Marketing
r. Da li je Isus bio oenjen?
Pratei izlaganje Evanelja Savrenog ivota vidimo da Isus u mladosti biva oenjen sa devojkom Mirjam: A u osamnaestoj godini svoga /ivotnog/ veka, Isus se oeni sa Mirjam, devstvenicom iz Judina plemena, sa kojom ivljae sedam godina; i ona /potom/ preminu, jer Bog je uze, da bi On mogao poi ka uzvienim stvarima koje imae da ostvari, da bi propatio za sinove i keri ljudske. (6:13). Upravo kod starih Judejaca se smatralo da je za mukarca osamnaesta godina bila optimalno podesna za brak: S pet godina za tivo s deset godina za uenje Mine, s trinaest podvrgnut je zapovesti, s petnaest za uenje Talmuda, s osamnaest za brak, s devetnaest u pregnua, s trideset u snazi, ... (Poglavlja otaca, V, 18) Moemo pretpostaviti da je predaja Isusov brak sa Mirjam, koja je preminula, kasnije predstavila kao brak Isusovog oca Josipa, koji po preminuu ene, u starosti uzima za novu enu devicu Mariju. Origen u svom 'Tumaenju na Evanelje po Mateju' iznosi za Josipove sinove: ... Kazuju neki, na osnovu predanja, naenog u 'Evanelju po Petru', kao to je naslovljeno, te u 'Jakovljevoj knjizi', da su oni bili Josipovi sinovi od prethodne ene, koja je bila pre Marije. (X, 17) Da bi Josipa prikazao kao 'nemonog' za bioloko-seksualnu reprodukciju sa Marijom, Epifanije Kiparski prenosi stav da je u vreme kada je Marija bila zaruena za njega on imao oko 80 godina ivota i 6 sinova iza sebe (Haer., 51, 10).
Tokom cele Njegove prosvetiteljske misije u Izraelu pored Isusa nalazimo i preobraenicu Mariju Magdalenu: ona pomazuje Njegove noge na poetku Njegovog puta (11:1-2) i Njegovu glavu na kraju njegovog puta (65:2-5). Posle Isusovog pogreba i sahranjivanja u grobnicu u vrtu Josipa iz Arimateje, Magdalena se upuuje na Njegov grob sa miomirisnim zainima da pomae i Njegovo poloeno telo (84:l).
Marija Magdalena prva vidi Vaskrslog Gospoda, svoga Uitelja i druga (84:10-14).
Kada za veerom Vaskrsli Spasitelj poinje uenicima da objanjava red Zajednice, Marija prva istupa sa pitanjem (91:2). Gnostiki 'Dijalog Spasitelja' Mariju pominje zajedno sa Judom, Tomom i Matejom, prikazuje se kako Spasitelju upuuje pitanja. Ona se ubraja u uenike koji su upueni u najvie dubine Hristove rei: Izgovorila je ovo kao ena koja je razumela u potpunosti. Na osnovu njenih pronicljivih odgovora Hrist za nju zapaa: Razbistrila si izobilje Onog koji otkriva. U 'Pistis Sofiji' Isus vie puta pohvaljuje i potvruje Marijina proinicljiva i izvrsna zapaanja, te ukazuje da je njeno srce Nebeskom Kraljevstvu vie predano nego to je to sluaj kod njene brae.
Vazneti Gospod uzima sa sobom u Nebo i Svoju drubenicu Mariju (95:8 ), kao to su nekada pravednici Enoh i Ilija bili preobraeni i uzeti u Oblaku Slave u Nebo, u Kraljevstvo Svetlosti. Po crkvenoj pak predaji, Marija Magdalena je navodno umrla u Efesu, a njeni posmrtni ostaci, po nareenju cara Lava IV (886.-912. g. ne.) preneti su u Carigrad i smeteni u monastir Svetog Lazara.
I koptski gnostiki kodeksi iz Nag Hammadija, bez obzira to ne nose snagu relevantnih i pouzdanih dokumentarnih svedoenja, ipak maglovito reflektuju neke predstave koje govore o posebnoj drubenikoj prisnosti i povezanosti Isusa i Marije Magdalene. Tako se u pseudoepigrafu 'Evanelje po Filipu' iznosi i sledee: [Spasitelj je] voleo Mariju Magdalenu vie nego [sve] uenike [i] esto je ljubio njene [usne]. Ostali [uenici] su im doi [i] postavili [Mu] zahteve. Rekli su Mu: 'Zato je voli vie nego sve nas?' Spasitelj im odgovori: 'Zato ne volim vas tako kao nju? (Vs. 55) Hrist, Sunce Ljubavi koje sve greje, sve Svoje uenike i sledbenike podjednako je voleo i voli (njegovi miljenici su pak bili oni koji su se pravednikim ivljenjem otvarali za Svetlo Ljubavi); meutim sa Marijom Magdalenom, koja mu je vibraciono bila naroito bliska i srodna, od Oca predviena, Spasitelj je ostvario najprisniju povezanost, imao je najau duhovno-nadopunjujuu proetost u Duhu Svetog Jedinstva.
U 'Evanelju po Mariji Magdaleni' gde se fabularno fingira tobonji sukob Isusove drubenice i Petra, Hristovom namesniku se pripisuju sledee reci: Petar ree Mariji: Sestro, znamo da te je Spasitelj voleo vie od ostalih ena. Reci nam rei Spasitelja po kojima Ga pamti, koje ti zna, a mi ih ne znamo, niti smo ih uli. (CB 5:5-6) Steni izvaenoj iz Velike Stene u usta se stavlja pitanje za Spasitelja: Je li On, doista, nasamo govorio sa enom, i to bez naeg znanja? Hoemo li se okrenuti njoj i sluati je? Da li je nju izabrao naspram nas? (CB 9:4) Leviju se pak pripisuju rei kojima osuuje Petrovu 'preku narav': Ako ju je Spasitelj uinio dostojnom, ko si ti, doista, da je odbacuje? Sigurno je Spasitelj izvrsno poznaje! Zato ju je voleo vie od nas. (CB 9:8-9)
Isusova prisna veza sa Marijom Magdalenom pre bi se mogao okarakterisati kao partnerstvo i drubenitvo, nego kao brak. Upravo se tako i u 'Evanelju po Filipu' predstavlja Isusov spoj sa uzornom enom Marijom: Sa Gospodom su uvek ile njih tri: Njegova majka Marija, i njena sestra, i Magdalena koju zovu Njegovom drubenicom (Vs. 32)
Isusov ivot obeleavaju dve suprotnosti sa enske strane: dok za majku ima blagoslovenu i posveenu Devicu, za najprisniju drubenicu ima onu koja je nekada bila opsednuta bludnica, i iz koje je Isus isterao 7 demona. Magdalena, koja je bila duboko pala u zamku satanskog mamljenja i ulnog opinjavanja, posle susreta i povezivanja sa Isusom, te svog preobraenja, postaje ivi uzor predane duhovne ene, koja na svom ivotu potvruje Isusove rei da u Boije Kraljevstvo pre ulaze bludnice i carinici koji se kaju, nego fariseji i knjievnici koji ostaju u umalosti samodostojnosti i gramzivosti.
Kada se vraa iz pustinje nadvladavi etiri velika iskuenja Gospodara Tame koji vlada svetom uz sedam svoja kneza, Pomazani dobija od majke zlato, tamnjan i smirnu, darove koje su mu negda u detinjstvu doneli istoni magijci; deo smirne Isus daje Mariji Magdaleni (10:2), onoj kojoj ukazuje da joj Sveti Otac-Majka oprata mnoge grehe, jer je i veliku ljubav imala za svo Boije stvaranje, pa ak i za ribe u moru, a ljubav je ta Sila koja pokriva mnoge grehe i omoguava da se sve negativnosti nadvladaju.
Nepronicljiv italac kanoniziriranih evanelja pomislio bi da su Marija Magdalena (koja je poreklom bila iz Magdale) i Marija iz Betanije, Lazareva i Martina sestra, dve razliite osobe, no stvar ne stoji tako. Godine 591. rimski pontif Gregorije I u jednoj svojoj propovedi iznosi: Verujemo da je ena koju je Luka nazvao grenicom, a koju je Jovan nazvao Marijom /iz Betanije/, ona Marija iz koje je, prema Marku, isterano sedam demona. A ta ovih sedam demona znae, ako ne sve poroke? (Hom. 33) U Betaniji, oblinjem naselju koje je se nalazilo istono od Jerusalima (56:7), u domu Magdalene, njene sestre Marte i ljubljenog sledbenika Lazara, Isus je esto navraao i zadravao se (v.: 64:1, 65:1, 67:1, 70:1, 71:1).
Gospod, koji je bio u braku, i sam blagosilja brak u kome su mukarac i ena savrenom ljubavlju i naklonou sjedinjeni ('Dvanaestorica', 92:2) No On ukazuje da se Bogu, osim u braku, moe i van braka sluiti, tj. da su neki odreeni da ostanu bezbrani radi Kraljevstva Mira: ... Tu su neki bezbrani koji su se iz utrobe majine tako rodili; i tu su oni koji su od ljudi postali bezbrani; i tu su od onih koji su sami sebe uinili bezbranima radi Kraljevstva sa Nebesa. (42:8) Kod Primusa, umesto 'bezbrani' (gr.: gamoi) stavljeno je 'ukopljenici', 'evnusi' (eynochoi), ime je ispalo da Isus nalae i podrava telesno sakaenje; tako, shvativi taj redak doslovno, znameniti bogoslov Origen je sam sebe kastrirao. U tzv. 'Apostolskim pravilima' dobrovoljno ukopljavanje se osuuje: Ako je po nasilju ljudi evnuh takav postao, ili su mu muki udovi odseeni za vreme gonjenja, ili je takav roen, a dostojan je, neka bude episkop. Koji je sam sebe obezdio /akrMtrisas/, neka ne bude klerik; jer je samoubica i neprijatelj Boije tvorevine. Ako je neko, budui ve klerik, sebe obezdio, neka se svrgne; jer je ubica sebe samog. (Pravila 21-23) U 'Oktaviju' se pronicljivo zakljuuje: Zar onaj, ko je odluio da ukopi sebe, ne vrea Boga? za Koga misli da Ga time umilostivi. Jer ako bi Bogu bili ugodni ukopljenici, On bi ih sam /odmah/ nainio. (Pogl. 24)
U ranome hrianstvu i devstveni posveeni i brani posveeni ivot imali su znaja i svoje pobornike i nosioce (v.: 'Korinanima', I, 7). Svaki klerik mogao je biti u braku: akoni da budu muevi jedne ene. ('Timoteju', I, 3:12) Episkop, dakle, treba da je neporoan, jedne ene mu, ... (I, 3:2) ... Da po svim gradovima postavi presbitere, kao to ti zapovedih: ako je ko besprekoran, mu jedne ene, ... ('Titu', 5-6) 'Apostolska pravila' respektuju branost svih klerika; tako se u petom pravilu iznosi: Episkop, ili presbiter, ili akon neka ne izgoni svoju enu pod izgovorom pobonosti. Ako je otera, neka bude odluen /od Crkve/, a ako ostane uporan u /tome/, neka bude svrgnut. Kasnije se pojavljuju sekte koje trae uzdravanje od braka, odnosno koje zabranjuju ulaenje u brak (npr. enkratiti i hijerakiti), odnosno brak vide kao zlo; institucionalizovana crkva poinje da donosi kanone koji sveteniku, ponajprije episkopu zabranjuju brani status. Tako se u dvanaesto pravilu estog Vaseljenskog sabora izraava zgraavanje nad branim svetenstvom: Saznali smo i ovo: u Africi, Libiji i po drugim oblastima, neki od ondanjih bogoljubaznih predstojatelja nastavljaju da ive zajedno sa svojim enama i nakon to je nad njima obavljeno rukopoloenje, te na taj nain postaju predmet sablazni i spoticanja za narod. U Crkvi Rima uspostavlja se pravilo da oni koji su dostojni rukopoloenja i za akona i svetenika, obavezuju se da vie nee iveti u braku sa svojim enama. Od monaha se takoe trai potpuno brano udaljavanje, iako je smisao monatva ne u bezbranosti, ve u udaljavanju, uzdravanju i poenju od sveta. Nikefor Ispovednik ustanovljuje vrlo represivno i besmisleno pravilo za oenjene monahe: Ako neki monah napusti sveti in i bude jeo mesa i enu sebi uzme, pa nee da se vrati /u monastir/, takvog treba podvrgnuti anatemi, te ga na silu opet obui u monaku odoru i zatvoriti ga u monastir. (Prav. 35) Na saboru u Rimu marta 1074. godine rimokatoliki pontif Grgur VII (Hildebrand), zapoeo je svoju 'reformu' crkve: svetenicima je zabranjena enidba, a od ve oenjenih svetenika je zatraeno da otpuste svoje ene, kako bi mogli biti 'istinski' Hristovi vojnici, ecclesia militans. Iako je papin dekret o obaveznom celibatu klerika naiao na veliki otpor u zapadnoj Evropi, njegova implementacija pokazala je se nezadrivom. Zato je svetenstvo celibata moglo o Isusu da gradi i pronese sliku samo kao o bezbranom oveku, jasno je iz samog njihovog krnjeg gledanja na svetost i bogougodan ivot.
Da Isus nikada nije bio u braku, to bi najpre apostol Pavle ukazao u svojim brojnim poslanicama. On nas stalno poziva da se ugledamo na Hrista. Meutim kada govori o prednosti devstvenog bezbranog ivota Pavle ne ukazuje na Hrista ve poziva da se ugledamo na njega: A neoenjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao to sam i ja. 'Korinanima', I, 7:8, v.: 7:40)
Post je objavljen 08.10.2010. u 22:21 sati.