Marketing
q. Da li je Isus bio vegetarijanac?
U Gideonovom zapisu 'Evanelju Savrenog ivota', Isusa nalazimo kao predanog vegetarijanca, koji gromko i beskompromisno ustaje protiv nezakonite ishrane mesom (ivotinjama i leinama), ukazujui da mesna ishrana unakazuje duhovno dostojanstvo oveka (28:2), svedoei da su neke ivotinje postale zverovi i predatori upravo pod indukcijama vibracije ljudske i demonske svireposti (6:22, 68:14). Bio Gideonov zapis istinit ili ne, mi i pored njega nalazimo pokazatelje i podatke koji nas navode na zakljuak da je Isus bio potpuni vegetarijanac.
Sam Isus ukazuje da je doao da ispuni Oev Zakon; ne da bi ga okonao, ve da bi i drugima dao primer da ine onako kako je On inio. Izvorni Boiji Zakon, koji je i veni Boiji Zakon, jer Bog je Duh Venosti i savrenstva, odredio je i za oveka i za ivotinju biljnu ishranu: Evo, dajem vam sve bilje to se semeni, po svoj zemlji, i sva stabla plodonosna to u sebi nose svoje seme: neka vam budu za hranu. A ivotinjama na zemlji, i pticama u vazduhu, i gmizavcima to puze po zemlji u kojima je dah ivota neka je za hranu sve zeleno bilje. ('Postanak', 1:30) Stvarajui ovaj svet Gospod nije odredio da se ovek hrani ivotinjama (koje imaju ivotni dah i duu) i njihovim leinama, ve biljem i onim to blagorodna zemlja daje. ivotinje je oveku Bog postavio kao blinja stvorenja, kao pratioce (koji njegovu duu podseaju na milinu Neba otkuda sva duhovna bia dolaze). Samo ono to je seme i to ima seme u sebi, odnosno to nie iz semena, Gospod, Zlatna Klica Univerzuma, je postavio kao prirodnu i zakonitu ishranu Svoje zemaljske dece. Bog oveku nije namenio da jede srodna bia, koja kao i on imaju duu, oi i lice, koja se kreu, koja diu sa njim isti vazduh, koja imaju nervni sistem i oseaju fiziku bol: Pravednik pazi i na ivot svoga ivineta, dok je opakomu srce okriutno. ('Izreke', 12:10) I oveku izgnanom iz Raja Gospod potvruje da se svagda treba hraniti rodom zemlje: S mukom e se od nje hraniti svega veka svoga! Raae ti trnjem i korovom, a hranie se poljskim raslinjem. U znoju lica svoga hleb svoj e jesti. (Ibid., 3:17-19) Po redaktoru 'Knjige Postanka' nakon Nojevog Potopa Gospod je navodno dopustio da ovek moe sve jesti, dakle i meso (bez krvi): Sve to se kree i ivi neka vam bude za hranu: sve vam dajem kao to vam dadoh zeleno bilje. (9:3). U Mojsijevo vreme Gospod navodno donosi i treu uredbu o reimu ovekove ishrane, pa ivotinje deli na iste i neiste, pogodne i nepogodne za ishranu. Tko se za svinju npr. ukazuje: A svinja, iako ima papak, i to papak razdvojen, ne preiva za vas je neista. Njihova mesa nemojte jesti niti se njihove strvine doticati za vas su one neiste. ('Levitska', 11:8) Pogledamo li paljivije neke verodostojnije ukaze iz 'Petoknija' vidimo da u Pustinji zapravo nije bilo nikakvog mesa za ishranu izraelskog naroda: Odakle meni meso da ga dam svemu ovome puku koji jaue oko mene govorei: "Daj nam mesa da jedemo"! ('Brojevi', 11:13; v.: 11:31-34). ovek na Boijem putu nee svojim usnama doticati leinu nijedne ivotinje. ovek sveta jedino je se uslovno ogradio od uzimanja mesa ivotinja koje se hrane drugim ivotinjama. U vreme Pseudo-Pavla Bog se opet 'predomiljava', pa vraa na snagu zakon iz Nojevog vremena, gde vie nema neistih ivotinja (cp.: 'Rimljanima', 14:14-20), ta odreuje da se opet sve ivotinje mogu jesti: Jedite sve to se prodaje na trgu i ne ispitujte nita savesti radi. ('Korinanima', I, 10:25; cp.: 'Dela', 10:15) Ako bi uzeli ovakav sled dogaaja kao 'istinit', zar time ne bi negirali Boga kao savrenog i nepromenljivog Duha: Doveka, o Jehova, re Tvoja ostaje, stalna poput Nebesa. ('Psalmi', 119:89) Sam Gospod preko Duha Prorotva svedoi za zastranjivanje Izraela: ... Ja, Jehova, ne menjam se, a vi se, sinovi Jakovljevi, menjate bez prestanka! Od vremena svojih otaca odstupate od Mojih uredaba i ne uvate ih. ('Malahija', 3:6-7) Ako je Gospod jedan vean i savren Duh, onda i Njegove Zapovesti dakako moraju biti veite, svagda vaee; povremeni zakonski ustupci ne bi negirali njihovo trajno vaenje. Po razumevanju te logike zavisnosti izgleda da je jedan paganski filosof, Julijan Imperator koji je se vrlo jednostavno hranio, i od samih hriana njegovog vremena pokazivao veu pronicljivost: ... Poto je Bog vean, sledi da su takve i Njegove zapovesti. (Contra Galilaeos, 143 C) Hrianima koji su u svome reimu ishrane poeli i meso da ubacuju, Julijan prebacuje: ... Jedino ste stekli naviku da sve jedete poput zelene trave. I ako valja rei istinu, za ast ste smatrali da nadmaite nae prostatvo. (Ibid., 238 D) A za tobonju Petrovu viziju ('Delu', 10:9-16) kojom Bog navodno oveanstu odreuje da svaku hranu i svako meso moe jesti (ustvari da ni jednog oveka zato to je pripadnik drugoga naroda ne treba nazivati 'neistim' 10:28), Julijan ukazuje obraajui se prevrtljivim hrianima: Zato u pogledu naina ishrane niste tako isti kao Judejci, i zato kaete da treba sve jesti kao zelenu travu, verujui Petru, jer je on, kako kau, rekao: "to je Bog oistio to ne pogani." ta je dokaz toga da je Bog od davnine smatrao da su neke stvari okaljane, a da ih je sada uinio istima? Jer Mojsije odreujui pravilo koje se tie etvorononih ivotinja, kae da je sve to ima razdvojene papke, kopita, i sve to preiva, isto, a da je ono to nije takvo, neisto. Ako je, dakle, sada prase iz Petrove vizije prihvatilo da preiva, posluajmo Petra; jer je stvarno udesno ako je posle Petrove vizije prihvatilo tu naviku. A ako je on slagao da je video ovo otkrivenje da upotrebim va nain govora kod koara, zato smo tako spremni da mu verujemo kada su u pitanju tako vane stvari? (Ibid., 314 C-E prevod: Aleksandar Popovi) Petar dakako nita nije slagao, ve je slagao redaktor izvornih 'Dela Apostolskih'. Hrianin koji je na rtvenik prinosio beskrvnu rtvu, trebao je i morao je u svoj svakidanji ivot da ouva jedinstvo sa Hristom jedui samo hranu bez krvi, bez mesa. Jedenje mesa i krvi ukazuje na duboko zastranjivanje i slepilo koje je ovladalo tobonjim Hristovim sledbenikom, koji su umislili da se svetost i portvovanost pokazuje samo u hramu, a ne i u svakidanjem ivotu.
Gospod jasno iznosi i zapoveda svojoj ljudskoj deci: ... Ne smete jesti krvi ni od kakva ivog bia, jer ivot svakoga ivog bia jest njegova krv. ('Levitska', 17:14) Duhovna Krv, duhovni ivot svakog bia je Bog, Dah. I ovek ne treba da uzima Dah i Krv nijednom biu. Gospod jo odreuje: ... Ko dirne strvinu ivotinje neka je neist. ('Levitska', 11:36) Svako telo ubijene i zaklane ivotinje je le i strvina, jer iz njega je se pulsaciono povukao ivotni Dah, a i ve posle nekoliko minuta od zadnjeg daha ivotinje poinje prva faza raspadanja njenog mesa. Zato se strvina ne sme rukom dodirnuti da bi se potom nala u ustima. Tako je Gospod zapovedio, a kako je to ovek literalno montirao, to ve vidimo u Petokniju.
Redakcija paganiziranih judejskih svetenika je marginalizovala i pokrila istinsko muko i ensko svetenstvo iz Mojsijevog vremena koje su oliavali posveenici, naziri (nazireji) koji se nisu smeli doticati ni estokih pia ni leine, odnosno mesa ('Brojevi', 6:1-21; 'Amos', 1:11-12). Kao Boije nazire u spisima jasno prepoznajemo i nalazimo proroke Iliju i Samuela, Samsona, videoca Danila, Ezdru i Rekabove sinove ('Jeremija', 35:6-10), te Jovana Krstitelja. Mladi Danilo i u zarobljenitvu u Babilonu, i na carskom dvoru ostaje veran svome nazirejskom zavetu, i odrava svoje telo samo veganskom hranom: plodovima zemlje i vodom: Danilo je u srcu odluio da se nee okaljati carevim jelima i vinom s njegova stola, ... ('Danilo', 1:8) Ezdri Gospod jasno naznauje da ako hoe imati Njegovu re mora u svojoj posveenosti pojaati isposniko-molitveni reim: A ti, kada proe sedam dana onih, ne posti jednako u njima, izai na cvetno polje, gde nema sagraenih kua, poni se hraniti samo poljskim cvetovima i ne kuaj mesa, ne pij vina, nego samo cvetove, moli se Svevinjem neprestano, i Ja u doi i govoriti sa tobom. (Ezdra, II, 9:23-25) Pre nego to e se Samson roditi aneo Boiji njegovoj majci najavljuje i upozorava je na reim ishrane: Ali odsad pazi: da ne pije ni vina ni estoka pia i da ne jede nita neisto /= nita mesnato/. Jer, zatrudnee, evo i rodie sina. I neka mu britva ne pree po glavi, jer e od majine utrobe dete biti Bogu posveeno bie nazirej Boji ... (Suci, 13:4-5) Istinski nazir, posveenik Boiji, trebao je biti svet od majine utrobe: odnosno svagda udaljen od estokog pia i mesne ishrane. Neto slino Samsonovoj majci, Aneo, po 'Protoevanelju', najavljuje i za Boijeg Nazira, Svetenika po Melhisedekovom redu, Isusa Hrista, Logosa koji je postao telo: ... Ne treba mesa da jede niti estokog pia da pije, jer Dete e biti posveeno od majine utrobe, i niti mesa niti estokog pia ono ne treba da uzima, niti britva treba da pree njegovom glavom. (2:7) Jovan Krstitelj se takoe prepoznaje kao doivotni nazir Boiji: ... Nee piti ni vina ni estoka pia, a Duha Svetoga napunie se jo u utrobi svoje majke. ('Luka', 1:15).
U vezi ishrane Jovana Pretee koji je u Jordanu krstio narod, pa i samog Isusa, u kolokvijalnom tekstu 'Matejevog evanelja' da se proitati: Hrana njegova bee skakavci i divlji med. He d troph n ayto akrdes ka mli grion. (3:4) Citirajui evanelje koje su koristili odstupnici ebioniti, Epifanije Kiparski tako navodi mesto koje govori o ishrani Jovana Krstitelja: Hrana njegova bee divlji med sa ukusom mane, kao /to su medene/ lepinje u ulju hMs egkrs en elaM. (Haer., 30, 13) Ebioniti su bili vegeterijanci, pa su u skladu s tim grki naziv za skakavac akrs u svome Evanelju preimenovali u egkrs ('lepinja', cp.: 'Izlazak', 16:31) To sve pokazuje da oni nisu raspolagali autentinim aramejskim 'Protoevaneljem' u kojem stoji da je se esen Jovan Krstitelj u pustinji hranio samo biljnom, zakonitom hranom: ... A hrana mu bee rod sa skakavac-drvo i divlji med. (7:4) To skakavac-drvo je biljka melagrom, iji ukusni plodovi nalikuju skakavcima, pa je po tome i sama biljka nazvana 'skakavac'. Najvei besednik stare Crkve u Helena Jovan Zlatousti (oko 350.-407. g.) poredei Hrista i Jovana Preteu, za Spasitelja iznosi: n niX5 n>si> k>ni p>X0s, niti X5 n>si> h0ljinu >d k0milj5 dl0k5, niX5 s5 hr0ni> m5d>m i bilj5m /k0> >v0n Pr5t50/. (Beseda XVI) I u ovoj komparaciji besednika, monaha i patrijarha Zlatoustog, koji je se i sam vegetarijanski hranio, nalazimo naznaku da je meu bogoslovima poapostolskog hrianstva bilo onih koji su bili, makar letimino, u posedu uzviene nauke koju je prezentovalo Protoevanelje. Isaija prorok ukazuje za Emanuela: Vrhnjem i medom on e se hraniti, ... ('Isaija', 7:15) Po Tercijaru Uenici vaskrslom Isusu, Novom Emanuelu, koji im je se ukazao, ponuuju hranu: Pruie Mu komad peene ribe i meda u sau /ka ap melssioy kroy/; on uze i pojede pred njima. ('Luka', 24:42-43) Ko bi uopte mogao zajedno da jede meso i med?! Citirajui Hegesipa, historik Eusebije jasno prenosi da je i Isusov brat Jakov bio doivotni posveenik, nazir: Svi, od vremena Gospoda pa do sada, njega nazivaju Pravedni. Ime Jakov tada su mnogi imali, a ovaj je bio svet jo od majine utrobe. Nije pio vina ni piva, nije jeo mesnu hranu, brija se nije dotakao njegove glave, nije se ukraavao uljem i nije odlazio u banje. Samo njemu je bilo doputeno da ue u Sveto Mesto. Nosio je najobiniju, lanenu odedu (Historija Crkve', II, 23) Svi naziri Boiji (iz kojih su izali redovnici nazareni), pored toga to nisu uzimali estoka pia i meso, nosili su kao simbol svoje solarne svetosti i bezazlenosti duge bele lanene lanene (dakle ne od ivotinja napravljene) haljine, po uzora na svoga Gospoda iz Njegovih utelovljenja i apokaliptikih vienja ('Danilo', 10:5; 'Otkrivenje', 1:13-15). Ako je Isusov brat Jakov jo od zaea i roenja bio Boiji posveenik, nazir, koliko pre je bio i sam Isus. Zapravo cela Isusova porodica bila je nazirejski orijentisana. U samom Nazaretu, koji je bio u blizini nazarenskog monastira na Gori Karmel, bilo je mnogo nazira. Zato su i Isusovi roaci posle Gospodnjeg Vaznesenja vodili prevashodno Crkvu u Jerusalimu; najpre Jakov Pravednik, a potom Simeon, sin Kleope, brata Isusovog oca Josipa: Oni staju na elo Crkve ili kao roaci Gospoda ili zbog toga to se ne usteu ispovedati svoju veru. (Historija Crkve', III, 32, v.: III, 11; III, 20) Nazivajui Solomonov Hram Domom Svoga Nebeskog Oca ('Luka', 2:49), Gospod time pokazuje i Svoje potovanje prema nazirima koji su slubovali u Hramu, i poput svetenika Zaharije prinosili svagdanju beskrvnu kadionu rtvu i molili se za narod. Takav nazir i predstojatelj nazirski u Hramu bio je i Isusov brat Jakov Pravednik.
Kada je Gospod zapovedio oveku da ne jede, ne uzima krv, on mu je time zapravo zapovedio da ne ne prlja sebe uzimanjem mesa. Redaktori izvornog Zakona su to prekrojili u zapovest da ovek navodno moe uzimati meso, ali bez krvi: Neka ovo bude zakon za sva vremena svim vaim naratajima u kojem god mestu budete boravili: Nipoto ne smete jesti ni loja, ni krvi ('Levitska' 3:17). Nadalje, protiv svakoga pojedinca od Izraelova doma, a tako i protiv svakoga pridolice meu vama, koji bi blagovao bilo kakvu krv, Ja u se okrenuti, svakoga ko blaguje krv odstraniu iz naroda. ('Levitska', 17:10). No iz koga to mesa se krv moe potpuno odstraniti, iscediti? Jevrejske uredbe su 'utanaile' da je ispravno samo meso 'iste ivotinje' koja je zaklana i iz koje je odmah krv isceena. Apostolski Sabor u Jerusalimu je takoe zapovedio uzdravanje od krvi: Da se uzdravate od mesa rtvovanog idolima, i od krvi, i od udavljenog, ... ('Dela', 15:29) Neki epistolarni ukazi apostola Pavla jasno idu u prilog vegetarijanskom reimu ishrane: Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina, ... ('Rimljanima', 14:21) Te: ... Ne opijajte se vinom, u emu je raskalaenost, nego se punite Duhom. ('Efescima', 5:18) Druge pokazuju manipulativni redaktorski upliv: Jedan vjeruje da sme sve jesti, drugi, naprotiv, koji je slab u veri, jede samo povre. ('Rimljanima', 14:2) Slabi po merilima sveta (cp.: 'Korinanima', I, 1:28; II, 12:5.9-10, 13:4.9) se uzdravaju od ishrane svojim sablinjima, dok jaki u grehu i ulnosti svoje blinje iz ivotinjskog sveta vide samo kao svoje robove, svoju lovinu i svoju hranu.
U svetlu univerzalne Boije zapovesti Ne ubij! ('Izlazak', 20:13), svaka ishrana mesom je iskljuena, jer do mesa za ishranu upravo se dolazi ubijanjem nedunih ivotinja; svaka prolivena neduna krv je i prolivena Krv Jagnjeta Bezalenosti, Hrista Boijeg. to ovek uini svojoj maloj brai iz ivotinjskog sveta, to je uinio i Hristu sveprisutnom i sveoseajnom Duhu. Jo preko proroka Isaije Gospod ukazuje da je ubijanje plemenitih ivotinja teak greh u Njegovim oima: Ko kolje vola, to je kao da ubije oveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa. (66:3) Preko proroka Isaije Gospod osuuje i razuzdane gozbe, odnosno gozbeno korienje mesa i vina: ... Gle: 'radost' i 'veselje', ubijaju goveda i kolju ovce, jedu meso i piju vino. (22:13, v.: 28:7)
Svoju ljubav prema ivotinjama Gospod pokazuje raajui se u peini-tali meu ivotinje. Jo preko proroka Hoee On najavljuje da e i ivotinjama na Novoj Zemlji doneti osloboenje od svih muka: U onaj dan, uiniu za njih savez sa ivotinjama u polju, s pticama nebeskim i gmizavcima zemaljskim; luk, ma i boj istrebiu sa zemlje da mirno u njoj poivaju. (2:20) Ako ovek eli da kao Boiji miljenik nasledi Novu Zemlju, u kojoj nee biti lovljenja, ubijanja i jedenja ivotinja, u kojoj e sve ivotinje u slozi iveti (Isaija, 11:6-9), on ve danas mora poeti tako da ivi, odnosno mora u potpunosti da prihvati zakonitu ishranu i da nae radost i ugoaj u njoj. Sveta Premudrost upozorava i poziva budne oprezne due: Ne druite se s vinopijama i sa deraima mesa! (Izreke, 23:20). Po Tercijaru Hrist ukazuje na razuzdani ivot u Posletku i sledeim pozivom vernima na budnost: ... uvajte se da vaa srca ne oteaju od prodrljivosti, pijanstva i brige za ivot, ... ('Luka', 21:34)
U takozvanom 'Evanelju po Jovanu' susreemo oiglednu redaktorsku fikciju da je Hrist i kao Vaskrsli, kao duh koji je prolazio kroz zidove, ak navodno na Tiberijskom jezeru 'jeo' i ribu. Ako su redaktori mogli izmisliti da je Isus jeo ribu posle smrti i vaskrsenja, nita nije udno to su mu pripisali da je i pre stradanja konzumirao meso. Redaktori evaneoskog teksta izvornom kazivanju domeu da je Isus navodno narodu umnoio pored hleba i ribe. No vlastiti sled izlaganja ih otkriva u njihovim falsifikatima i dometanjima ('Jovan', 6:11). Pa tako Sekundus iznosi povodom te epizode: A onih to jedoe hlebove bee pet hiljada ljudi. (6:43) . 'Ribe' se nigde ne spominje, a i samo od hlebova su se nali ostaci ('Jovan', 6:13) ...
Ne da su mnoge hrianske sledbe i frakcije (ebioniti, manihejci, dositejevci, ...) bile vegetarijanski orijentisane, no to su u poapostolskom hrianstvu bili i mnogi eminentni hrianski bogoslovi i podvinici: Klement Aleksandrijski, Origen, Basilije Veliki, Jovan Zlatousti, Arnobije, Tertulijan, Jeronim, ...) Veliki besednik i spisatelj Jovan Zlatousti (345.-407. g. ne.) jasno ukazuje da se hrianski pastiri praktikuju uzdravanje od mesa, koje zagauje telo, da bi obuzdali svoje telo. Klement Aleksandrijski svedoi za apostola Mateja da je bio privrenik zakonike ishrane, govorei o najaem demonu, koji ljude privija oko raskonih trpeza kako bi hranili svoje strasti: ... Blaenstvo se nalazi u praktikovanju vrlina. Shodno tome, apostol Matej je za jelo upotrebljavao samo hleb, voe i povre iz bate, bez mesa. ('Pedagog', II, 1) Hrianin Oktavije u istoimenom Feliksovom spisu iznosi za hrianski rod da ne jedu rtvenoga mesa i ne piju rtvenog vina, i da to nije izraz straha ve pokazatelj slobode u Hristu (pogl. 38 i 12).
Galijska muenica Bibliada odvrauje mesoderima koji su hriane optuivali da jedu ljudsko meso: Kako ljudi koji ne jedu krv ivotinja mogu da jedu decu. (Eusebije: Historija Crkve', V, 1) Ovde imamo dogaaj iz osme decenije II stolea. Dakle i tada istinski hriani su se striktno uzdravali od ivotinjske krvi, time i mesa. I mnogo kasnije monah i filolog Jeronim, u svome spisu 'Protiv Joviniana' govori protiv ishrane mesom. Povod za nastanak ovog spisa Jeronim je naao u izopaenom uenju Joviniana, koji je posle njegovog odlaska iz Rima proklamovao da je Hrist Svojom smru na krstu izbrisao sve nae prole i budue grehe, te stoga moemo iveti slobodno u zadovoljstvima koje svet i telo nude i trae, odnosno da moemo slobodno ubijati ivotinje da bi iveli i hranili se njima. Jovinian je bio protiv hrianske i pagansko-istone askeze. Jeronim je pak stajao na liniji uenja da kako sa pojavom Hrista vie nisu dozvoljene krvne rtve, tako nije dozvoljeno ni korienje mesa u ishrani. Ako hrianin ne rtvuje meso na hramskom oltaru, ne bi smeo to da ini ni u svome domu, odnosno na oltaru svoga tela. Onaj koji poznaje istinski znaaj beskrvnog prinosa koji je Gospod ustanovio i zapovedio, zna i da je sa istinskim hrianstvom nespojivo bilo kakvo prinoenje mesa i krvi (bogu) stomaku. Jeronim ui da je Hrist, Alfa i Omega Postojanja, Poetak i Svretak, svojim Dolaskom povezao Kraj sa Poetak, i omoguio da na Kraju, u novom Zlatnom Dobu, bude kao na Poetku: da se ljudi vrate zakonitoj biljnoj ishrani (I, 18). Mono u prilog vegetarijanstva govore i izuzetno vredna ebionitska 'Klementova prepoznavanja', sauvana u Rufinovom latinskom prevodu. Hrianske agape, posveene trpeze koje su uzimane sa ljubavlju, u poetku su sadravale iskljuivo biljnu hranu, i to prevashodno presnu. Pogledajmo 'Aposolsko predanje' u kome se govori ta je u to vreme rtveno moglo da se prinese na oltar zajednitva, da bi se potom na Veeri ljubavi, agape, zahvalno jelo: Blagosiljaju se /sledei/ plodovi, odnosno: groe, smokve, ito, masline, kruke, jabuke, breskve, trenje, bademi, ljive; ne /blagosiljaju se na oltaru/ dinje, ni lubenice, ni graak, ni glive, ni luk, niti neko drugo povre. (32 pravilo) Tree pravilo pripisano Apostolima (III stolee) ukazivalo je da ako neko na oltar prinese pticu ili kakvu ivotinju, ili opojno pie, bude svrgnut sa svetenikog ina. Klement Aleksandrijski ustaje protiv raskonih agapa u bogatoj Aleksandriji, na kojima je se poelo jesti i meso. Klement trai da se na Gospodnjim veerama prinosi i uzima sasvim jednostavne, ponajprije biljne namirnice (v.: 'Pedagog', II, 1-2) Poto je vegetarijanski ivot bio smetnja popularizaciji hrianstva, paganizirano hriansko poglavarstvo poinje sa saborskim osudama svetenstva koje je se uzdravalo od mesne hrane; tako se u 14. pravilu pomesnog Ankirskog sabora odreuje: Onima koji su u kleru, svetenicima ili akonima, koji se uzdravaju od mesa, a zatim, ako ele, mogu ga se uzdravati. Ako li to nee, tako da ne ele jesti ni povre koje je zgotovljeno uz meso, i ne povinuju se ovom pravilu, neka budu nizloeni sa tog ina. Meu hrianskim monatvom reim zakonite, biljne ishrane je se dugo odrao, ali i tu je bilo izuzetaka jer su neke monastirske stareine doputale korienje mesa bolesnima.
Post je objavljen 08.10.2010. u 22:11 sati.