Marketing
Deo III Geneza biblijskog kanona
Nastajanje Biblije (gr.: knjiga to biblion he biblos; lat.: scriptura = 'knjiga', 'spis') kao zbirke, egzaktnog (lat.: exactus = 'taan', 'brojno odreen') i sakralnog korpusa pisanija, njeno kanonizovanje, ima svoju dugu povesnu liniju. Iako nam je termin kanon poznat ponajprije iz helenskog (kanMn) i latinskog jezika (cnon), on ipak ima svoj semitski koren, odnosno posredstvom Feniana je pozajmljen. U starohebrejskom jeziku data re glasi kaneh, te nosi bukvalno znaenje 'mera', 'trska', 'stabljika' i 'prav tap', a prenosno znaenje 'pravilo' (po kome je jedan spis nastao, sastavljen) i 'sadraj'. Apostol Pavle upotrebljava ovu re tako da ona oznaava pravilno ispravnog, hrianskog ivljenja i verovanja. Tako Crkvi u Korintu pie i ukazuje: A mi neemo da se hvalimo preko mere, nego samo u meri pravila / to kannos/ koje nam je Bog kao meru odredio da dospemo do vas. (II, 10:13) A vernima u Galiciji ukazujui na izlinost obrezanja naznauje i sledee: I koji god po ovom pravilu / to kanni/ budu iveli, mir i milost na njih, i na Izrael Boiji. (6:16) Kod pisaca helenizirane Aleksandrije sa reju 'kanon' su se oznaavale knjige klasinih pisaca, koje su trebale da poslue i budu model istog jezika i visoko uglaenog sastava.
Kod crkvenih otaca, poev od Irineja (episkop u Lionu od 178. g.) koji je ukazivao na gnostika zastranjivanja i izvrtanja, kanon oznaava duhovnu (religijsku, moralnu) nauku kao pravilo kojim treba meriti ispravnost pobonikovog ivljenja. Odluke ekumenskih (vaseljenskih) Sabora su nazvane kanonima. Tako se u 17-oj odredbi uvenog Prvog Vaseljenskog sabora odranog 325. g. u Nikeji iznosi: Poto su se mnogi ogreili o kanon i zavedeni bogastvom i dobitkom, zaboravivi na boansko Pismo koje kae Srebro svoje ne dade pod kamatu /Psalmi, 14:5/, i dajui trae postotak, zato sveti i veliki Sabor smatra za pravedno da, ako se ko nae da posle ove odluke uzima kamatu na pozajmljeno, ili na drugi nain to ini uzimajui jedan i po put, ili to drugo izmilja radi neasne koristi, neka bude izbaen iz klera i tu popisu svetenika.
Re kanon se pojavljuje i u znaenju zbirka/zbornik (lat.: cMdex) inspirisanih biblijskih pisama. Kod crkvenih otaca se tako sakralna Pisanija nazivaju kanon istine kanMn altheas (Irinej: Protiv heresa, I, 9), kanon vere kanMn psteMs (Eusebije: Historija Crkve, V, 24; Tertulijan: O znamenitim muevima, I), kanon Crkve kanMn ekklsas (Klement Aleksandrijski: arenica, VII, 16, 105; Origen: Poela, IV, 9). Kanon se dakle pojavljuje i kao termin kojim se oznaava lista, kolekcija, korpus (lat.: corpus = 'ukupnost', 'telo') od Boga inspirisanih i datih, sakralnih (sacer = 'svet', 'nepovrediv') knjiga, katalog spisa koji sadre duhovne istine, pouke koje su u slubi spasenja due.
Kataloko kanonizovanje tzv. sakrosanktnih spisa poznavali su i mnogi paganski narodi. Stari Egipani su svoj skriptuarni katalog imali u Velikoj Knjizi mrvih, stari Persijanci u Avesti, stari Hindusi u Vedama a stari Rimljani u Sibilinim knjigama. Rimski historik Takit (otprilike 55. do 116. g. ne.) u svome kapitalnom spisu Annales ab excessu divi Augusti izvetava podrobno o kanonizovanju jednog Sibilinskog spisa od strane senata i najvanijeg svetenikog reda, kvindekimvira, koje je palo 32. godine ne.: Narodni tribun Kvintilijan izvestio je, dalje, senat o jednoj Sibilinskoj knjizi. Naime, Kaninije Gal, jedan od kvindekimvira traio je da se ta knjiga unese meu ostale knjige te proroice i da senat donese odluku o tome. Predlog bude prihvaen i usvojen discesijom, bez diskusije. Na to Kajsar napie pismo u kome blago prekori tribuna to kao mlad ovek ne poznaje staru tradiciju, ali Galu prebaci to je kao stari poznavalac religije i obreda prezentirao senatu, koji ak nije imao kvoruma, jednu knjigu nepoznatog porekla, i to je nije, kako obiaj zahteva, dao najpre na itanje i ocenu strunjacima. Podseti pri tom da je i Avgust, ba zato to su mnoga beznaajna prorotva kruila pod slavnim Sibilinim imenom, odredio rok u kome knjige prorotva treba predati gradskom pretoru i zabranio da ih graani dre kod sebe. I nai stari su doneli takvu odluku kada je za vreme Saveznikog rata izgoreo Kapitolij: Sakupili su se po Samu i Iliju, Eritreji i Africi, Siciliji i italskim kolonijama, sva prorotva Sibile, bilo da je postojala samo jedna proroica ili vie njih, i zaduili svetenike da, koliko je to u ljudskoj moi, izdvoje autentine izmeu njih. Stoga su i ovu knjigu imali da ispituju kvindekimviri. (VI, 18) Sibilinski spisi su se, to je interesantno primetiti, sastavljali i pojavljivali i meu hrianima, na koje je uticala orakulska antikna fama.
Praksa da se sabiraju i selektuju knjievna dela od davnine je postojala i meu Jevrejima. Tako se u Mudrim izrekama iznosi: Ovo su mudre izreke Solomonove: sabrali su ih ljudi Hizekije, kralja judejskog. (25:1) Talmudski traktati govore da su Hizekijini ljudi, organizovani u literalno drutvo Sudbeni Dom, sabrali i Knjigu proroka Isaije, Proroke. Pesmu nad pesmama i Propovednika (Bava bathra, fol. 14 B). Ovo literalno drutvo, koje je ispitivalo (starozavetne) spise i unosilo ih u kodeks svtih knjiga, navodno je postojalo i ranije, u vreme kraljeva Davida i Solomona (Jevamoth, fol. 77 A; Avoda zara, fol. 36 B).
U slubenom judaizmu sakupljanje, odabiranje i kanoniziranje sakralno-letopisnih spisa je poelo je da se zahuktava posle asirskog i babilonskog suanjstva, kada je naciju trebalo vratiti mojsijevskom kultu. Postojee duhovne knjige (hebr.: sifra = knjiga), proroke govore i hagiografije, ovlaeni dvorski i hramski pisari (sofr+m; safr = brojati), koji su inili poseban drutveni red, svetenici (kohan+m) i leviti (Letopisi, II, 19:11), te zakonodavci i pravobranioci, su delimino umiljeno a delimino uzgredno naknadno menjali, emendirali, tako da je standarni i autenticni tekst i ukaz velikim delom izgubljen i pokriven. Izvornici (autografi) knjiga su unitavani i gubljeni tokom stolea, dok su se uglavnom zadravali samo neki interpolirani prepisi (apografi), prevodi i fragmenti, redakcije na aramejskome, hebrejskome, helenskome, koptskome, jermenskom, latinskome, arapskome ili staroslovenskome jeziku.
Moe se rei da tzv. palestinski kanon knjiga Staroga Zaveta u V. stoleu stare ere dobio svoju prepoznatljivu emanacionu redakciju. Eparhu Judeje, Nehemiji (ija delatnost pada izmeu 445.-424. g. se.) i knjievniku Ezri predaja pripisuje prvo enciklopediko i zborniko-kanoniko uoblikovanje onoga to se (u helenskome) zovu 'svete knjige' ta bibla ta hgia ('Makabejci', I, 12:9) U pismu iz 124. godine stare ere jerusalimskih Jevreja upuenom onima u Egiptu, ukazuje se za Nehemiju: ... Sastavljajui knjinicu, sakupio je knjige o kraljevima, o prorocima i o Davidu, a tako i darovnice kraljeva. Isto tako je Juda sabrao sve knjige razasute zbog rata koji se vodio protiv nas, i sad su u naim rukama. (Ibid., II, 2:13-14, v.: 2:2; Nehemija, 8)
Ipak, mnoge drevne knjige, meu kojima mnoge i proroke, sa palestinskog sakralno-knjievnog podneblja, ako nisu bile prekrojene, bile su izgubljene, emu su pogodovala, pored ljudske nemarnosti i ratna previranja; tako su nestali spisi i zapisi: Knjiga Zakona, Knjiga Jehovinih bojeva (Brojevi, 21:14), Knjiga pravednika (Samuel, II, 1:18; 'Joua', 10:13), izvorne hronike izraelskih i judinih kraljeva (Kraljevi, I, 11:41; II, 26:22; Letopisi, I, 29:29, ...), Knjiga Jehovinih vojni (Brojevi, 21:14), ... Za izraelskog kralja Solomona, koga je predaja ogrnula platom mudraca izvetava se da je bio plodotvoran spisatelj: Izrekao je tri hiljade mudrih izreka, a njegovih je pesama bilo hiljadu i pet. Zborio je o drveu: od kedra to je na Libanonu pa do isopa to klija na zidu; raspravljao je o ivotinjama, o pticama, o gmizavcima i o ribama. (Kraljevi, I, 5:12-13) Starozavetna Pesma nad pesmama (ir hairim), koja ima jak metaforicki naboj, se takoe pripisuje Solomonu.
U egzotino-apokaliptikoj Drugoj/etvrtoj Ezrinoj knjizi, iznosi se da je preko proroka Ezre, od strane pet pisara, tokom etrdeset dana, zapisano devedeset i etiri knjige diktata Svete Mudrosti: I kada se napuni etrdeset dana, Svevinji ree: Prve /dvadeset i etiri knjige/, koje si napisao, postavi javno, kako bi mogli itati i dostojni i nedostojni, ali poslednjih sedamdeset sauvaj, kako bi ih predao mudrima iz naroda; jer je u njima vodi razuma, istonik mudrosti i reka znanja. Tako ja i uradih. (14:45-48) Ovaj ukaz nam svedoi da su od davnine postajale i esoterine knjige, namenjene prevashodno za okrepu i duhovnu podrku Boijih posveenika. Takva je na primer i patmoska 'Apokalipsa' ('Otkrivenje', 1:1). I u 'Prvoj Enohovoj knjizi' ukazuje se na problem izvrtanja Boije rei i svedoi se za spise namenjene unutarnjem krugu ljudi: Mnogi e se grenici okrenuti protiv pravedne rei. Govorie zlo i lano svedoiti. Stvorie veliko delo i sastavljati vlastite knjige. No, kada sve Moje rei ispravno zapiu na svojim jezicima, nee ih ni izmeniti ni obezvrediti, nego e tano zapisati sve sve to sam od poetka o njima kazivao. Otkriu jo jednu tajnu. Pravednima i mudrima bie dane knjige radosti, dostojanstva i velike mudrosti. Njima e biti dane knjige u koje e poverovati. (104, 7-10) I uistinu, i u pojedinim judeohriasnskim granama, kod ljudi ije su due postale otvorene knjige riznica mudrosti, revnosno su prepisivane i uvane drevne duhovne knjige.
Da se primetiti da su slubeni kultovi tek mrvicu drevnih spisa sauvali. U slovenskoj Enohovoj knjizi (Enoh II Enohove tajne), izriito se navodi da je patrijarh Enoh po aneoskom diktatu tokom 30 dana i noi zapisao mnotvo knjiga: ak 366 njih (23:3)
Mnogi aktuelni sakralni spisi nastala su sa mnogo starijih predloaka, njihovom preradom i doradom, prekrajanjem dakle. Tako na primer epitomist (redaktor i skraiva) 'Druge knjige o Makabejcima' (koja je potpuno samostalna od 'Prve Knjige'), koja na svoj nain govori o makabejskom dobu, ukazuje za svoj izgubljeni literalni izvor autora iz afrike oblasti Kirinaike, zapadno od Egipta: ... Sve je to Jason Kirenejac ocrtao u pet knjiga, a mi emo pokuati da zbijemo u jedno delo. (2:23)
Meu redaktorima i kopistima drevnih spisa esto se deavalo da se od izvadaka iz sasvim anrovski razliitih svitaka (hebr.: megillMth), iz apokalipsi, letopisa, hagiografija, prorotva, ili himni, grubim eklektiarsko-redaktorskim zahvatima pravi nova knjiga. Mnoge himerike prerade donele su veliku ukaznu anahronost i faktografsku nepovezanost, nepotrebna ponavljanja, ... Najbolji primer za to su 'Knjiga o Danijelu', 'Isaija', 'Jeremija' (iji hebrejski tekst se dosta razlikuje od grkoga), ...
Dok su pomazani proroci i njihovi uenici nastojali sve od Boga objavljeno verno da zapiu i prezentuju, dvorsko-hramski pisari su u interesu degradiranog kulta esto falsifikovali i izvrtali rei Duha prorotva. U 'Drugoj knjizi letopisa' ukazuje se za letopisnu preduzimljivost proroka Isaije: Ostala Uzijina dela, od prvih do poslednjih, opisao je Amosov Isaija. (26:22) Prorok Jeremija je se takoe zalagao da uz pomo svoga pisara Baruha sve to mu je Bog rekao za narod i pokolenja bude pretvoreno u slovo: ... Jeremija dozva Baruha, sina Nerijina, i Baruh napisa na svitak, po kazivanju Jeremijinu, sve rei koje mu Jehova bejae objavio. ('Jeremija', 36:4) Taj isti Jeremija (koji je delovao u poslednjim decenijama junog kraljevstva: 625.-587. g. se.), za vreme ijeg ivota, i u vreme vladavine judejskog kralja Joije, pri popravci Hrama, 621. godine, pronaen jedan primerak Mojsijeve 'Knjige Zakona' ('Kraljevi', II, 28:8), jasno ukazuje da je jo u njegovo vreme zapisana Boija re pretrpela grubi ljudski redaktorski upliv: Kako moete tvrditi: 'Mi smo mudri, u nas je Zakon Jehovin!' Zaista, u la ga je pretvorila varljiva pisaljka pisara! 'Mudraci' e biti osramoeni, prestravljeni i uhvaeni u zamku. Gle, oni prezree re Jehovinu! (8:8; v.: 2:8, 7:22, 18:18; 'Cefanija', 3:3-4). Svetenici, pisari i pravobranioci umesto da budu svetao uzor zakonitog ivljenja i mono da tumae narodu Zakon Nebeski ('Ponovljeni Zakon', 17:8-12), postali su najbeskrupulozniji kritelji i falsifikati zakonske rei.
Neobuzdani pisari su se usudili ak da izmene i Mojsijevu 'Knjigu Zakona' (Sefer ha-Thora), koja je uz Deklogon na kamenim ploama noena kao svetinja u Kovegu Svedoanstva ('Ponovljeni Zakon', 31:24-26; v.:: 'Joua' 1:8; 'Nehemija', 8:3), pa su od nje, originalne 'Knjige Geneze', Mojsijevog 'Dnevnika Izlaska' ('Brojevi', 33:2; vidi: 'Izlazak' 17:14) i popisnih listi napravili Pentateuh Petoknjije (od grkog pente: 'pet' i teuhos: 'izdanje', to je izvedenica za oznaavanje pet knjiga pripisanih u predaji Mojsiju). Mojsijev naslednik u prorokoj slubi, prorok Joua, koga je predaja napravila i predstavila kao krvoednog radnika, navodno je prikljuio je Mojsijevim zapisima Odredbe i Zakone koje je Bog preneo izraelskom narodu u ehemu ('Joua', 24:25-26). Po predaji prorok Samuel je tu prvu zbirku svetih Knjiga navodno proirio spisom 'Prva Kraljevstva' Mischpat hammeluchah, koji je kazao narodu u Mispi: ... Samuel objavi narodu kraljevsko pravo i zapisa ga u knjigu koju poloi pred Jehovu. ('Samuel', I, 10:25)
No ve u vreme kralja Solomona, na bazinoj knjizi svete Zbirke, na 'Knjizi Zakona', izvrene su prve ozbiljnije izmene, tako to su Mojsijevi zapisi i ustupci pretvoreni u 'vene uredbe'; na to navodi redci 17:18-19 iz 'Ponovljenog Zakona', u koji je i najvie teksta iz 'Knjige Saveza' (Sefer ha-Berith) uneto: A kad /kralj/ sedne na kraljevski presto, neka sebi na svitak prepie ovaj Zakon, od svetenika Levijevaca. Neka ga dri uza se; neka ga ita sve vreme svoga ivota, ... Umesto da sveta 'Knjiga Zakona' svaga bude pred oima naroda ('Joua', 1:8, 23:6), ustanovljeno je da se ona tek svake sedme godine, o hodoasniki Praznik senica, ita ivlju ('Ponovljeni Zakon', 31:9-11 cp.: kumranski spis 'Pravilnik zajednitva', 6:7), ime je ona lako mogla da se zametne i falsifikuje. Za vreme asirskog vazalnog kralja Manaea (697.-642. g. se.) ona je ostala potpuno skrivena. Tek u vreme Ezdre, svetenika i knjievnika upuenog u Mojsijev Zakonik (Ezdra 7:6.10.21.25-26), redigovana Knjiga Zakona je opet poela iroko da bude dostupna javnosti (Nehemija, 8:2-3), odnosno posluila je za obnovu Saveza Izraela sa Bogom. U vreme pustoenja sirskog tiranina Antioha IV Epifana svi Judejci kod kojih bi bio pronaen svitak Knjige Zakona bili su brutalno pogubljeni (Makabejci, I, 1:56-57).
Sva dubina duhovne tragedije izraelskog naroda bila je u tome to nije uvideo da su glavni neprijatelji svetog Zakona upravo pisari i svetenici, sveteni pisci (gr.: hierogrammates, nom, docnije, u vreme Aristotela: hieromnmone), sa vlastitog podnevlja, oni koji su nad svetim tekstovima primenjivali najvee nasilje i najbrutalnije skriptuarne zahvate, redakcije. No ipak sam Isus u Besedi na Gori potvruje da se Zakon Njegovog Oca ne moe sakriti, da se on mora ispuniti, potvruje da je Knjiga Zakona u nekim posveenikim krugovima sauvana u svom originalnom tekstualno-ukaznom vidu: ...Uistinu vam kaem: dok ne proe nebo i zemlja, nee ni jedna jota ili jedna crtica od Zakona nestati, dok se sve ne zbude. (Matej, 5:18) Time Gospod svakako ne svedoi za Petoknije nastalo na brojnim izmenama, ve za izvorni Zakon, ukazuje da se protiv Boga, Zakona ivota, nita ne moe uiniti, da se Njegovo Svetlo ne moe nadvladati iz uporita Tame. Redigovan i izvrnut Zakon dakako nije mogao biti u istinskoj slubi moralnog usavravanja; filosofstvujui imperator Julijan prebacuje paganizirajuem hrianstvu koje je se oslanjalo i na grku filosofsku misao: Zbog ega grickate od helenskih uenja ako vam je dovoljno itanje vaih pisanija? /.../ ... Tako ste jadni i nerazumni da smatrate boanskima one vae knjige, iako zahvaljui njima niko ne bi mogao postati razboritiji ni hrabriji ni bolji nego to je prethodno bio; a one knjige zahvaljujui kojima je mogue stei hrabrost, razboritost i pravednost, njih pripisujete Satani i Sataninim slugama. ('Protiv Galilejaca', 229 c. 230 A)
U 'Jouinoj knjizi' nalazimo izvetaj da je ovaj Mojsijev naslednik u prorokoj slubi na gori Ebalu izraelskom narodu proitao Mojsijevu 'Knjigu Zakona' u kojoj figuriu pre svega ukazi o moguim blagoslovima i prokletstvima: Tada proita Joua svaku re Zakona, blagoslov i prokletstvo, sve kako je napisano u 'Knjizi Zakona'. (8:34; v.: 'Danilo', 9:11-13; 'Ponovljeni Zakon', 32-33) U vreme makabejskih ratova Eleazar ita svetu 'Knjigu' ('Makabejci' II, 8:23). U 'Drugoj Knjizi letopisa' nalazimo izvetaj da je judejski kralj Jehoafat (vl.: 870.-848. g. se.) po Judinim naseobinama uputio pet svoja kneza, sa uenim levitima i svetenicima, kako bi narodu pribliili Mojsijev Zakonik: Pouavali su po Judeji nosei sa sobom 'Knjigu Zakona' Jehovina i obilazili sve judejske gradove uei narod. (17:9) Kada je jedan kralj, koji je ustao na Boijeg proroka Miheja, nalagao da se pouava iz 'Knjige Zakona', jasno je da su njegovi glasnici posedovali samo kopije preraenog originalnog spisa, dakle ne verno tradiran izvornik.
I u kumransko-cadokitskom spisu 'Damaanski savez' (Brith Damesek) ukazno se aludira na stvar da je Mojsijeva 'Knjiga Saveza' bila skrivana i zanemarivana i u dobu sudaca, sve do Davidovog svetenika Cadoka: ... David nije itao zapeaenu 'Knjigu Zakona' koja bee u Skrinji, koja nije otvarana u Izraelu od dana smrti Eleazarove i Jehouine [i Jouine], i staraca koji su sluili Atartu, i bi skrivena [i nije] otkrivena sve dok se ne pojavi Cadok. (5:2-5) ak i u Al-Qur'an-u postoje ukazi kojima se osuuje nemaran odnos Jevreja prema Mojsijevoj Knjizi: A ko je objavio Knjigu koju je doneo Mks kao svetlo i putokaz ljudima, koju na listove stavljate i pokazujete, a mnogo i krijete, i pouavate se onome to ni vi ni preci vai niste znali? (5:91)
Komparativna tretiranja starozavetnih spisa pokazuju da su pojedini proroci-pisci i pre Nehemijinog ustanovljenja palestinskog kanona 'Starog Zaveta' poznavali dela drugih Boijih proroka, odnosno da su ve u njihovo vreme postojale neoficijelne sakralne zbirke. Tako na primer prorok Danilo koji je jo kao mladi nakon prve Nevukadnezarove opsade Jerusalima sa brojnim judejskim ivljem 605. g. se. odveden u Babilon, koji je u tuini proveo nekih 77 godina, pominje spise proroka Jeremije, koje je svakako imao u prepisima kod sebe: Ja, Danilo, razumeh iz Knjiga broj godina, koje bee rekao Gospod Jeremiji proroku da e se navriti razvalinama Jerusalimskim, sedamdeset godina. ('Danilo', 9:2) Radikalni prorok Jeremija je inae, po navodima hrianske tradicije, postradao kamenovan od Judejaca u Egiptu, u Tafnesu, pete godine po razruenju Jerusalima koje je se desilo 587. g. se. I iz objava proroka Ezekijela da se nazreti da je on bio upuen u spise drugih Boijih ljudi. Prorok Mihej, pominjui izraelsko putovanje od itima do Gilgala, pokazuje da poznaje 'Knjigu o Joui' ('Mihej', 6:5; 'Joua', 3:1; 4:19)
Ako bi htelo da se sveti Spisi odre, oni su u davnini uvani umotani u platno i smeteni u pokrivenim upovima; u jedan up je moglo da stane po 5-6 svitaka. O takvom uvanju dokumenata svedoi se i u 'Jeremijinoj knjizi' gde se u 32. poglavlju pripoveda kako je prorok Jeremija ugovore o kupovini njive u Anatotu predao svom ueniku i zapisniaru Baruhu, sinu Nerijinom, uz rei: Uzmi ove isprave, ovaj kupovni ugovor, zapeaeni i overeni, i stavi ih u glinenu posudu da se zadugo sauvaju. (r. 14) U apokrifu 'Uzaae Mojsijevo' (pogl. 1) govori se o tome da su u Jouino vreme spisi uvani u glinenim posudama; tako se Mojsiju pripisuju sledee rei, koje ovaj upuuje svome prejemniku: Primi ove spise pred celim narodom, da bi znao kako treba sauvati knjige koje u ti predati. Uredi ih, umoi ih u kedrovo ulje, skrij u glinene posude i uvaj ih na mestu koje ti je On pripravio od poetka sveta, da bi Njegovo ime zazivali sve do dana pokore u vreme kunje, jer e Bog iskuati njih kad se ostvari kraj dan. I znameniti papirusi sa Elefantine iz V stolea se. sa neznatnim oteenjima naeni su u glinenom sudu. Episkop kajsarejski Eusebije (umro oko 339. g.) u svojoj 'Historiji Crkve' (VI, 16, 3) kazuje kako je esti (seksta) ili sedmi (septima) grki prevod Origenove 'Heksaple' naen u vreme vladavine Antonina (198.-217. g. ne.), sina Septimija Severa, u Jerihonu, /skriven/ u velikom upu /pthos/. U svome spisu Peri mtron kai stathmMn (18) Epifanije Kiparski slino prezentuje: da je naen peti (kvinta) grki prevod Heksaple, zajedno sa drugim jevrejskim i grkim rukopisima.
Gde su pohranjivani sveti spisi? Ponajpre u Jerusalimskom Hramu, gde su ih svetenici upotrebljavali u oltarskoj slubi, verovatno u svetilitima kao to su Rama, Betel i Gilgal, u arhivama dvorskih pisara (cp.: 'Jeremija', 36:20), kasnije u brojnim sinagogama. Hram je trebao da ima originale svih knjiga, prema kojima su pravljene kopije, no to su u konkretnozbiljskom okviru ipak bile ponajprije svetenike redakcije.
Za vreme judejskog kralja Joije (640.-609. g. se.), prilikom popravke Hrama, 621. godine, prvosvetenik je pronaao Mojsijev kodeks: Veliki svetenik Hilkija ree pisaru afanu: 'Naao sam Knjigu Zakona u Domu Jehovinu'. I Hilkija dade knjigu afanu, koji ju je proitao. ('Kraljevi', II, 28:8) Pronaen redigovan tekst 'Knjige Zakona' posluio je u improvizovanoj obnovi Saveza izraelskog naroda sa Jehovom (23:1-3)
Ako je Jerusalimski Hram bio temeljno opljakan i razruen 587. g. se. od strane babilonskog cara Navuhodonosora (Nevuhadnezara 'Jeremija', 52:12-14), jasno je da su tom prilikom stradali i mnogi sveteno-proroki zapisi, koji su bili onamo pohranjeni. Po drugom miljenju, iznesenom u 'Drugoj Knjizi o Makabejcima', prorok Jeremija je spasio sakralne spise: ...Prorok je po Boijem nadahnuu poneo sa sobom ator i Koveg Saveza, pa se uspeo na goru na koju se bio popeo Mojsije i odakle je motrio Boiju batinu. Stigavi onamo, Jeremija nae stan u peini, unese u njega ator i Koveg i kadioni rtvenik, a ulaz zagradi. Neki od njegovih pratilaca doli su zatim da oznae put, ali ga nisu mogli nai. (2:4-6) Ako je Jeremija tokom dugotrajne opsade Jerusalima bio u Gradu, namee se pitanje kako je on sa sakralnim predmetima i spisima (svicima) mogao sam izai neopaen iz grada, kad ni sam kralj Cidekja nije uspeo sa zaostalom vojskom pobei iz Jerusalima, ve je uhvaen u jerihonskom polju (Jeremija, 52:9)? Dokumenti, pominjui opljakano blago u Hramu, ne pominju posebno i Koveg Saveza (Letopisi, II, 36:18-19; Jeremija, 52:17-23). Takoe ne moe se prenebregnuti ni injenica da je od strane Cidekje (vl.: 597.-586. g. se.) i njegovih dvoranina prorok Jeremija u to vreme dvaput bacan u tamnicu, da je ostao zatoen sve do zauzea Jerusalima (Jeremija, 38:28). Iz trema tamnice i Jeremija je bio odveden u ropstvo, da bi u Rami, po naredbi babilonskog cara, bio osloboen okova, te se uputio u Mispu kod Godolije, sina Ahikama, Navuhodonosorovog zapovednika nad Judinim gradovima (40:1-6).
Po eminentnom jevrejskom historiku Josipu Flaviju (koji je roen neto posle Isusovog Raspea), autoru kapitalnih Judejskih starina, Jevreji su se navodno marljivo starali da se svete knjige sauvaju od propasti, kao i od tekstualnih povreda. Te su stoga, kako on veli, imali obiaj da posle ratova i pobuna u vlastitom narodu, pregledaju do tada sakupljene sakralne spise. Flavije kao Bogom dane i priznate uzima dvadeset i dve knjige (pri emu treba znati da su tzv. Dvanaest malih proroka Trej asar, predstavljali jednu knjigu), koliko i ima slova u hebrejskom pismu: ... Nema pravo svaki da pie po svom nahoenju, ve to pravo pripada jedino prorocima, koji su po Boijem nadahnuu pouzdano zapisali stvari iz prolosti i dogaaje svoga vremena. Otuda nemamo hiljade spisa, koji jedan drugome protivree i uzajamno se pobijaju, ve samo dvadeset i dve knjige u kojima je zapisano ta se dogodilo od postanka sveta i koje se s pravom smatraju boanske. /.../ Od Artakserksa /V stolee stare ere/ pa do naeg vremena sve je dodue takoe opisano ali to nije tako verodostojno. /.../ Koliko visoko cenimo nae spise, vidimo iz toga to se tokom dugog vremena nije naao niko ko bi neto dodao, ili oduzeo, ili izmenio. (Contra Apionem, I, 7.8) Flavije u ovom segmentu govori kao farisejski konzervativac, ne shvatajui i ne priznajui da mnoge biblijske spise nisu pisali proroci, Boiji ljudi, a one koje su i napisali, bile su velikim delom tekstualno i ukazno izmenjene i interpolirane. Sinagoga je tek tako izmenjene knjige, tek sa nastankom tzv. Svetenikog kanona krajem V stolea stare ere uzela ove zadrto da brani kao svete spise.
Na 22., odnosno 24 knjige judejskog kanona aluziono se osvre i judeo-kabalistiki Traktat o svetilitima (Massekhet hekhaloth) govorei o nebeskoj hijerarhiji i slubujuim anelima: Sveta Bia /Chajjoth/ stoje isod Prestola Slave, o njihova lica imaju ljudska oblija, i celo njihovo telo je nalik plamenu i vatri; svako ima 24 lica i 24 krila, svaki od njih 20 lica unutar etiri krila i 20 krila unutar etiri lica. (Pogl. 6)
Po judejskoj tradiciji Malahija je poslednji Boiji glasnik koji je se pojavio posle izgnanstva, sa kojim se kompletiraju izvetaji o najavi dolaska Mesije i proroka Ilije (Malahija, 3:1.22-24). I u apokrifnoj Drugoj Ezrinoj knjizi Malahija, ije ime dolazi od hebrejskog malahi moj glasnik, se smeta kao poslednji u nizu dvanaestorice opusno malih proroka: A sada, Oe, pogledaj me blaeno, i vidi narod koji dolazi sa istoka, kome u dati predvodnike: Avrahama, i Isaaka, i Jakova, i Hoeu, i Amosa, i Miheja, i Joela, i Ovau, i Jonu, i Nahuma, i Havakuka, Cefanju, Hagaja, Zahariju i Malahiju, koji se zove i Glasnik Gospoda. (1: 38-40) Iz Malahijine knjige je jasno da on deluje kada je Hram obnovljen. Iako je Malahija smeten na kraju palestinskoga kanona, vremenski on svakako nije poslednji ni u nizu Dvanaestorice proroka, jer se Joel, koji pominje nakaradnu pedofilsku trgovinu decom sa Grcima (3:3-6) pojavljuje neto posle Malahije. I u samom jevrejskom narodu posle Malahije i Joela bilo je jo proroka i videlaca, o kojima i Flavije uzgred svedoi, najee pominjui esene, ali oni u plimi bujanja raznih sekti i revolucionarnih stremljenja nisu bili prepoznati i prihvateni. Boije glasnike poegzilskog perioda Izrael nije prihvatao i priznavao; odbacio je ivu Boiju re i prigrlio falsifikovane prepise. U Knjizi Ben Sire se takoe uzdie ime Dvanaestorice: A to se tie dvanaest proroka, procvale im kosti iz rake njihove, jer su uteili Jakova i izbavili ga verom i nadom. (49:10)
Po judejskom predanju Malahija je, uz knjievnika Ezru i namesnika Nehemiju, bio prvi i glavni lan Zbora koji je oko 444. godine stare ere zakljuio palestinski kanon (Mina, trakt. Eruvin, fol. 204 B; 109 B). U Talmudu se Malahija, koji je najavio novog Iliju, naziva peat proroka (Sota, fol. 486; Nazir, fol. 53 B i drugde). Malahija, Hageja i Zahariju se uzimaju kao poslednji proroci, s kojima je se Sveti Duh udaljio iz Izraela. Makabejske knjige ostavljaju mogunost da e se jednom pojaviti verodostojan prorok u Izraelu: ... Kamenje stavie na prikladno mesto na hramskoj gori, dok ne doe prorok koji e o njemu odluiti. (I, 4:46; v.: 14:41; cp.: 9:27) U svome spisu Protiv Apiona Josip Flavije iznosi da posle Ezdre nije bilo naslea /ķ Ǯ/ Proroka. (I, 8, 41)
Treba znati da ni posle kanonizovanja palestinskog kanona Staroga Zaveta, nakon to je Nehemija rekonstruisao zaturene knjige, nije postojao standardni, odnosno autorizovani tekst sakralnih spisa, ve su se pojedine knjige pojavljivale u vie verzija, i razliite mojsijevske zajednice koristile su i razliite rukopise, one koje su htele i koji su im bili dostupni. Samarjani su na primer samo Petoknije i Jouinu knjigu smatrali svetima, iako su pre datih redakcija jo neke druge knjige nastale (Suci, Kraljevi). Inae Samarjani, koji su u svoj kult uneli i brojna paganska oboavanja, su i posle prelaska Jevreja na kvadratno pismo svoju verziju Petoknija prepisivali starokananskim pismom. Samaritansko Petoknije sadri nekoliko hiljada varijacija na hebrejski tekst.
U razdoblju nakon osloboenja Jevreja iz Babilona, kada je u svakodnevnom govoru hebrejski jezik zamenjen aramejskim jezikom (koji je najpre bio jezikom Aramejaca u Siriji a kasnije se proirio Bliskim istokom kao meunarodni jezik), sakralni spisi su sa hebrejskog jezika prevedeni na aramejski za one kojima je taj jezik bio blii. Takav prevod nosio je naziv thargum (prenos), i nosio je, osim kod Petoknija (prevod Onkel) dosta prevodilake slobode i improvizacije. Postoje targumi gotovo svih starozavetnih knjiga, osim Ezre, Nehemije i Danila.
Prerada starozavetnih sakralnih spisa fiksirana i poznata kao Sveteniki kodeks, podeljena je na tri dela:
Zakon (Thorah),
Proroci (Neviam) i
Hagiografi (Ketuvim).
Judejski slubeni kanon Starog zaveta, Zbornik Biblia hebraica, se skraeno, prema poetnim slovima naslova pojedinih delova, naziva i Tanah (Thanakh). Prvi deo Tanaha sadri tzv. pet Mojsijevih knjiga, Petoknije (od grkog Pentateuhos pet svitaka) u hebrejskom nazvane po poetnim reima:
Bereith 'U poetku' (tyI$)"r:B) Knjiga Postanka' u 'Septuaginti' Genesis,
emoth 'Imena' (tOm:$) 'Knjiga Izlaska' Exodos, polatinjeno Exodus,
Vajikra 'I zovnu' ()fr:qIYaW) 'Knjiga Levitska' Leviticus,
Bamidbar 'U pustinji' (raB:dIm:B) 'Knjiga brojeva' Numeri, i
Devarim 'Rei' ({yIrfb:D) 'Ponovljeni Zakon' Deuteronomium).
Druga skupina Tanaha se rasporeuje na 'Prve proroke' (Nevi'im rionim) i 'Poznije proroke' (Nevi'im aharonim). U 'Prve proroke se smetaju sledei spisi:
'Knjiga o Isusu Nunovu' (Jehoua ($Oh:y),
'Knjiga o sudijama' (oftim {yI+:po$),
'Prva knjiga o Samuelu' i 'Druga knjiga o Samuelu' (muel l")Um:$),
'Prva (Trea) knjiga o kraljevima' i 'Druga (etvrta) knjiga o kraljevima' (Melahim {yIkfl:m).
'Pozniji proroci' su podeljeni na 'Velike proroke' (Nevi'im gedolim) i 'Male proroke' (Nevi'im katonm ili 'Dvanaestoricu' Trej asar. U Velike proroke ulaze knjige:
Knjiga proroka Isaije (Jeajahu Uhy:(a$:y),
Knjiga proroka Jeremije (Jirmijahu Uhy:m:ry),
Knjigu proroka Ezekiela (Jehezqiel l)"qzexy).
Male proroke, Dvanaestoricu enem Asar (rff(-{yn:$), ine spisi:
Knjiga proroka Hoee (Hoea ("$Oh),
Knjiga proroka Joela (Joel l")Oy),
Knjiga proroka Amosa (Amos sOmf()
Knjiga proroka Obadije (Ovadja hy:dabo(),
Knjiga proroka Jone (Jonah hnOy)
Knjiga proroka Miheja (Mikha hfkym),
Knjiga proroka Nahuma (Nachum {Uxn),
Knjiga proroka Havakuka' (Havaqquq qUQabAx),
Knjiga proroka Cefanije (Cefanjah hynap:c),
Knjiga proroka Hagaja (Chaggaj yGax),
'Knjiga proroka Zaharije' (Zekharjah hy:rakz), i
Knjiga proroka Malahije (Malakhi yIkf):lam).
Treu skupina Tanaha ine Svici (Megilloth):
Psalmi Davidovi Psaltir (Thehilim {yiLIh:T),
Izreke Solomonove (Mile y"l:$Im),
Knjiga o Jovu (Ijov bOYi)), te spisi poznati kao 'Pet svitaka' (Hame megilloth) koji su se itali na judejske praznike: Pedesetnicu, Pashu, Praznik senic, na Dan razaranja Hrama i Purim:
Knjiga o Danilu (Daniel l)"YinfD),
Knjiga o Ezdri (Ezdra )frze() i Knjiga o Nehemiji (Nechemjah hy:mex:n),
Prva knjiga letopisa i Druga knjiga letopisa (Divre hajamim {yImYah y"r:bID).
U toj podskupini spadali su i 'Pisanija':
Pesma nad pesmama (ir hairim {yiryi
Jeremijin pla (Ejkha hfky")),
Knjiga propovednikova (Qoheleth telehoq), te
Knjiga o Esteri (Ester r"T:se)),
Tako masoretska (hebr.: masoreth terosfm = tradicija) Biblija Akibe ben-Josefa i Gamliela Mlaeg sadri 24 knjige u svome katalogu. Interesantno je zapaziti da ovaj standardizovani spisak sakralnih naslova 'Knjigu o proroku Danilu' ne svrstava u proroki odeljak. 'Ezra' ('Prva Ezrina') i 'Nehemija' ('Druga Ezrina') se stavljaju tako da ine jedinstvenu knjigu.
Po sistematizaciji aleksandrijskih Jevreja i historika Flavija Sveteniki kanon ima 22 knjige, koliko i hebrejskih slova, dok pozniji i palestinski Jevreji barataju sa navodom 24 knjige. Po tom razvrstavanju 'Knjiga o Ruti' je odvojena od 'Knjige o sucima', a 'Jeremijin pla' je odvojen od 'Jeremijine knjige'. Deobom svih sloenih knjiga dobija se broj od 39 'Pisma' po grkom kanonu. Kasnije emo videti da sva ova razvrstavanja ne odgovaraju onome kojega je se drao Isus Hrist, najvei prorok.
Osnovavi Aleksandriju u IV stoleu stare ere, makedonski osvaja Aleksandar Veliki poveo je sa sobom mnogo Jevreja, koji su tokom stolea priobalni sredozemni grad Aleksandriju uinili da postane i jak kulturno-privredni centar vanpalestinskog jevrejstva. U helenizovanoj Aleksandriji grki je, jasno, postao i govorni jezik tamonjih Jevreja, koji su naseljavali itave ulice i etvrti blizu mora bavei se trgovinom, te isposlovali mnoga prava za sebe. Tako je se javila potreba da se starozavetni spisi sa hebrejskog prevedu na grki, za potrebe tamonje brojne jevrejske zajednice, za potrebe Jevreja 'helenista' (cp.: 'Dela', 6:1; 9:26).
Izuzetnu blagonaklonost prema Jevrejima pokazivao je Ptolomej II Filadelf (285.-246. g. se.), drugi kralj Egipta iz ove dinastije, koji je bio ljubitelj umetnosti i nauke, i koji je na svom dvoru ustanovio muzej i biblioteku. U toj biblioteci je sakupio i pohranio mnotvo spisa iz celog civilizovanog i dostupnog sveta. elei da upotpuni svoju biblioteku, na podstreh svoga bibliotekara Dimitrija, Ptolomej je zamolio Eliezera, ondanjeg jerusalimskog prvosvetenika, da u Aleksandriju uputi izvestan broj uenih ljudi koji bi preveli 'Petoknije' sa hebrejskog na grki.
U stilu helenistikog putopisnog romana, u 'Aristejevom pismu (bratu) Filokratu' (koje je sadrano i u Prokopijevim katenama, a koje kasnije prepriava i Epifanije Kiparski u 'Sedamdeset prevodioca ...'), nastalom meu Jevrejima u Aleksandriji u I stoleu stare ere, opisuje se kako su 72 jevrejska knjievnika dola iz Jerusalima u Aleksandriju i preveli 'Toru' na grki, nakon to je Aristej, inovnik na Ptolomejevom dvoru, sa Eleazarom u Jerusalimu dogovorio prevodilaki posao.
Prispele jevrejske uenjake bibliotekar Dimitrije smestio je u jednoj vili na ostrvu Faros u blizini Aleksandrije, i svakome dodelio posebnu keliju za rad. Svaki od uenih knjievnika preveo je puni tekst 'Petoknija', i kada su zavreni prevodi uporeeni, pokazalo je se da su navodno svi oni bili istovetni, u emu se video znak Boijeg nadahnua. Zahvalivi se prevodiocima, Ptolomej je svakome dao po jednu kopiju prevoda kako bi pouku 'Petoknija' irili meu jevrejskim zajednicama kojima je grki bio govorni jezik.
Pogledajmo kako to interpretira i prenosi i istaknuti bogoslov Irinej Lionski: Jo od vremena rimske vladavine, kada je Azija bila pod vlau Makedonaca, Ptolomej, sin Lagov /367.-285. g. se./, elei da biblioteku u Aleksandriji ukrasi najboljim spisima svih naroda molio je ivetlje Jerusalima da mu poalju njihove knjige prevedene na jezik Helena. Jevreji, koji su tada bili podanici Makedonije, uputili su Ptolomeju sedamdeset staraca koji su odlino poznavali i sveto Pisanije i oba jezika. Ptolomej je tada hteo da ispita njihovo znanje, a takoe se plaio da neko od njih nee utajiti smisao u prevodu, te je svakog od prevodilaca smestio u zasebnu sobu. Kada su se prevodioci okupili kod Ptolomeja i poeli da uporeuju prevode, videli su da su oni identini od rei do rei. Neznaboci, koji su to gledali, nisu mogli a da ne prepoznaju u tome veliko udo Boije. Ali to je delo Boije tome se ne treba uditi: kada je Jevrejski narod pao u ropstvo u vreme Navuhodonosora, kada su knjige Svetog Pisanija bile povreene i nakon sedamdeset godina ropstva, Jevreji se vratie u otabinu u vreme Artakserksa, cara Persije, Gospod je nadahnuo Ezdru, svetenika iz roda Levijevog, da dovede u prvobitno stanje sve rei drevnih proroka i ustanovi Mojsijevo zakonodavstvo. ('Pobijanje i opovrgavanje lanog gnosisa', I, 28, 4)
POxy 4443 Estera, 8-9
(Ashmolean Museum, Oxford, England)
Kasnije (u II stoleu stare ere) pojavila je se potreba da se za Jevreje-heleniste prevedu na grki i ostali delovi palestinskog 'Tanaha'. Ovaj prvi grki, aleksandrijski prevod (Graeca volumina) jevrejskih sakralni spisa, iji broj prevodilaca je zaokruen na sedamdeset, poznat je kao 'Septuaginta' LXX (lat.: septmginta = 'sedamdeset'). 'Septruaginta je oigledno tokom dueg vremena nastajala, od strane brojnih prevodilaca, koji su koristili i razliite predloke izvornika i uvaavali razliita prevodilaka pravila. Tako na primer verz 24:16 'Levitske knjige' koji u masoretskom tekstu (MT) glasi: Ko rui ime JHVH /Jehovino/ neka se kazni smru, preveli su sa stanovita svoga vremena i pod presijom zabrane izgovaranja Boijeg imena kao Ko izgovori ime Gospodnje neka se kazni smru. U 'Razgovorinu sa Judejcem Trifonom' Justin Filosof svome sagovorniku iznosi da se ne slae s judejskim uiteljima koji su tvrdili da Sedamdesetorica nisu sjajno nainila prevod, ali uz to iznosi zamerku da su Sedamdesetorica u svome prevodu izbacili mnoga mesta koja se profetski odnose na Hristovo Boanstvo i Njegovo Stradanje (pogl. 70). Uistinu, kad se pogleda proroki stavak 'Matej', 2:23, koga nigde nema u kolokvijalnom tekstu 'Tanaha', taj Justinov stav da se potvrditi.
Znaaj 'Septuaginte' koriene u jevrejskoj dijaspori, koja je obilato navoena i u apostolskom vremenu i u poapostolskom vremenu (to dobro potvruju uncijalni kodeksi-manuskripti iz IV i V stolea: Vatikanski No. 1209, Sinaiticus i Aleksandrinus), je taj to su u njoj uz protokanonske unete i zadrane neke knjige koje su kasnije izbaene (hebr.: Sefarim genuzim 'izuzete knjige', 'tajne knjige') iz jevrejskog kanona Biblije. Nazvaemo ih deuterokanonske (gr.: deyteraos = 'drugi') knjige, odnosno itane knjige (ú̼ ).
Od starih rukopisa Septuaginte Vatikanski kodeks iz IV stolea ne sadri ni jednu makabejsku knjigu, Sinajski kodeks (IV stolee) sadri samo prvu i etvrtu knjigu, dok Aleksandrijski (V stolee) i Venecijanski kodeks (VIII stolee) sadre sve etiri knjige.
Deuterokanonske knjige iz aleksandrijskog kanona dele se na cele i odeljke. Cele knjige, kojih ima devet, ine sledei spisi:
'Knjiga o Tobiji',
'Knjiga o Juditi',
'Knjiga Mudrosti',
'Mudrosti Isusa sina Sirahova' (Ben Sira),
'Trea Ezdrina knjiga',
'etvrta Ezdrina knjiga',
'Prva knjiga o Makabejcima',
'Druga knjiga o Makabejcima',
'Trea knjiga o Makabejcima', i
etvrta knjiga o Makabejcima.
Kao odeljci pojavljuju se sledee spisi koje su nepoznati autori prisjedinili ponekoj knjizi palestinskog kataloga:
'Manasijina molitva' (koja se stavlja na kraju 'Druge knjige letopisa'),
Poslanica Jeremijina' (uz 'Jeremijinu knjigu'),
'Baruhova knjiga' (takoe uz 'Jeremijinu knjigu),
'Psalam CLI',
Dodatak poslednjem poglavlju 'Knjige o Jovu',
Odeljci u 'Knjizi o Esteri', odnosno 'Dodaci na Esteru'): uvodni deo, izmeu 3:13 i 3:14 (Ahasverova poslanica), izmeu 4:17 i 5:3 (Mordehajeva i Esterina molitva), izmeu 8:12 i 8:13 (Ahasverov ukaz), te nakon 10:3 (Mordehajeva pohvala Bogu).
'Pesma triju drugova' (umetak izmeu 'Danila' 3: 23 i 3:24),
'Knjiga o Suzani/oani' (dodatak na 'Danila', pogl. 13),
'Bel i Dragon' ('Danilo', 14)
Interesantno je zapaziti da aleksandrijski kanon apokaliptiko-hagiografsku 'Knjigu o proroku Danilu' ne stavlja u odeljak Ketuvm ve u 'Velike proroke'. LXX spaja 'Knjige o kraljevima' i 'Knjige o Samuelu' i naziva ih I, II, III i IV 'Knjiga kraljeva'.
Autori deuterokanonskih knjiga, iji jezik vie nije samo hebrejski, su podraavali pisanje 'Tanaha', nastojei da proire mudrosno tivo. Tako se u 'Mudrosti Isusa sina Sirahovog' oponaaju tzv. 'Solomonove izreke'. 'Knjige o Makabejcima' se sastavljaju po uzoru na 'Letopise' i 'Kraljeve'. Apokrifni 'Solomonovi Psalmi' (Tehiloth lomo) nastaju po uzoru na 'Psalme' pripisane kralju i patrijarhu Davidu. Sa deuterokanonskim spisima se nije mnogo obzirno ophodilo, tako da su njihovi hebrejski i aramejski originali uglavnom izgubljeni, odnosno danas ih imamo uglavnom u starogrkim verzijama i fragmentima.
Julije Afrikan (Sextus Iulius Africanus, II-III stolee ne.) iz Jerusalima, u jednom svom pismu prijatelju Origenu iznosi kritiko-filoloke primedbe kojima hoe da pokae neautentinost odeljka Suzana iz Knjige o Danilu. Naravno pogreno u njegovom pristupu je to to ma kritikih zapaanja nije usmerio i na druge knjige.
Prema apokrifnom tekstu Kazivanje kako kralj David napisa Psaltir iznosi se da je harismatski kralj napisao 365 psalama, zalio ih u olovo i bacio u morske dubine, uz rei: Ukoliko je ovo istinska re Gospodnja, neka izbije iz mora. Poto je Psaltir proveo u moru 70 godina, bacivi mreu u more, Davidov sin Solomon ga je izvukao i naao u njemu 153 pesama (cp.: Jovan, 21:1).
Dok je 'Tora' prevedena odjedanput od strane palestinskih Jevreja, ostale knjige koje su inile i dale 'Septuagintu' postepeno su prevoene od strane aleksandrijskih Jevreja, sve do otprilike kraja III stolea stare ere. Aleksandrijski kanon je, dakle, pored prevoda starozavetnih spisa na grkom jeziku s jevrejskog palestinskog kanona, ukljuio u sebe i neke jevrejske knjige koje su se pojavile posle utvrivanja palestinskog kanona, preteno sastavljena na grkom jeziku. Interesantno je zapaziti da je jevrejsko-helenistiki filosof Filon (Philon) iz Aleksandrije, ija su brojna grka dela sauvana gotovo u celini, a koja uglavnom predstavljaju objanjenja uz 'Petoknije', upotrebljavao knjige 'Staroga Zaveta' ija lista nije ukljuivala i deuterokanonske knjige. Iako je se istraivaki i spisateljski koristio prevodom LXX i raznim apokrifima, Josip Flavije takoe samo knjige palestinskog kanona priznaje inspirisanim i referentnim.
I neki jevrejski uenjaci uzimaju u novozavetnoj epohi da prevode pojedine starozavetne spise, da bi helenizovanom svetu prikazali 'pravi' smisao kanonskog teksta. Najpre je proselit u judejstvo, Akvila, koji je iveo u vreme cara Hadrijana, a bio poreklom iz efeke neznaboake porodice, oko 129. godine napravio prevod za Jevreje koji su iveli u helenskim sredinama, i taj prevod su Jevreji iroko prihvatili. Hriani iz jevrejstva Teodotin (Theodotion) i Simah (Summachus) u kratkom razmaku prevode palestinski kodeks na grki. Efeanin, sledbenik ebionitske frakcije hrianstva (koji je kasnije konvertirao u judaizam), preveo je starozavetne spise 181. godine, odnosno tokom druge godine vladavine imperatora Komoda. A Samarjanin i hrianin Simah, koji je zatim preao u ebionitstvo, prevodio je Pisanija od 201. do 203. godine. Zna se da su njegov prevod i hriani koristili. Od ondanjih grkih prevoda Pisanij poznat je Papirus uncial i Pergamenti uncial (III stolee nove ere). Ebioniti, inae, pored svoga evanelskog teksta, redakcije aramejskog 'Mateja', koju su upotrebljavali i sledbenici Kerinta i Merinta, koristili su i Pseudo-Klementova 'Petrova puteestvija' (Epifanije, haer. 30, 15). Ebioniti su govorili da su postojali, ali sakriveni kod Tiberije, i jevrejski prevodi (sa helenskog) 'Evanelja po Jovanu' i 'Dela apostolska' (haer. 30, 3)
Plodni aleksandrijski crkveni spisatelj, znameniti eksegeta Origen (Adamantius Origenes, otprilike 185.-254. g.) priredio je 'Stari Zavet' na est stubaca, jedan pored drugog: jevrejski tekst dat jevrejskim slovima, hebrejski tekst grkim slovima, prevod jevrejskog hrianina Akvile (Aquila) iz Ponta, prevod Simaha, tekst 'Septuaginte' i prevod Teodotina. Takav komparativno-kritina tekstualna prezentacija sakralnih knjiga poznata je pod nazivom 'Heksapla' (gr: hex = 'est'; aplMno = 'pridruiti se'). 'Heksapla' je kompletirana oko 245. godine u Kajsareji. Kada su Saraceni 638. godine unitili Kajsarejsku biblioteku, i Heksapla je propala. O ovom Origenovom projektu Eusebije svedoi: elja za izuavanjem Svetog Pisanija potakla je Origena da naui hebrejski jezik i uskoro nabavi knjige napisane tim pismom. Takoe je tragao i za prevodom koji nainie sedamdesetorica prevodilaca kao i za prevodima koji se tada upotrebljavae, tj. Ak(v)ilinog, Simahovog i Teodotionovog. Ne znamo gde ih je nabavljao i ko su bili njihovi raniji vlasnici. Origen nam saoptava da je jedan prevod naao u Nikopolisu nedaleko od Aktijuma /u Aleksanriji/, a drugi negde na drugom mestu. U Heksapli, on je uporedio sa etiri poznata prevoda jo peti, esti i sedmi, ... /.../ Sakupivi te prevode on ih razdeli na manje delove i uporedi sa jevrejskim istonikom, te tako sastavi Heksaplu. Prevod Akvile, Simaha i Teodocina zajedno sa prevodom Sedamdesetorice, sjedinio je u Tetraplah. (Historija Crkve, VI, 16) Tetraplah je, dakle, sadravao etiri stupca, dok je izostavljen hebrejski tekst. Lukijan Antiohijski kasnije (280. g.) pravi jo jednu recenziju, odnosno kritiko izdanje grkog teksta starozavetnih Pisanija.
Latinski crkveni uitelj, podvinik, filolol i revizor starih latinskih prevoda, Jeronim (Ieronymus, oko 347.-420. g.) iz Stridona u Dalmaciji, preduzeo je prevod starozavetnih spisa sa hebrejskog i grkog na latinski (koji je izvrsno poznavao), izbegavajui da u dati projekt ukljui i deuterokanonske knjige (to je kasnije uinjeno). Jeronim, koji je nauio i hebrejski jezik i grki jezik (te vladao aramejskim, sirijskim i arapskim), poto je iz Konstantinopola pozvan u Rim od strane tamonjeg pontifa Damasa (umro 384. g.), poao je u Rim 382. godine, i tamo preuzeo zadatak da prevede sakralne spise na latinski jezik (s obzirom da je veina zapadnih hriana sve manje poznavala tada crkveno-slubeni grki jezik, a raniji prevodi sa grkog na latinski Itala, bili su nestruni i neprikladni za upotrebu). Na ovom prevodu koji je nazvan Vulgata ('opta', 'u optoj upotrebi', 'obina'; lat.: vulgtus = 'opte poznat', 'razglaen') entuzijasta Jeronim je, sluei se i Heksaplom, radio u betlehemskom monastiru, koji je osnovao, od priblino 390. do 405. godine. Pre ovog prevoda na svakidanjem latinskom jeziku, Jeronim je napravio dve revizije starolatinskih 'Psalama' prema Septuaginti. Novi 'Psaltir' (Psalterium romanorum) u Rimu je upotrebljavan sve do XVI stolea. Inae Jeronim je Vulgatu prevodio ne sa Septuaginte, koja je tada jako uvaavana u hrianskom svetu, ve sa hebrejskih predloaka. Njegov stil i pristup koji nije bio doslovno prenoenje rei ve smisaono (tzv. dinamika ekvivalenca), naiao je na protivljenje kod Avgustina i naroda. Tako je primoran bio da prevod na latinski nastavi ne sa tekstova na jevrejskom pismu ve sa Septuaginte. Inae najpoznatija verzija Vulgate je ona iz V stolea, koja se vodi pod imenom Sengalenski rukopis (Codex Sangallensis ).
Jeronimovu 'Vulgatu' je Rimokatolika crkva na etvrtoj sednici sabora u Tridentu, 8. aprila 1546. godine proglasila autentinom, odnosno dovoljnom za dokazivanje dogmi. Istovremeno je potvrena ispavnost deuterokanonskih knjiga. Rimokatoliki kanon od 46 knjiga nije ukljuio, nije priznao mnoge drevne jevrejske knjige na koje su se pouke uitelja iz ranog hrianstva takoe pozivale; odnosno izostavljeni su i odbaeni takvi naslovi kao to su 'Enohova knjiga', 'Trea i etvrta Ezrina knjiga' (sadrane u dodatku 'Vulgate' i priznate u Istonoj crkvi), 'Trea i etvrta knjiga o Makabejcima', 'Solomonovi Psalmi', 'Knjiga jubileja', 'Isaijino muenitvo', 'Isaijino uspenje', 'Mojsijev uspenje', 'Sibilinske pesme', 'Otkrivenje po Baruhu', 'Testamenti dvanaest patrijarha', 'Otkrivenje po Iliji', 'ivot Adama i Eve', 'Otkrivenje po Ezdri', ...
Ako pogledamo neke poznate kodekse, poput grkog Aleksandrijskog (A 02), sa 199 starozavetne i 148 novozavetne stranice, vidimo da on sadri i Solomonove psalme, te dve poslanice pripisane Klementu Rimskom. Grki Sinajski kodeks ( 01) sa 630 strana, ukljuuje u sebe i Barnabinu poslanicu i Herminog Pastira. Grki Vatikanski kodeks (B 03) sa 759 lista ne sadri Manasijinu molitvu i Knjige o Makabejcima.
Posle ruenja Jerusalima (70. g. ne.) od strane rimskih legija, u gradiu Javneu (lat.: Jamnia) na obali Sredozemnog mora, obnovljen je rad judejskoe Velike Skuptine Sanhedrina, a u ustanovljenome uilitu vodei uenjaci (tanaiti) su ambiciozno krenuli da zapisuju i oblikuju usmeno uenje i da preispitaju kataloko-knjiku strukturu palestinskog kanona. Novi Sanhedrin i uilite (Bejth hamidra) ustanovio je rabi Johanan koji je pripadao Hilelovoj koli. Poloaj predstojatelja Sanhedrina, koju je priznala i rimska vlast, pripao je rabanu Gamlielu II, praunuku znamenitog Hilela. Tako su u Javneu zakonodavne (prve kanonizirane), proroke i mudrosno-himnike spise svetog tiva, trojnog Nauka (traktat abbath, fol. 88 A) kataloki uokvirene u zbornik od 24 knjige. U Gemara traktatu 'Taanit' iznosi se: Rav Ada, sin Ahavin, imao je naviku da ponavlja Minu dvadeset i etiri puta prema /dvadeset i etiri knjige/ 'Zakona', 'Proroka' i 'Spisa', ... (Fol. 8 A)
U narednim decenijama jevrejski uenjaci su se najvie sporili oko toga da li 'Pesma nad pesmama' (ir hairim) i 'Knjiga propovednika' (Kohelet) trebaju i mogu biti kanonizirane, da li mogu ui u sveto tivo (Mikra). U traktatu Jadjim ('Ruke') zapisane su odluke o konanom kanonu 'Tanaha', (hebrejske) 'Biblije'. Zbor judejskih uenjaka je 90. godine ipak potvrdno odluio o kanonizovanju 'Propovednika' i 'Pesme'.
Traktat abbath za kanonika natezanja posle makabejskih ratovanja iznosi: Rabi Juda, nazvan Rabi, rekao je da su veti ljudi hteli da prikriju 'Solomonove izreke' jer se u njima /navodno/ nalaze rei suprotne reima Zakona. Zato ih nisu prikrili? Zato to poinju u skladu sa Zakonom i zavravaju se u skladu sa Zakonom. (fol. 30 B) Dati ukaz pokazuje da su u Sinagogi tzv. 'Mojsijeve knjige', Pentateuh, uivale najvei ugled i respekt te da je tok kodifikovanja bio jedan dui proces.
Talmudski traktati ukazuju da je odbacivanje, odnosno pohranjivanje u apokrife, izuzimanje iz hramskog itanja, izrazito pretilo ne samo 'Propovedniku' ve i 'Ezekielovoj knjizi' (abbath, I, fol. 13 B; 'Gemara' Hagiga, fol. 13 A) Tako se pominje zasluga tanaita Hananije, sina Hizkijinog, koji je iveo pre razaranja Hrama, na ouvanju 'Ezekielove knjige', na kojoj je kasnije jevrejska hermeneutika i gnostika uveliko bazirala i izvodila: Rav Jhuda ree: 'Odista, neka se spominje po dobru ovek po imenu Hananija, sin Hizkijin. Da njega ne bi, 'Knjiga Ezekielova' bila bi pohranjena, jer njene rei protuslove reima 'Zakona'. to je on uinio? Uznesoe mu tri stotine ulja, te je on sedio na gornjem spratu / solariumu svoje kue/ i tamo ju je istraivao i protumaio. Uahu uitelji nai: Pria se o jednom ueniku koji je u domu svoga uitelja itao 'Ezekielovu knjigu' i kada je shvatio ta znai 'sjaj' /= hamal/, tada izie oganj i spali ga. Htedoe pohraniti 'Ezekielovu knjigu', ali im Hananija, sin Hizkijin, ree: 'Ako je ovaj bio mudar, jesu li svi mudri'? ('Gemara' 'Hagiga', fol. 13 B)
I meusobne rasprave judejskih rabina i njihovih kola svakako su doprinosile tome koja knjiga e biti kanonizirana a koja odbaena. ak je se uilo da onaj koji ita vankanonske knjige ne moe imati sa pravednicima udela na onom svetu, u mesijansko-eshatolokom dobu (alam haba) koje dolazi: ... Ovi nemaju udela na onom svetu: ko kae da vaskrsenje mrtvih nije po 'Zakonu', /ko kae/ da 'Zakon' nije Nebeskog porekla i bogohulnik. Rabi Akiva ree: 'I onaj koji ita spoljanje /= vankanonske/ knjige, ...' ('Mina' abbath, fol. 90 A) Tananit Akiva (otprilike 50.-132. g.), gorljivi istraiva sakralnih spisa koji je zavrio svoj ivot na Hadrijanovoj lomai, bio je inae jedan od kodifikatora jevrejskog kanona Biblije, koji je se zalagao da se 'Propovednikova knjiga' i deuterokanonski spisi odbace, a prihvati 'Pesma nad pesmama' i 'Knjiga o Esteri'. Poto se nije slagao sa 'Septuagintom', naveo je svoga uenika, proselita Akvilu, da naini jedan novi prevod 'Tanaha' na grki jezik, to je ovaj i uinio respektujui Akivin eksegetski pristup biblijskom tekstu kroz jedan doslovni prevod.
Na istom mestu 'abata' u 'Jerusalimskom talmudu' moe se proitat i dodatak ko jo gubi blagodat budueg sveta: I onaj koji ita knjige Ben Sire i Ben Laane. Ali je itanje Homera i svih potonjih knjiga isto to i itanje Pisma. Iako su se judejski uenjaci, kao to pokazuju i sami talmudski traktati, esto pozivali na 'Knjigu Ben Sire' (iji grki prevod izgleda nije nainjen sa valjanog predloka, i iji tekst je od strane narodnih pisara doivljavao izmene), ipak je ona proglaena 'spoljanjom', to je i kasnije potvrivao babilonski amoraj rav Josip (Josef, umro 322. g.), sin Hijin, voa uilita u Pumbediti, tj. dozvoljeno je da se koristi samo za osobno itanje, ne i za javno itanje i prouavanje ('Gemara' 'Sanhedrin', fol. 100 B, 'Talmud Soncino', Sanhedrin, fol. 90 A). Naime, rabini su 'Petoknije podelili na 54 odeljka (hebr.: para, aram.: sidra), za svaku subotu u godini. Pismoznalci su kasnije i za itanje 'Proroka' utvrdili odreeni raspored izlaganja (haftara). Ostali spisi su na 'svetom jeziku' (laon haqode) itani u sinagogama samo prilikom praznika, a potom prevoeni na aramejski ili grki. Tako se u 'Delima apostolskim' izvetava da je Pavle sa svojim satrudnicima u Antiohiju pisidijsku uao u sinagogu u subotnji dan, koristei priliku da kao rabin propoveda narodu i svedoi za Hrista: A po itanju 'Zakona' i 'Proroka' stareine sinagoge poslae k njima i poruie: 'Brao, ako imate kakvu utenu re za narod, govorite'. (13:15)
'Gemara' spoljanje knjige naziva i minejske knjige ('Sanhedrin', fol. 100 B), ime se verovatno prevahodno misli na nazarenske, hrianske i gnostike spise.
Vidimo da je kataloka revizija sprovedena nad starozavetnim pismima u Javneu i tokom II stolea od strane judejskih uenjaka u biti potvrdila kolekcioni profil palestinskog 'Tanaha' iz Nehemijinog vremena. Jedan dobar deo teologa poapostolske Crkve bio je miljenja da kolektor knjiga 'Staroza Zaveta' nije bio namesnik Nehemija ve svetenik i knjievnik Ezdra. Taj pogled delili su tako Irinej (Adversus haeresis, III, 21), Tertulijan (De hab. mul., I, 3), Basilije Veliki (Epist. ad Chison.), Klement Aleksandrijski, Eusebije, ... Tako ovaj poslednji u svojoj Ecclesiastical History iznosi da je Ezra, svetenik iz Levijevog kolena ponovo sazdao sve rei drevnih proroka i ustanovio Mojsijevo zakonodavstvo (V, 8). Atanasije Veliki (Athanasios, 295.-373. g.) iz Aleksandrije, veliki Arijev protivnik, u svome spisu Snopsis ('Nacrt'), iznosi da je u vreme ropstva i stradanja judejskog naroda Ezdra sauvao kodeks svetih knjiga i potom ga obnarodovao. Ko god da je sastavio judejski, palestinski kodeks od 22 knjige, uinio je to pod velikim uticajem babilonskih kultova i krvnih prinosa koji su bili potpuno strani izvornom Mojsijevom potovanju Boga.
U hrianskoj epohi hebrejski Tanah nazvan je Stari Zavet ( palai diaqkh, hebr.: berith hadaa), dok su sama kolekcija hrianski spisa nazvana Novi Zavet ( kain diaqkh). Inae sam termin novi zavet susree se ponajprije u Pavlovoj Prvoj Poslanici Korinanima gde se on poziva na Isusove rei sa poslednje pashalne veere: Toto t potrion kain diaqkh stn n t m amati (11:25) Ipak tek od druge polovine II stolea za hrianske spise se poinje koristite naziv Novi Zavet. Hebrejski termin za savez (koji u sebi ukljuuje zavet) je berith (tyIr:B) bio je preveden helenskim izrazom diathk koja znai oporuka, zavet, dogovor. U latinskom je dati izraz preveden kao testamentum.
Judejski standardizovani spisak svetih knjiga u svojoj poznijoj verziji usvojile su i veina protestanskih i neoprotestanskih denominacija i sekti. Ono to su judejski uitelji nazivali 'odbaenim (neautentinim, podmetnutim) knjigama', apokrifima (gr.: krypts = 'skriven', 'tajan'; apokrptM = 'sakrivati') oni su nazivali pseudoepigrafima (gr: psedos = 'la'; epi-graph = 'natpis'), odnosno lano naslovljenim knjiga, ne shvatajui da su i mnoge knjige iz njihovog usvojenog kataloga, koji su proklamovali neopovrljivim, apodiktinim, poev od tzv. 'Prve Mojsijeve', takoe lano naslovljene.
Neke poapostolska pouke su takoe pojedine knjige proglaavale 'pogubnim' pseudoepigrafima. Tako se u pseudoepigrafu 'Apostolska pravila', nastalom tokom II i III stolea, iznosi: Ako neko iznosi javno u crkvi kao svete /gr.: hMs hgia/ lano naslovljene knjige /t pseydepgrapha/ bezvernik na tetu naroda i klera, neka bude svrgnut. (Pravilo 60) Meutim deuterokanonske knjige poapostolska Crkva nije odbacivala, ve ih je prihvatala kao vredne za moralnu pouku, odnosno kao dobre za itanje anaginoskomene (ú̼ ). Koliko je u poapostolskoj Crkvi aleksandrijski kanon (koji je sadravao i deuterokanonske spise) pokazuje na primer 'Prva Klementova poslanica' koja sadri oko 120 citata prema prevodu 'Sedamdesetorice', time i deuterokakonske spise, ali i apokrife.
Protestanti, po uzoru na Sinagogu, starozavetne spise (njih 39 na broju koje prihvataju) takoe dele na tri odeljka ('Zakon', Historijske i poune spise' i 'Proroke' ali ih neto drugaije nazivaju i razliito razvrstavaju. 'Proroke' dele na 'etiri velika' i 'Dvanaest malih'; 'Danilo' se ne svrstava u 'Poune spise' ve u 'Velike proroke'. Njihov kanon ne zavrava kao u judaizmu (druga) 'Knjiga letopisa', ve 'Malahijina knjiga'. 'Samuela', 'Kraljeve', 'Letopise' i 'Ezdru' dele na dve knjige (ovu poslednju na 'Ezdrinu knjigu' i 'Nehemijinu knjigu' 'Drugu Ezdrinu'), a 'Male proroke' na 12 odvojenih knjiga, ime dobijaju katalog uvean za 15 naslova nego u Sinagogi. Naravno, radi se o istom tekstualnom sadraju.
Rimokatoliki kanon obuhvata pored protokanonskih i deuterokanonske knjige iz aleksandrijskog kanona, odnosno vie uvaava literalno-bogoslovska stremljenja i preispitivanja u poapostolskoj Crkvi, progonjenoj muenikoj Crkvi do Konstantinovog vremena. Dakle, rimokatoliki tridentski kanon (46 spisa) iz 1546. ukljuuje i naslove kojih uopte nema u protestanskom zborniku: 'Tobija', 'Judita', 'Knjiga Mudrosti', 'Ben Sira', 'Baruh', 'Prva' i 'Druga o Makabejcima', 'Jeremijina poslanica', te odlomke 'Mordehajev san', 'Ahasverov ukaz protiv Judejaca', 'Mordehajeva i Esterina molitva', 'Estera pred Ahasverom', 'Ahasverom ukaz u korist Judejaca', 'Dodatak o Purimu', 'Mordehajev hvalospev' i 'Beleku prevodioca' u 'Knjizi o Esteri'; te 'Azarjinu molitvu', 'Suzanu' i Historiju zmaja' u 'Danilovoj knjizi' koja je pretrpela brojne interkalacije i prerade.
U kanonu Istonih, takozvanih ortodoksnih Crkava (skiciranom u Jerusalimu 1672. godine od strane Sinoda Istone Crkve) uz katalog rimokatolikih spisa sadrane su jo nekoliko knjiga: 'Trea' i 'etvta Ezdrina knjiga', te 'Trea knjiga o Makabejcima'; 'etvrta knjiga' je izostavljena. Dve knjige 'O Samuelu' i dve 'O Kraljevima' su preimenovane u etiri 'Knjige o kraljevima'.
Pojedine nacionalne ortodoksne i heterodoksne (monofizitske) Crkve (koje su se 451. godine na etvrtom vaseljenskom saboru u Halkedonu odvojile) imaju i neka svoja drugaija kataloko-kanonska reenja. Tako kanon monofizitske Etiopske crkve ija dela su najpre nastala na ge'ez jeziku (izvedenog iz starog sabejskog jezika) sadri i udesnu 'Enohovu knjigu' (uvaavanu u delu Crkve sve do IV stolea), iji jedan primerak iz Etiopije u Evropu je 1773. godine doneo uveki istraiva Afrike James Bruce. Imaju dva vea kanonska zbornika 'Sinodos' i 'Fetho Neghest' ('Zakoni kraljeva') i tri manja: 'Didaskalija', 'Kalementos' i 'Havi' (askeza). Njihov katalog ne ukljuuje samo ranohrianske spise, nego i odredbe pomesnih sabora i prvog vaseljenskog sabora (uz brojne dodatke), zakonske odredbe kasnijih bizantijskih vladara i bizantijske kanonsko-pravne zbornike, poput 'Prohirona'.
Ako bi pogledali katalog Sirijske Pravoslavne crkve mogli bi videti da ona u svom popisu referentnih knjiga ima i 'Prvu Klementovu poslanicu' i pseudoepigraf (homiliju) 'Druga Klementova poslanica'.
Pojedine neoprotestanske zajednice, poput mormona ('Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana'), jevrejsko-protestanskoj Bibliji dodaju i svoju 'Mormonovu knjigu' (The Book of Mormon), prvi put izdatu 1830. godine, koju je kao skup od petnaest naslova izmislio u mladim danima njihov osniva Joseph Smith (1805.-1844. g.), proturivi priu da je na sakrivenu 'Mormonovu knjigu' navodno bio upuen 1827. godine od anela Moronija, da ju je naao na zlatnim ploama u kamenoj posudi nedaleko od sela Manchester, u ontarijskom okrugu (drava New York), te da su posle njegovog 'prevoda' sa hebrejskom ploe zagonetno nestale. Oigledno je da se radi o jednoj drskoj i bezobzirnoj izmiljotini Smita koji je kroz taj 'dodatak Bibliji' hteo da artikulie svoja tumaenja biblijskih tema.
Pogreno je smatrati da je i meu samim jevrejskim versko-politikim grupacijama postojala neka izriita saglasnost po pitanju relevantnog kanona. Vegeterijansko-asketske sledbe poput nazarena i esena (koji su imali i solarni kalendar, kakav se u 'Enohovoj knjizi' preferira, za razliku od judejskog lunarnog) su raspolagali posebnim katalozima svetih knjiga. Tako crkveni spisatelj Epifanije u svom znamenitom spisu Panarion, inei osvrt na neke judejske sledbe, iznosi za posveenike zvane nazorei, koje je sinagoga proklinjala, da oni priznaju Mojsija i veruju da je on primio zakone no ne biblijski zakon, ve dakako neki drugi. I tako, oni, iako Jevreji koji dre mnoge jevrejske obiaje, nisu hteli meutim da rtvuju ili da jedu meso. Oni su, dakle, smatrali nezakonitim smatrali krvne prinose. Tvrdili su da su tzv. Mojsijeve knjige izmiljotina, i da nijedan od krvnih rtvenih obiaja nije bio ustanovljen od oeva. (Haer. 29, 7) Prahrianima nazorejcima je, dakle, bilo potpuno jasno da krvne rtve i mesna ishrana nema utemeljenja u redigovanim 'Mojsijevim knjigama', to ukazno provejava jo kod nekih prorokih zapisa, na primer u 'Knjizi proroka Jeremije' (7:22, 11:15).
Neto slino i za osene, esenima srodnu judeo-hriansku sledbu koja je se prelila u samsonite, koja je takoe odbacivala krvne prinose i jedenje mesa, Epifanije izvetava: Oni su pristigli, kako kae predanje koje je dolo do nas, iz Nabateje, Itureje, Moabitske i Arielitidske oblasti. Rod osena, po tumaenju njegovog imena, oznaava rod revnosnih.. /.../ ine sve to trai Zakon, a odbacuju samo, kao i nasarei /Mojsijeve/ knjige. (Panarion, haer.19, 1.5) I doketisti kerdoniani, nisu prihvatali starozavetne spise, za koje se dralo da su doli kroz Mojsija i Proroke (haer. 41, 1)
Znameniti jevrejski historik Josip Flavije u De bello iudaico ukazuje za esene koji su velikim delom iveli u celibatu da su uvaavali duboko svoje svete spise: S naroitom ljubavlju prouavaju spise starih da bi doznali ta je za telo i duu spasonosno. /.../ /Posveenik/ se mora zavetovati /.../ da e se groziti pljakanja po putevima, da e knjige Reda i imena anela uvati u tajnosti. /.../ ... Meu njima ima i takvih koji tvrde da predskazuju budunost, postigavi to svojim prouavanjem od mladosti svetih spisa, izreka i proroka, te raznim ienjima. (II, 8, 6.7.12)
U peinama oko kumranskog monastira, poev od 1947. godine naeni su brojni biblijski koni svici i papirusi, starozavetne knjige, poput 'Isaijine knjige' (koja pokazuju neznatne tekstualne razlike u odnosu na unificiran Masoretski tekst napravljen od strane judejskih uenjaka u V stoleu (iji prepis iz XI stolea imamo sauvan), , ali i fragmenti apokrifnih knjiga: 'Enohove knjige', 'Knjige jubileja', 'Tobije', 'Judite', ... To navodi na zakljuak da su moda eseni koristili, ili bar konsultovali, i knjige koje su iz slubenog judejskog kataloga tada ve bile odstranjene. Takoe, pet primeraka Geneze, petnaest primeraka Ponovljenog Zakona i trideset primeraka Psalama ne pokazuju bitnija odstupanja od biblijskog masoretskog teksta (to nije zauujue, s obzirom da su bitne redakcije tih knjiga dosta pre Isusovog vremena napravljene. Neki od tipinijih crnomorskih spisa, poput 'Hramovnika' (Megillat hamiqda), ne pokazuju bitan pomak u odnosu na ranije falsifikovane verzije 'Mojsijevih knjiga', to sve svedoi o tome da su nastale u prvom ili drugom stoleu stare ere, dakle pre pojave Hrista i njegovog epohalnog uenja koje su mono proneli galilejski nazareni.
Neposredno pre 805. godine nestorijanski patrijarh iz Seleukije Timotej I (726.-819. g. ne.), u svojim pismima metropolitu elamskom Sergeju (umro oko 815. g. ne.), Gabrizliju hrianskom leniku pri dvoru bagdadskog halifa Haruna al-Raida (786.-809. g. ne.) i metropolitu Damaska ubhalmaranu), iznosi da su nekoliko godina unatrag, blizu Jerihona (koji se nalazi dvadesetak kilometra severoistono od Jerusalima, dakle blizu nekadanjih kljunih esenskih nastambi), u jednoj peini pronaene neke knjige od strane Jevreja, i to na osnovu naznaka nekog Arapina iji lovaki pas je pratio neku lovinu: ... Pas jednog arapskog lovca je pratio neku ivotinju u peinu i nije se vratio. Nakon toga je uao i Arapin i naao malu peinu u kojoj su bile brojne knjige. Arapin je potom otiao u Jerusalim i saoptio to tamonjim Jevrejima koji su onda u velikom broju izali i nali knjige 'Starog Zaveta' i ostale knjige napisane jevrejskim pismom. Kako je onaj koji mi je ispriao priu bio obrazovan ovek /.../ pitao sam ga za mnoge odrednice u 'Novom Zavetu' za koje se iznosi da potiu iz 'Starog Zaveta', ali se tamo ne mogu pronai. /.../ On mi je rekao: 'One postoje i mogu se nai u knjigama iz peine'. Karaitski spisatelj Jakub al-Kirkisani, oko 937. g. ne., na arapskom jeziku, napisao je 'Knjigu ognjeva i visokih svetionika, u kojoj, pozivajui se na talmudsku tradiciju, govori i o Isusu, pa ga povezuje s 'peinskom' sledbom, sa esenima, koja je se proula u vreme cara Avgusta: Okolo tog vremena tamo je se pojavilo uenje sledbe, prozvane peinskom. Takav naziv ta sledba je dobila zato to su njene religijske knjige bile okrivene u peini. Dakle, skriveno esensko tivo nalaeno je mnogo pre XX stolea.
U Lukinim 'Delima', Pavlovim i sabornim poslanicama se tako mogu nai verzi kojih uopte nema u kanoniziranim judejskim knjigama, ali ni u kanoniziranim 'Evaneljima' (na primer 'Dela', 20:35), to ukazuje da potiu iz odbaenog i zanemarenog 'Evanelja po svetoj Dvanaestorici' i iz nezabeleenih Isusovih pouka, tzv. agrafa. I sam Isus Nazaren je se pre svega sluio autentinim nazarenskim kanonom.
U Credo-u Protoevanelja po Gideonovom zapisu, govori se o katalokom kanonu koji je sadravao knjiga koliko je i Apostola bilo na broju: Mi verujemo u Jednu Svetu Univerzalnu i Apostolsku Crkvu, Svedokinju sve Istine, /.../ koja preko Duha ivota, svojih dvanaest knjiga i sakramenta, svojih svetih rei i poduhvata, neprestano uplie izabrane u mistino zajednitvo, te izmiruje oveanstvo sa Bogom. (96:22).
Ovaj zapis nam hoe rei da je apostolsko bratstvo koristilo i poznavalo autentinu Mojsijevu 'Knjigu Zakona'. Tako se ukazuje na sveano ureivanje Bratstva u Jerusalimu pod asketom Jakovom Pravednikom: I Apostolima behu dani tapovi da upravljaju svoje korake na stazama Istine, i uz to krune slave; a Prorocima upaljene svetiljke da svetlou obasjavaju put, te kadionice sa arom; a Evanelistima Knjiga Svetog Zakona, da podseaju narod na prva naela; a Pastirima bee dat putir i tanjir da zasiuju i hrane stado. (96:6)
Rana, apostolska Crkva (iju kimu su inili prahrianski redovi nazarena, terapeuta i esena) u svome kanonu imala je i drevnu 'Enohovu knjigu' - |OnAx repes, (tanije Enohove knjige, jer je se radilo o korpusu enohijanskih spisa), koju je Sinagoga odbacila u svome nepriznavanju Sina oveijeg i Sina Boijeg kao Gospoda i Suvladara Neba. Tako latinski crkveni pisac Tertulijan (otprilike 160.-230. godine) u svome spisu 'O enskoj haljini' ukazuje za judejski kataloki previd oko 'Enoha': Kao to je Enoh govorio u istome Gospodnjem zapisu, a svaki pouan spis je od Boga nadahnut, ne odbacujemo nita to nam pripada. Danas izgleda kao da su ga Jevreji odbacili poput ostalih spisa koji govore o Hristu injenica je to koja nimalo ne iznenauje, budui da Ga nisu prihvatili ak ni kada im se izravno obraao. (2)
U svojoj 'Poslanici' Jakovljev brat Juda se poziva na spis 'Mojsijevo vaznesenje' te citira jedan verz iz 'Enohove knjige' koji osuuje hulnike: ... Za ove prorokova Enoh, sedmi od Adama, govorei: 'Gle, doe Gospod sa svojim svetim miriadama, da sudi svima i da izoblii sve beznone za sva njihova bezbona dela kojas bezbono poinie, i za sve drske rei koje bezboni grenici izgovarie protiv Njega. (1:14-15) U etiopskom 'Enohu' dati ukaz nalazi se u drugom poglavlju. I kod Jude (1:6) i kod Petra (II, 2:4), kasnije i u gnostikoj literaturi, prisutni su ukazi iz 'Enohove knjige' koji govore o zabludelim anelima, koji su napustili svoju svetu straarsku slubu, otpali od Boga i bili svezani u Podzemlju. Irinej i Klement Aleksandrijski su se takoe pozivali na 'Enohovu knjigu' priznajui njen duhovno-dokumentarnu pouzdanost. Znameniti Origen, uitelj katihetske kole u Aleksandriji, sluio se takoe nekim ukazima iz 'Enohove knjige' (v.: 'Poela', VIII; cp.: 'Enoh', 40:8-9), ali je nije priznavao kao kanonski spis. U svom polemikom spisu 'Protiv Kelsa' (Contra Celsum) Origen svom oponentu koji je citirao tekst 'Enohove knjige' odgovara i naznauje da ovaj ne zna da se 'Enohova knjiga' ne smatra kao Bogom objavljena. (V, 53-54). Jasno je da u Origenovo vreme (otprilike 185.-254. g.) oslabljena Crkva nije vie ni posedovala autentini kanon od 12 svetih knjiga, a kamoli da je poznavala znaaj 'Enohove knjige'. Govorei o stradanju proroka Isaije (koji je bio pretesterisan), Justin Filosof pokazuje da poznaje i da priznaje i Muenitvo i vaznesenje Isaijino (Razgovor sa Trifonom, pogl. 120) Crkva u Rimu je koristila i Sibiline knjige i profetsku Knjigu Eldada i Modada koji su prorokovali narodu u pustinji. ('Pastir', Vizija 2, 3, 4)
Isus Hrist je se svagda pokazivao i osvedoavao kao veliki poznavalac kanona nazarena sa Gore Karmel kojima je bio predstojatelj, proroka i svetih ljudi koje je posetio dok je iveo i kao Pitagora sa Samosa. Tako On do tada sastavljene autentine svete spise deli na 'Zakon', 'Proroke' i 'Psalme'. U Gornjoj odaji Markove kue u Jerusalimu Sveti Jedan ukazuje okupljenim uenicima: I ree im: to su moje rei koje sam izgovorio dok sam jo bio s vama, naime, da treba da se ispuni sve to je za mene napisano u Mojsijevom Zakonu, Prorocima i u Psalmima'. ('Luka', 24:44, v.: 24:27) On ukazuje da su proroka pisma Njegovu pojavu i Njegovo delo davno najavili. Spasitelj upuuje i prosveuje Svoje uenike idui sa njima do Emausa: I poevi od Mojsija i svih 'Proroka', On im razjasni ta se na Njega odnosilo u svim Pisanijama. (Ibid., 24:27) U uvenoj Besedi na Gori Isus Nazaren naznauje: Ne mislite da sam doao da ukinem 'Zakon' i 'Proroke' ... ('Matej', 5:17) U sinagogi Nazareta Rabi Isus Nazaren ita iz 'Svitka Proroka Isaije' ('Luka', 4:17) koji je lucidno najavio Kraljevstvo Mira na Novoj Zemlji. Veliki Uitelj i Izbavitelj esto potkrepljuje Svoje pouke navodei po seanju i rei iz 'Proroka' i 'Zakona' ('Dvanaestorica', 33:4, 51:15, 48:14-15 i drugde), govorei i glavi i srcu. On ukazuje da sveti prominentni Spisi nose Boije Svedoanstvo, i da treba prozreti dubinu tih rei (68:6, 85:12, 88:6). On ukazuje da je Duh taj koji oivljava slovo, i trai od uenika da najpre donose Duh a tek potom slovo, a Duh se moe doneti tek kada se ostvari re i slovo iz Istine.
U 'Delima Apostolskim' se ukazuje da je egipatski posveenik, terapeut Apolos takoe bio dobro upuen u drevne spise svetih ljudi: Doe u Efes neki Judejac po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, ovek reit i jak u Pisanijama / graphas/. (18:24, v.: 17:11, 18:28).
Pavle Taranin, prvoborac nazorejske herese ('Dela', 24:5, cp.: 24:14, 28:22), kako ga ve pred namesnikom Feliksom optuuje sveteniki pravni zastupnik Tertul, ije redigovane poslanice je Crkva kasnije kanonizirala, takoe potenzira duhovno-odgojni znaaj drevnih hagiografija, pa tako duhovnom sinu Timoteju pie: Stoj u tome to si nauio i to si se uverio, znajui od koga si nauio, i to od detinjstva zna sveta Pisanija / hier grmmata/, koja te mogu umudriti za spasenje kroz veru u Hrista Isusa. Svo Pisanije je bogonadahnuto / psa graph thepneystos/, i korisno za uenje, za karanje, za ispravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, ... ('Timoteju', II, 3:14-16) Duhovni zelot, Revnosni Apostol, svagda ukazuje na znaaj svetih Spisa koji su najavili Velikog Majstora: Hristos je umro za grehe nae, po Pisanijama / kat ts graphs/, i pogreben je, i vaskrsnuo je treega dana, po Pisanijama, ... ('Korinanima', I, 15:3-4) Sve, naime, to je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da strpljivou i utehom Pisanija imamo nadu. ('Rimljanima', 15:5) Pred namesnikom Feliksom znameniti Taranin izjavljuje da veruje u sve to je napisano u 'Zakonu' i 'Prorocima', ... ('Dela', 24:14) U raspravama sa judejcima on izdano koristi svete spise: Njima je izlagao o Kraljevstvu Boijem na taj nain to je svedoio i ubeivao ih od jutra do veeri svedoanstvima iz 'Mojsijevog Zakona' i iz 'Proroka' u sve to se odnosi na Isusa. (Ibid., 28:23) Logino je pretpostaviti da je judejcima koji nisu priznavali kanon nazarena, minejaca, svetog reda koji je za njih bio samo jedna od mnogobrojnih judejskih sekti, argumente izvodio prevashodno iz njihovog iskvarenog kataloga, u kome su rei iz Istine tek natrunjene.
Kod esena, judeo-posveenika lociranih prevashodno kraj Mrtvog Mora, koji su izgleda prouavali mnoge kanonske i apokrifne spise (npr. i 'Knjigu jubilej'), podela spisa takoe figurie na dva markantna odeljka, 'Zakon' i 'Proroke'. Tako njihov 'Pravilnik zajednitva' (Sereh hajahad) poinje reima koje ukazuju da se od posveenika treba traiti da ine ono to je dobro i pravo, kako je to /Bog/ zapovedio preko Mojsija i preko svih sluitelja Svojih, prorok. (1:2-3)
U 'Prvoj Klementovoj poslanici' upuenoj Crkvi u Korintu, napisanoj krajem prvog stolea od strane apostolskog uenika Klementa ('Filipljanima', 4:3), treeg po redu episkopa Crkve u Rimu, kako ve naznauje Irinej u svome spisu 'Protiv heresa' (III, 3, 3), pojavljuje se termin (u deminutivnom pluralu) 'knjiice' t bibla, koji implicitno svedoi za sakralno kataloko ustrojstvo: Brao, borite se i budite revnjivi oko onoga to se odnosi na spasenje. Udubite se u Svetena Pisanija, ona istinita ona to su od Duha Svetoga. Znate da nita nepravedno niti pogreno nije napisano u njima. (45:1-3, v.: 'Petar', II, 1:19-21) Episkop Klement ukazuje i na znaaj knjiga pripisanih Mojsiju: I ta je udno ako su oni kojima je od Boga u Hristu povereno takvo delo postavili ove napred spomenute, kada je i blaeni Mojsije, verni sluitelj u Domu /Boijem/, sve to mu je zapoveeno zabeleio u Svetenim Knjigama, kojemu su posledovali i ostali Proroci, posvedoujui ono to je on ozakonio. (43:1) Veliki sukob izmeu Judejaca i Rimljana, dakle ratni haos i preseljenje velikog dela hriana preko Jordana, svakako su doprineli da mnogi autentini spisi budu izgubljeni i uniteni, ime je stvoreno plodno tlo za razne falsifikate i dometanja.
Meu prvima koji su se posle judejskog Rata odvojili od Crkve bili su ebioniti (hebr.: evionim 'siromasi'). Historik Eusebije ukazuje da su bili nastanjeni u severnom delu Damaska. U svoju sledbu primali su samo Jevreje, obrezivali su se, i odbacili Isusovo Boanstvo. Uz preraeno 'Evanelje po svetoj Dvanaestorici' ('Aramejski Matej') priznavali su i Markov i Lukin evanelski tekst. Spise apostola Pavla su odbacili, jer su ovog apostola smatrali za otpadnika od Mojsijevog Zakona i obiaja. (Irinej: 'Protiv heresa', I, 26, 2)
Piui raznim Hristovim Crkvama, koje su poele trpeti i judejske i rimske progone, apostol Pavle dakako nije raunao da e njegove poslanice jednom biti kanonizirane, odnosno utkane u neki novi sakralni katalog. Ono to je on traio je da se sa njegovim pismenim poukama i svedoanstvima upoznaju Hristova Bratstva. Tako pri kraju svoje 'Poslanice Koloanima' revnosni Apostol naznauje: Pozdravite brau u Laodikiji i Nimfana i crkvu u njegovom domu. I kad se ova poslanica proita kod vas, postarajte se da se proita i u Laodikijskoj crkvi, a i vi da proitate Poslanicu iz Laodikije. (4:15-16) Cirkulisanje i prepisivanje Pavlovih poslanica, koje su nosile oiglednu snagu, polako su proizveli kolekciju prepisa ije ukaze su respektovali i sami Apostoli i Proroci (cp.: 'Petar', II, 3:15-16), jer iz Pavla je velikim delom govorio Hristov Duh, dok je on sam ukazivao i priznavao da delimino spoznaje i delimino prorokuje ('Korinanima', I, 13:9) Interesantno je zapaziti da se u sauvanim spisima Justin Filosof citatima ne poziva eksplicitno na Pavlove Poslanice. Uz Pavlove, lokalne crkve su uglavnom jako respektovale i Klementovu poslanicu Korinanima. U svojoj poslanici upuenoj Crkvi u Rimu, Dionisije Korintski pominje liturgijsko-didaktiki znaaj Klemenove Poslanice u njihovoj, korintskoj crkvi: Danas je dan Gospodnji, i proitali smo vau poslanicu, i svagda emo je itati radi pouke isto kao to itamo i poslanicu koju nam je ranije uputio Klement. (Eusebije: 'Historija Crkve', IV, 23) U staroj Crkvi bila su uvana mnoga pisma Dionisija Aleksandrijskog: Osim toga, kod nas postoji i mnotvo drugih poslanica, ... ukazuje Eusebije Kajsarejski (VII, 26), govorei o opusu ovog uglednog egipatskog episkopa. I Ignatijeve poslanice, jo u prvoj polovini II stolea uveliko su prepisivane i cirkulisale u Crkvi. Svetenomuenik Polikarp Smirnski pie Crkvi Boijoj u Filipima: Poslanice Ignatijeve, poslane nam od njega, i druge koje imamo kod nas, uputili smo vam kao to ste poruili; one su pridotade ovoj poslanici. Veliku korist moete izvui iz njih. (8:2) Jeronim Stridonski ukazuje da se brojni spisi Efrema, akona u Edesi, itaju posle 'Svetih pisanija' ('O znamenitim muevima', pogl. 115). I jedna poslanica izala ispod pera Polikarpa Smirnskog naila je na veliki respekt meu crkvenim optinama: On je napisao veoma cenjenu 'Poslanicu Filipljanima', koja se do dananjeg dana ita na sabranjima po Aziji. (Ibid., pogl. 17)
Smatrajui da je Isusovo Evanelje iskrivljeno dodavanjem predajnih judejskih elemenata (cp.: 'Galatima', 1:6-7, 2:6), Markion (II stolee ne.) iz Sinope na Crnom Moru, sastavio je za svoju sledbu jedan naroit kanon svetih spisa (Instrumentum), koji je se sastojao iz Evangelium-a (redigovane verzije Evanelja po Luki) i Apostolicum-a. Iz Pavlovog epistolarnog korpusa Sinopljanin u svome Apostolicum-u preuzima deset, po njemu autentine, Pavlove poslanice, izbacivi u njima ono u njima to je znameniti Apostol govorio o Bogu kao Tvorcu (Irinej: 'Protiv herese', I, 27, 2-4) Poreao ih je i ukomponovao na sledei nain:
'Poslanica Galatima',
'Poslanica Korinanima' (spojena Prva i Druga Korinanima),
'Poslanica Rimljanima',
'Poslanica Solunjanima' (spojena Prva i Druga Solunjanima),
'Poslanica Laodikejanima' (tako je naveo 'Poslanicu Efeanima'),
'Poslanica Koloanima',
'Poslanica Filimonu', i
'Poslanica Filibljanima'
Takoe je delimino uzimao takozvanu 'Poslanicu Laodikejcima' /x /. (Epifanije, haer. 40, 9)
Nadglednik Hristove Crkve u Rimu, Klement, u svojoj 'Poslanici Korinanima', ukazuje vernima u Korintu na pogubnost njihovih sukoba oko reda liturgijske slube i protivljenja presbiterskoj duhovnoj vlasti, pozivajui se na Pavlovu Poslanicu ranije njima upuenu: Uzmite Poslanicu /vama/ blaenoga Pavla Apostola. ta vam je u poetku Evanelja prvo napisao? Zaista vam je duhovno pisao o sebi i Kefi i Apolosu, zato to ste vi i tada pravili grupaenje. (47:1-3) Sve to pokazuje da je Hristova Crkva u Rimu imala i razmatrala prepis Pavlove poslanice upuene vernima u Korintu, koju je i respektovala kao duhovno edukativan, izgraujui tekst.
Justin Filosof nam iznosi da je smrt proroka Isaije opisana ne samo u apokrifnoj literaturi, ve i u kanonskoj, priznatoj. Dakle, moemo nazreti da je spis Stradanje i vaznesenje Isaijino ulazilo u sastav neke Justinu poznate varijante Septuaginte. Inae u svojoj Prvoj apologiji Justin pokazuje respekt i prema tzv. Sibilinim knjigama i spisima pripisanim drevnome medijskom mudracu i svetitelju Histaspu, kao tivu koje nosi pouke koje upuuju ka dobru i pomau izvlaenju iz duhovnog robovanja demonima. Meu ranim hrianima proroka re Histaspa Hristosa bila je jako cenjena i itana, to je bilo vrlo neugodno rimskoj vlasti, koja je se zbog toga okomila da se svi njegovi spisi unite: Kat' e)ne/rgeian de\ twn fau/lwn daimo/nwn qa/natoj wrisqh kata\ twn ta\j Usta/spou h Sibu/llhj h twn profhtwn biblouj a)naginwsko/ntwn, opwj dia\ tou= fo/bou a)postre/ywsin e)ntugxa/nontaj tou\j a)nqrwpouj twn kalwn gnwsin labein, au)toij de\ douleu/ontaj kate/xwsin: oper eij te/loj ou)k isxusan pra=cai. (Pogl. 44, 12) Klement Aleksandrijski u svojoj arenici, jednom od najvrednijih patristikih spisa, poziva se na mnoge nepoznate i apokrifne spise, neke respektujui kao referentno tivo. Tako na primer uvaava Petrove propovedi, koje Origen proglaava lanim (Tumaenje na Jovana, XIII, 17), ukazujui da je Bog i Helenima poslao Svoje proroke. Klement citira i nepoznate Pavlove rei: ... Apostol Pavle kazuje: 'Uzmite takoe helenske knjige, /pa/ proitajte o tome kako se prikazuje da je Bog jedan, i kako je budunost nagovetena'. (VI, 5, prg. 42)
Polikarp, episkop u Smirni (spaljen oko 165. godine), koji je 86 godina sluio Hristu, u svojoj 'Poslanici Filipljanima' se poziva na raniju Pavlovu poslanicu upuenu ovom Bratstvu: ... Ni ja, niti drugi slian meni ne moe tano sledovati mudrosti blaenoga i slavnoga Pavla, koji kad je bio kod vas, pred licem tadanjih ljudi /u Filipima/ uio je tano i sigurno re o Istini; on vam je otsutan napisao Poslanicu, u koju ako se udubite, moete se izgraivati u datoj vam veri, koja je mati sviju nas, za kojom sleduje nada, a napred ide ljubav prema Bogu i Hristu i prema blinjem. (3:2-3) Polikarp citira apostola Pavla, iz njegove 'Poslanice Efescima' (4:26): ... Uveren sam da ste dobro naueni svetim Pisanijama i nita vam nije nepoznato, dok to meni nije dano. Znam samo da je u Pisaniju reeno: 'Gnevite se, i ne greite', i: 'da sunce ne zae u gnevu vaem. (12:1) Piui vernima u Efesu, i Ignatije Bogonosac, posle Petra drugi episkop u Antiohiji, protivnik doketizma, pokazuje da poznaje Pavlove Poslanice: Vi ste prolazni put onih koji radi Boga ubijaju, satajnici Pavla posveenoga, posvedoenoga, dostoblaenoga, na ijem tragu elim da se naem kada Boga zadobijem, /Pavla/ koji vas u svakoj Poslanici spominje u Hristu Isusu. ('Poslanica Efescima', 12:1) Sve ovo pokazuje da su spisi nastali u apostolsko vreme i u krilu podiue Crkve, u poapostolska Crkvi nalazili iroku upotrebu.
Crkvama su takoe cirkulisala pisma i ostalih Apostola i Boijih sluitelja. Jakov i Petar jasno se obraaju vernima iz Izraela u rasejanju: Jakov, sluitelj Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena u rasejanju. ('Jakov', 1:1) Petar, apostol Isusa Hrista, izabranim doljacima, rasejanim po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Betiniji, ... ('Petar', I, 1:1) Jovanu apostolu na Patmosu Hrist zapoveda da Njegovu Objavu uputi crkvama u azijskoj rimskoj provinciji: ... Zapii u knjigu to gleda i poalji na sedam crkava: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tiatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju. ('Otkrivenje', 1:11)
Ratna pustoenja, unitavanje Jerusalima, time i velikim delom rasprenje vodee Hristove Crkve koju je najpre predvodio Isusov brat Jakov Pravednik, te pojava podela i heretikih frakcija, oigledno su bili faktori koji su doprineli tome da Hristove Crkve vrlo brzo zanemare i izgube svoj istinski i izvorni kanon.
Markion u svome spisu 'Protivrenosti' (Antitheseis), ukazujui na suprostavljene ukaze 'Starog' i 'Novog Zaveta' objanjava svoje odbacivanje 'Staroga Zaveta' kao mita, a od novozavetnih evanelskih tekstova prihvata samo 'Evanelje po Luki' (koje je sam 'doterao' izostavivi sve to je napisao o roenju Gospodnjem i sve to Hrist iznosi o Svome Ocu kao Stvoritelju, napravivi tako ustvari 'Evanelje po Markionu'). Slino se ukazuje u 'Rekapitulaciji' Epifanijevog 'Panariona' za manihejce: Oni hule na Stari Zavet i na Boga koji je govori u njemu, ... (Anacephalaeosis, 66)
Popis kanonskih knjiga ispod pera Irineja Lionskog svakako je nastao kao odgovor na Markionov iskrivljen sakralni katalog. (Pored Markiona i gnostik Valentin je odbacio judejske 'Zakone' i 'Proroke'.) Heresiolog Irinej je inae protivnik kako mnotva evanelskih tekstova tako i jedinstvenog evanelskog izvetaja. Od Evanelja koja su u njegovo vreme kruila meu hrianskim Crkvama, koje su od bratstva polako postajale krute podanike i profanisane institucije, Irinej je predloio indeks kanonskih Evanelja, koji je ukljuivao etiri teksta, prema etiri ugla sveta, postavljajui ih kao etiri stuba crkvene doktrine: Poto postoje etiri strane sveta u kome mi ivimo, i etiri glavna vetra, i kako je Crkva rasejana po itavoj zemlji, a stub i utvrenje Crkve jeste Evanelje i Duh ivota, to je potrebno da postoje etiri stuba, ... ('Protiv heresa', III, 11, 8) U svoj popis svetih naslova ukljuio je i Hermin 'Pastir' (II, 28, 2). Meutim Irinej se ne slui 'Poslanicom Jevrejima', 'Jakovljevom poslanicom' i 'Drugom Petrovom poslanicom'; takoe ne citira ni 'Treu Jovanovu poslanicu', ni 'Judinu poslanicu, moda i zbog njihove tekstualne kratkoe.
Pojedine Crkve su u svoj kanon ukljuivale knjige koje su druge Crkve odbacivale, ili ih uopte nisu poznavale. Tako je u aleksandrijskom uilitu kojim je upravljao i znameniti Klement Aleksandrijski (II stolee), korieno i 'Evanelje po Jevrejima', 'Po Egipanima' i 'Po Matiji', te vie drugih osporavanih, deuterokanonskih i apokrifnih spisa: Klement se koristi i knjigama koje nisu priznate od strane Crkve: 'Mudrosti Solomonove', 'Knjigom Isusa Siraha', 'Poslanica Jevrejima', 'Barnabina poslanica', 'Klementova poslanica' i 'Judina poslanica'. U knjizi upuenoj Helenima koristi spise Tacijana, a takoe spominje i Kasijana /Julijana, doketu i enkraita/, koji je napisao hroniku, kao i Filona, /aleksandrijskog pisca, Ptolomejevog uiteja/ Aristobula, Josipa /Flavija/, Dimitrija /judejskog historika iz III stolea se./, Eupolema /judejskog historika iz II stolea se./ jevrejske pisce koji su u svojim delima kazivali da su Mojsije i jevrejski narod stariji od Helena. (Eusebije: 'Historija Crkve', VI, 13) Eusebije dalje ukazuje za njega: U 'Primerima' on ukratko daje prikaz itavog Novog Zaveta, koristei pri tom i knjige koje su osporavane: 'Judinu poslanicu' i ostale Saborne poslanice. Takoe i 'Barnabinu poslanicu' i 'Otkrivenje' koje se pripisuje Petru. 'Poslanicu Jevrejima' smatra za delo apostola Pavla, a kazuje da je nastala za Jevreje na njihovom jeziku a da je zatim Luka, veoma paljivo, prevodi za Helene. Zbog toga je, kako kae, tako slian stil jezik te poslanice i 'Dela apostolskih'. A zato na samom poetku ne stoji da je ona od apostola Pavla, to je zbog toga to mnogi od Jevreja nisu imali dobro miljenje o njemu, ... (VI, 14)
Meliton, episkop sardijske crkve, sredinom II stolea u predgovoru svoga (celovito nesauvanog) spisa Eklogai ('Izvodi') svedoi bratu Onesimu o opteprihvaenim starozavetnim knjigama u Crkvi: Po usrdnosti nae vere ti si me esto molio da nainim za tebe izbor iz 'Zakona' i 'Proroka' gde se kazuje o Spasitelju i o naoj veri; ti si takoe poeleo i da zna broj knjiga Staroga Zaveta i njihov poredak. Nastojao sam da ispunim tvoju elju, znajui za tvoju revnost prema veri i znatielju kada je u pitanju uenje Crkve. Ti ta pitanja smatra veoma vanim jer si bogoljubiv i eli spasenje. Otiao sam na Istok i doao do onih mesta gde je Pisanije bilo propovedano i ispunjeno; upoznao sam se o starozavetnim knjigama, i aljem ti spisak: Pet knjiga Mojsijevih: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni Zakoni; Knjiga Isusa Navina; Sudije, Rut, etiri knjige Kraljevstva, dve Paralipomenon, Psalmi Davidovi, Izreke Solomonove ili Knjiga Premudrosti, Eklesijast, Pesma nad pesmama, Jov; 'Proroci': Isaija, Jeremija i dvanaest u jednoj knjizi; zatim, Danilo, Ezekiel, Ezdra. Iz ovih sam knjiga uinio izvod i podelio ga na est delova.
Svedoanstvo da je u poapostolskoj Crkvi postojalo nastojanje da se fiksira kanon hrianskih svetih spisa potvrduje nam i tzv. Muratorijev fragment, nastao od nepoznatog autora verovatno oko 170. g. ne. Dati fragment, kome nedostaje poetak i kraj teksta, otkrio je u milanskoj Ambrosiani ( Ambrosijevoj biblioteci u Milanu) svetenik Lodovico Antonio Muratori, i to u jednom kodeksu iz VIII stolea (a publikovao ga je 1740. godine u Antiquitates Italicae, III, 851-854). Tekst je sauvan u dosta loem (barbarskom) latinskom jeziku; to navodi na zakljuak da je najpre zapisan na helenskome jeziku, odnosno da je preveden od nekoga kome je helenski bio blii nego latinski jezik; na primer u verzu 10, umesto ablativa od 'uenici' discipulis, sastavlja zapisuje decipolis (u helenskom: h plis = 'grad').
Tako se u 85. sauvanih redaka datog fragmenta napisanog u Rimu posle ukazivanja na evanelske tekstove iznosi sledee: Dela pak svih apostola napisana su u obliku jedne knjige. Luka opisuje uglednom Teofilu ono to se u pojedinostima zbivalo u Njegovoj prisutnosti, kako to i jasno daje znati po odsutnosti /prikaza/ Petrove muke, ali i Pavlova putovanja kad je iz Grada /= Rima/ poao u paniju.
A Pavlove Poslanice same jasno kazuju onima koji ele razumeti iz kojih su mesta ili zbog kojeg razloga bile upuene /directae/. Pre svega je opirnije pisao Korinanima, zabranjujui herese raskola; potom Galaanima, obrezanje; a Rimljanima, stavljajui na srce raspored /ordinem/ Pisanija, ali i da je njihovo poelo Hrist. O tim pojedinostima treba da raspravimo. Premda sam blaeni apostol Pavle, sledei red predasnika svoga Jovana, pie samo sedmerim Crkvama ovakvim redom: Korinanima prva, Efescima druga, Filipljanima trea, Koloanima etvrta, Galaanima peta, Solunjanima esta, Rimljanima sedma, istina Korinanima se i Solunjanima, mada radi ukora, ponavlja ipak se razaznaje da je po celom cvetu rairena jedna Crkva. Jer i Jovan u 'Otkrivenju', mada pie sedmerim Crkvama, ipak govori svima. Istina, jedna Filemonu i jedna Titu i dve Timoteju /napisane su/ iz oseaja i ljubavi, ipak su posveene /sanctificatae/ u aenju katolianske Crkve, u uredenju crkvene discipline. Prenosi se takoe /Poslanica/ Laodikejcima, druga Aleksandrijcima, pod Pavlovim imenom nainjene patvorine u prilog Markionove herese, i vie drugih stvari /alia plura/, to u katoliansku Crkvu ne moe biti primljeno; u s medom meati nije prikladno.
Dakako, 'Poslanica Jude' i dve gore pomenutog Jovana prihvaene su u katolianskoj /Crkvi/, i 'Mudrost' koju su Solomonovi prijatelji napisali njoj / Crkvi/ u ast. Prihvatamo i 'Otkrivenja' samo Jovanovo i Petrovo, koje neki od naih nee u crkvi itati. A 'Pastira' je sasvim nedavno /nuperrime/ u naa vremena u gradu Rimu napisao Herma, dok je na stolici Crkve grada Rima sedio episkop Pijo, njegov brat; zato ga dodue treba itati, ali se u Crkvi ne moe objavljivati narodu ni medu prorocima kojih je broj zakljuen, ni medu apostolima svretka vremena.
A od Arsinoja odnosno Valentina ili Miltijada uopte nita ne prihvatamo; pa ni novu knjigu 'Psalama' koju su napisali markionovci zajedno s Basilidom ili azijskim uspostaviteljem Katafriana.
Iz Fragmenta Canon Muratorianusa se vidi da njegov autor poznaje i priznaje etiri evandeljska teksta, te da u II stoleu Crkva u Rimu nije priznavala i nije prihvatala 'Poslanicu Jevrejima', 'Jakovljevu poslanicu', 'Treu Jovanovu poslanicu', kao ni 'Prvu' i 'Drugu Petrovu poslanicu'. Uz 'Otkrivenje po Jovanu' prihvatano je i tzv. 'Otkrivenje po Petru' Apoklypsis Ptroy (nastalo u prvoj polovini II stolea), uz odreena osporavanja. Pseudoepigraf 'Otkrivenje po Petru', koji naglaeno slika strahote onostranih paklenih ispatanja, iz kanona je iskljuio tek Kartagenski sabor 397. godine. Eusebije i Jeronim je takode nisu priznavali kao kanonski ispravnu i podobnu. Dati pseudoepigraf znameniti Klement Aleksandrijski je meutim uzimao kao kanonski spis. Dosta je uvaavan u Crkvama Palestine sve do V stolea, gde je itan na liturgiji Velikog Petka (Sozomen: 'Historija Crkve', VII, 19).
Uz 'Otkrivenje po Petru' u Crkvi na Zapadu tokom srednjeg veka velik uticaj je ostvarilo i tzv. 'Otkrivenje po Pavlu', nastalo sredinom III stolea na helenskom jeziku, delo koje se pojavljuje u mnotvo rukopisa. Spis govori ta je apostol Pavle navodno video u nebeskome videnju koje pominje u 'Drugoj poslanici Korinanima', 12:2-4. Data apokalipsa je dosta uvaavana medu monasima (Sozomen, VII, 19). Kako Epifanije Kiparski ukazuje gnostici su imali spis 'Vaznesenje Pavlovo' (Haer. 38, 2). Avrelije Avgustin 'Otkrivenje na po Pavlu', koje je uticalo na oblikovanje rimokatolickih predstava o onostranom, odlucno odbacuje: Uobraeni su u svojoj vrlo velikoj gluposti izmislili 'Otkrivenje po Pavlu', koje Crkva s pravom ne prima i koje je puno ne znam kakvih bajki. (Tractatus in Joanem, 98, 8) Gelasijev dekret pored ostalih osuduje i odbacuje kako 'Petrovo' i 'Pavlovo otkrivenje', tako i 'Tomino' i 'Stefanovo otkrivenje'. I Nikefor Ispovednik u svojim 'Pravilima' izriito odbacuje epokrifne apokalipse i martirije: Ne treba priznavati 'Pavlovo otkrivenje', niti druge knjige naslovljene kao: 'Brontologija', 'Selinodrologija', 'Kalandalogija', jer to je sve neisto. Ne treba priznavati Ezdrino i Zosimovo 'Otkrivenje', zatim dva pisanija stradalnitva svetog Georgija i svetih muenika Kirika i Julite, niti 'Markovu knjigu', i 'Knjigu Dijadoha', jer sve je to osueno i odbaeno. (Prav. 40 i 41)
U svom Tumaenju prvog Psalma, bar kako to Eusebije izlae (Ecclesiastical History, VI, 25), znameniti aleksandrijski bogoslov Origen se takoe osvre na starozavetni biblijski kanon, oslonjen na jevrejsko vienje jednim delom: Potrebno je znati da starozavetnih knjiga, po jevrejskom predanju, ima dvadeset i dve jer je toliko slova u njihovom alfabetu ... A te knjige su ove: Postanje kod Jevreja Brsith, Izlazak OyellesmMth, Levitska Oyikra, Brojevi AmmesphekMdeim, Ponovljeni Zakon Elleabbebareim, Knjiga Isusa Navina JMsoyebennoyn, Knjiga Sudija i Ruta su kod njih jedna knjiga SMphteim, Prva i druga Knjiga Kraljevstva su jedna knjiga Oyammelch-dayib, Prva i Druga Knjiga Ezdrina su takoe jedna knjiga Ezdra, Knjiga Psalama Spharthelleim, Izreke Solomonove MelMth, Eklesijast KMelth, Pesma nad pesmama, a ne Pesma pesmama, kako smatraju neki Sirassireim, Isaija Jessia, Jeremija sa Plaom i Poslanicom Jeremia, Danilo Daniel, Ezekiel Jezekil, Knjiga Jova JMb, Estera Esthr. Postoje jo i knjige Makabejske Sarbthsabanaiel. Verovatno zbog greke u prepisivanju ovde je isputena dvadeset i druga judejska knjiga Mali proroci.
U svojoj prvoj Knjizi tumaenja Evanelja po Mateju Origen je pokazao da od novozavetnih tekstova priznaje etiri 'Evanelja', 'Pavlove 'Poslanice', 'Prvu Petrovu poslanicu', 'Prvu Jovanovu' i 'Otkrovenje' (verovatno i 'Dela apostolska', iako to Eusebije ne naznauje), meutim oprezno je osporavao 'Drugu Petrovu poslanicu', 'Drugu i Treu Jovanovu poslanicu. Poslanicu Jevrejima' nije prihvatao kao Pavlovu, kao ni dve apokrifne Pavlove poaslanice, ali je uvaavao njenu puku: U jeziku poslanice koja je upuena Jevrejima, nema onih osobina koje su svojstvene apostolu Pavlu jer poslanica je napisana na dobrom helenskom jeziku i mnogi veoma lako primeuju to. Ali, ako se paljivo ita ova poslanica, tu se mogu nai misli koje su veoma bliske mislima apostola ... ako treba da kaem svoje miljenje, rekao bih da misli iz te poslanice pripadaju Apostolu, a izbor i stil rei oveku koji je veoma blizak onome to je nauio ili uo od Apostola. ako neka od crkvi prihvata ovu poslanicu kao Pavlovu, ona je dostojna hvale jer kako bi je drevni oci i predali nama kao Pavlovu, a da za to nisu imali osnova? Ali, ko je zapravo bio taj ko je napisao ovu poslanicu, to je jedino poznato Bogu. Prema kazivanjima koja su dola do nas jedni smatraju da je ona delo Klementa Rimskog, drugih da je nju napisao Luka, koji je napisao i Evanelje kao i Dela apostolska, a postoje jo i druga miljenja ... Ako Poslanica Jevrejima pokazuje uenog pisca, to je na prvom mestu aleksandrijski pismoznalac Apolos.
Iz Origenovog 'Izlaganja na Mateja' (XVII, 30) vidi se da je i 'Judinu poslanicu' odbacivao. U petoj knjizi tumaenja istog evanelja, Origen ovako govori o apostolskim Poslanicama: Pavle, kome je dano da postane istinski sluitej Novoga Zaveta, ne po rei, nego po duhu, nasitivi Evaneljem zemlje od Jerusalima pa sve naokolo do Ilirika, nije pisao svim crkvama koje je ustrojio. Petar, na kome je osnovana Crkva Hristova, napisao je samo jednu poslanicu. Postoji jo jedna poslanica za koju neki kazuju da je njegova a drugi opet da nije delo apostola Petra. (Historija Crkve, VI, 25; v.: Origen: Homilija na Jouu, 8, 1; Homilija na Luku) Redaktorskim upliv u tzv. Petrovim poslanicama je vie nego oigledan, i to sve ukazuje na ljude koji u sebi nisu nosili strah Boiji.
U zavrnici pseudoepifrafa 'Apostolska pravila', nastalim tokom II i III stolea, a izriito selektivno potvrenim u 2. pravilu estog Vaseljenskog Sabora (odranog u Konstantinopolu 692. g.) daje se spisak relevantnih knjiga koje se u Crkvi trebaju uvaavati kao svete i inspirisane: Mojsijevih pet: 'Postanak', 'Izlazak', 'Levitska', 'Brojevi', 'Ponovljeni zakoni'; 'Isusa Navina' jedna; 'Suci' jedna; 'O Ruti' jedna; 'Kraljevstva' etiri; 'Paralipomen' /odnosno/ 'Knjige letopis' dve; 'Ezre' dve; 'Estere' jedna; 'Makabej' tri; 'O Jovu' jedna; 'Psaltira' jedna; Solomonove tri: 'Izreke', 'Eklesijast' /= 'Propovednik', 'Pesma nad pesmama'; 'Prorok' dvanaest /malih/; 'Isaija' jedna; 'Jeremija' jedna; 'Ezekiela' jedna, 'Danila' jedna. Van ovoga pak, neka vam bude jo kazano da vai mlai izuavaju 'Mudrost' mnogouenog Siraha.
A nae /knjige/, to jest 'Novoga Zaveta': 'Evanelja' etiri: Jovanove tri; Jakovljeva jedna; Judina jedna; Klementove 'Poslanice' dve; i 'Ustanove' /Apostolske/ koje su mnome Klementom za vas episkope u osam knjiga proglaene, koje ne treba svima objavljivati, jer u njima ima tajanstvenoga; i 'Dela' naa apostolska. (Prav., 85) Dato pravilo, koje zapostavlja 'Otkrovenje po Jovanu' a ukljuuje i Klementove 'Poslanice' i 'Apostolske Ustanove' (napisane u osam knjiga), Trulski Sabor u Konstantinopolu (692. g. ne.) delom revidira. Tako se u 2. Pravilu tog Sabora iznosi: A poto nam je u tim /'Apostolskim/ Pravilima' zapoveeno da primamo i 'Ustanove' /gr.: Diatkseis/ tih istih svetih Apostola, izdate kroz Klementa, u koje su ve odavno nepravoslavni uneli na tetu Crkve neke iskvarene i strane pobonosti stvari, koje su nam uzvienu lepotu boanskih dogmata pomraile, to radi izgraivanja i obezbeivanja hrianske pastve, mi te 'Ustanove' razlono odbacismo, ne primajui nikako plodove heretike lai, i ne doputajui ih istom i savrenom apostolskom uenju. Trulski sabor 'Apostolska pravila' prihvata kao uredbe nastale, ne izravno od Apostola, ve iz sauvanog apostolskog predanja, i odbacuje ih zbog nezgodnih dodataka u njima.
Pod imenom rimskog episkopa Klementa kruili su u prvim stoleima brojni spisi, no jedino je autentina njegova 'Prva poslanica'. Inae 'Apostolske ustanove' predstavljaju kompilaciju nekoliko ranohrianskih spisa i kanonskih zbornika ('Uenje Gospodnje narodima preko Dvanaestorice Apostola' Didach, 'Apostolsko Predanje' Apostolik Pardosis, 'Uenje Dvanaestorice Apostola i Svetih Uenika naeg Spasitelja' Didascalia Apostolorum, ...) koja je konano redigovana u Siriji oko 380. godine, pre Drugog Vaseljenskog Sabora. Pojedinani naslovi osam knjiga 'Apostolskih Ustanova' inae glase: 'O ponaanju hriana', 'O crkvenoj hijerarhiji', 'O udovicama', 'O sirotinji', 'O muenicima', 'O raskolima', 'O moralu hriana' i 'O blagodati, prieu, rukopoloenju i disciplini'.
Oblasni sabor u Laodikeji oko 363. g. nove ere po pitanju zbornikog kataloga u zavrnim pravilima zakljuuje: Ne prilii da se u crkvi itaju neprovereni psalmi i ne-kanonske knjige, ve jedino samo kanoske iz 'Novog' i 'Starog Zaveta'. (Pravilo 59) Ovo su knjige koje treba itati iz Starog Zaveta: Postanak Sveta, Izlazak iz Egipta, Levitska, Brojevi, Ponovljeni Zakoni, Isus sin Nunov, Suci, Ruta, Estera, Prva i Druga knjiga Kraljevstva, Trea i etvrta knjiga Kraljevstva, Prva i Druga knjiga Paralipomenon, Prva i Druga knjiga Ezdre, Psaltir sa 150 psalama, Izreke Solomonove, Eklesijast, Pesma nad pesmama, Jov, Dvanaest Proroka, Isaija, Jeremija i Baruh, Tualjke i /Jeremijina/ Poslanica, Ezekiel i Danilo. A ovo su knjige iz 'Novog Zaveta' /koje treba itati/: etiri 'Evanelja' 'Prema Mateju', 'Marku', 'Luki' i 'Jovanu'; 'Dela apostolska', sedam sabornih poslanica, naime, jedna od Jakova, dve od Petra, tri od Jovana, jedna od Jude, etrnaest poslanica od Pavla jedna 'Rimljanima', dve 'Korinanima', jedna 'Galatima', jedna 'Efescima', jedna 'Filipljanima', jedna 'Koloanima', dve 'Solunjanima', jedna 'Jevrejima', dve 'Timoteju', jedna 'Titu' i jedna 'Filemonu'. (Prav. 60) Ovaj popis izostavlja 'Otkrivenje po Jovanu' koje je na Istoku dosta odbacivano i sa rezervom uzimano, jer su ga koristile i dosta se na njega pozivale i razne heretiko-gnostike struje, dok se 'Poslanica Jevrejima', koju Tertulijan pripisuje Barnabi ('O skromnosti', 20), ovde vezuje za autorstvo apostola Pavla, kako je to najee i uzimano u istonim patrijarijama. Odluke sabora u Laodikeji su dosta iroko prihvaene na Istoku.
Posle ovog maloazijskog sabora Trei kartaginski sabor (393.-419. g.) u severnoj Africi (na kome je prisustvovao i Avrelije Avgustin), godine, dao je listu kanonskih starozavetnih i novozavetnih knjiga (33. pravilo); dvadeset sedam knjiga 'Novog Zaveta' prihvaene su kao kanonske, odnosno da se mogu itati u Crkvi: ... Ustanovljuje se da se, osim kanonskih knjiga, nita drugo pod imenom Boanskih knjiga, ne moe itati u hramovima. A kanonske knjige su ove: 'Postanak', 'Izlazak', 'Levitska', 'Brojevi', 'Ponovljeni Zakoni', 'Isus sin Nunov', 'Suci', 'Ruta', etiri 'Knjige Kraljevstva', dve 'Knjige Paralipomenon', 'Jov', 'Psaltir', pet knjiga Solomonovih, knjiga 'Dvanaest Proroka', 'Isaija', 'Jeremija', 'Ezekiel', 'Danilo', 'Tobija', 'Judita', 'Ester', dve 'Knjige Ezdrine'. Knjige 'Novog Zaveta': 'Evanelja' etiri knjige; 'Dela Apostolska' jedna knjiga; 'Poslanice' apostola Pavla trinaest; od istog 'Jevrejima' jedna poslanica; od Petra dve /poslanice/; od Jovana Apostola tri /poslanice/; od Jakova jedna /poslanica/; od Jude jedna /poslanica/; 'Otkrivenje' od Jovana. Neka se o ovome obavesti . Ovi pravilo je trailo da se za potvrivanje ustanovljenog skriptuarnog kataloga obavesti i Crkva preko mora, odnosno epikop Crkve u Rimu, Bonifakije, kako bi ovo odredba dobila to iri oslonac. Vidimo da je kartaginski sakralno-kataloki popis ukljuio u sakralni kanon i patmosku 'Apokalipsu'.
U svojoj 'Historiji Crkve' Eusebije Pamfil (oko 265.-339. g.), episkop u Kajsareji, vie puta dotie problem novozavetnog i uopte biblijskog kanona. Pri tome ne samo da iznosi, citira stavove bogoslova koji su iveli pre njega (Irinej, Klement Aleksandrijski, Origen...) ve daje i vlastiti pogled na novozavetni katalog. Pri tome on pokazuje dozu skepse prema nekim spisima koji su korieni u drugim crkvama. ... Nee biti na odmet da nabrojimo nama poznate knjige Novog Zaveta. Na prvo mesto stavljamo etiri sveta 'Evanelja', a za njima 'Dela apostolska'. Zatim 'Pavlove Poslanice', a za njima 'Prvu poslanicu Jovanovu' i 'Prvu poslanicu Petrovu', a zatim, kako je prikladno, 'Otkrivenje' Jovanovo, o kome emo tek govoriti. To cy knjige koje se ne osporavaju. Meu one koje se osporavaju, ali koje su prihvaene od veine, pomenuemo: Poslanice od kojih je jedna Jakovljeva, Judina i /druga/ Petrova. Tu je takoe i trea Jovanova. Mogue da ona pripada evanelisti Jovanu ili nekome ko ima isto ime kao i on. Lanim pripadaju: 'Dela Pavlova', knjiga pod imenom 'Pastir', 'Petrovo Otkrivenje', 'Barnavina Poslanica', takozvane 'Nauke Apostol', a takoe i Jovanovo 'Otkrivenje', koje neki prihvataju a neki savetuju da bude prihvaeno. Neki meu te knjige svrstavaju i 'Jevrejsko evanelje'. Njega najvie od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista. Sve su to odbaeni spisi, a mi smo smatrali za korisno da ih pomenemo radi toga da bi ljudi znali koje su knjige istinite a koje nisu. Potrebno je znati i za knjige koje jeretici smatraju za evanelja apostola: 'Petrovo', 'Tomino' i nekih drugih /apostola/, takoe i 'Dela' koja pripisuju apostolu Andreji, Jovanu i ostalim apostolima. Te knjige nikada nije udostojio spomena ni jedan od crkvenih pisaca. Da se njihove rei i slog veoma razlikuju od apostolskog duha, misli i uenja, to je veoma oevidno i to pokazuje da je re o izmiljotini jeretika. Upravo zbog toga potrebno je odbacivati ta dela kao neastiva. (III, 25)
Dakle, kao u Crkvi neosporavane, opteprihvaene (gr.: homologoymnMs) knjige znameniti historik uzima etiri 'Evanelja', 'Dela apostolska', 'Pavlove Poslanice', 'Prvu Jovanovu poslanicu' i 'Prvu Petrovu poslanicu', a kao osporavane spise, one ije apostolsko poreklo je bilo sumnjivo (amphiballomena), navodi ak i 'Jakovljevu poslanicu', 'Judinu poslanicu', 'Drugu Petrovu poslanicu', 'Drugu' i 'Treu Jovanovu poslanicu', te 'Otkrivenje po Jovanu': Od Jovanovih spisa, kao neosporna se priznaje Prva poslanica, dok se druge dve osporavaju. Miljenja po pitanju Otkrivenja su podeljena i do danas. (Ibid., III, 24) 'Otkrivenje' poput drugih bogoslova, Eusebije delom refleksno osporava jer je pod Jovanovo ime, uz dati patmoski spis, meu gnosticima i jereticima kruilo sijaset raznih apokaliptikih pseudoepigrafa; tako Eusebije ukazuje za Jovanovog savremenika gnostika Kerinta koji je dosta izopaeno predstavljao Hiljadugodinje Kraljevstvo Mira najavljeno u dvadesetom poglavlju 'Apokalipse': I Kerint, u otkrivenjima koja su tobo napisana velikim apostolom, mea lana kazivanja o udima koja su njemu rekli aneli. (Ibid., III, 28) Takoe, oko autorstva poslanica Eusebije ukazuje da postoje neke nedoumice: Petrova poslanica, koja se naziva i prva, priznaje se kao istinita i njome se koriste u svojim delima mnogi od drevnih svetitelja. Druga poslanica /Petrova/, ne navodi se, kako smo uli, meu knjigama Novoga Zaveta, ali je mnogi smatraju kao korisnu i napominju da se uva sa drugim rukopisima. 'Dela', 'Evanelje', 'Propoved' i 'Otkrivenje' /Apokalipsis/, nazvani njegovim /Petrovim/ imenom, potpuno, koliko znam, nisu uvrteni u dela katolike /Crkve/, niti se njima koriste drevni niti savremeni crkveni pisci. Dalje, govorei o prejemstvenosti episkopa, uzgred u pomenuti ko je od tadanjih crkvenih pisaca koristio osporavane knjige, ta se kazuje u tim spisima o kanonskim knjigama, tj. onim koje su priznate. Iz dela nazvanih Petrovim imenom, ja priznajem ono to je prihvaeno i od drevnih svetitelja. etrnaest Pavlovih poslanica, poznate su i pripadaju, bez sumnje, upravo njemu. Takoe je potrebno znati i to da neki izuzimaju 'Poslanicu Jevrejima', pozivajui se na Rimsku crkvu, koja smatra da ona nije Pavlova. 'Pavlova Dela' ne smatram kao njegova. Sam apostol, zakljuujui pozdravima Poslanicu Rimljanima, pominje i Hermu, koji je, kako kazuju, autor knjige 'Pastir'. Potrebno je znati i to da ga neki osporavaju, zbog ega ova knjiga i nije uvrtena meu opteprihvaene. Drugi je cene kao neophodnu, osobito za ljude koji se tek upoznaju sa istinama vere. Tu knjigu, kako znamo, itaju svenarodno u hramovima, i meni je poznato da i neki od drevnih pisaca rado koriste ovo delo. (III, 3). I Eusebijev katalog je u krajnjem sluaju odraz sondano neizbalansiranog i kompromisnog pristupa hagiografsko-sakralnom tivu meu vodeim bogoslovima ondanjih crkvi i izrastajuih patrijarija.
Eusebije iznosi da su na hrianskim bogosluenjima, uz 'priznate' knjige itane i objanjavane i druge, poput 'Pastira' od Herme, 'Prva Klementova poslanica Korinanima', poslanica Smirnskoj crkvi o Polikarpovom muenitvu, dela muenitva Ignatija Bogonosca, ...: Postoji jedno znaajno pismo koje je napisao Klement /Rimski/, za koje su svi saglasni da je istinito. Ono je napisano od strane Crkve u Rimu i upueno je crkvi u Korintu jer se tada u Korintu nainio razdor. Mi znamo da je to pismo ve odavno u narodu i mnogim crkvama. itaju ga i danas. (III, 16)
Latinski bogoslov Hilarije iz Poitiersa (IV stolee), znaajni protivnik arijanizma, broj starozavetnik kanonskih spisa svodi na broj hebrejskih grafema u alefbetu. No ukazuje da neki (u Crkvi) katalogu dodaju i 'Knjigu o Tobiju' i 'Knjigu o Juditi', kako bi dobili 24 knjige, prema broju grafema helenskog alfabeta.
U svojim prologima na biblijske knjige (npr. Prologus Galeatus) znameniti latinski teolog Jeronim, od starozavetnih, samo knjige iz judejskog kanona prihvata kao kanonske, a deuterokanonske uzima kao dobre za itanje i moralno izgraivanje: 'Solomonova Mudrost', 'Mudrost Isusa sina Sirahovog', 'Judita', 'Tobija', 'Pastir' se ne nalaze u kanonu. Takoe 'Prva Makabejska' koja je na hebrejskom jeziku, i 'Druga' na helenskom, kako se zapaa iz njenog jezika. /.../ Knjige Judite, Tobije, Makabejske, istina Crkva ita, no u broj kanonskih spisa ih ne ukljuuje; njih, a takoe i ove dve knjige /Mudrosti/, ita radi izgraivanja naroda, a ne radi potvrde autoriteta dogmi Crkve. (Cf.: Avgustin: De doctrina Christiana, II, 8, 13; Contra Gaudentium, I, 31, 38). Inae, 'Makabejske knjige', Jeronim esto pominje i navodi.
Tertulijan (Tertullianus, otprilike 150./230. g.) iz Kartagine, teolog Latinske Crkve koji je postao montanista, optuivao je heretike da kanonu 'Novoga Zaveta' proizvoljno dodaju i druge spise (De praescriptione haereticorum, 38) To prebacivanje je dosta nesuvislo, jer u njegovo vreme vaseljenska Crkva nije imala fiksiran sakralni kanon.
Preduzimljivi misionar arijevac Ulfila (311.-383. g.) Gotima je sa grkog jezika preveo i dao neto okrnjenu 'Bibliju', izostavivi u svom prevodu par knjiga: Preveo je sve knjige Biblije, osim 'Prve' i 'Druge knjige o Kraljevima', koje je izostavio zbog toga to su to samo prie o ratu, a gotska plemena su ionako volela ratovati, pa ih je u tome trebalo vie obuzdati, nego podsticati. (Filostrogije: 'Historija Crkve', II, 5)
Pod navalom raznih heresa, veliki Arijev protivnik, aleksandrijski episkop Atanasije (Athanasios, 295.-373. g.) u svojoj '39. vakrnjoj poslanici' (PG, tom. XXVI, col. 1437-40) iz 367. godine, nabraja 22 knjige (u stvarnosti to su 39 njih) 'Staroga Zaveta' i 27 knjiga 'Novoga Zaveta'. Osim protokanonskih knjiga nazvanih Kanoni Emena Atanasijev daje i spisak knjiga anaginoskMmena, spisak deuterokanonskih dela dobrih i korisnih za itanje: Poto smo spomenuli o hereticima kao o mrtvima, a o nama kao o onima koji imamo radi spasenja Sveto Pisanije, ja se jo bojim, da neki izmeu prostijih, kao to je to Pavle pisao Korinanima, ne zavede ljudska hitrost zbog njihove prostote i istote, te usled toga se ne ponu zanositi nekim drugim knjigama, takozvanim apokrifima i da budu dovedeni u sumnju i zabludu zbog njihovog naziva, te vas stoga molim da se strpite, ako napominjui neto to vi ve znate, napiem o tome i ja neto radi potrebe i koristi crkvene. elei pak o tome da govorim, posluiu se, radi opravdanosti moje odluke, primerom evaneliste Luke, govorei i sam: Poto neki poee uzimati za sebe i apokrifne knjige i meati ih sa bogonadahnutim Pisanijem, u kome mi imamo puno poverenje, kao to nam predavahu oci koji su isprva oevidci i sluitelji Logosa bili, pomislih i ja, koji sam od iskrene brae potaknut i nauen da ispoetka, redom izloim knjige koje su primljene i uvrtene u kanon i koje svi priznaju bogonadahnutim da svaki, koji je u zabludu doveden, osudi one koji su ga zaveli, a onaj koji se istim sauvao, da se obraduje ovoj novoj predostronosti.
'Starog Zaveta' ukupno imamo dvadeset i dve knjige. Toliko je, kao to sam sluao, predato od Jevreja, a po redu i po nazivu ovako slede: najpre 'Postanak', pa 'Izlazak', pa 'Levitska', zatim 'Brojevi' i najposle 'Ponovljeni Zakoni'. Iza ovih slede: /knjiga/ 'Isusa Navina', 'Suci', 'Rutina', etiri knjige 'Kraljevstva' od kojih prva i druga sainjavaju jednu kao to i trea i etvrta ine jednu, posle ovih 'Prva i Druga Paralipomenon' koje takoe ine jednu knjigu. Onda 'Prva i Druga knjiga Ezdre' takoe ine jednu, zatim 'Knjiga Psalama', 'Izreke', 'Eklesijast', 'Pesma nad pesmama', 'Jov', i najposle 'Proroci' kojih je dvanaest a koji se za jednu knjigu broje. Onda 'Isaija', 'Jeremija' i s njime 'Baruh' 'Pla' i 'Poslanica', iza tih 'Ezekiel' i 'Danilo'. To su knjige 'Starog Zaveta'.
'Novog Zaveta' su: etiri evanelja: 'Mateja', 'Marka', 'Luke' i 'Jovana'. Iza ovih slede 'Dela Apostolska' i sedam 'Apostolskih poslanica' koje se jo nazivaju i saborne, i to: dve Petrove, tri Jovanove i jedna Judina. Osim toga ima jo i etrnaest 'Pavlovih poslanica' koje su izloene ovim redom: prva je 'Rimljanima', dve 'Korinanima', 'Galatima', 'Efescima', 'Filipljanima', 'Koloanima', dve 'Solunjanima', 'Jevrejima', dve 'Timoteju', i po jedna 'Titu' i 'Filimonu'. I na kraju Jovanov 'Apokalipsis'. Ovo su izvori spasenja, da rei koje su u njima napoje one koji su edni. U ovim knjigama pripoveda se nauka blagoestija i niti ko domee ta niti ko ta oduzima od njih. Sa ovim knjigama je Gospod zastideo sadukeje govorei: 'Varate se, ne znajui Pisma, ni sile njegove' /'Matej', 22:29/ i opominjao je Judejce; 'Pogledajte Pisanije, jer ono svedoi o Meni'. /'Jovan', 5:39/ Ali radi vee tanosti, jer radi potrebe piem, dodajem i ovo, da osim ovih ima jo i drugih knjiga koje nisu ule u kanon, ali u pogledu kojih su oci ustanovili da ih itaju koji iznova pridolaze i koji se ele uputiti u nauku blagoestija. To su 'Mudrost Solomonova', 'Mudrost Sirahova', 'Estera', 'Judita', 'Tobija', takozvano 'Uenje apostolsko' i 'Pastir' /Hermin/. Pri ovome znajte ljubazni, da dok su jedne knjige unesene u kanon, a druge odreene za itanje kao korisne, o apokrifima se nigde ne spominje, nego je to izmiljotina jeretika koji ih piu, kada ele, odreujui im i dodavajui im vreme, da ih prikau kao stare, da bi time imali mogunost da zavedu proste.
Vidi se da Atanasije priznaje uglavnom samo tradicionalno prihvaene knjige, odbacujui sve novonastale gnostike i heretike spise i pseudoepigrafe. (Mogue je da iza ovog Atanasijevog izlaganja stoji i neka ranija pomesna saborska odluka vezana za sakralnu katalogizaciju.) Atanasije nedvosmisleno i velianstveno 'Otkrivenje po Jovanu' upisuje u red svetih, bogonadahnutih spisa. Dato razvrstavanje, najpre kondicionalnog profila, na saboru u Hiponu 393. godine dobilo je slubeni apodiktian naboj i obaveznost. Slina katalogizacija se susree i u 'Sinopsisu knjiga Svetog Pisma' (prg. 76). koji se pripisuje Atanasiju, ali je nastao neto kasnije.
Epifanije Kiparski, koji je se pristrasno doktrinalno obraunavao sa neistomiljenicima ('hereticima'), u svome spisu 'O merama i tegovima' (napisanom oko 392. g.), u njegovom prvom delu, takoe govori o kanonu i prevodima starozavetnih knjiga. Epifanijev podravalac borbe sa 'heretikim' strujama, zastupnik halkedonske teologije Jovan od Damaska (otprilike 650.-750. g), u svome delu 'Tano izlaganje pravoslavne vere' (Ekthesis ts orthodoksoy pisteMs), uzdiui autoritet Biblije, izlae da su u starozavetni kanon ukljuene samo knjige napisane i sauvane na hebrejskom jeziku, a ne i one prevedene na helenski jezik. On navodi 22. starozavetna skriptuarna naslova, te ih razvrstava u etiri petoknija. Iako knjigama 'Mudrost Solomonova' i 'Sirah' priznaje pouni naboj i knjievnu lepotu, ipak ih ne uvruje u kanon. Po odredbi Trulskog sabora (Konstantinopol, 692. g.), uz 27 Atanasijeva novozavetna naslova, on rauna i tzv. 'Apostolska pravila', koja je navodno sabrao Klement Rimski: Treba znati da Stari Zavet ine dvadeset i dve knjige, saglasno slovima jevrejskog jezika. Jer Jevreji imaju dvadeset i dva slova, od kojih pet /zavrnih/ imaju dvojaki prikaz, tako to ih /sve/ prikazuju dvadeset i sedam. Dvojako se piu slova Kaf, Mem, Nun, Pe i Cadi. Zato se i knjige Staroga Zaveta ve takvom slikom broje /kao/ dvadeset i dve, no ukazuju se dvadeset i sedam, zato to pet iz njih ukljuuju dve u sebi. Tako je knjiga Ruta sastavljena s knjigom Suci, i /zajedno s njom/ uzima se u Jevreja za jednu knjigu; prva i druga Kraljevstva za jednu knjigu; prva i druga Letopisa, prva i druga Ezdrina za jednu knjigu. Takvom slikom knjige su sjedinjene u etiri petoknija, i /jo/ preostaju druge dve knjige, i one su razmetene u takvom poretku pet knjiga Zakona: Nastanak, Izlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni Zakon, to je prvo petoknije, zakonska propisanost; Zatim drugo petoknije, nazvano Ƶ, a negde Ƶ, sastoji se iz sledeih knjiga: Isusa Nunova, Suci zajedno sa Rutom, prva knjiga Kraljevstva zajedno sa zajedno sa drugom, dranih za jednu knjigu, trea zajedno sa etvrtom takoe za jednu knjigu, i dve knjige Letopisa takoe za jednu knjigu; to je drugo petoknije. Tree petoknije ine knjige napisane stihovima, naime: Jov, Psaltir, Solomove izreke, Propovednik od Soloma i Pesma nad pesmama od Solomona. etvrto petoknije su proroke knjige, naime: dvanaest Proroka kao jedna knjiga, Isaija, Jeremija, Ezekiel i Danilo; na kraju, dve Ezdrine knjige sastavljene u jednu, i Ester. Ŀ pak, to jest knjiga Solomonove premudrosti i knjiga Isusove premudrosti, koju je Sirahov otac dao hebrejski, a njegov unuk Isus, Sirahov sin, preveo na grki, mada su izgraujue i divne, ipak one ne ulaze u /taj konani/ broj, i u Kovegu nisu bile pohranjene. Knjige Novoga Zaveta su sledee: etiri Evanelja od Mateja, od Marka, od Luke i od Jovana: Dela svetih apostola zapisana evanelistom Lukom; sedam sabornih poslanica: jedna Jakovljeva, dve Petrove, tri Jovanove i jedna Judina; etrnaest poslanica apostola Pavla, Otkrivenje evaneliste Jovana, Pravila svetih Apostola, /sabrana/ Klementom. (IV, 17)
Znameniti bogoslov Kiril Jerusalimski (roen oko 315. godine, a presbiter u Jerusalimu oko 343. godine), u svojoj etvrtoj 'Katehezi' (iz niza od 18 predkrtenjskih oglaenja, pouka o veri katehumena), daje i svoje vienje novozavetnog kanona, listu u kojoj izostavlja 'Otkrivenje po Jovanu'. Tako on kae: Od Novog Zaveta imamo samo etiri evanelja, jer ostatak su lani naslovi i tetni su. Manihejci takoe itaju 'Evanelje prema Tomi', koje poto je zaprljano mirisom naziva 'evanelje' razara due onih koji su naivniji. Primi takoe 'Dela Dvanaestorice Apostola' i u dodatku ovima sedam katolianskih poslanica: od Jakova, Petra, Jovana i Jude; a kao peat na sve ove i poslednja dela uenik: 14. poslanica od Pavla. Meutim, sve ostalo neka bude poloeno na stranu, u drugom redu. Koje god knjige nisu itane u crkvama, ne uzimaj ih itati ni za samoga sebe, kao to ste ve uli /moju re u vezi starozavetnih apokrifa/. (IV, 36, v.: IV, 22)
Crkveni bogoslovi i klerici su priznavali neku knjigu gledajui da je ona od apostola napisana, da je se slagala sa naukom vere koju su smatrali relevantnom, te da je koriena i itana na okupljanjima. Tako Eusebije pominjui 'Jakovljevu poslanicu' iznosi: Potrebno je takoe znati i to da mnogi od falsifikata njega i ne pominju, kao ni 'Judinu poslanicu', jednu od sedam koje su meu Sabornima. Mi znamo da ih zajedno sa ostalima, svenarodno, itaju u mnogim crkvama'. ('Historija Crkve', II, 23) Interesantno je zapaziti da je se na Zapadu odlunije obraunavalo, odnosno odlunije odbacivalo novozavetno tivo koje bi bilo igosano kao 'apokrif', odnosno 'pseudoepigraf''. Za knjige koje su itane po hramovima, na hrianskim sobranjima, ukaimo jo jednom, Jeronim u svom Predgovoru na tumaenje Solomonovih knjiga naznauje da one samim tim ne trebaju biti obeleene kao kanonske: Crkva ita 'Juditu', 'Tobiju' i 'Makabejske knjige', ali ih ne uvruje u kanonske knjige; takoe i 'Premudrosti' i 'Eklesijasta' ona smatra za korisne u pouci naroda, ali ih ne smatra pouzdanim za utvrivanje autoriteta dogmi.
Kanon sakralnih spisa razmatra i kapadokijski bogoslov Amfilohije (Amphilochos), episkop Ikonijski (oko 340.-395. g.), koja je pod sobom imala itavu oblast Likaonije. Pored brojnih spisa napisao je i delo 'O pseudepigrafima kod heretika'. U svojoj jambikoj 'Pesmi Seleuku' od podrobnije iznosi svoj pogled na sakralni katalog: Naroito treba i ovo da zna: nije ba svaka knjiga pouzdana iako nosi naziv Svetog pisanija. Jer postoje i brojne knjige koje su lano naslovljene, dok neke zauzimaju sredinu i kako bi se reklo, blizu su reima istine, a neke su potpuno lane i potpuno neistinite isto onako kao i krivi i falsifikovani novac koji ima carski potpis ali je u svemu sastavu potpuno kvaran. Zbog toga naveu ti zasebno svaku od bogonadahnutih knjiga. Kao prvo, spomenuu one 'Staroga Zaveta'; 'Petoknije' ima: 'Postanak', 'Izlazak', 'Levitsku', 'Brojeve' i na kraju 'Ponovljene zakone'. Ovim knjigama dodaj 'Isusa' i 'Suce', zatim 'Knjigu o Ruti', pa etiri 'Knjige Kraljevstva' i dve 'Knjige Paralipomenon'. Posle ovih 'Prva Ezrina' i 'Druga'. Napomenuu ti dalje pet poetskih knjiga: /'Knjiga/ Jova' proslavljenoga zbog muka u raznim stradanjima, pa 'Knjigu Psalama' koji su prikladni za lek dui ovekovoj, onda tri knjige mudroga Solomona: 'Izreke', 'Eklesijast' i 'Pesma nad pesmama'. Ovima dodaj dvanaest proroka: 'Hoeu', 'Amosa', 'Miheja', 'Joela', 'Ovaiju' i 'Jonu', predsliku pridnevnog Hristovog stradanja; posle njih: 'Nahuma', 'Havakuka', 'Cefanju', 'Hagaja', 'Zeharju' i 'Malahiju'. Posle njih seaj se i etiri proroka: otvorenoga govornika, velikog Isaiju, milosrdnog Jeremiju, tajanstvenog Ezekiela i poslednjeg Danila koji je premudar i u reima i u delima. Neki dodaju ovim knjigama i 'Knjigu o Esteri'. Novoga Zaveta' su ove knjige: primaj samo etiri 'Evanelja' i to: Mateja, Marka, Luku i kao etvrtog Jovana koji je poslednji po vremenu /nastanka/, ali prvi po uzvienosti dogmi i ja ga sasvim zasluno nazivam sinom groma koji je iroko razglasio Boiju re. Primaj i drugu knjigu koju je napisao Luka o delima apostolskim. Dodaj dalje izabrani sud, propovednika kod neznaboaca, apostola Pavla koji je mudro napisao crkvama dva puta po sedam poslanica: jednu 'Rimljanima', kojoj treba dodati dve 'Korinanima', poslanicu 'Galatima', poslanicu 'Efescima', poslanicu 'Filipljanima', pa onu koju je napisao 'Koloanima', dve 'Solunjanima', dve 'Timoteju', pa 'Titu' i 'Filemonu' i jednu 'Jevrejima'. Oni koji kau da je 'Poslanica Jevrejima' lana ne govore dobro jer istinita je blagodat u njoj. Neki dalje kau da ima sedam katolianskih poslanica, a neki da treba primati samo tri: jednu Jakovljevu, jednu Petrovu i jednu Jovanovu, a drugi pak tri Jovanove, dve Petrove i jo Judinu. Otkrivenje Jovanovo' neki primaju, ali mnogi ga nazivaju lanim. Ovo neka ti bude istiniti bogonadahnuti kanon spisa.
Da se lako zapaziti da i katalog prezentovan od strane Amfilohija odraava delom suprostavljen i neusaglaen stav prema pitanju kanona meu hrianskim patrijarijama i crkvama onog vremena.
Kapadokijac Gregorije Bogoslov, zvan i Nazijazin, saradnik Basilija Velikog, episkop Konstantinopola od 378. do 382. godine, u jednom svom poetsko-epistolarnom delu (Pesme, I, 12, 5 ff) nastalom oko 380. godine takoe daje popis starozavetnih i novozavetnih knjiga koje se mogu itati: Da ti se tuinskim knjigama um ne bi zaneo, jer se susree mnogo lanih pisanija sa istim takvim naslovima, voljeni moj, primi ovaj moj verni spisak i broj knjiga: Povesnih knjiga najdrevnije jevrejske mudrosti ima ukupno dvanaest: 'Postanak', 'Izlazak', 'Levitska', 'Brojevi', 'Ponovljeni Zakoni; potom, 'Knjiga Isusa Nunova', 'Suci' i 'Ruta'. Kao deveta i deseta knjiga jesu 'Knjige Kraljevstva', zatim 'Paralipomenon', a poslednja je 'Ezdra'. Poetskih knjiga ima pet: 'Jov', zatim 'David', pa tri Solomonove: 'Eklesijast', 'Pesma nad pesmama' i 'Izreke'. Isto tako postoji i pet knjiga prorokih; u jednoj su spisi Dvanaestorice: Hoee, Amosa, Miheja, Joela, Jone, Ovadije, Nahuma, Havakuka, Cefanije, Hagaja, Zaharije i Malahije. Druga je 'Knjiga proroka Isaije', trea Jeremije, koji je prizvan jo od mladosti, zatim Ezekiel, i na kraju Danilova blagodat. Naveo sam tako dvadeset i dve knjige 'Staroga Zaveta', a taj broj odgovara broju jevrejskih slova u njihovom alfabetu. Nakon ovoga nabrojau i knjige 'Novoga Zaveta': Matej je pisao za Jevreje o udima Hristovim; Marko za Italiju a Luka za Ahaju. A za sve to je pisao Jovan, veliki propovednik, koji je i u Nebo pronikao. Potom slede: 'Dela apostolska'; onda etrnaest Pavlovih Poslanica; onda sedam Sabornih /Poslanica/, od kojih je jedna Jakovljeva, dve su Petrove, tri su Jovanove, a sedma je Judina. I sada ih imamo sve na broju. A knjige koje su izvan ovog popisa, njih ne treba priznavati. Primeuje se da Gregorije izostavlja 'Otkrivenje po Jovanu', koja nije bio rasprostranjena u sve crkve, i prema kojoj je postojala klima velikog nepoverenja.
Akvilejski svetenik Rufin (oko 380. g.) u svom 'Izlaganju Simbola vere', poto e nabrojiti kanonske knjige, iznosi da time to su neke knjige od predaka obeleene 'nekanonskim', ne znai da one nisu poune i da se ne trebaju u hramovima itati; pa tako meu knjige koje se mogu itati ubraja i 'Mudrost sina Sirahova' (Ecclesiasticus), 'Tobiju', 'Juditu', i 'Makabejske knjige'; od novozavetnih knjiga tu smeta 'Pastir' ili 'Hermu', 'Dva Puta' (verovatno 'Uenje Dvanaestoice Apostola'), te 'Petrovu presudu'. Rufin ukazuje da su sve te knjige naznaene za itanje u crkvi ali i za utvrivanje vere onih koji ih po svojim domovima itaju (38).
Trei Kartaginski Sabor iz 397. godine u svom 24. pravilu takoe daje listu knjiga koje priznaje; kao kanonske knjige navode se i Premudrosti Solomonove, Tobija i Judita, dve Makabejske knjige, ... Dve 'Knjige o Samuelu' i 'Dve knjige o kraljevima' pominje kao etiri 'Knjige o kraljevima'; govori i o pet Solomonovih knjiga: 'Izreke', 'Propovednik', 'Pesma nad pesmama', 'Solomonova Mudrost' i 'Solomonovi Psalmi'. 'Ezdru' i 'Nehemiju' predstavlja kao dve Ezdrine knjige.
Nemac Theodor Mommsen otkrio je u biblioteci Tomasa Filipa (Thomas Phillip) u Cheltenham-u u Engleskoj jedan latinski stihometrijski popis sakralnih spisa. Dati Cheltenham Canon je verovatno nastao u drugoj polovini IV stolea u severnoj Africi, a publikovan je 1886. godine. O novozavetnom katalogu on kae: Slino katalog 'Novog Zaveta' /ine/: etiri 'Evanelja': 'Matej' 2.700 redaka; 'Marko' 1.700 redaka; 'Jovan' 1.800 redaka; 'Luka' 3.300 redaka. Svi redci ine /skupa/ 10.000 redaka. 'Pavlove Poslanice', 13 na broju; 'Dela apostolska' 3.600 redaka; 'Apokalipsa' 1.800 redaka. Tri 'Jovanove poslanice' 350 redaka pojedinano. Dve 'Petrove poslanice' 300 redaka pojedinano. Cheltenham Canon izostavlja 'Poslanicu Jevrejima', 'Judinu polanicu' i 'Jakovljevu poslanicu'. 'Otkrivenje po Jovanu' bez rezerve prihvata kao relevantan spis Crkve.
Rimski pontif Inokent I, 405. godine upuuje pismo Exsuperius-u, episkopu u Tuluzi, takoe daje popis kanonskih knjiga u Crkvi Rima, gde pored ostalog ukazuje na esnaest knjiga Prorok, dve Makabejske /knjige/, jednu Tobitovu, jednu Juditinu. Od novozavetnih tekstova izostavlja, ne pominje 'Poslanicu Jevrejima'. Pominje i neki apokrif koji stoji pod Andrejino ime ( postoje vie verzija 'Andrejinih dela'), i kae da su ga sastavili filosofi Ksenoharid i Leonid.
Starosirijski prevod Peitta u svoj popis svetih knjiga ne ukljuuje 'Drugu' i 'Treu Jovanovu poslanicu', 'Drugu Petrovu poslanicu', 'Judinu poslanicu' i 'Otkrivenje po Jovanu'. U Sirijskoj Crkvi dati spisi generalno nisu prihvaeni sve do IX stolea.
Stihometrijski katalog Codex Claromontanus sa kraja IV ili poetka V stolea, u svoj popis kataloki relevantnih knjiga pored ostalih ukljuuje i 'Prvu' (2.300 redaka), 'Drugu' (2.300 redaka) i 'etvrtu knjigu o Makabejcima' (1.000 redaka), 'Barnabinu poslanicu' (850 redaka), Hermin 'Pastoir' (4.000 redaka), 'Pavlova Dela' (3.560 redaka) i 'Otkrivenje po Petru' (270 redaka). 'Poslanica Jevrejima' je izostavljena.
Ovde esto pominjani Decretum Gelasianum s poetka VI stolea, daje opseno kako popis dozvoljenih tako i za Rimsku crkvu zabranjenih, apokrifnih knjiga. U kanonske su ubrojane prepoznatljive knjige: Genesis liber unus, Exodus liber unus, Leviticus liber unus, Numeri liber unus, Deuteronomium liber unus, Iesu Nave liber unus, Iudicum liber unus, Ruth liber unus, Regum libri quattuor, Paralypomenon libri duo, Psalmorum CL liber unus, Salomonis libri tres, Proverbia liber unus, Ecclesiastes liber unus, Cantica canticorum liber uno. Item Sapientiae liber unus, Ecclesiasticum liber unus.
Esaiae liber unus, Hieremiae liber unus, cum Cinoth id est lamentationibus suis, Ezechielis liber unus, Danihelis liber unus, Oseae liber unus, Amos liber unus, Micheae liber unus, Iohel liber unus, Abdiae liber unus, Ionae liber unus, Naum liber unus, Abbacuc liber unus, Sophoniae liber unus, Aggei liber unus, Zachariae liber unus, Malachiae liber unus.
Iob liber unus, Tobiae liber unus, Hesdrae libri duo, Hester liber unus, Iudith liber unus, Machabeorum libri duo. /.../
Evangeliorum libri quattuor, secundum Matheum liber unus, secundum Marcum liber unus, secundum Lucam liber unus, secundum Iohannem liber unus, Item actuum apostolorum liber unus, Epistulae Pauli apostoli numero quattuordecim: ad Romanos epistula una, ad Corinthios epistula una, ad Ephesios epistula una, ad Thesalonicenses epistulae duae, ad Galatas epistula una, ad Philippenses epistula una, ad Colosenses epistula una, ad Timotheum epistulae duae, ad Titum epistula una, ad Philemonem epistula una, ad Hebreos epistula una. Item apocalypsis Iohannis liber unus. Item canonicae epistulae numero septem: Petri apostoli epistulae duae, Iacobi apostoli epistula una, Iohannis apostoli epistula una, alterius Iohannis presbyteri epistulae duae, Iudae Zelotis apostoli epistula una.. Zapaa se da se u jovanovski epistolarni korpus druga i trea poslanica ne pripisuju Jovanu Apostolu ve Jovanu Presbiteru. Juda Jakovljev se, na osnovu nekih loih latinskih manuskriptnih prepisa, predstavlja kao zelot, dok, faktografski gledano, taj naziv dolazi uz ime apostola Simona.
Brojne gnostike kole imale su i napravile su svoje kataloge 'svetih knjiga', koristei i spekulativno oblikujui kako hriansko tako i drevno filosofsko blago; kodeksi iz Nag Hammadija to najbolje pokazuju. Tako se u spisu 'O poreklu sveta' pominju gnostiki sastavi: 'Arhaneoska /knjiga/ proroka Mojsija', 'Prva Noraina knjiga', 'Prvi nalog Orain' (II, p. 102), 'Solomonova knjiga', 'Postave sudbine neba koje je ispod Dvanaest' (p. 107), 'Sveta knjiga' (p. 110 i 122), 'Sedmi svemir proroka Hieralije' (p. 112). Porfirije u 'Plotinovom ivotu' (prg. 16), pominje gnostike koji su sainili apokaliptike traktate Zoroastra ('arenica', I 69, 6), Zostriana (v.: NHK, VIII, 1; Plotin: 'Eneade', II, 9), Nikoteja, Alogena (NHK, XI, 3), Meso(s)a, ... Epifanije Kiparski u svome pregledu gnostikih kultova 'Panarionu', ukazuje na neke gnostike knjige, koje je imao pred sobom i citirao: Norijinu knjigu (haer. 26, 1; NHK, IX, 2), 'Evanelje po Evi' (haer. 26, 2), veliki i mali sastav 'Marijinih pitanja' (26, 8), mnotvo tekstova o Jaldabaotu napisanih pod imenom Seta (26, 8; NHK, VII, 2; VII, 5; V, 5), 'Otkrivenje po Adamu' (har. 26, 8), 'Evanelje po Filipu', (haer. 26, 13; NHK, II, 3), 'Evanelje usavravanja' (29, 2), ...
Post je objavljen 08.10.2010. u 23:07 sati.