Marketing
i. Da li je Isus pohodio i Indiju?
Primeujemo da se u kanoniziranim evaneoskim izvetajima utke prelazi preko razdoblja Isusovog ivota koje se protee od Njegove trinaeste godine (i prvog pashalnog hodoaa u Jerusalim) do tridesete godine (i krtenja u Jordanu), to je sve otvorilo prostor za brojne spekulacije. U 'Evanelju po svetoj Dvanaestorici' daju se par epizoda iz Isusovog detinjstva, te se zatim ukazuje da je sedam godina, poev od svoje osamnaeste godine, bio u braku sa devojkom Mirjam iz Judinog plemena, koja je potom preminula i Bogu uzeta. Posle toga za Isusa poinje dugogodinja priprema i osposobljavanje za delovanje u svojstvu Boijeg Pomazanika: I nakon to je okonao Svoje izuavanje Zakona, Isus se opet spusti u Egipat da proui mudrost Egipana, kao to to Mojsije uini. I otiavi u Pustinju, meditirao je, i postio, i molio se; i dobio je Snagu Svetog Imena, kojom injae mnoga udesa. 15. I tokom sedam godina govorio je On licem u lice sa Bogom; i naui jezik ptica i zveri, i /upozna/ isceliteljske moi drvea, i trava, i cvea, i skrivene tajne dragog kamenja; i stee znanje o kretanjima Sunca, i Meseca, i zvezda, i o snazi slov, te o misterijama Kvadrata i Kruga, i o pretvaranju stvari, i oblika, i brojeva, i znakova. Odonud se vrati u Nazaret da obie Svoje roditelje; i On pouavae onde i u Jerusalimu, kao priznati rabi, u samom Hramu, i niko Ga ne spreavae. (5:14-15) Isus Triputnajvei se sputa u Egipat (v.: 13:4), gde je bilo puno istinskih mudraca upuenih u Hermesove i Serapisove misterije, i gde prouava mistinu geometriju, matematiku, astronomiju, kristaloterapiju, ... Herodot (otprilike 485.-425. g. se.) iz Halikarnasa u svome historijsko-etnografskom opusu podeljenom u devet knjiga, predstavlja Egipane kao najmudrije ljude na svetu: Egipani su bili mudriji od drugih naroda. (II, 160; v.: II, 160; Dela, 7:22) Isus je svakako, kao i u detinjstvu gde je sklonjen pred Herodovim gnevom, boravio meu egipatske terapeute, istinske Boije posveenike koji su negovali kontemplativnu praksu slinu budistikoj. Kao priznati uitelj Isus Nazaren potom pouava u jerusalimskom Hramu i u Nazaretu.
Za Isusa se dalje izvetava da je pre Svog palestinskog mesijanskog nastupa u tridesetoj godini zakonskog punoletstva (42 godini ivota Dvanaestorica, 8:8), godinama putovao po Orijentu: A nakon nekog vremena ode On u Asiriju, i u Indiju, i u Persiju, i u zemlju Haldejaca. I poseivao je njihove hramove, i razgovarao sa njihovim svetenicima i njihovim mudracima tokom mnogih godina, inei mnoga neobina dela, isceljujui bolesne dok putovae kroz njihove krajeve. (6:16) Svetitelj Boiji je poseivao sakralna zdanja, isceljivao, razmenjivao iskustva i razgovarao sa tamonjim mudracima i svetenicima. Treba zapaziti ovo: Isus obilazi sva ona podruja na kojima je se prostirala brojna jevrejska (koja je govorila srodnim aramejskim dijalektima) i helensko-baktrijska dijaspora. (U Istonom Panabu vladari helenskog porekla odrali su se negde do oko 20. g. ne.) Najvea dijadoka drava, Seleukova, jedno vreme je se prostirala od Helesponta pa do Inda. U tim podrucjima Istoka, pored velikih reka, upravo su nekada cvetale drevne kulture, nastale delovanjem svetih avatara: Hrista i Apostola. Isus pohodi i Persiju, u kojoj su delovali i magijci, sveti Zaratustrini svetenici, poklonici Vatre, koji su Ga posetili u Judeji kao novoroenca. I kao dugokosi nazaren Pitagora Hrist je posetio magijce, ve kako izvetava Diogen Laertije: Bio je jo sasvim mlad. a toliko je voleo nauku da je otiao iz otadbine i posvetio se u sve misterije i obrede ne samo u Grkoj nego i u stranim zemljama. Bio je, dakle, u Egiptu /.../; nauio je jezik Egipana /.../. A boravio je i meu Haldejcima i magijcima. Dok je boravio na Kritu, posetio je i peinu na Idi s Epimenidom. Ulazio je i u egipatska svetilita, i tamo su mu ispriali sve boanske tajne. (VIII, prgi. 2-3) I kao Pitagora Hristos Boiji je svedoio za Svoja ranija ooveenja: ... Pitagora je obino za Sebe govorio da je ve ranije bio na Zemlji kao Etalid i da su Ga smatrali Hermesovim sinom, ... (VIII, prg. 4; v.: VIII, 207) I Marko Tulije Kikeron izvetava za sveta puteestvija velikog mistinog Matematiara i Uitelja koji je prosvetlio veliku Grku: Pitagora je lino proputovao Egipat i posetio persijske magijce. (O krajnostima dobra i zla, lib. V, XXIX, 87)
I na kraju Isus poseuje i Indiju. Na severozapadu Indije, u prvom stoleu, postojala je vea jevrejska kolonija; posle Isusa nju su posetili apostol Toma i Bartolomej. Kao Siddhatta Gotama Probuditelj Hristos je roen oko 623. g. se. na severu Indije (u dananjem Nepalu), na obroncima Himalaja, u oblast Kapilavasta. Vienje njegovog ivota je tokom stolea pomeano sa opisom ivota nekog uglednog ainskog podvinika. Indija i njeni mudraci, bramani, takoe poklonici svete Vatre, pored Persije i njenih solarnih mudraca magaija bila je pohodnika meta i znamenitog nazarena i pitagorejca iz druge polovine I stolea Apolonija iz Tijane, iji ivot je opisao Filostrat (III, 9-13) I kao Bog Vina Dionis, Hrist je putovao prema Indiji; predaja je taj pohod predstavila pogreno kao borbeno osvajanje. Tako u Euripidovoj (otprilike: 485.-406. g. se.) tragediji Bakhe Dionis svedoi za svoje pohode:
I zlatna lidijska polja i Frigiju
zapustih; u sunane dole persijske
do zida Baktri i u burnu Mediju
i Arabiju onu sretnu stigoh ja;
svom prooh Azijom, do vala slavnijeh
to lei, a Heleni skupa s barbarima
po gradma punim, s kulama krasnim, ivu svud.
(17-23)
O Bakhovom slavnom pohodu peva u Metamorfozama i Ovidije:
Ti si veiti deak, u nebeskoj Ti si visini
najlepi gledati bog. Ko u devojke Tvoja je glava,
na njoj kad nema rogova. Pokorio si Istok ceo
sve do dalekog Ganga, gde kvasi Indiju tamnu.
(IV, 18-21)
O Isusovom indijskom pohodu na Istoku su kolale mnoge legende. O tome postoje i stari zapisi.
U 'Sri Bhavishja Purani' (snsk.: purnam prie iz starine pukog hinduizma), koja je nastala negde izmeu III i VI stolea nove ere, u svom devetnaestom poglavlju, opisuje susret maharade Salivahare (vladao u prvoj polovini I stolea) i Isusa u sredini pokrajine Hunadea (oblasti blizu Manasa Sarovara ili Kaila planine u zapadnom Tibetu). Taj unuk Vikramaditje, koji je vladao Arijevcima, uspostavio je granice izmeu Mleccha (Mlea koji nisu sledili vedsku dharmu) i Aricaca (indijskim sledbenicima dharme), te je na taj nain Sindusthan (prozvan po rijeci Sindh), postao poznat kao najvea zemlja pod Himalajima, dok je prebivalite Mleccha bilo od reke Sindh zapadno.
Najpre se ukazuje kako su se Izraelci doselili u Indiju, a potom se, u stihovima 17-32 opisuje Isusovo pojavljivanje: Na vlast je doao Salivahana, unuk Vikramaditje. On je savladao nadirue horde Kineza, Parta, Skita i Bastriana. Povukao je granicu izmeu Arijevaca i Mlea, i naredio ovim poslednjima da odu na drugu stranu Inda. Jednom prilikom Salivahana, gospodar aka, uputio je se snenoj planini /= Himalajima/. Tamo, u zemlji Huna /Hunadesh/, silni car, ugledao je lepoga oveka, uspetoga na planini. Imao je belu put, i nosio je bele odore.
Car je upitao svetoga oveka: 'Ko si ti'? On je odgovorio: 'Znaj da sam Ja Ia-Putra /Sin Boiji; snsk.: + = 'vladar', 'gospodar', 'bog'; putra = 'sin'/, roen od Device /kumari/, otkrio barbarima /Mleccha/ uenje, samu istinu'.
Tada ga je car upitao: 'Kakvo uenje ti ima u vidu'?
On je odgovorio: 'Na kraju Satja-juge /Zlatnoga Doba/, javio sam se kao Masiha /Mesija/ u grenikoj zemlji neverujuih /Mleccha/. Boginja Iamasi je se takoe pojavila pred barbarima /Dasje/ u uasnom obliku. Po obiaju neverujuih mene su doveli do nje, i Ja sam postigao Masiha-stva. Sasluaj, o care, ja sam doneo religiju neverujuima. Oistivi duh i zaprljano telo i naavi pribeite u molitvama 'Naigami', ovek dolazi do poklonjenja Drevnome. Kroz istinu, meditaciju i seanje na Duha ovek nalazi svoj put do Boga, Koji prebiva u sreditu Sveta, Koji ostaje postojan, kao sunce, i Koji svagda razgrauje sve privremene stvari. Tako je Iamasi bila unitena, a u srcu je se otkrila forma Boga, veno ista i obdarena sreom; a mene su nazvali Ia Masiha.
Kada je car uo te rei, sklonio je se pred uiteljem barbara i otpremio ga na tome putu u njihovu groznu zemlju.
Iako su ova izlaganja samo natrunjena istinom, da se primetiti da se Gospod prikazuje kao belac obuen u belu odoru. Upravo kao nazaren i pravednik, sveti Boiji ovek, Isus je bio odeven u bele lanene haljine. Bele odore su bile na ceni i kod Rimljana (kod kojih su odrasli mukarci u javnosti nosili belu togu), pa je to npr. bio jedan od razloga to su kod Krsta rimski vojnici razdelili Njegovu haljinu, a za plat, koji je ujedno bio izatkan, bez avova, bacili su kocku kome e pripasti ('Dvanaestorica', 82:11).
Post je objavljen 08.10.2010. u 22:17 sati.