Marketing
g. Da li je se samo jednom ili mnogo puta Hrist utelovio?
itajui provizorno 'Bibliju', moemo zapanjujue zakljuiti da je Bog Svoje Proroke i Svoga Spasitelja dao samo jevrejskom narodu, koji je nazvan izabrani narod. Piui protiv hriana rimski imperator Klaudije Julijan se pita da li je Bog, Bog samo za Jevreje ili i za druge narode (v.: 'Rimljanima', 3:29): ... Ako On nije samo Bog Judejaca, nego i neznaboaca, zbog ega je Judejcima poslao blagosloveni proroki dar u izobilju, i Mojsija, i sveto miro, i proroke, i Zakon, i neverovatne i udesne elemente njihovih mitova? /.../ Na kraju im je poslao i Isusa, a nama nije poslao ni proroka, ni sveto miro, ni uitelja, ni glasnika da nam javi o Njegovom ovekoljublju koje e jednom, iako kasno, svakako doi i do nas. ak je pustio da desetinama hiljada godina, ili ako vie volite, hiljadama godina, ljudi u krajnjem neznanju slue slue idolima, kako ih nazivate, od mesta gde Sunce izlazi, pa sve do mesta gde zalazi, i od krajnjeg severa do krajnjeg juga, svi osim tog malog plemena koje se pre manje od dve hiljade godina naselilo u jednom delu Palestine. Jer ako je On podjednako Bog svih nas, i Tvorac svih, zato je nas ostavio? /.../ Stoga, ako nije obratio panju na naa duevna dobra, i nije se pobrinuo ni za nae fiziko stanje, i tavie, nije nam poslao ni uitelje ni zakonodavce kao to je Jevrejima poslao Mojsija i Proroke koji su za njim usledili, zbog ega bismo prema Njemu oseali dunu zahvalnost? (Kat GalilaMn, 106 C.D-C. 138 C-D 141 C prevod: Aleksandar Popovi) Tano je da je Gospod u Izrael poslao najvie Svojih glasnika i proroka (i zato se Jevreji nazivaju izabrani narod); tano je da je Logos Boiji bio najavljen od izraelskih proroka i otelovio se u Palestini. No pre Svoje poslednje inkarnacije, Logos Boiji je imao mnoga druga utelovljenja. Da nije bilo tako, svet bi bio u najdubljoj Tami baen, iz koje bi Spasenje bilo gotovo neostvarljivo. U 'Knjizi prokora Malahije', koju su Judejci uzimali kao svoju poslednju profetsku knjigu, nalazimo ukaz koji pokazuje da su mnogi narodi, zahvaljujui silaenju Svetog Logosa, znali za istu, beskrvnu rtvu: Od istoka do zapada veliko je Ime Moje meu narodima. I na svakom mestu prinosi se kd i rtva ista Imenu Mojemu, jer veliko je Ime Moje meu narodima. (1:16) Naravno, i neista, krvna rtva (koju su Judejci preuzeli od mnogoboaca) prinosila je se irom sveta, jer i satanski duh je slao u meso svoje glasnike i neprestano zavodio ljudsko mnotvo.
Ako pogledamo predanja i kultove naroda sa razliitih podneblja moemo videti da svi oni u nekom obliku poznaju euharistiju, rtvu-priesnicu od hleba i preseenog vina, te istu rtvu-paljenicu, kaenje tamjanom. To je jo jedan pokazatelj da je Gospod u razliitim Svojim inkarnacijama, razliitim narodima, davao iste sakramente. Svi su u nekim vidovima uli za zajednike veere ljubavi (agape) i za prinoenje hleba i pomeanog vina. Gospod je svagda pozivao da se blagodarno jede i rtvuje od Njegovog preobraenog Mesa i Njegove preobraene Krvi, koje sakramentalno najbolje oliavaju (beskvasni) hleb i preseeno vino. Meutim ta sveta tajinstva koja predstavljaju i potvruju jedinstvo sa Hristom, Duhom ivota, satansko je izvrtalo, pokrivalo, pretvaralo ih u nakaradne dijabolike obrede. elei da ismeje Hrista lani Svetlonoa je pojedine ljudi navodio na krajnje izopaenje svetih sakramenata, koji su i jemstva spasenja. Umesto da im pomeano vino bude simbol Duha ivota kojim duu trebaju hraniti, a hleb simbol Puta Dobrote koga trebaju jesti pravednikim ivotom, ljudi potonuli u greh su upadali ak i u kanibalizam kojim su se sjedinjavali sa Paklom i Demonom. Tako se u tibetanskoj 'Prii o Vrtu lotosa' iznosi: Ljudi nalaze zadovoljstvo u pirovima na kojima se hrane krvlju i mesom. - Meu Tibetancima je sarko-kanibalizam, jedenje mesa umrlih, bio dosta prisutan. Tako se u biografiji udotvorca Ralope iznosi i ova sekvenca: Stigoe tako na groblje. Na groblju je bilo puno ena. Sedele su u krug, a majka /jednog deteta koje je to potajno pratilo/ sede u sredinu na sanduk koji joj je sluio kao presto. Gostile su se leom jednog mladog oveka. - Privrenici tantra sekti, kao i ratoborni Skiti, koristili su ljudske lobanje kao pehar, a 'sveti napitak', 'Boiju krv' im je esto predstavljao neko estoko pia, ali za posebne prilike i meavina razliitih vrsta mesa (ukljuujui i ljudsko), mokraa, izmet, znoj i sperma. I taj miks neistih izluevina kojim su se prieivali zvao je se kod Tibetanaca nageng (videti spis 'Delovi biografije Cong Kape').
Izgnavi menjae i trgovce ivotinjama iz Jehovinog Hrama u Jerusalimu, Gospod Ljubavi je ukazao da se Njegov Hram treba zvati molitveni dom za sve narode (Marko, 11:17). Stari Izraelci, koji su od Vinjeg Boga pretvorili u plemensko boanstvo, otili su u svome nadmenom nacionalnom izolacionizmu i performansu pridne svetosti toliko daleko da su u unutarnje dvorite Hrama, pod pretnjom smrtne kazne, svim ne-Jevrejima zabranjivali ulazak (cp.: Dela, 21:28-29). Zato je Gospodnji Hram u Jerusalimu trebao biti svetilite za sve narode? Zato to svi narodi, plemena, rodovi i jezici imaju jednog Istinskog Gospoda i zato to su svi drevni narodi poznavali Gospoda i Evanelje Ljubavi koje je Sveti propovedao u razliitim Svojim utelovljenjima. I ne samo da je Evanelje objavljeno meu sve narode, nego i svima u Hadu. - Apostol Pavle ukazuje vernima u Kolosi da su izmireni Hristovom rtvom, ukoliko ostanu u veri utemeljeni: ... Ne odvraajui se od nade Evanelja koje ste uli, koje je propovedano svakom stvorenju pod nebom, ... (Koloanima, 1:23) Mnogi narodi su uli re iz Istine, ali i mnoge rei iz Istine je satansko pokrilo i izvrnulo. Zato je se i Gospod svagda utelovljavao, i uvek iznova pozivao da se prenosi sveta i spasonosna Re na sva etiri kraja zemlje, da se svi narodi uine Njegovim uenicima i poklonicima. Kao to su judejski knjievnici, tobonji pismoznalci, dvorski, hramski i narodni pisari bili ti koji su uvek iznova izvrtali objavu i re Neba na tlu Palestine, izvrtali i sakrivali istinsku povest, tako su liriari, esejisti i epski pisci kod Helena pokrili svojim izmiljotinama i mitskim pripovestima svetu Priu, istinu o ranijim Hristovim utelovljenjima meu Helenima i u helenizirajuem svetu.
Gospod je kroz Svoga Sina i za Svoga Sina stvorio Svet; i On spaava Svet aljui Svoga Sina u meso, na zemlju. Svojim svetim i pobedonosnim ivotom Sin svagda satanskoj sili uzima zavodniku snagu, i daje Svetlost, Kaparu vernim ljudima i duama, kako bi mogli biti otkupljeni iz Tame, i vratiti se u Kraljevstvo iste Svetlosti. U Otkrivenju po Jovanu za Hrista se kae da je Jagnje zaklano od zaetka sveta /ap katabols ksmoy/ (13:8) To znai, da je Svevinji stvarajui Svet kroz Svoga Jedinorodnog Sina, istovremeno predvideo da taj Svet i spaava i otkupljuje preko Njega, ukoliko se u Svetu pojavi mrlja Zla. Svi koji su se pre vremena Isusa od Nazareta vratili i uspeli u Nebo (Enoh, Mojsije, Ilija, ...) uinili su to preko utelovljujueg i spasonosnog Logosa, odnosno niko se bez Hristove Lestvice nije popeo u Nebo; jer Hristova re da samo preko Njega moemo doi Nebeskom Ocu svagda ima vanost. Ipak, priznajui ranije spasilake inkarnacije Svetog Jednog, Spasitelja pre svega trebamo traimo i nalaziti u Njegovoj zadnjoj, najslavnijoj i krunskoj inkarnaciji, u liku Isusa od Nazareta; Njegove ranije inkarnacije, dakle, ne smemo previati, jer sve one, do Golgotskog poklika Svreno je! ine karike jednog lanca Velianstvenog Dela Spasenja.
Antikno-egipatske refleksije o udesnoj solarnoj ptici Feniks (gr.: ho phonix) koja se periodino pojavljuje, svakako svoj koren imaju u kosmiko-povesnoj injenici da je Hrist Bog nekada pohodio razliita antikna podneblja, pa i egipatsko kao Osirid. U Prvoj Klementovoj poslanici prenosi se drevno predanje o Feniksu, koje je izloio i Plinije Stariji u Historia naturalis (X, 2): Pogledajmo i udesni znak koji se zbiva u istonim krajevima, to jest oko Arabije. Postoji /tamo/ ptica koja se zove Feniks. Ona je jedina /monogens/ i ivi petsto godina. Kada ve doe blizu odlaska, da ona umre, /tad/ pravi gnezdo od tamjana i smirne, i od drugih mirisa; i kada se ispuni vreme, ona ue unutra i umire. A kada /joj/ stane truliti telo, raa se neki crv, koji se hrani sokom te umrle ivotinje i dobija krila; zatim kada postane snaan uzima ono gnezdo gde su kosti pretka /njegovog/, i nosei ih prelee od Arabije do Egipta, do grada zvanog Heliopolis /= 'Grad Sunca'/. I po danu, kada svi vide, doletevi na rtvenik sunca polae ovo /na njega/ i onda se vraa nazad. A reci /tada/ razgledaju zapise vremena i nalaze da se ovaj pojavio poto se ispunila petstota godina. (25:1-5 prevod: Atanasije Jevti).
Ako pogledamo doktrinalni stoer pojedinih istonih religija, kao to je to ainizam, moemo zapaziti da u njima jako naglaeno stoji uenje o brojnim Gospodnjim spasiteljskim utelovljenjima na zemlji. U Bhagavad-Giti Gospod Krina (Krsnah, Christna) iznosi da se na zemlji uvek raa kada doe do poplave zla, donosei svetlu re:
Kad god pravda snagu gubi,
a nepravda glavu die,
Ja se tada preporaam
(Pevanje IV, 7)
Preziru Me zabludeli,
kad uzmem na Se ljudski lik,
jer ne znaju bit Mi viu,
da sam vladar bia sviju.
(Pevanje IX, 11)
Treba zapaziti da se u Avesti o donosiocima Svetlosti, o 'spasiteljima' (saoyantM) prevashodno govori u mnoini, te da se ukazuje da Ahura Mazda alje Svog Izabranika u razliitim periodima previranja i zbrke, kako bi izveo oveanstvo na put pobonosti.
Mitrin poklonik Julijan Imperator iznosi za brinost Svetlonosnog Boga: ... Pobrinuo je se za zdravlje i spasenje svih rodivi Eskulapa, spasitelja itavog sveta, ... ('Himna kralju Heliju', 153 B) Iako je Logos silazio ponajprije pojedinim narodima, on je bio Spasitelj svih ljudi (i ne samo ljudi ve i ivotinja), traei da se Njegova svetla re prenese na sve etiri strane sveta.
Mitraistike slike esto prikazuju Mitru kako ubija bika. Mitra se pojavljuje na kraju ere Bika i poetku ere Ovna, pokazuje se kao pobednik nad jednim dobom (eonom) ispunjenog velikim zlom. Eon Ribe (iji astroloki znak prikazuje dve ribe) obeleen je na poetku Prvim Hristovim dolaskom, utelovljenjem, a na kraju Drugim, Slavnim Dolaskom Hrista Sudije i Mladoenje.
Meu historicima religije, koji ne poznju i ne ele upoznati esoterine tokove i odjeke u religijskim strujanjima, est previd se pravi po pitanju deterministikog odnosa hrianstva i mitraizma. Kako Isusov i Mitrin kult imaju mnoge slinosti, neupueni analitiari izmiljaju priu kako je hrianstvo mnogo toga navodno preuzelo od Mitrine religije. No Mitrina religija i Isus Hristova religija, je u unutarnjem i bazinom aspektu jedna religija, jer Hrist je bio i Mitra, i Spasitelj je u svim Svojim utelovljenjima i ooveenjima uvek isto uio, nita suprostavljeno. Obe veroispovesti su solarni kultovi koji u saborno sredite stavljaju Sunce Pravednosti i Dan sunca. Svi sveti kultovi, okupljeni oni bili oko Hrista, Mitre, Zaratustre, Pitagore, bili su solarni kultovi i imali su solarni kalendar. Jer Svetlost je bila sredite njihovog potovanja, a Sunce je u materiji bilo najvelianstvenija slika i simbol Beskonane Svetlosti, Boga.
Iskvareno tumaenje brojnih Boijih avatara (snsk.: avatrah = 'onaj koji silazi') na Istoku (u hinduizmu pre svega) je povuklo izgradnju i pojavu rogobatnog arhainog politeizma. Na Zapadu se pak, u vremenu Posletka, iako je Hrist Boiji kao Isus od Nazareta najavio da vie na Zemlji kroz utelovljenje nee silaziti, pojavljuju mnoge lane mesije predstavljajui se kao utelovljenje Svetog Jednog, izdajui se za 'univerzalne spasitelje', nastojei da zavedu mnoge narode. Istina je da su mnogi drevni narodi (cp.: 'Dvanaestorica', 3:5, 64:10-11, 96:20) u svojim redovima videli utelovljene Boije svetlonoe (proroke, apostole, videoce, ...), pa i najveeg proroka samog Hrista Boijeg, koji je se pokazao pod razliitim imenima: kao Mitra, Zaratustra, Orfej, Dionis (Bahus), Adonis, Marduk, Bel, Numa, Histosp, Dusar, Pitagora, Hermes, Atis, Osirid (Serapis), Krina, Buda, Eskulap (Asklepios na grkom), ... Kad se u Pisanijama Hrist Boiji emfatiki naziva Sin oveiji (gr.: Hyis AnthrMpoy, hebr.: Ben Adam), time se jasno ukazuje na Nekog ko je i pre Svoje zadnje inkarnacije u Palestini, meu Jevrejima, u Judinom plemenu, bio kao Spasitelj poznat oveanstvu, narodima, plemenima i jezicima: Gledah u nonim vienjima, i gle: na Oblacima pristie Sin oveiji. On se priblii Pradavnome i dovedu Ga k Njemu. ('Daniel', 7:13, v.: 10:5.16) I 'Enohova knjiga', kao i kumranski rukopisi, govore o Nebeskom Pra-oveku: ... I obuzee ih bol, kada vide Sina enina gde sedi na Prestolu Slave Svoje. I kraljevi, silni, i svi koji poseduju /= nasleuju/ zemlju, slavie Njega koji je Gospodar nad svim stvarima, Koji bejae skriven, jer od Poetka Sin oveiji postojae u tajnosti, koga je Svevinji sauvao u Prisustvu Svoje Moi, i otkrio Ga izabranima. (I, 61:9-10) Gregorije Bogoslov i Gregorije Niski ukazuju da je Apolinarije Laodikejski (roen u Siriji oko 310. godine), koji nije prihvatao dve prirode u Hristu, uio o preegzistenciji Hristovog ovetva (cp.: 'Jovan', 3:13).
Orfej svira ivotinjama
Katakombiki prikaz Hrista kao Orfeja
U 'Q-Evanelju', u Evanelju po svetoj Dvanaestorici, lucidno nam se naznauje otkriva da je pre Svoje zadnje i najvie inkarnacije u liku Isusa od Nazareta, mnogo puta ranije silazio na zemlju, raao se u Dolini suza, donosei oveanstvu Svetlo i Zapovesti Spasenja. Tako za Bogorodicu Mariju Hrist Boiji ukazuje: Ona je majka Moja i svagda Me je nosila i raala kao svoga sina, u svakom dobu i predelu. (66:10) A u izvornoj apostolskoj ispovesti vere kae se i sledee za Duha Ljubavi: ... Doe s Neba Duh, i utelovi se u veno blagoslovenoj Devici, u Isusu i svakom /drugom/ Hristu Boijem. (96:19) Na pitanje ko je On, Hrist podozrivim Judejcima odgovara: Upravo Onaj koji vam govorae od poetka! (50:12) (Hrist se prikazuje i kao Boiji Aneo koji je preko Mojsija dao Deset Zapovesti 47:5.) Meu Jevrejima tri najsvetija reda (cp.: 96:22) poput budista kontemplativni egipatski terapeuti, galilejski nazareni i eseni Judejske pustinje podviniki redovi meu koje je Isus due prebivao, postojali su i pre Isusa Hrista. Oni su ukazivali uvek na svoga velikog Osnivaa i Uitelja. A ko je bio njihov Osniva nego Hrist Gospod u svojim ranijim utelovljenjima? U Knjizi o Danilu govori se o svetim izabranicima i Svetome nad svetima, Sinu Boijem koji se slavno uspinje u Nebo Ocu (7:13-14; cp.: 'Jovan', 3:13), posle pobednikog utelovljenja u makabejsko vreme; mogue je da se u njemu vidi sirijski mesija Adonis.
Uporede li se razliita predanja, legende i zapisi o Isusu, Krini, Hermesu, Budi, Zaratustri, Mitri, ... vidi se da se oni u mnogo emu podudaraju, da su u mnogo emu slini: roenje od blaene Device u kamenoj spilji, kraljevski rod, krtenje u reci i od Duha, putovanje irom sveta, pustinjaki ivot, okupljanje uenika, isceljenje mnogih, oivljavanje mrtvih, ustanova beskrvne rtve od vina i hleba, mueniko stradanje, vaskrsnue i vaznesenje, ... I na osnovu toga neupueni kritiari religije izvode zakljuak da je hrianstvo u prii o Isusu Hristu, Jagnjetu zaklanom od postanja sveta ('Otkrivenje', 13:8) navodno samo preuzelo paganske mitove. S druge strane apsurdno je i zamisliti da su se ti paganski mitovi takoe meusobno samo kopirali, ... Mnoga uzviena uenja koja se susreu kako kod hriana tako i kod takozvanih pagana (lat.: paganus = 'neznaboac', 'mnogoboac'), gromko potvruju da je se Re Boija utelovljavala na mnoga podneblja. Kels prebacuje hrianima da su navodno i svoju kosmologijsku doktrinu o sedam Nebesa preuzeli od Persijaca (Origen: 'Protiv Kelsa', V, 41; v.: Herodot, I, 131)
Pogleda li se ivot, bar ono to nam stari zapisi i legende prenose, staropersijskog boanstva Svetlosti, Mitre, vidi se da on udnovato podsea na Nazareaninov ivot. I Mitrin mistini kult (v.: Papyrus Anastasii) ima krtenje i sakramentalni prinos hleba i meanog vina, ustanovljen kao seanje na poslednje dane Uitelja koji se vazneo. I novoroenog Mitru, kao i Isusa, najpre susreu u peini pastiri. Mitra se javlja kao sunce koje sija, zalazi i izlazi, vaskrsava. Gospod Pravednosti i Pobede vaskrsava u dan Nepobedivog Sunca. Mitrini sledbenici su verovali u vaskrsenje due, uili su sedmerostruki mistini put, te traili moralnu istotu sledbenika. Kult je se kasnije degradirao, uvedene su ivotinjske rtve, i uzelo je maha nastojanje da se polno diskriminativni mitraizam uvede i nametne kao slubena religija Rimskog Carstva.
Interesantno je zapaziti da ni rani crkveni oci nisu razumeli svrhu Isusovih silaenja, te su u paganskim misterijama, koje su umnogome podseale na hrianske, videli samo satanino parodiranje. Tako istaknuti crkveni spisatelj Tertulijan (umro 220.g.) ogoreno uzvikuje (mislei prevashodno na mitraizam) da sam avo nagovara heretike da oponaaju hrianske svete obrede za vreme odavanja asti njihovim lanim bogovima; on im, tako, nareuje da ela Mitrinih vojnika obeleavaju krstom. (Tertulijan, De praescriptione haereticorum, 40).
Bogoslovi Crkve su u svojim opservacijama doputali mogunost da je Hrist samo inspiratorski delovao meu Grke: Zlodusi su Xo u st0rini obe00v0li ene i decu put0Xui n0 ljude grozne str0hote, p0 su i sve koXi ner0zumno r0suiv0hu o desivim se stv0rim0, 0 zbog str0h0 nisu pozn0li demonsku uXdurmu, n0vodili d0 upr0vo njih, odnosno demone, sm0tr0Xu z0 bogove i d0 ih n0ziv0Xu onim imenom koXe Xe sv0ki demon od0br0o z0 sebe. k0d0 Xe Sokr0t, rukovodei se istinitim rezonov0njem i istr0gom, reio d0 to izoblii i otrgne ljude od demon0, t0d0 su s0mi demoni, posredstvom zlobnih ljudi, osudili Sokr0t0 n0 smrt, ok0r0kteris0vi g0 k0o bezbonik0 i l0c0 koXi uvodi nov0 bo0nstv0. N0 sli0n n0in oni to ine i protiv n0s. er ne s0mo d0 Xe Re to izobliil0 meu Helinim0, kroz Sokr0t0, nego Xe to uinil0 i meu b0rb0rskim n0rodim0 Re koX0 Xe uzel0 vidljivo obliXe, post0l0 ovek i n0zv0l0 se Isus Hristos. (Justin: 'Apologija', I, 5) Iako bogoslovi nisu priznavali (i nisu poznavali) ranije Hristove Silaske, ipak su se pozivali na ranija uenja koja su dolazila i iz ustiju Sina Boijeg utelovljenog irom zemaljskog kruga. Pa tako, za Mudraca Hermesa Trismegista i njegovo uzvieno uenje, neki crkveni oci, poput Laktantija u 'Boanskim Ustanovama' pokazuju dosta respektibibilan stav, i esto se pozivaju na njihove misli. S druge razne sekte prikazivale su i identifikovale su sa Isusom sredinje figure svoga kulta, ime su zamagljivanje istinu o ciklinim silaenjima Logosa; Epifanije tako na primer govori za setijane, udivljenike treeg Adamovog sina Seta, da su tvrdili da on jeste Isus. (Panarion, haer., 39, 1) U 'Evanelju po Judi' Set, koga zovu Hrist (CT, p. 52), je prvi od pet vladara nad Haosom i Podzemljem. U 'Svetoj knjizi Egipana o Velikom Nevidljivom Duhu', ukazuje se da je ivim Isusom veliki Set zaodeven. (NHK, III, p. 64) Kvaziesenski sektanti Sampsei uili su da je se Hrist vie puta pojavljivao na Zemlji, a najpre u liku Adama (Panarion, 53, 1), to je, naravno, potpuno besmislena konstrukcija. U frigijskoj sekti melhicedekita Melhicedek je oboavan kao Prvosvetenik (ija slika je Isus), koji vodi do Duha ivota, Boga; on je poput Hrista Isusa bio stoer Spasenja (Panarion, 34; Hipolit: Refutatio omnium haeresium, VII, 36; Teodoret: Peri MelchisedekianMn; Avgustin: De haeres, 34). U svome traktatu 'O melhicedekovcima', uenik Jovana Zlatoustog - Marko Pustinjak (umro nakon 340. g. ne.) govori protiv onih koji su smatrali da je Melhicedek bio Logos i Sin Boga, roen od Device poput Isusa. Filon Aleksandrijski velikog svetenika Melhicedeka poredi sa vrlinskog Umom koji pobeuje tiranski um (Legum allegoriarum, III, prgi. 80-81), odnosno po Filonu u linosti selemskog svetenika Melhicedeka pojavljuje se Logos Boiji (cp.: 'Psalmi', 110:4).
Kada Jovan Zlatousti nerazumno kritikuje velikog Pitagoru koji je umeo da komunicira i sa ivotinjama, ne shvata da time osuuje i samog Isusa Hrista, koji je takoe poznavao govor ivotinj ('Dvanaestorca', 6:15): Stigavi u Veliku Grku, Pitagora je ovde pokazao mnoge arobnjake vetine. Razgovor sa volovima, a kau da je i to inio, nije bio nita drugo nego arobnjatvo. To je posebno oigledno iz toga to, razgovarajui na taj nain sa beslovesnima, on ne samo da nije donosio nikakvu korist oveanstvu, nego mu je i mnogo nakodio. Ljudska priroda je, naravno, sposobnija za izuavanje od filosofije ali on je, kako kau, uz pomo arobnjatva razgovarao s volovima i orlovima. /.../ I Sirijci, i Egipani, i Indijci, i Persijanci, i Etiopljani i jo mnogi drugi neobrazovani narodi, nauili su da filosofiraju onda, kada su uenje koje je on predao, preveli na sopstveni jezik. ('Tumaenje Evanelja po Jovanu', Beseda 1, 2 prevod: Antonina Panteli) Kada neko, po Boijem Duhu koji je prisutan i u ivotinji, ume da komunicira i sa Boijim stvorenjima iz ivotinjskog sveta, i upuuje ljude da budu milosrdni i obzirni sa njima, on dakako to ne ini kao nekakav 'mraan arobnjak'.
U svome ivotopisu Nume Pompilija Plutarh pronicljivo ukazuje: ... Pitagora i Numa mnogo zajednikog su imali meu sobom. (Par. 22)
U svojoj Apologiji Justin daje svoje 'objanjenje' kako su i pre Isusa od Nazareta nastale mnoge svete prie: pa tako tvrdi da su do avolovih uiju dole rei Prorok koji su prorekli dolazak Hrista, Sina Boijeg, i on je postavio neznaboake poete da opiu mnoge koji e se zvati sinovi Zevsa/Jupitera. avo je umeao prste u to, da bi naveo ljude da pomisle da je istinita pria o Hristu iste osobine kao i udne bajke o sinovima Zevsa (I, pogl. 54). I u Razgovoru sa Judejinom Trifonom, priznajui slinosti hrianskih kaa o Hristu i nekih paganskih o njihovim herojima i bogovima, Justin slino zakljuuje: Budi onda uveren, Trifo, da sam ja utemeljen u znanju i veri u Pisanija od onih krivotvorina koje je meu Grcima pravio onaj koji se zove avo; kao to su neki bili obmanuti od egipatskih magova, i drugi od strane lanih proroka u Ilijino vreme. Jer kada oni kau da je Dionisije, sin Boiji, bio roen od /Zevsove/ veze sa Samelom, i da je on izumitelj vinograda; i dodaju da je on bio raskomadan na delove, i umro, i ustao iz mrtvih, i uzneo se u nebo; i kad uvode vino u njegove misterije, zar ja ne vidim da on / avo/ oponaa proroanstva objavljena praocem Jakovom, i zapisana Mojsijem? I kada oni kau da je Herkules bio snaan, i putovao po celom svetu, da je bio roen od Boga/Zevsa iz Alkmene, i uzneo se na nebo kada je umro, zar ja ne primeujem da je Spis koji govori o Hristu snanom kao gigant da tri njegovu trku bio na isti nain oponaan? I kada on / avo/ iznosi na videlo Eskulapa kao nekoga ko die mrtve i iscelitelja svih bolesti, mogu li ja da ne kaem da na isti nain on oponaa proroanstva o Hristu? /.../ I kada ja ujem, Trifo, /.../ da je Persej bio roen od device, ja razumem da je laljiva Zmija i to krivotvorila. (I, 6970) Iz ovih Justinovih rei jasno se vidi da on nije poznavao istinsku Hristovu re i istinsko Evanelje.
Jezeus Krishna, raspeti Kralj
U svim svojim inkarnacijama Gospod Ljubavi, koji nam je Svojom reju, ivotom i rtvom omoguavao spasenje i pokazao Put, Metod Spasenja, koji je stvarao uslove da prekinemo krug raanja i postanemo stubovi Boijeg Hrama, stradalniki je zavravao ivot, doivljavao da bude, zauzevi se za pravednike, brutalno i bedno pogubljen od sinova Tame, prikovan na drvo, krst. Time je on dao simbol zemaljskog puta svakog pravednika koji ne ivi za satanski svet, pokazao je da onaj koji hoe naslediti Novu zemlju i ui u Nebesko Kraljevstvo, mora svetim ivljenjem uzeti duhovnog udela u Njegovome Roenju, Posveenju, Krtenju, Iskuavanju, Preobraenju, Razapinjanju, Vaskrsenju, Vaznesenju i Slavnome Dolasku. Tako su po Hristu, Putu ivota, sledei Hristov Metod, portvovano i predano ivei, raspinjui starog oveka, mnogi u svetu greha bili otkupljeni i vraeni u Nebo (Enoh, Ilija, Mojsije, ...).
Justin Filosof u svojoj Prvoj Apologiji, upuenoj rimskome narodu i Imperatoru Antoninu, poredi Hrista Njegove podvige sa ostvarenjima i ivotom nekih antiknih junaka: Ako kaemo da se Re, koja je prvoroeni Sin Boiji, Isus Hristos, Uitelj na, rodio bez meanja, da je raspet i po vaskrsu se uzneo na Nebesa, mi ne uvodimo nikakvu novinu i ne govorimo nita drugo do ono to vi govorite o tzv. Zevsovim sinovima. Vama je znano koliko je Zevs imao sinova, a o tome kazuju i meu vama uvaeni pisci: Hermes, tuma i uitelj; Eskulap, lekar, koji je bio pogoen munjom i uznesen u Nebo; takoe Dionisije rastrgnuti. (Pogl. 20)
Mitovi, legende i pripovesti mnogih naroda mono svedoe i navode na zakljuak da je Prvorodni Sin Boiji, nama najpoznatiji kao Isus zvani Hristos, mnogo puta silazio u meso, utelovljavao se i ooveavao se, preobraavao se, vaskrsavao duom i vaznosio se opet u Nebo Svome Ocu, koji se nikada nije spustio u zemljano telo. Postojanje krsta kao simbola prisutnog meu mnoge narode od vajkada takoe to potvruje. Ali, kako je Sveti Sin sa Svojim apostolima silazio, tako je i Tama istovremeno slala svoje glasnike i svoje pomazanike, koji su ustanovljavali izopaene kultove, unosili u svet brojne lai i destruktivna znanja, te nastojali da oblate, pokriju i izvrnu zdravu i svetu Hristovu pouku. Da Tama nije tako nezadrivo pokrivala Boiju re, ne bi postojala ni potreba da se Hrist Boiji, Sveti nad svetima, tako esto utelovljuje.
Hristova brojna utelovljenja pokazuju i navode na zakljuak da je istinsko hrianstvo, koje je bilo i istinsko Hristovo Kraljevstvo i Bratstvo na Zemlji, postojalo i pre zadnje Isusove inkarnacije u Palestini, u izraelskom narodu. Hrist Boiji, Sin oveiji, tako svedoi: Ne verujte da je ikoji ovek potpuno bez greke, jer ak meu prorocima i onima koji su ivo posveeni u hrianstvo, re pogreke mogae biti naena. Ali tu su brojne greke koje su ljubavlju pokrivene. (69:6) Kao predstavnici takvog drevnog hrianstva, pored judejskih nazarena, esena i terapeuta, pojavljuju se i persijski magijci, mazdaistiki mudraci i astrolozi, poklonici Ognja, kultni Zaratustrini svetenici, koji se upuuju u Judeju voeni ne samo Boijom zvezdom ve i drevnim prorokim najavama Hrista Zaratustre, da bi Hristu Triputnajveem doneli tri dara.
Mnogobrojne drevne knjige koje su o Gospodu Inkarnantu pisali Njegovi nekadanji uitelji i sledbenici nepovratno su izgubljene. Samo u Aleksandrijskoj biblioteci bilo je pod Hrist-Zaratustrinim (Zoroastrovim) imenom zavedeno nekih dva miliona verza. Rimljanin Plnije u Historiji prirode' iznosi da je Hermit marljivo pisao o celoj vetini /Zaratustrinih maga/ i tumaio 200.000 Zoroastrovih verza. (XXX, 2, 4)
Serapis (Sarapis, Sarapid) Iscelitelj, egipatsko boanstvo iji kult je stajao u znaku solarnog krsta (enkaustika, krilo diptiha). Ankh staroegipatski znak ivota i krst, drvo ivota
Prvi hriani su potovali krst kao simbol Gospodnje rtve i Ljubavi ('Evanelje po Petru', prg. 40 i 42; 'Sibilini orakli', VI, 26-28), te kao znak Njegovog Slavnog Dolaska sa Istoka ('Otkrivenje po Petru, 1; Kiril Jerusalimski: 'Kateheze', 13, 41), meutim oni nisu poput nekih pagana idolopokloniki oboavali krstove i sunane stubove ('Letopisi', II, 14:4, 34:4.7; 'Isaija', 17:7). Hrianin Oktavije (II stolee) u istoimenom dijalogu Marka Minukija Feliksa (Octavius) ukazuje paganima: Mi ne oboavamo krstove i ne elimo ih /kao idole/. To vi, potujui vae drvene bogove, oboavate i drvene krstove kao neto to ide uz njih. /.../ I ovek, kada uzdigne ruke, istim umom uznosi molitvu Bogu, predstavlja prikaz krsta. I tako, predstave krsta se nalaze i u prirodi i u vaoj /rimskoj/ religiji. (Pogl. 29) U svojoj Historiji Crkve Sokrat Sholastik izvetava o ruenje Serapisovog hrama (391. godine) u Aleksandriji, koji je razoren po nalogu imperatora Teodosija I da se uklone paganski hramovi u Aleksandriji, a na zahtev tamonjeg gnevljivog episkopa Teofila: Prilikom raznoenja komada razvaljenog hrama Serapisa, da bi se mesto oistilo, nailo se na hijeroglife u kamenu ispisane, a meu njima su neke oznake izgledale kao krst. Kako hriani tako i pagani dokazivahu da njihovoj religi pripadaju ti znaci. Hriani su tvrdili da su to znaci hrianske vere, po tome, to je krst znamenje spasonosnog stradanja Hristovog, a pagani dokazivahu da su do znaci koji prilie i Hristu i Serapisu (ho srapis = bela persijska odeda sa purpurnim rubom), samo to drugo neto znae za hriane a drugo za pagane (V, 17) Dinastija egipatskih Ptolemeida koristila je krst kao svoj predstavniki znak. U svojoj 'Apologiji' Tertulijan ukazuje da su i Rimljani jako dobro poznavali znak krsta, i da su ga nosili ak i kao vojno obeleje i trofej (16, 6-8). Pri iskopavanjma u indijskom Panabu (gde su pred poetak nove ere bila razvijena helensko-baktrijska umetnost) pronaena je budistika medalja na kojoj je prikazan Veliki Izbavitelj, sa krstom u ruci. Iskopavanja Troje takoe su iznela na svetlo drevne amulete sa prikazom krsta.
Krst na hetitskom peat-amuletu iz priblino 2.000 g. se
Krst na fenianskom noviu iz Sidona
Ansot, episkop Lionski, u svojoj knjizi 'Potovanje ksta od strane mnogoboaca koji su iveli do Hristovo Roenje', takoe potvruje rasprostranjenost znaka pobede irom zemlje. Otkuda i kako su stari paganski narodi mogli znati za krst (koji se susree u raznim varijacijama i ornamentnim modifikacijama), te od njegovog potovanja preli na kultno oboavanje? Zato to je se Gospod utelovljavao u mnogim narodima, i svagda svoj ivot zavravao na krstu, dajui simbol oveanstvu da ako hoe ui u Kraljevstvo Svetlosti mora razapeti svog starog oveka, svoj ego i pogubne ljudske udnje. I onaj ko razapne svog niskog oveka, on uzima pobednikog udela u Hristovom Raspeu.
Imamo primera da su hriani negde, kao u Egiptu, podjednako oboavali razne Hristove inkarnarije, naprimer i one u liku Isusa i one u liku Serapisa. Imperator Hadrijan iz Aleksandrije u svome pismu konsulu Servianu ukazuje i sledee u rimskoj zbirci carskih biografija: Ovde se poklonici Serapisa hriani, i oni koji se nazivaju Hristovim episkopima klanjaju se Serapisu / Illic qui Serapem colunt, C
Pronicljivi Julijan Imperator, nazvan Otpadnik, ukazuje s pravom da je Bog svagda brinuo za sve narode, da je svima slao Svoje prosvetitelje: ... I Egipani, poto meu svoja ubrajaju ne mali broj imena mudraca, mogu da kau da imaju mnoge Hermesove naslednike, mislim na Hermesa koji je u svojoj treoj pojavi pohodio Egipat, i Haldejci i Asirci mogu rei da imaju Oanove i Belove naslednike, a Heleni Hironove naslednike. Stoga su svi Heleni roeni sa prirodnom sklonou ka misterijama i bogoslovlju, ba kao to Judejci misle da to samo njih krasi. (Protiv Galilejaca, 176 A-C) Svi Boiji Svetitelji, utelovljenja Vene Premudrosti, bili su i veliki prosvetiteljski ekspedicionisti, koji su pohodili mnoge narode, rodove i plemena zemljinog kruga, omoguavaju im da uju Zapovesti ivota: ... Zevs je doista meu inteligibilnim bogovima iz sebe rodio Asklepija, i uz pomo plodotvornog Helijevog ivota izveo ga je na zemlju na videlo dana. Siavi sa Neba, Asklepije je se pojavio kod Epidaura, pojedinano, u ljudskom obliju, i umnoavajui se, odatle je, zahvaljujui svojim putovanjima, svoju spasilaku desnicu ispruio po itavoj Zemlji. Pristigao je u Pergam, u Joniju, potom u Tarent; kasnije je stigao u Rim. Putovao je na Kos, a odatle na Egu. I tako je prisutan svuda na kopnu i na moru. ('Protiv Galilejaca', 200 A) Takav sveti putnik, pored Asklepija bio je i svetitelj Dionis (Bakhus) koji je ak i u Indiju otiao: Ja, Zevsov sin, Dionis u kraj tebanski sad stigoh; nekud Kadmova me rodi ki Samela, arom munje oarena sva. Lik ljudski mesto Boijeg uzeh na se ja. /.../ I zlatna polja lidijska i Frigiju zapustih; u sunane dole persijske do zida Baktrije i u burnu Mediju i Arabiju onu sretnu stigoh ja; svom prooh Azijom, do vala slavnijeh to lei, a Heleni skupa s barbarima po gradima punim, s kulama krasnim, ivu svud. (Euripid: Bakhantkinje, in I, 5-8.17-23) Oktavije prenosi i miljenje Euhemera (cp.: Sacra historia IV stolee se.) koji je smatrao da su sva boanstva obogotvoreni, puni vrlina i dobrodeteljstva ljudi: Na primer /on govori o/ Diktejskom Jupiteru, i Apolonu iz Delfa, i Izidi sa Farosa, i Kereri iz Eleusina. Prodik govori da su ljudi uzvedeni u bogove, i da su to ljudi koji su u vreme svog stranstvovanja kroz svoja otkria ljudima doneli korist. (Oktavije, pogl. 21; v. 22, fin., 23) Kolebljivo oveanstvo je za boanstvo uzimalo kako utelovljenja Boijeg Logosa, tako i utelovljenja apostola Tame, te je za blaene bogove proglaavalo svoje vladare i svoje junake, nakon njihove smrti.
Sveti apostol Jovan u svojoj 'Prvoj poslanici' ukazuje za Hrista Svetlonou: .... Sin Boiji je se javio da razori dela avolova. (3, 8), da donese Boiji Oganj kojim e spaliti Ognjenu Adaju, Oca Lai, Razgoritelja onog niskog i pogubnog u oveku. Sam Gospod svedoi da je pobedio satanski svet, njegove izazove i lai. 'Apokalipsa po Jovanu' govori o zavrnoj Hristovoj pobedi nad Knezom ovoga sveta, koji se naziva Stara Zmija i slika kao Ognjena Adaja.
Drevne pripovesti takoe govore o Boijim sinovima koji pobeuju Adaju i Haos.
ainizam, u kome su delovali mnogi Boiji poslanici, potie od epiteta njegovog zaetnika - Jina, ije ime znai 'pobednik', I za Budu se kae da je pobedio ono ljudsko u sebi i svet. Svi istinski svetitelji su uili da je pobeda nad samim sobom najvea pobeda. Onaj ko pobedi ljudsko i satansko u sebi, on moe pobediti i Crvenu Adaju, Staru Zmiju koja obavija i stee ovaj svet.
Bog Svetlosti, Apolon, pobeuje adaju zvanu Piton. U rimskom nacionalnom epu 'Metamorfoze' Publije Ovidije Nason peva:
Tada preko volje svoje i tebe porodi zemlja,
Pitone, golema adajo neuvena, narodu novom
strailo, jer si na gori toliko zauzimao mesta.
Bog strelonosni, koji dotada samo je brze
srne i divokoze streljao, ubi Pitona
hiljadu pustivi u njega strela i skoro ispraznivi
tulac; iz rana krv je adaju oblila crna.
(I,438-444)
U vedskoj misli bog Indra ubija Vrtu, zmijolikog besa koji je vode drao zarobljenima.
Marduk, bog drevnih Babilonaca, odravatelj majke zemlje, ubija adaju Tiamet (sumerska Kuru, odnosno Asaga). Tako sumersko-akadski ep o stvaranju - 'Enuma Eli' opisuje borbu svetlonosca Marduka i adaje Tiamet:
Potom se primaknu, Tiamet i Marduk, od bogova mudriji svih,
jedno na drugo oni se bace, za borbu zgrabe.
Gospod svoju razvije mreu, umota nju.
Zloslutni vetar to hodie za njima, on na nju pusti;
kad Tiamet svoja otvori usta, hotei prodreti njega,
on u njih, Zloslutni utera vetar, da usta ne zatvori svoja.
Vetrovi strani, utrobu nadue njoj.
Njeno nadme se telo; odve se usta otvore njoj.
U usta odape strelu, utrobu razori njoj,
nutrinu zdrobi, rascepa srce.
Potom je svladavi, ivot joj uze.
Le joj na zemlju baci, na njega stane.
(IV, 93-104 prevod: Marko Vii)
Borbu Boijih Hristosa i apostola sa silama Haosa i Tame mitovi i legende su kasnije interpretirali kao borbu bogova sa raznim nemanima i adajama.
Za Marduka se kae da je mudriji od svih bogova (II, 55). Apostol Pavle za Hrista kae da je u Njemu svo blago Mudrosti i Znanja. - Marduk se naziva spasiteljem; to je dobro poznat naziv i za Hrista, koji je doneo i omoguio Spasenje svima. Marduk se prikazuje kao bog svetlosti (V, 101): Sunano dete, zbilja je on, meu bozima prozvan tako! Neka svagda hodi u sjaju svetla svog! (V, 128-129) Isus takoe sebe osvedouje kao Svetlost svetu, kao Sunce Pravednosti i Ljubavi, kao Svetlost kojom i pod kojom treba ii ka pobedi. - Dalje, Stvoritelj Marduk se prikazuje kao gospodar Neba i Zemlje; Hrist kroz Koga je Sve stvoreno pokazuje se kao vii od svega, kao Gospodstveni Duh koji sve ispunjava: i Nebo i Zemlju. - Marduk je gospodar bogova neba i zemlje (VI, 140); Hrist je Kralj nad duhovnim kraljevima, Prvosvetenik nad svetim Boijim svetenicima. Za Marduka se iznosi: Njegovo srce iroko je, duh uzvien. Grenika i svetogra, gnua se on. (VII, 155-156). Za Svetog Jednog, Hrista Isusa, kae se da nema nita zajedniko sa Tamom, i da samo sveti ivotom mogu prebivati sa Njim, u Njegovoj Svetlosti.
Stari Egipani marljivo su vodili evidenciju o silascima boije Rei u meso, i o pojavljivanju 'bogova' (bogonosnih proroka), pa su ih ak, kao i svoje uglednike (piromise) i 'ovekoveavali' prikazujui ih u statue. Herodot u svojoj 'Historiji' prenosi priu egipatskih svetenika Hefestovog hrama koja kae da se navodno za prethodno vreme, 11.340 godina, nikad nije pojavio nijedan bog u oveijem obliku. (II, 142) Kao poslednjeg boga u ljudskom obliku, koji je nekada vladao Egiptom, Herodot vidi Hora (Apolona), sin Osirida (Dionisa) (ibid., II, 144).
Pogledajmo da i ustanova desetka svedoi o ranijim Hristovim utelovljenjima. - Razotkrivajui lai i hipokriziju judejskih pisara i sektanata, Isus iznosi: Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od nane, kopra i kima, a ostaviste to je pretenije u Zakonu: pravdu, milosre i veru. Ovo je trebalo initi, a ono ne ostavljati. ('Matej', 23:23) Ovim Isus jasno povruje da davanje desetka stoji u Boijem Zakonu, i da to treba initi, initi iz ljubavi. Naravno, dvanje desetka za odravanje Zajednice i Hrama, sebino i nezasito judejsko svetenstvo je izvrnulo i obesmislilo, isto onako kao to je institucionalizovana crkva vernicima nametala poreske dabine. Koliko je desetak, milodar koji se davao na rtveniku za odravanje zajednice i njenih slubi, u ranome hrianstvu znaio govori i injenica da je u mnogim gradovima Imperije na taj nain pomagano ne samo siromanim posveenicima, ve su izdravane na hiljade udovica i nemonika.
Interesantno je zapaziti da ustanovu desetka poznaju i mnogi paganski narodi. Tako Pausanija u 'Opisu Helade' iznosi za graane helenske Korkire: ... Odmah posle rtvovanja ulove ribe pa posvete u Olimpiji i Delfima svoj dar od desetog dela ulova. (X, 9) - A za itelje Sifna ukazuje: Na njihovu ostrvu bilo je rudnika zlata i bog im je zapovedio da desetinu svojih prihoda daju Delfima. Oni sagradie riznicu i predavahu deseti deo. (X, 11)
Istorik Herodot stavlja u usta lidskom kralju Kresu (555.-549. god. se.) rei upene persijskom caru Kiru (558.-529.): ... Neka objasne pljakaima da im oduzimaju novac zato to se deseti deo toga novca mora posvetiti bogu Zeusu. (I, 89)
U Plutarhovom traktatu 'O Pitijinim proroanstvima' jedan od uesnika fingiranog dijaloga, Teon, uzvraa i prebacuje prethodnom govorniku zato mu ne smeta pogled na boga /statuu/ okruenog poasnim darovima i desetinama pribavljenim kroz ratove, pljaku i ubijanje, ... (15)
Kao to je judejsko svetenstvo izopailo zapovest o desetku, tako je to i helensko uinilo. Desetak vie nije bio milodar, dar od srca steknut svojim rukama, ve pompezni danak koji je esto pribavljan i kroz krau, pljaku i rat, sve ne bi li se ugodilo tradiciji, kultu i lanome bogu.
Pitagorejci su takoe naglaavali vanost desetka, to je kasnija predaja interpretirala i preradila kao da je veliki Pitagora Hristos u broju 10 video 'najvei broj'. Zna se da je broj 7 svim velikim posveenicima najvie kosmogonijski znaio i govorio.
Hrist Dobri Pastir
(Skulptura u kamenu, III stolee, Vatikanski Muzeji
Hrist Gospod Sebe jasno predstavlja kao Dobrog Boijeg Pastira, uvara Zakona. Apostol Petar u svojoj 'Prvoj Poslanici' za Spasitelja vernima ukazuje: ... Bludeli ste kao ovce, ali sad ste se vratili Pastiru i uvaru svojih dua. (2:25)
Jedan drugi Boiji Hristos i Svetitelj, Hermes, takoe se esto naziva i prikazuje kao Pastir Boiji. Pausanija iznosi za helenski gaj Karnasij: Tu ima statua bogova: Apolon Karnej, Hagna /Sveta/ i Hermes koji nosi ovna. ('Vodi po Heladi', IV, 33) - A bronzanu Hermesovu statuu u Lehaju ovako opisuje: Pored njega stoji ovan, jer Hermes se, prema verovanju, od svih bogova najvie stara o stadima uveavajui njihov priplod, ... (II, 3)
Hermes Pomazanik esto se prikazuje kroz etvrtaste likove: Atinjani, naime, imaju etvrtasti oblik za herme, a od njih su to primili ostali.. (Ibid, IV, 33) - etvrtasti oblici, kocke, takoe se javljaju kao simbol Hrista Stene i Hristovog Grada, Nebeskog Jerusalima. Oni koji su isklesani iz Velike Stene, Hrista, i koji su izglaali sebe, prosvetlili se zakonitim ivotom, jesu Boije 'kocke', i oni ine Boiji Kamen, Kamen Mudrosti, Grad Novi Jerusalim.
Hrist-Dionisije je nakardno, bahantski oboavan u orfikim obredima koji su harali sveu starih Helena u periodu od VI do VI. stolea stare ere. Kult je poetkom prvog milenijuma stare ere stigao iz Trakije preko Male Azije. Bio je posebno primamljiv za ene. Tako Plutarh ukazuje sa misterije na Samatraci: Sve tamonje ene od pantiveka se dre orfikih obreda i praznika u ast boga Dionisa, i stoga se zovu Klodone i Mimalone. (Aleksandar Makedonski, 2) - Dionisov kult je izvorno poznavao euharistiono tajinstvo, prinos vina i hleba, dok je svetkovanje Uskrsa od praznika radosti pretvoreno u praznik ludovanja i mahnitanja. Sve boansko to nije moglo sakriti satansko je izvrtalo i nakazno parodiralo, nastojei time da ismeje Gospoda Mudrosti.
U svojoj pratnji Gospod Isus Hristos imao je mnoge ene. I kao Dionis Sveti Jedan je imao brojnu ensku pratnju, koje mitske refleksije predstavljaju kao nimfe. U 'Prvoj homerovskoj himni Dionisu', iznosi se za ovog dugokosog Boga:
Brljanom ovenana Dionisa poinjem pevati
gromkog, Semele slavne i Zevsa svetlog sina,
koga su hranile nimfe lepokose to ga od kralja
primie, njegova oca, u krilo uzgajajui njega
brino u klancima Ns. A on je po oevoj volji
rast u mirisnoj spilji, meu besmrtnike se brojei.
A kad othranie njega, toliko slavljena, nimfe,
on je po doljaama umovitim hodio svuda
brljanom gusto pokriven i lovorom. Za njim su ile
nimfe, a on pred svima. I silna se orila uma.
Stoga, pozdravljen budi, Dionise, bogati groem.
(1-11)
Zlatokosi Dionis raa se (negde u VII stoleu stare ere) isto zaet od asne Semele i Boga Zevsa. Raa se u spilji umovite i visoke gore zvane Nisa. Ta Nisa je verovatno rajska Gora Karmel, koja je pripadala Galilejskom okrugu Nazara, gde je i Isus odrastao meu svetim nazarenima, hiperborejcima, minejcima. Dionis je bog vina, svetog napitka. I Hrist je Bog Vina, svetog Nektara, Ambrosije, Some, Duha Svetog, Duha ivota, Duha Radosti.
Pogledamo li drevne pripovesti o solarnome boanstvu Mitri, Pobednikom i Pravednikom Suncu, vidimo da se o njemu govori kao o Boijem Pastiru roenom iz Stene. Ono to stoji iza tih pripovesti je injenica da je sunani Mitra kao i Sunce Sveta, Hrist Gospod, roen u kamenoj spilji-tali, sa ivotinjama (pored ostalih i sa bikom, ovcom,...) o zimsku kratkodnevicu.
I Hrist Sunce je Stena, i Mitra Pastir je Velika Stena. Stena, odnosno kamen u obliku kocke, izrazit je simbol elementa Zemlje i Novog, Nebeskog Jerusalima. Uglaan, sunan Kamen Mudrosti je simbol Boijeg Kraljevstva Svetlosti na Novoj Zemlji. Apostol Pavle, poreklom iz Tarsa kilikijskog, jakog centra Mitrine religije, o Hristu govori kao o steni ivota: ... I svi su pili isto duhovno pie, jer su pili iz duhovne Stene koja ih je pratila, a ta Stena bee Hristos. ('Korinanima', 10:4) - O apostolu Petru i Jedanaestorici se govori kao o stenama isklesanim iz Velike Stene, iz Hrista Vernoga Pastira ('Matej', 16:18; 'Otkrivenje', 21:14).
Ne samo da je se Gospod svagda raao u kamenoj peini-tali, ve je On i svagda bivao sahranjivan u kamenu, kamenoj grobnici. Tako je u svojoj poslednjoj i najvioj inkarnaciji, kao Isus od Nazareta, sahranjen u kamenoj grobnici vrta Josipa iz Arimateje. Kao sirijski Adonis Gospod je svoj kameni grob takoe imao u Jerusalimu. Na Hrist-Adonisovom grobu od davnine je se hodoastilo. I smrt i ivot Hrista Boga, Koji nam je doneo spasenje Svojim ivotom i Svojom Smru, svedoe za Njegovu beskrajnu ljubav prema celoj Tvorevini: za svaki kamen, za svaku biljku, za svaku ivotinju, za svakog oveka.
I kao Boiji Glasnik Hermes/Herma (Tot, Tahuti) Gospod Ljubavi je roen u kamenoj peini. Tako se u 'Prvoj homerovskoj himni Hermu' peva o Njegovom roenju:
Slavi, Muzo, Herma, to sin je Zeusa i Maje!
Vladar Kilene je on, i Arkadije pune ovaca,
glasnik je besmrtnika blagodatni; rodi ga Maja,
nimfa pletenica lepih, sa Zeusom vodei ljubav,
asna. Klonei se drutva bogova blaenih, ta je
u senovitoj spilji prebivala.
(1-6)
Slino se iznosi i u 'Drugoj homerovskoj himni Hermu'.
Glasonoa, Logos, zlatotapni Hermes, zaet je od asne Gospe, blagoslovene Device Maje i Boga Zevsa (Jovu, Jehovu). To ime Maja, odnosno Marija, nalazimo i kod Budine majke i kod Isusove majke. Himna Hermesov ivot povezuje s Arkadijom, punom ovaca. I Isusov ivot i uenje su stalno obeleni slikama 'jagnjadi', 'ovaca', 'stada', ... Predanje Hermesa prikazuje i kao sviraa na kitari od sedam ica. Boiji svetitelji su Boija kitara od sedam struna, na koju je svirao sedmerostruki Duh Sile i Harmonije, Ritam ivota
Pojavljujui se na zemlji kao Mitra, Dionis, Adonis, Hermes, Isus,... Gospod je se svagda raao u kamenoj peini, spilji-tali, meu ivotinje, pokazujui time Svoju ljubav za ivotinjski svet, i osvedoavajui se i kao njihov Spasitelj.
Kao simbol rtvovanog Gospoda i isceljujue Mudrosti od davnine pojavljuje se prikaz zmije koja se uspinje oko tapa. U Evanelju po Jovanu, kae se: ... Kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin oveiji, da svaki ko veruje ima u Njemu ivot veni. (3:14-15) Za proroka Mojsija, koji je pred faraonom Boijom silom izveo udo pretvaranja tapa u zmiju, izvetava se u Knjizi Brojeva kako je se izborio sa navalom pustinjskih zmija otrovnica: Mojsije napravi zmiju od medi i postavi je na stub. Kad bi koga ujela ljutica, pogledao bi u medenu zmiju i ozdravio. (21:9) Kao Isus od Nazareta Gospod je svagda uio da izbavljenju i ozdravljenju due vodi razapinjanje starog, grenog oveka, te iva vera, pokajnika i delotvorna vera. Na taj nain dua stie isceljujuu mudrost, stie mudrost Boanske Zmije Svetlosti i ljubav Goluba Nevinosti, mudrost Hrista Raspetoga.
Simbol zmije koja se obavija oko tapa Hrist Iscelitelj je ostavio i u svom ivotu u telu iscelitelja Eskulapa koji je verovatno iveo oko 1.200 godine se. Njegov kult, koji je iz Tesalije potekao, tek nekoliko stolea kasnije je postao popularan. Eskulapova svetilita u Heladi i Maloj Aziji bila su meavina hramova, leilita i vebaonica.
Post je objavljen 08.10.2010. u 22:19 sati.