Marketing
e. Da li je Isus zaet bez udela zemaljskog oca?
itajui interpolirano 'Evanelje po Mateju' vidimo da se namee pogled kako je Isus navodno zaet bez bioloko-reproduktivnog udela blaenog Josipa: I ne poznavae je / Mariju/ dok ne rodi sina. i dade Mu ime Isus. (1:25) Marija je, kao Josipova zaruenica, navodno i pre nego to je spoznala tesara Josipa kao mukarca i mua bila nosea: ... Pre nego to se sastae, nae se da je zaela od Duha Svetoga. (1:18). Sami hrianski redaktori, koji su robovali lanim predstavama o svetosti i istoti dali su time povoda i komocije neznabocima i rabinima da kasnije u talmadskim traktatima i u 'Poreklu Isusovom' (Toledoth Jeu) predstave Mariju gotovo kao neasnu enu. U gnostikom 'Evanelju po Filipu', gde se Duh vidi kao enski Princip, zapaa se: Neki su rekli: "Marija je zaela od Duha Svetog". Oni gree. Oni ne znaju ta govore. Kada je jo ena zaela sa enom? Marija je devica koju nijedna sila nije obeastila. (17)
Marija jeste Devica, ena istote i Svetosti, jer je kao dua dola iz Devianskog Neba. Jeste Devica jer je se deviansko Nebo spustilo na nju. Ona je devstveniki zaela po Duhu, po volji Duha, uz nadahnue Duha, uz pomo Duha, ali ne od Duha, bez udele biolokog oca. Duh je vodio sveto Zaee koje je se desilo o prolenu ravnodnevicu. I Duh je svagda vodio Sveto Bie koje je se rodilo od Device Marije i Devstvenika Josipa. Na poetku gnostikog spisa Tumaenje due ista nebeska dua se predstavlja devicom: Mudri koji behu pre nas dali su dui ensko ime. Uistinu, ona je ak i po svojoj prirodi ena. Ona ima i matericu. Sve dok je sama sa Ocem, ona je devica i dvopolna je. Ali kada je pala u telo i dospela u ovaj ivot, tada je pala u ruke mnogim razbojnicima. U paraboli o deset devica Gospod govori o nebeskim duama, koje su na zemlji zadrale svetost i spoznaju i koje to nisu. U Evanelju po Filipu se jo iznosi: Valja rei tajnu: Otac Sviju sjedinio se sa devicom koja je dola Odozgo, ... (Vs. 82).
Iako Primus, Pseudo-Matej, ne priznaje blaenog Josipa tesara kao Isusovog oca, ipak dolazi u narativno-ukaznu koliziju gde, govorei o negodovanju itelja Nazareta, afirmativno iznosi tvrdnje kojima se potvruje Josipovo oinstvo: Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija ...? (13:55) Markantno je to da je izbegnuto da se spomene ime Josip. Kod Sekundusa moemo nai podmetanje gde se drvodelja Isus naziva navodno po majci, a ne po ocu, kako je bio ve ondanji rodoslovni obiaj u Izraelu: Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? (Marko, 6:3) Kod Kvartusa apostolu Filipu se u usta stavljaju rei: Nali smo Onoga za Koga pisahu Mojsije u Zakonu i Proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta. (1:45) Takoe, na mestima u kanoniziranim evaneljima gde se spominju Isusova braa i blaena Marija, izbegava se da se spomene i naznai postojanje Isusovog biolokog oca, pa se stie lani utisak da je on rano umro, iako je kao i Marija bio gotovo stalno u Isusovoj pratnji: ... Gle, majka i braa Njegova stajahu napolju elei da govore s Njim. (Matej, 12:46; v.: Jovan, 2:12) 'Evanelje po svetoj Dvanaestorici' ukazuje nam da su oba Isusova roditelja do kraja Isusovog zemaljskog ivota, do vaznesenja sa Maslinske gore, pratili svoga prvoroenca, te da ih je On na kraju uzeo sa sobom u Nebo (96:14).
Apostol Pavle Isusa vidi kao oiglednog i obeanog Judinog i Davidovog potomka: Pamti Isusa Hrista vaskrsloga iz mrtvih, od semena Davidova, ... ('Timoteju', II, 2:8) ... Po telu roen od semena Davidova, ... ('Rimljanima', 1:3; v.: 9:5, 'Dela', 13:22-24; 'Jevrejima', 7:14). Inae, biti Davidov potomak, oduvek je bila dika meu Judejcima; izraelske stareine sabrane u Hebron da Davida proglase za kralja sveano potvruju: Evo, mi smo od tvoje kosti i od tvoga mesa. ('Samuel', II, 5:1) Kraljevsko Judino pleme je, inae, kroz brane veze bilo pomeano sa svetenim Levijevim plemenom, to potvruje i roaka veza izmeu blaene Marije i Elizabete, ene svetenika Zaharije.
O Isusu se u evaneljima stalno govori kao o Davidom potomku (sinu, izdanku), no tu se namee pitanje, kako moe biti Davidov potomak po ocu (Luka, 2:4), kad mu Josip navodno nije bio otac: Jakov rodi Josipa mua Marije, koja rodi Isusa zvanog Hrista. (Matej, 1:16) Jo Julijan Autokrata prebacuje hrianima da ako Isus nije Josipov sin, to se na Njega ne mogu ni odnositi proroanstva da se palica vladalaka nee odvojiti od Judinog roda: Kako bi mogao da potie od njega / od Jude/, kada po vama, nije roen od Josipa, ve od Duha Svetoga. (Protiv Galilejaca, 253 E) Evanelje po svetoj Dvanaestorici ukazuje da je Isus i po majinoj i po oevoj liniji bio Davidov potomak (8:9; videti i poetak). U starom Sinajsko-sirijskom verzionom rukopisu (Sinaitic Syriac) redak 1:16 iz Primusa (Jakov rodi Josipa mua Marije, koja rodi Isusa zvanog Hristos.) neto je ubedljivije postavljen, i verovatno predstavlja stariju varijantu pripovesti o Zaeu: Jakov rodi Josipa; Josip, za koga je bila zaruena devica Marija, rodi Isusa, nazvanog Hristos.
Q-Evanelje ukazuje da je Arhaneo Gabriel ne samo blaenoj devstvenici Mariji ve i blaenom devstveniku Josipu najavio da e od njih biti zaet i roen Gospod Ljubavi: Aneo Gabrijel bi poslao od Boga, u galilejski grad, po imenu Nazaret, devici zaruenoj s ovekom koji se zvao Josip, iz Davidovog doma; a devici bi ime Marija. A Josip bi pravedan i razborit um, i bi vet u svakojakim nainima obrade drveta i kamena. A Marija bee nena i uviavna dua, te tkae zastore za Hram. I oboje behu isti pred Bogom. A od njih dvoje bi Isus-Marija, koji je nazvan Hrist (2:1-2) Hrist se predstavlja ne samo kao plod Marijinog krila ve i Josipovih bedara: A istoga dana javi se Josipu u snu Aneo Gabrijel i ree mu: "iveo, Josipe, ti koji si obilno pomilovan, jer Oinstvo Boije je sa tobom. Blagosloven ti si meu mukarcima i blagosloven bie plod tvojih bedara." A kad Josip razmiljae o ovim reima bi zbunjen, te mu Aneo Gospodnji ree: "Ne boj se Josipe, sine Davidov, jer si naao blagonaklonost od Boga; i evo, ti e dobiti dete, i nadenue mu ime Isus-Marija, jer Ono e izbaviti narod Svoj od grehova njegovih." A sve ovo dogodilo se da se ispuni to je zapisano u Prorocima: "Evo, Devojka e zaneti i zatrudneti, i rodie sina, i nadenue mu ime Emmanuel (to e rei: Bog u nama)". Tada Josip ustavi od sna uini kako mu je zapovedio Aneo, pa ue Mariji, svojoj zarunici, i ona zanese u svome krilu Svetog Jednog. (2:9-12) Po Primusu Josip je Mariju polno-reproduktivno poznao tek kad je rodila svoga prvog sina, Isusa (1:25).
Ebioniti i nazareni, koji su imali bolju upuenost u ove tokove, koji su odbacivali permanetno fiziko Marijino devianstvo i zaee bez oca, bili su po ovom pitanju na meti osude crkvenih bogoslova koji su se oslanjali na redigovane evanelske tekstove. Eusebije iznosi za ebionite: On /Hrist/ se, po njima, rodio iz brane zajednice Marije i njenog mua. ('Historija Crkve', II, 27; v.: V, 8)
Isus je, dakle, roen iz istog duhovno-fizikoj spoja blaenog Josipa i blaene Marije. Zaee Bogooveka Isusa Hrista je bilo isto u tom smislu to su se blaena Devica Marija i blaeni Devstvenik Josip po Boijoj volji darujue sjedinili. Dakle nisu se spojili po volji slabog mesa sklonog greenju, ve po volji i uz vodstvo Duha Sile, Devianskog Duha. Psalmista deklamuje: Evo, grean sam ve roen, u grehu me zae majka moja. (51:7)
Kao to je prirodno zaela, tako je i Devica Marija prirodno rodila Isusa. Prirodni zakoni su i Boiji zakoni, i Bog ne stoji iznad Svojih zakona.
Post je objavljen 08.10.2010. u 22:29 sati.