 'Apokalipsi' se ukazuje da e sa Hristovim Slavnim Dolaskom i nastupom Hiljadugodisnjeg Kraljevstva Mira Ognjena Adaja biti svezana u Bezdanu Pustoi, a na kraju Hiljadugodinjice, nakon ponovnog svog razgorevanja protiv Boga, bie baena u ponor Bezdana, u Ognjeno Jezero, meu ognjene jezike vlastitih lai i ruilakih nadahnua.
U gnostikim spisima i kodeksi pronaenim kod Nag Hammadija, takoe se govori o sedam arhonta, vladara Tame, koji su ljudima doneli pogubna umea: Kada je sedam vladara baeno s njihovih nebesa na zemlju, nainili su sebi sluge, mnotvo demonskih anela. Ovi su ljude poduili raznim vrstama greha, te magiji, arobnim napicima, oboavanju idola, prolivanju krvi, svetilitima, hramovima, prinosima, te rtvovanjima svim zemaljskim duhovima, imajui sudbinu njihova suradnika koji je doao u ivot sporazumom izmeu bogova nepravde i pravde. Svet je, dakle, od poetka gresio. Jer, svi ljudi na zemlji, od postanka do svretka, oboavali su duhove, kako pravedni aneli, tako i nepravedni ljudi. Tako je svetom vladala zaluenost, neznanje i nepominost. Svi su greili, sve do pojave Istinskog oveka. ('O poreklu sveta', 27 ) - A u 'Evanelju po Mariji' govori se o sedam oblika Gneva (- zapaziti da se u 'Apokalipsi' Protivnik Boiji slika kao razjarena, crvena (ognjena) Adaja!): Prvi je oblik tama, drugi udnja, trei neznanje, etvrti ushit smrti, peti kraljevstvo tela, esti varljiva mudrost tela, sedmi gnevna mudrost. To su sedam moi gneva. (8:19 ) - Gnostika 'Tajna knjiga Jovanova', pod uticajem egipatskih predstava opisuje arhonte-kneeve slepog boga Saklasa ('blesana'): I arhonti stvorie sedam sila za sebe, i te sile stvorie svaka za sebe po est anela sve dok tako ne bejae stvoreno 365 anela. I oni su tela kojima pripadaju imena: prvi je Atot, koji ima obraz ovce; drugi je Eloaju, koji ima obraz magarca; trei je Astafajos, on ima obraz; etvrti je Jao, on ima obraz sa sedam glava; peti je Sabaot, i on ima lice adaje; esti je Adonin, i on ima lice majmuna; sedmi je Sabade, on ima oblije sjajna plamena. Ovo su sedam dana u nedelji. (11 ) - Sumerski ep 'Sedam zlih duhova' vodee sile mraka prikazuje u liku nekih ivotinja, te kao vetrove.
Kao to Gospod ima sedam Nebesa-Sfera, kojima vladaju sedam Arhanela, tako i Gospodar Podzemlja, ima sedam svojih 'svodova': I on postavi sedam kraljeva - svaki od njih odgovarae nebeskom svodu Raja - iznad sedam nebesa, i pet iznad dubine bezdana, kako bi mogli kraljevati. ('Jovanov apokrif', 11) - Sumerski epovi 'Gilgame' i 'Itarin silazak u podzemlje' opisuju podzemni svet kao sedmerostruki.
oveanstvo stoleima govorio Satani i avolu koji vlada ovim svetom. Ko je uistinu ta Satana, te kako je ona postala zemaljski knez i gospodar sveta greha, zna i nazire najmanji deo ljudi. Satanino ime i njen status u Kraljevstvu Tame esto se poistoveuje i zamenjuje sa njenim knezovima. Za ljudsko mnotvo opijeno svetovnim ugoajima, kojima je zemno sva realnost, Satana i njene legije su samo ljudska mitoloko-folklorna fikcija i izum. Ba na ljude kojima je ulni ivot najvii ugoaj i koji priznaju samo ono to mogu videti i izmeriti, satanske snage ponajprije mogu zavodniki i hukaki delovati, koristiti ih kao svoju rukavicu. Da li je Satana, Krvnik ljudski samo malo, gadno, krofulozno avole s kijavicom (Dostojevski), ili duh koji ima mo i znanje da vara i zavodi itav svet. Ukoliko je Stara Zmija mogla da zavede ak i anele koji su iveli u venom blaenstvu, koliko lake to moe da uini sa ovekom koji ivi u ovoj Dolini suza i gorine? Satanistiki krugovi, koji se oslanjaju i uzdaju u Sataninu mo, i danas veruju veruju da e Knez Tame odneti konanu pobedu u ovome svetu.
Videli smo da Veliko Oko demone i njihove pomagae, pred Svetlou Neba prikazuje kao udovita, unakaena stvorenja. Uistinu, i zlodusi i neljudi svoje duhovno telo unakazili su svojim gresima, i na kraju, pod teretom nepopustljivog greha, njihove due e se razgraditi i rastoiti u duh iz koga su stvaralaki uzete. U kasnomazdaistikoj knjizi Adra Viraf Nameh, u liku jezivo unakaene ene, dua tekom greniku ukazuje: Ja sam tvoje loe delo, ej mladiu loih misli, loih rei, loih dela, loe pobonosti. Tvoje elje i tvoja dela me runom, zlom, grenom, bolnom, iskvarenom, smrdljivom, poraenom i namuenom uinie; istom onakvom kao i ti to si. (17:12 prevod: Dejan Spasojevi)
Post je objavljen 13.10.2010. u 18:49 sati.