Marketing
h. Da li je i Isus govorio o toku raanja? Da li dua ili organsko telo vaskrsavsa?
Pogledamo li doktrinalni profil budistike filosofsko-religijske misli vidimo da ona dosta naglaeno govori o selidbenom toku due, o reinkarnaciji, o toku raanja samsari. Isto uenje, nezavisno od istonog podneblja, susreemo u antici i u sredozemnom podruju, kod velikog mudraca Pitagoru prevashodno.
Svi istinski Boiji poslanici pouavali su o toku raanja due, i delovali su meu mnoge narode: Egipane, Grke, Traane, Asirce, Jevreje, Persijance, Hinduse, Tibetance, koji su se u odreenim epohama pokazivali kao izabrani Boiji narod. Jevreji su, da ponovimo, bili izabrani narod u tom smislu to je Gospod meu njih poslao najvei broj proroka i to su bili odreeni da poslednji prime utelovljenog Hrista Boga, ali ni mnoge druge potomke Avrahama, oca mnogih naroda, Gospod nije zaobiao, i slao im je Svoje vesnike. Apostol Petar ukazuje: ... Bog ne gleda ko je ko, nego u svakom narodu onaj koji Ga se boji i tvori pravdu mio je Njemu. (Dela, 10:34-35) I zato na svim podnebljima susreemo uenje o reinkarnaciji (reincarnate). Negde je ono i izvitopereno postavljeno, izvrnuto, kao u hinduizmu i u starom Egiptu, gde je se zamiljavalo da se ljudske due mogu seliti i u ivotinjska tela. U hermetikom traktatu 'Klju' jasno se pak ukazuje da ljudska dua moe biti primljena samo od ljudskog tela: Niti jedno drugo telo ne moe udomiti ljudsku duu. Nije zakonodavno ni da ljudska dua ue u telo beslovesnog bia. Boiji Zakon titi ljudsku duu od takvog nasilja. (19)
Siksion - sunani krst i toak
Jo helenski historik Herodot u V stoleu stare ere u svojoj Historiji ukazuje na reinkorporacionae poglede starih Egipana: Egipani su prvi izrekli i to da je dua oveija besmrtna, i kad telo umire, ulazi u drugu ivotinju, koja se tada raa, a kad obie sve ivotinje suvozemske i morske i krilate, ulazi opet u oveije telo koje se tada raa; tako obilazi tri hiljade godina. To su gdekoji Heleni uili, jedni pre, drugi docnije, kao da je njihovo. (II, 123)
Platon inspirisan uenjem znamenitog Pitagore (ije puke su uveliko uticale i na oblikovanje dosta jake stoike etike) na mnogim mestima u svoji filosofskim dijalozima i traktatima govori o reinkarnaciji. Tako naprimer. u 'Menonu' iznosi sledee: Kako je dua, dakle, besmrtna i e s t o postojala i gledala i ono to je ovde na zemlji i ono to je u Hadu, ukratko: gledala sve stvari, nema niega to bi joj bilo nepoznato. Stoga nije nikakvo udo to se ona i to se tie vrline i drugih stvari moe da seti onoga to je i ranije znala. (86 C; slino ukazuje i u 'Fedru': 249 C)
Mnoge hrianske sekte prvih stolea jasno su naglaavale svoju veru u reinkarnaciju i u vaskrsenje due. Tako crkveni bogoslov Epifanije Kiparski u 'Panarionu' govori za markioniste, sledbenike Markiona (II stolee), gnostika iz Sinope u Pontu (Mala Azija), sina tamonjeg episkopa: Markion je takoe priznao /.../ ne vaskrsenje tela ve dua i priznaje spasenje dua a ne tela. Slino ovome, on utvruje pretvaranje dua i preseljavanje iz jednih tela u druga tela. (Haer. 42. 4) I karpokratijanci, koji su u telu videli tamnicu za duu, priznavali su njena otplaivaka preseljenja iz jednog tela u drugo (ibid., haer. 27, 5) Obrazovani egipatski asketa Hijeraks (Hierakas) i njegovi sledbenici priznavali su samo duhovno vaskrsenje, odnosno nisu verovali u podizanje fizikog tela (haer. 67, 1-2).
Epifanije, obraujui podrobno i manihejce (haer. 66) u svojoj klasifikaciji raznih 'odstupnikih i 'krivovernikih' sekti i kola, prenosi njihovo reinkorporaciono verovanje koje nosi tragove istine: ... Ko ubije pticu, bie ptica. Ko ubije mia, on e biti mi. A ko je opet bogat u ovom svetu i ode iz svog tela, nuno mu je da se preseli u telo siromaha, i ii e da prosi, i posle toga prei e u venu muku.
Irinej Lugdunumski odbacuje reinkarnacioni tok, zato to se (obian) ovek se sea svojih ranijih ivota (Adversus haereses, II, 33). Mnogo toga ovek se ne sea iz svoga ivota, no odsustvo jasnog seanja ne znai da se to nije ni zbilo. ovek ne vidi ni Nebo, Kraljevstvo Duha, pa ne znai da Nebo 'ne postoji'. Kad se dua utelovljuje, ona pred prethodnim utelovljenjima, postavlja zastor; tako lake i odvanije moe hodati kroz novi zemaljski ivot. Kad se dua i ovek prosvetle, onda Duh oveku moe otvoriti vrata Neba, i prikazati mu ranije silaske u meso.
Toak raanja i umiranja ini toak ivota, koji su orfici zvali i krug (ho kklos) raanja a pitagorejci i krug neminovnosti kklos angks (Diogen Laertije, VIII, 14). Kada kroz kruni tok ienja due dospemo do nepominog centra Toka, mi izlazimo iz reinkarnacionog toka. Isus ukazuje za one koji su uli u Boiji Mir: Blagosloveni su mrtvi /za svet/ koji umru u Meni, i koji postanu savreni u Mojoj slici i prilici, jer oni poivaju od svoga truda a njihova dela ih prate. Jer oni su savladali zlo i postali su stubovi u Hramu Boga Moga, i ne izlaze vie napolje, poto poivaju u Venome. Za one koji su inili zlo nema takvog spokoja, ve oni izlaze i ulaze, i patie kanjeni za Vekove, sve dok ne postanu savreni. A za one koji su inili dobro i postigli savrenstvo, beskrajni spokoj je, i oni odlaze u veni ivot. Oni poivaju u Venome. Nad njima neprestano umiranje i raanje nema uticaja, za njih se Toak Venoga ne okree vie, jer oni su dostigli Sredite, gde je veni spokoj, a Sredite svega je Bog. ('Dvanaestorica, 69:2-4; v.: 59:12)
I Isusov brat, esen Jakov pominje toak raanja ukazujui da oganj greha koji sipa nezauzdan jezik moe da nas baci u pakao, u plamen gorkih sudbinskih nevolja tokom vie utelovljenja i rastelovljenja, tokom vie Eona: Tako se i jezik nalazi meu naim udima, prljajui sve telo i palei toak raanja tn trohn ts genseMs, i zapaljujui se od pakla. (3:6) Toak raanja potvruje i Isus ukazujui da se bojimo onoga koji moe i duu i telo da upropasti u paklu ('Matej', 10:29); dakle da se bojimo greenja koje nas vezuje za krug raanja i koje nas baca u pakao i s ove strane i s one strane, i dok smo u telu i kad smo izvan tela.
U 'Evanelju po svetoj Dvanaestorici' susreu se mnogi ukazi o reinkarnacionom toku, koji se ve nalaze i u kanoniziranim evaneljima. Tako Gospod u Besedi na Gori ukazuje za gramzive bogatae da e svagda ostati uz Boija Stopala, vezani za svet ispatanja: Teko vama bogatima, jer vi ste u ovom ivotu primili svoju utehu! Teko vama koji ste zasieni, jer vi ete gladovati! Teko vama koji se smejete sada, jer vi ete tugovati i plakati! (25:5; cp.: 'Luka', 6:24-26) Za drske hulitelje koji obesno gree Sveti Jedan ukazuje da e do kraja, do poslednje pare, u Tamnici morati da oduuju svoje dugove protiv Duha Istine, Boijeg Jezika ... Onome koji huli na Duha Svetoga, nema mu oprotenja, ni u ovom ivotu ni u narednom ivotu; jer takvi se opiru Svetlosti Boijoj, poradi pogrenih predanja ljudi. (45:7; cp.: 'Luka', 12:10; v.: 'Dvanaestorica', 80:6-10, 81:12) Svojim vernim sluiteljima Gospod najavljuje da e ih opet, u drugom ivotu, pozvati i probuditi za Put Svetlosti: Uistinu vam kaem da ete vi, koji koji drite Moje sledbenitvo, u Preporodu, kada e Sin oveiji sesti na Presto Slave Svoje, i sami sesti na dvanaest prestola, sudei na dvanaest plemena Izraelovih (43:8; cp.: 'Matej', 19:28; 'Otkrivenje', 20:4) A ovo je volja Boga koji Me posla: od svih koji su Mi dati da nijednog od njih ne izgubim, nego da ih podignem opet u poslednji Dan. (30:7; cp.: 'Jovan', 6:39-40.44; v.: 'Dvanaestorica', 61:4)
Meutim susreu se i ukazi koje ne moemo nai u kanoniziranim tekstovima, a tangiraju i odraavaju reinkorporacionu doktrinu: I ako se pridravate Mojih Zapovesti i vodite pravedan ivot, biete sreni u ovom ivotu i u onome koji sledi.. (32.11) ... Kao to ste inili u ovom ivotu, tako e se initi vama u ivotu koji sledi. (34:10) Kako vi u ovom ivotu inite sa svojim blinjima, tako e vam se initi u buduem ivotu. (24:4) ... A molitva vere i izlazak snage, uz odavanje zahvalnosti, podii e ih /iz bolesti/, ukoliko nisu zadrani od greha iz ovog ili nekog preanjeg ivota. (94:49) Ne moe ak ni da se seti dogaaja iz svog ranijeg ivota, zaea ili roenja. (41:12)
Buda: Oni koji slede Zakon kad im se ispravno predoi, ti ljudi prelaze na drugu obalu, izvan vlasti smrti koju je teko nadmaiti.
(Put ispravnosti, 86)
Gospod Ljubavi, Sunce Sveta, reinkorporacioni tok uporeuje sa izlaskom i zalaskom Sunca: Uistinu ti kaem: niko ne moe ui u Kraljevstvo Boije ako se ne rodi ponovo iz mesa i Duha. Vetar duva gde hoe i fijuk njegov dobro uje, ali ne zna otkuda dolazi i kuda ide. Svetlost sija od istoka ka zapadu; iz tmine se uspinje Sunce i ponire opet u tminu. Tako biva i sa ovekom iz ivota u ivot. Ako dolazi iz tmine, onda je ve bio tamo, a ako opet silazi u tminu, onda biva da se tamo zakratko nae, a onda je opet ovamo. Tako i vama valja da kroz mnoge izmene postanete savreni; kao to je u Jovovoj knjizi zapisano: Putnik sam, i menjam jednu naseobinu za drugom, dok ne dospem u grad i u dom koji su veni. (37:5-8) Judejskom uitelju Nikodimu Isus dakle ukazuje kako na duhovno nanovoroenje, roenje od Duha Istine, tako i na vanost toga da se Njegovi predodreeni sluitelji opet na kraju staroga sveta rode kao ljudi, uju Njegov poziv, prihvate ga, obnove Kraljevstvo u sebi i pripreme Mu Slavni Dolazak. Apostol Pavle to iskazuje reima: Ako smo se samo u ovom ivotu uzdali u Hrista, jadniji smo od svih ljudi. ('Korinanima', I, 15:19) Hrist jasno razlikuje aneoska utelovljenja po Boijoj predodreenosti, od utelovljenja optereenih dua u Zakonu setve i etve, dua koje u materiji najbre mogu oduiti svoje dugove: Kao to sva stvorenja dolaze iz Nevidljivog u ovaj svet, tako se i vraaju u Nevidljivo, i tako e ponovo dolaziti sve dok ne budu oiena. /.../ ... I neka presbiter moli da njihova tela poivaju u miru, a njihove due da se probude u radosnom vaskrsnuu. Postoji vaskrsenje izvan tela, i postoji vaskrsenje /due/ u telu; postoji izlaenje iz telesnog ivota, i postoji ulaenje u telesni ivot. Neka molitva bude odreena za one koji su otili, i za one koji su ivi, i za one koji su tek doli; jer svi su jedna porodica u Bogu. U Bogu ive, i miu se, i imaju svoje postojanje. Telo koje polaete u grob, ili koje je izjedeno ognjem, nije telo koje e postati; jer oni koji dolaze e primiti druga tela, ta vie svoja vlastita, i kako su sejali u jednom ivotu, tako e njeti u drugom. Blaeni su oni koji trpe nepravdu u ovom ivotu, jer e imati veu radost u buduem ivotu. Blaeni su koji ine pravednost u ovom ivotu, jer e primiti krunu ivota. (94:2-4)
Vidimo da po 'Evanelju Savrenog ivota' Isus jasno ui o vaskrsenju due, a ne fizikog tela (v.: 96:23), koje se samo moe preobraziti. Upravo zanemarivanje i odbacivanje reinkarnacione doktrine u poapostolskome hrianstvu koje je poelo da poprima neke sadukejske poglede, i kao rezultat nerazumevanja Hristovog Vaskrsenja, dovelo je do toga da se pojavi izopaeno uenje i o vaskrsenju istrulelih fizikih tela iz grobova, to se jo u nekim starozavetnim verzima negira ('Samuel', II, 14:14; 'Jov', 7:9; 14:12). Po ovom pitanju platoniar Kels je s pravom prebacivao institucionalizirajuim hrianima da ue o telesnom vaskrsnuu (koje zasenjuje potrebu za istinskom spiritualnom realizovanou) zato to ne preferiraju istinski ono veno i nevidljivo (cp.: 'Korinanima', II, 4:18): Nije li to veoma glupo da vi eznete za telom i da se nadate da e to telo vaskrsnuti kao da za nas nema niega boljeg i vrednijeg od tog tela, a zatim ga predajete kazni kao nevano. No s ljudima koji su takvog uverenja i toliko pristaju uz telesno nije vredno o tome razgovarati, ... (Citirano kod Origena: Contra Celsum, VIII, 49; v.: V, 14) Ako demoni, zli dusi, nee vaskrsnuti u fizikom telu da bi primili svoj Sud, zato bi to trebale da urade ljudske due, koje ve u sebi nose zapis o svim svojim dobrim i loim delima? U 'Poslanici Korinanima' i sam apostol Pavle delom govori u prilog vaskrsnua duhovnog tela: Ali neko e rei: kako mrtvi vaskrsavaju? i u kakvom e telu doi? Nerazboriti ovee, to to ti seje ne oivljava ako ne umre. I to seje, ne seje telo biljke koje treba da bude, nego golo zrno bilo penino ili od neeg drugog. A Bog mu daje telo kakvo je hteo, i svakom semenu njegovo telo. Nije svaka plot ista plot, nego druga je ljudska, i druga je plot skotska, i druga je plot ptiija, i druga je riblja. Ima i nebeskih tela, i zemaljskih tela, ali je drugi sjaj nebeskih tela, a drugi zemaljskih. Drugi je sjaj sunca, i drugi je sjaj meseca, i drugi je sjaj zvezda; jer se zvezda razlikuje od zvezde po sjaju. Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se u raspadljivosti, vaskrsava u neraspadljivosti. Seje se bez asti, vaskrsava u slavi. Seje se u slabosti vaskrsava u sili. Seje se prirodno telo, vaskrsava duhovno telo. Kad postoji prirodno telo, postoji i duhovno (I, 15:35-44, v.: II, 4:16) Kroz vaskrsenje ovek ne dobija neto to uopte nije postojalo (ranije), ve stie neto to je imao a to je palo u duhovni bezdan, izgubilo bogolikost, vezalo se za zemaljski prah ('Danilo', 12:2; 'Psalmi', 22:30); Bogu je smislenije i svrsishodnije da obnovi neto to je ve postojalo, nego da stvara neto novo. Dua, dakle, duhovno telo koje je stvoreno kao Boija slika i prilika, vaskrsava i reinkarnira se. Ako dua zamenjuje mesnata tela poput kakvih haljina ('Dvanaestorica', 16:10; 'Jov', 10:10-11), besmisleno je verovati u podizanje tih 'haljina' iz praha i groba. Hrianski bogoslovi, koji su zduno branili vaskrsenje tela, u svome nerazumevanju, proturili su tako jednu stranu i duboku, moemo rei i pogubnu zabludu (cp.: Minukije Feliks: 'Oktavije', pogl. 11, fin.). U svojoj 'Apologiji' Justin Muenik iznosi svoju i preovladajuu veru u vaskrsenje umrlog tela: ... Mi se nadamo da emo opet dobiti umrle i u zemlju pretvorena tela naa, tvrdei da kod Boga nema nita nemogue. (I, 17 fin., v.: I, 18; Pseudo Justin: 'O vaskrsenju', pogl. 2 i 10) Kod Boga, dakako, nita nije nemogue ('Matej', 19:26), ali u okviru Boijeg Zakona, jer Bog je Zakon ivota, i Bog ne moe biti iznad Sebe. A Boiji Zakon kae da se tela umrlih, kod kojih je se prekinula duhovna nit koja ih povezuje sa duom, vie ne mogu i ne trebaju podizati. Vera u vaskrsenje tela dovela je do toga da su neki hriani postali poklonici grobova muenika i njihovih posmrtnih ostataka, te su odbijali da le pokojnika predaju vatri, kao da se on i bez vatre ne bi raspao i preobrazio u prah. Rimski mnogoboac Kekilije Natalis prebacuje hrianima svoga vremena: ... Oni se gnuaju lomae za spaljivanje mrtvih i osuuju takav obiaj pogrebenja. ('Oktavije', pogl. 11)
Da Bog vaskrsava fizika tela, onda bi u vremenu Posletka umrle starce trebao da vaskrsne sa njihovim oronulim telima, ubijene u pobaajima sa njihovim nerazvijenim telima, roene bogalje sa njihovim obogaljenim telima, sijamske blizance sa njihovim sraslim telima, ... Tela mnogih su pojedena od strane divljih ivotinja, tela mnogih su pretvorena u prah i elemente zemlje, koji su se preko lanca ishrane ugradili u druge organizme. Milijarde i milijarde ljudi je ivelo na ovoj Planeti. I Gospod ne treba da sakuplja nepregledne ostatke beskrajnog mnotva ljudi, da bi ostvario Vaskrsenje, kad ima pred sobom duu stvorenu za besmrtnost, za veni ivot. I tu duu, to duhovno telo, ako je se oistilo od greha i probudilo iz sna ovoga sveta, Gospod e vaskrsnuti i proslaviti.
Reinkarnaciju odbacuje onaj ko ne poznaje optimalno dobro Boiji Plan Spasenja i determinizam koji vlada u svetu. Reinkarnaciju odbacuje onaj ko nee iznutra da se menja i da se oblai u Hrista, ko je ostao stari ovek, stari Adam. Odbacivanje reinkarnacije je in u slubi nepravde i Lai, ljudski pristup koji postavlja prepreku Boijem Svetlu. Hrist ukazuje: Nepravednik neka i dalje ini nepravdu, neisti neka se i dalje kalja, a pravednik neka i dalje ini pravdu, i sveti neka se i dalje osveuje. ('Otkrivenje', 22: 11) A to znai, dok ovek ne prihvati Hrista i kruni tok ienja due, on e u svim inkarnacijama ostati ono to jeste, i on e se uvek inkarnirati, dok jo to bude bilo mogue. Kada Boije Kraljevstvo bude mono podignuto na Zemlji, inkarnacija za optereene i neoiene due bie i onemoguena. Jer Svetlo e biti a Zemlju, a svetlo privlai samo svetlo, svetle due.
U 'Knjizi Mudrosti' (8:20) da se proitati sledee svedoanstvo: Jer sam bio dobar, uao sam u telo bez ljage. Dok se zasenjene due utelovljuju da bi otplaivale svoje grehove 'teke poput zemlje', ili da bi sluile satani ulnosti, dravi smrti, Boiji aneli silaze u meso, u uporite Tame, da bi svedoili za Put Istine i Izbavljenja, da bi donosili svetlu re Spasenja. ista bia, izabrane due koje se inkarniraju po Boanskom nalogu, kada se u materiji probude zakonitim ivotom i Boijim blagodatnim voenjem, prepoznavaju sebe kao goste, kao duhovne putnike u tuini. Tako psalmista deklamuje: Ja sam doljak na zemlji. (110:19 ) To i apostol Pavle, koji je udeo da se oslobodi zemaljskog atora, potvruje: ... Putnici smo u tuini, daleko od Gospoda, dok god boravimo u telu. (Korinanima, II, 5:6 ) Apostol Petar vernima u rasejanju ukazuje: Provodite u /Boijem/ strahu vreme svoga ivota u tuini. (I, 1:17 ) U 'Poslanici Hebrejima' autor iznosi za putnike upuene u Obeanu zemlju: Priznae da su stranci i doljaci na zemlji. (11:13 ) Svojim vernim sledbenicima Hrist ukazuje da e ih vratiti u njihove Nebeske stanove iz kojih su sili sa Njim da bi sluili Bogu i oveku, da bi se borili protiv satanskog i grenog (Jovan, 14:3).
Starohrianski nadgrobni natpis sa hristogramom i solarnim kukastim krstom (poznatim u budizmu i meu Arijevcima) koji se okree udesno: simbolom etiri Elementa, etiri godinja doba, ognjenog toka ivota u ijem sreditu se nalazi mir i izbavljenje od smrti i reinkarnacionog toka. Svastika (koja je ugraena i u starohebrejsko slovo Tet, krug sa ravnokrakim krstom u sredini), geometrijsko-grafiki gledan sastoji se od etiri grka slova G, Gama (4 puta 3 je 12), ili etiri latinina slova L; u grkom Alfabetu Lamda je dvanaesto slovo i ima vrednost 30. (Groblje Giordani na Via Salaria u Rimu)
Ve u Starom Zavetu susree se pogreno zapisan Zakon uzroka i posledice, zakon Ko drugome izbije oko, bie mu oko izbiveno.. Tu je zakon interpretiran kao poziv na osvetu: Oko za oko, zub za zub. Gospod pak kae: Svi koji se mae za ma od maa e stradati (Matej, 26:52), te: Ko u ropstvo vodi, i sam e u ropstvo otii. ('Otkrivenje', 13:10) Boiji ma je Zakon setve i etve: kad se Ma izvue iz korica, to kazuje da je negativni, neokajani uzrok sazreo, i da nastupa vreme etve i otplaivanja. I Jovan Krstitelj, koji je delovao kao novi Ilija (Matej, 17:12), neto slino kazuje: Ve i sekira lei kod korena drvea. (Luka, 1:9)
ovek koji ne ivi u samospoznaji i pokajnitvu, ko obesno grei, neminovno mora kroz nevolju, bol i patnju, kroz 'tamnicu' da iznese i otplati sav svoj duevni dug, svu svoju karmu. Gospod u Besedi na Gori slikovito kae: Izbaviti se nee odande dok ne plati i poslednju paru. (Matej, 5:6) Ko grei protiv Duha Svetog, za njega nema oprotenja, jer on je svesno i obesno greio, i on svoj greh moe samo kroz patnju da odui, kroz noenje svoga bremena. Koji iznova razapinju Hrista, koji gree protiv Duha Svetoga, svoje srce zatvaraju za pokajanje, svoju duu predaju Mraku, tako da ih ni Gospod ne moe zatititi od gorkih ispatanja. Pojedinci iz jevrejskog naroda, gledajuci Isusova udesa, mislili su da je On reinkarnacija proroka Ilije ili Jeremije ('Matej', 16:14 ). Isus je pak za sebe svedoio, to su i Apostoli potvrivali, da On jeste utelovljenje Logosa, Jedinorodnog Sina Boijeg, Suvladara Neba.
Za slepog oveka koji e biti isceljen, uenici Isusa pitaju: Ko je sagreio, on, ili roditelji njegovi pa se slep rodio? (Jovan, 9:2) Zapazimo da uenici Isusu za slepca koga e isceliti nisu rekli: Uitelju, kako su njegovi roditelji zgreili te se slep rodio?, ve: Ko je zgreio: on ili njegovi roditelji ...? Zato su to pitali? Zato to ih je Isus uio reinkarnacionim tokovima, a s druge strane bili su i pod presijom predajno-nakaradnog uenja da deca nasleuju grehe roditelja. No proroki Duh je uvek ukazivao da zubi nee trnuti potomcima i deci onih koji su jeli 'kiselo groe', koji su inili grehe, ve e svako sam za svoje grehe, pred Bogom, u zakonu uzroka i posledice, odgovarati i ispatati.
Zasto tobonji hrianin odbacuje reinkarnaciju?!
Iako je Zakon setve i zetve, Zakon uzroka i posledice, koji definie reinkarnacioni tok due u Dolini suza, zapisan i u Bibliji, mnogi koji sebe smatraju hrianima odbacuju ga. Zakon setve i etve se bez ustezanja gura na stanu i obesmiljava. To radi onaj ko hoe da ostane slep, ko nee da prizna neku teku krivicu koju vue za sobom. Jer kad bi priznao reinkarnaciju trebao bi potom da se pita i ta nosi sa sobom, koji neoieni teret iz prethodnih inkarnacija. Trebalo bi potom i mnoge, bili oni u telu ili rastelovljeni, da zamoli za oprotaj, a crkveni hrianin eli da ivi pod orelom 'bezgrenosti'.
ovek koji sebe ne priznaje reinkarnaciju, i koji sebe pred Duhom ne ispituje i ne usavrava, kada nastupe velike nevolje i velika iskuenja lako e upasti u najveu hulu protiv Boga optuujui Ga gorko zato je na njega 'bezgrenika' poslao takve nevolje ili dopustio da 'odnegde' padnu! (Naravno, ovek moe da strada ne samo zbog svojih ljudskih grehova ve i kao pravednik, za Boiju slavu, to je ve bio sluaj sa mnogim Boijim prorocima.) Crkveni hrianin koji ne uzima duhovno-realizacionog udela u Hristovom, Prvom Vaskrsnuu ('Otkrivenje', 20:5-6), koji ne shvata duu kao duhovno telo dato sa Neba, eli samo telesno vaskrsenje; ako bi priznao reinkarnaciju, morao bi da shvati da postoji samo vaskrsenje due, a telo moe samo da se preobraava. Ali ko eli da zadri greh koji je inio u telu, eli i da zadri telo. I on, koji nije vaskrsnuo iz groba greha i sebinosti, zamilja neko telesno vaskrsenje. Telo se preobraava a dua, duhovno telo, vaskrsava, budi se iz sna ovoga sveta. Vaskrsava neto to je bilo nosilac bogolikosti a potom izgubilo taj sjaj; vaskrsava, dakle, nebesko telo. To i apostol Pavle potvruje: ... Vaskrsava duhovno telo. (Korinanima, I, 15:44) Duhovno telo je dua; svako telo ima svoj oblik, pa i dua. Hristovo fiziko (preobraavajue) ustajanje iz groba je simbol naeg duhovnog ustajanja; i Hristovo fiziko raspinjanje na krstu je simbol naeg duhovnog raspinjanja starog oveka. Vaskrsla dua dovee i do preobraenja fizikog omotaa. Arhaneo Mihael ukazuje Danilu za poslednje vreme ispatanja Izraela pod Antiohovom tiranijom, za poetak ere Riba: Tada e se probuditi mnogi koji snivaju u prahu zemljinu; jedni za veni ivot, drugi za sramotu, za venu gadost. ('Danilo', 12:2) U vremenu Posletka bie mono podignute i pokrenute kako due koje tee Svetlu tako i Antihristovi poklonici i privrenici. Didahe ukazuje vernima na vanost pobednikog istrajavanja u vremenu Posletka: ... Nee vam koristiti sve vreme vere vae ako se u poslednje vreme ne pokaete savreni. (16:2) Hrist materijalnim telom nije uao u Nebo, ve Mu je po smrti tela materijalno telo bilo dematerijalizovano, a dua je se Uenicima prikazala sa dematerijalizirajuim telom.
Vaskrsnuti ponajprije znai probuditi se iz vezanosti za privid i zemaljsku ogranienost. Vaskrsava onaj koji uje Boiji glas koji poziva na zakoniti ivot, onaj koji primi i prihvati taj poziv u svoj ivot, uje ga i poslua, koji ga ostvari: Isus ukazuje: A ovo je volja Onoga koji Me je poslao: da ne izgubim nita od onoga to mi je dao, nego da to vaskrsnem u poslednji Dan. Jer je to volja moga Oca, da svaki koji gleda Sina i veruje u Njega ima ivot veni, te da ga Ja vaskrsnem u poslednji Dan. ( 'Jovan, 6:39-40) Zaista, zaista, kaem vam da ide as, i ve je nastao, kada e mrtvi sluati glas Sina Boija, i koji ga uju - ivee. (5:29) Due svagda vaskrsavaju, meutim vaskrsavanje u poslednji Dan, u vreme posletka je najznaajnije i najslavnije, jer oni koji tada vaskrsnu, pokazae da su pobedili i ona najvea iskuenja, te da su dostojni da preobraeni i zapeaeni Duhom u nasledstvo dobiju novu, preobraenu, 'vaskrslu' Zemlju, i da im se potpuno otvore vrata Neba. Ako bi vaskrsli fizikim telom kako bi mogli sa njime da uemo u Nebesko Kraljevstvo, u Kraljevstvo Duha?
U traktatu Per anastseMs (O vaskrenju), fragmentarno sauvanom, koji se pripisuje Justinu Filosofu, iznose se mnogi argumenti protivnika vaskrsenja fizikog tela, te se pokuavaju pobiti: ... Od onih koji odbacuju vaskrsenje tela jedni dre da je to nemogue, drugi tvrde da je za Boga nedostojno vaskrsenje ploti, nitavne i prezrene, trei nalaze da plot uopte nema obeanja. Pre svega, ini mi se da protiv onih koji smatraju da je Bogu nemogue da vaskrsne plot valja istai kao oigledno ono to sami vide: da se na reima nazivaju vernima, a da su na delu neverni i ak gori od nevernika. Jer svi narodi koji potuju idole veruju da je njima sve moguno, kao to i pesnik Homer govori: "... Bogovi sve mogu i lako ... " /'Odiseja', X, 306/. (Prg. 5 prevod: Ksenija Konarevi) Bogu, Zakonu ivota, je sve mogue, sve to je zakonito. A podizanje trulenog materijalnog tela, koje je prelo u prah i pepeo, ne stoji u Boijem Zakonu i Redu. Autor dela 'O vaskrsenju' pokuava uveriti itaoce da e prilikom vaskrsenja telo biti obnovljeno u celosti, pa i sa polnim organima i matericom. Ako Isus ukazuje da e vaskrsli u Novome Svetu biti poput anela, da se nee eniti i udavati, nee raati decu ('Luka', 20:34-36), onda je besmisleno i nesvrsishodno da imaju polno-reproduktivne organe. Ako bi Bog neije telo vaskrsao u istom obliku kakav je ovaj imao za vreme zemnog ivota (prg. 2), onda bi On podravao neto nesavreno, jer svako zemaljsko telo se pokazuje kao nesavreno u mnogo emu, pogotovo danas kad su geni optereeni mnogim negativnim uticajima. Zar bi Bog i nekadanje bogalje kao bogalje, dakle u istom obliju, trebao da vaskrsne?! A ako vaskrsava nekog u oblije koje nije imao, onda to i nije podizanje nekadanjeg tela, 'vaskrsavanje'. Dua, u svom neoptereenom vidu je savreno bogoliko telo, i dua treba da vaskrsne u svom bogolikom i slavnom telu.
Materijalno telo je nedostojno nebeskog ivljenja. Materijalno telo moe biti samo slavno preobraeno (da postane slino aneoskom duhu), a dua, nebesko telo, vaskrsava: Nae Kraljevstvo je, meutim, na Nebesima, odakle i Spasitelja oekujemo, Gospoda Isusa Hrista, koji e preobraziti nae ponieno telo, - da bude saobrazno Njegovom slavnom telu, - Svojom silom kojom moe sve da pokori Sebi. ('Filipljanima', 3:20-21) Materijalno, zemno telo, nikada nije bilo u Nebu, Kraljevstvu istog Duha, pa u Nebo ne moe ni dospeti, uzdii se takvo kakvo jeste.
Negirajui reinkarnaciju vodei ljudi crkvene institucije se poprilino duevno optereuju pred Bogom. Kad bi verujui narod upuivali u Zakon setve i etve, time i u reinkarnaciju, mnogi vernici bi lake i Bogu zahvalnije podnosili svoj teret, svoje sudbinsko breme, i izbegavali bi da stvaraju nove negativne uzroke, jer bi oiglednije znali: na svaki neokajan i neoien uzrok dolazi gorka posledica.
Crkveni hrianin ne razmilja logino, jer nema ni Hristov um, Logosov um. Ako je Bog stvorio Kraljevstvo Duha stvorio je i (finu) materiju. Ako imamo duh i materiju, Nebo i Zemlju, onda imamo i duhovno i fiziko telo. Fiziko telo dolazi iz zemaljskog praha, duhovno telo dolazi sa Neba. Ako dua jedom doe u odedu od mesa, zato tokom mnogih Eona ne bi mogla opet doi, zato ne bi, ako mora i treba, i hiljadu doivela reinkorporaciju?! Okamenjena i pritisnuta predrasudama svest ne moe logino i dijalektiki da razmilja. I ona hoe i Boga da ogranii kao to je i sama ograniena. Ona ne vidi da je i dua samog Isusa dola sa Neba, da je bila u njemu tokom njegovog ivota, i da je se slavno vratila u Nebo. Jer sve to je u Nebu stvoreno, stvoreno je za veni ivot. Crkveni mislioci toliko su otili u antropoloko-eshatolokom zastranjivanju, da su uili i ue da Bog duu stvara tek sa raanjem tela. Tako Jovan Damaskin Origenovo uenje o pretpostojanju dua naziva ludou (Tano izloenje pravoslavne vere, pogl. 79). Da je tako, onda bi i dua, sa umiranjem tela, i sama umrla; ne bi je ekao ni zagrobni, onostrani ivot ni onostrani sud i ispatanje. No dua postoji i pre zaea oveka, i tokom zaea ona svojim zraenjem uestvuje u oblikovanju embriona i fetusa: tako se duevne sene, duevna optereenja, pokazuju i na nastajueg oveka, na sklop njegovih gena. Sirijski episkop Nemesije Emeski (IV st.), u svome antropolokom traktatu O ovekovoj prirodi (De natura hominis) odbacuje reinkarnaciju, ali i miljenje da se dua stvara za vreme zaea ili roenja oveka, odnosno priznaje njeno pretpostojanje (pogl. 2).
Crkveni hrianin, vernik vezan za spoljani kult, puno govori o Boijoj milosti, a ne priznaje reinkarnaciju koja je veliko polje milosti, jer omoguava dui da puno toga za kratko vreme otplati, prenese na telo. U onostranom, rastelovljena dua greh moe da preda Bogu na razreenje samo kroz duboko pokajanje, ali ne moe da ga prenese telu i da pokua ispraviti mnogo negativnog uinjenog. No crkveni hrianin ne priznaje ni onostrano pokajanje (v.: Druga Klementova poslanica Korinanima, 8:1-3), iako je Hrist siao u Had, da bi duama doneo Evanelje, iji je centralni stoer poiv na pokajanje, na preumljenje: ... I mrtvima je objavljeno Evanelje, da na ljudski nain budu osueni u pogledu tela /= zbog onoga to su uinili na Zemlji/, a da /kad otplate grehe/ duhom po Bogu ive. ('Prva Petrova', 4:6; v.: 3:18-20)
Telesni hrianin ne negira samo toak novih raanja, toak ivota o kome govori apostol Jakov, ve negira i toak ienja due, kruni tok ienja due: sebespoznaju, kajanje, pratanje, molenje za oprotaj, ispravljanje greha, ... Treba znati da se mnoge due inkarniraju po struji Boije milosti da bi na zemlji ispravile svoje ranije grehove.
Onaj ko ne priznaje Zakon setve i etve na kome se bazira reinkarnacioni tok, te ne preispituje sebe u svetlu zakonitog i portvovanog ivota, taj ne moe ni slaviti ni voleti Boga onda kada se pojave bolesti, nevolje, sudbinski udari, jer on veruje da ga pogaa neto to nije zasluio, to nije dobro za spas njegove due i njenog jaanja, to je izraz neijeg hira. Sataninoj sili je u interesu da sakrije uenje o reinkarnaciji (ili da ga banalizuje: na primer podmetanjima da se ovekova dua moe roditi kao ivotinja!), kako bi ljudi blinje i Boga mogli da optuuju za svoja 'nepravedna' stradanja i ispatanja, kako bi iveli u huli na Nebo. U kojoj zabludi se nalaze oni koji misle da dua ivi samo jednom na zemlji, i u tom vremenskom okviru ak moe i da zaslui i 'veno prokletstvo'! Kako beskonana kazna moe da doe kao plata za konaan greh?!
Zato je rano hrianstvo imalo prodornost u helenistikom svetu? Pored ostalog i zato to je priznavalo i poznavalo i uvaavalo i Zakon setve i etve, time i transmigraciju due, zato to je u svetlu Istine mnogo toga tumailo i izlagalo, zato to je Zakon Istine prizivalo u svoj ivot.
Ne treba biti nita udno to teologija i doktrina otuene Crkve odbacuje i samu pomisao na brojna Hristova utelovljenja, jer ona ne priznaje ni reinkarnaciju ljudskih dua, ak vie, kao to smo videli, ne priznaje ni prednatalno potojanje ljudske due. No jasno je, ako dua postoji posle smrti tela, postoji i pre zaea. I ako se ona jednom moe uteloviti, zato ne bi i mnogo puta? Uenje nekih bogoslova, poput Origena, da dua dolazi iz Neba, odnosno da postoji i pre zaea tela, profanisana Crkva je strogo anatemisala, a njegove spise koji afirmativno govore o reinkarnaciji eliminisala. Tako je Origenovo bogoslovlje osueno kao 'hereza' na Petom Vaseljenskom saboru (553. godine), po inicijativi zlokobnog i obrazovanog cara Justinijana, koji je prvosveteniki sagledao njegovo uenje i zatim uputio poslanicu Meni, patrijarhu Konstantinopola. U toj poslanici izloeno je i deset anatematizama. Zakljuni stav glasi: Anatema i Origenu, prozvanome Adamant, koji je izloio to neasno i prestupno uenje, kao i svakome ko prihvati te misli, ili ih titi ili na neki nain radi na tome da se one ponove... (cp.: Origen: Commentarii in Romanos, V, 1) U prvom kanonu estog Vaseljenskog sabora, ponavlja se odluka osude sa Petog Sabora: Teodora Mopsuestijskog, Nestorijevog uitelja, i Origena, i Didima /Slepog/, i Evagrija, koji su obnovili grke basne, i prelazak i ponovno raanje tela i due, uenje koje je protivno veri u vaskrsenje mrtvih /.../ saborno smo predali prokletstvu i odbacili. Takvim stavom tobonje i paganizirano hrianstvo je se doktrinalno spustilo mnogo nie od spoznajnog nivoa koji je figurisao u helenskoj i rimskoj filosofskoj misli, ije su mnoge kole poznavale i priznavale preegzistenciju due i njenu selidbu. Kada je neoplatonik Sinesije izabran za episkopa u Ptolemaidi (Pentapol Egipat), dugo nije hteo da se odrekne svojih zdravijih filosofskih pogleda koji su odbacivali venost zagrobnih muka i vaskrsenje tela, koji su priznavali preegzistenciju dua. Ako dua nadivljava smrt fizikog tela, jasno je da se ona ne stvara zajedno sa telom koje e se roditi; pri prvom udahu novoroeneta dua se samo potpuno ukotvljuje u telo koje je Duh oblikovao preko njenog zraenja.
Znameniti latinski filosof Kikeron govori o poreklu due: Dua je data iz onih venih ognjeva koje zvezdama i suncima nazivate. (Skipionov san, pogl. III) Stari narodi su smatrali da svaka dua odlazi nekoj zvezdi po smrti tela, odnosno da svaka dua ima svoju zvezdu. Istinsko poreklo due je Iskon-Sunce koje dri ceo Univerzum, Ognjeni Duh ivota. Kikeron jo prenosi Sokratovo miljenje o dui: ... Nije kao veina drugih ljudi govorio sad jedno sad drugo, nego uvek isto: da su ljudske due boanske prirode i da im je kad napuste telo, otvoren put u nebo, i to svakom dobrom i potenom oveku. ('Lelije ili razgovor o prijateljstvu', cap. IV)
Antikna filosofska misao je je esto telo videla kao grob za duu, smatrajui da je po rastelovljenju dua slobodna za uspinjanje u Nebo. I tu je esto injen veliki prevod, jer Nebo je otvoreno samo za prosvetljene due, koje su se uzdigle u nebesku vibraciju, a zasenjene due posle smrti tela ostaju u Podnebesima ili se iznova utelovljuju, da bi na zemlji oistile svoje grehe i postale istinski slobodne i spremne za Kraljevstvo istog Suha. Drevni filosofi su esto imali dosta dobru predstavu o dui, duhovnom telu. U svojim uvenim silogizmima o besmrtnosti due idealista Platon iznosi:
Dua se sama po sebi kree.
Ono to se samo po sebi kree, poetak je kretanja.
Ono to je poetak kretanja, nije roeno.
Ono to nije roeno, besmrtno je.
Dakle, dua je besmrtna Ergo, animus immortalis est .
Hrianska antrolopogija (ponajprije kod Justina Filosofa) ispravila je Platonov krucijalni previd, potvrujui besmrtnost due. Naime, dua se sama po sebi ne kree, ne postoji, ve po Bogu, Venom Pokretau i Venom Kretanju (v.: Tatijan: Oratio ad Graecos, 13), koji je jezgro due, ono to u indijskom duhovnom blagu zovu atman. Duu kao duh otpao od Boga gnostika misao jasno vidi. Monaki pisac Evagrije Pontijski (roen oko 345. g.), koji je se dosta sluio delima znamenitog Origena, iznosi da su pali duhovi due ljudske: Dua je um koji je nemarom otpao od jedinstva. ('Glave gnostike', III, 28) Sve due su ili sile iz Neba da bi Bogu sluile na Zemlji, ili su otpale iz Neba, odnosno izgubile Nebo dok su nemarno straarile i bdile nad Zemljom i oveanstvom.
Post je objavljen 09.10.2010. u 10:50 sati.