Pregled posta

Četiri Živa Bića

Ustrojstvo Hijerarhije Neba odražava zakonomernosti u Bogu, odnosno božanske emanacije i polarizacije. Kada se Bog vidi kao Jedinstvo, Dvojstvo, Trojstvo, Četvorstvo, Sedmerstvo i Dvanaesterstvo, onda se i lakše može koncipirati nebesnička hijerarhija. Kao Temeljne snage u Bogu, koje načinom svoga delovanja čine i daje komplementarnu celinu, nalazimo Ljubav i Premudrost, Dobrotu i Istinu, Toplinu i Svetlost, Dajući i Primajući Princip, Očinsko i Majčinsko, Stvaralačko i Održavajuće Počelo u Bogu. U 'Izrekama' Pra-Mudrost, Premudrost kaže: »Gospod Me načini kao Počelo Svoga dela, kao najraniji od Svojih čina, u Pra-Doba; oblikovana sam od Večnosti, od Iskona, pre nastanka zemlje. Rodih se kad još nije bilo pradubine, ... « (8:22-24 ) - A u 'Knjizi Ben Sire' Sveta Mudrost govori: »Prije Vekova, odiskona, On Me je proizveo i neću prestati doveka. Pred Njim sam služila u Svetom Šatoru i potom se nastanila na Sionu.« (24:9-10, v. 1:4-10.19, 24:3-6 ) - U 'Knjizi Mudrosti' se iznosi za Družbenicu Ljubavi: »... Ona je Dah Sile Božije i čist okvir Slave Svemogućeg. /.../ Ona je odsev večne Svetlosti i ogledalo čisto dela Božijeg, i slika Njegove Dobrote. Jedna je, a može sve, i ostajući u sebi sve obnavlja.« (Mudr. 7:24-27)

Znamo da su na Pomirilištu Kovčegu Zaveta bila postavljena dva zlatna kipa koji su predstavljali Keruvime. Tako Gospod naznačuje Mojsiju: »Skuj i dva keruvima od zlata za oba kraja Pomirilišta. Napravi jednoga keruva za jedan kraj, a drugoga keruva za drugi kraj. Pričvrsti ih na oba kraja Pomirilišta da s njim sačinjavaju jedan komad. Keruvimi neka dignu svoja krila uvis tako da svojim krilima zaklanjaju Pomirilište. Neka licem budu okrenuti jedan prema drugome, ali tako da lica Keruvima gledaju u Pomirište.« ('Izlazak', 25:18-20, v.: 36:8, 26.1.31)  Na kedrovim daskama kojima je obložen s unutrašnje strane Salomonov Hram bile su u bareljefu izrađeni prikazi keruvima, rastvoreni cvetovi i palme (simboli Kraljevstva Mira): »Prekrio je njime /= zlatom/ Dvoranu: grede, pragove, zidove i vratna krila te izrezao keruvime po zidovima.« ('Letopisi', II, 3:7; v.: ’Kraljevi', I, 6:29.32.35)  I druge stvari u enterijeru toga Hrama obeležavale su predstave Svetih Bića: »On izgradi deset podnožja /za umivaonike/ od bakra. / .../ Ona su imala oblik lica obuhvaćenih oplatama na svojim krajevima. Na licima, između oplata behu lavovi, volovi i keruvi. / .../ Pod svakim podnožjem behu po četiri točka od bakra s osovinama bakrenim.« ('Kraljevi', I, 7:27.28-29.30)  I u viziji tzv. Ezekielovog Hrama opisuju se bareljefi sa predstavama Živih Bića koje ukrašavaju zidove i vrata Hrama ('Ezekiel', 41:17-20.25)

Dva Anđela-Keruva, dva Nebeska Svedoka, Hristovi učenici i Marija Magdalena vide na/u grobu Vaskrsloga ('Jovan', 20:12), te pri Njegovom Vaznesenju ('Dela', 1:10).  Ta dva Nebesnika su očigledno predstavnici temeljnog Dvojstva. Pri Preobraženju na gori o praznik Senica Isus susreće i razgovara s Mojsijem i Ilijom, Anđelima Preobraženja o Svome predstojećem stradanju u Jerusalimu ('Matej', 17:3-4). I Mojsije i Ilija bili su za života preobraženi i vazneseni u Nebo. U vremenu Posletka pojavljuju se dva proroka Preobraženja i Vaznesenja, dve Božije Masline, koji će delovati u Mojsijevom i Ilijinom Duhu Pomazanja: »I daću dvojici svojih svedoka pa će u odelu za žalost prorokovati hiljadu dvesta i šezdeset dana. Ovi su dve masline i dva svećnjaka što stoje pred Gospodom zemlje.« (‘Otkrivenje’, 11:3-4; v.: Zaharija: 4:3-14 )



Ahura Mazda kao orao


Jovanovo viđenje četiri Živa Bića se razlikuje od Ezekielovog, jer ih on vidi diferencirano: svako Biće ima svoj izgled i lik, dok god kebarskog vidioca svako Biće ima istovremeno i obraz ostala tri Bića: »A sred Prestola i oko Prestola /behu/ četiri Živa Bića /grč.: zMa; hebr.: chajjoth – ęŐŮ×/ puna očiju spreda i sastrag. I prvo Živo Biće beše kao lav, a drugo Živo Biće beše kao vo, treće pak Živo Biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto Živo Biće beše kao orao koji leti. I svako od četiri Živa Bića imaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju; i nemaju počinka ni danju ni noću govoreći: »Svet, svet, svet je Gospod Bog, svedržitelj, koji beše i koji jeste i koji će doći«.
I kad Živa Bića dadoše Slavu i Čast i Zahvalnost Onome što sedi na Prestolu, Koji živi u sve Vekove, padoše dvadeset i četiri Starešine pred Onim što sedi na Prestolu, pa se pokloniše Onome što živi u sve Vekove, te metnuše svoje krune pred Presto govoreći: “Dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš Slavu i Čast i Silu, jer Ti si stvorio sve i Tvojom voljom sve beše i sve bi stvoreno”.« (4:6-10)




Drevna ritualna vaza dekorisana sa lavovima i bikovima (Bagdadski Muzej)

U Enohovom viđenju kubične Prestone Dvorane takođe je potenciran značaj četiri Sveta Bića: »I posle toga sam video hiljade hiljada i desetine hiljada desetina hiljada, video sam gomilu bezbrojnu koja je stojala pred Gospodarom Duhova. I na sve četiri strane oko Gospodara Duhova video sam četiri utvare, drugačije od onih koje ne spavaju, i rečena su mi njihova imena, jer mi je anđeo koji je išao sa mnom rekao njihova imena, i pokazao mi sve skrivene stvari. I čuo sam glasove one četiri utvare kada su veličale Gospoda Slavnog. Prvi glas je slavio Gospodara Duhova u Veke Veka. Drugi glas koji sam čuo je slavio Izabranika i izabrane koji se drže Gospodara Duhova. Treći glas koji sam čuo se molio i zalagao se za one koji žive na zemlji i mole se Gospodaru Duhova. I čuo sam četvrti glas koji je terao nezbožne anđele i zabranjivao im da se pojave pred Gospodarom Duhova i optuže one koji žive na zemlji. Posle toga sam upitao anđela mira koji je išao samnom, koji mi je pokazao sve što je skriveno: 'Ko su one četiri utvare koje sam video i čije reči sam čuo i zapisao'? - I on mi reče: 'Prvi je Mihael, milostivi i dugo-paćeni, drugi, koji je uklonio sve bolesti i sve rane dece čovečje je Rafael, i treći, koji je uklonio sve sile je Gabriel, i četvrti koji je uklonio pokajanje i nadu onih koji nasleđuju večni život je Fanuel'. - I to su četiri anđela Gospodara Duhova i četiri Glasa koja sam čuo tih dana.« (I, 40:1-10) - Na nekim drugim mestima u tekstu (kao na primer u 9:1) Fanuel se naziva i Uriel. Arhanđeli koji goruće slave Gospoda života tradicionalno se povezuju sa četiri vetra i četiri strane sveta: Mihael sa Jugom, Gabriel sa Zapadom, Rafael sa Istokom i Uriel sa Severom.

Ime Arhanđela Mihael Gabriel Rafael Uriel
Ime u hebrejskom alefbetu ÜĐŰŮŢ
(Mikha’el) ÜĐŮčŃŇ (Gavri’el) ÜĐäč
(Rafa’el) ÜĐŮčŐĐ
(’Uri’el)
Broj imena 101 246 311 248
Značenje imena ’Ko je kao Bog?' ’Iscelenje Božije' ’Snaga Božija' ’Svetlost Božija'
Ime u grčkom alfabetu śąÇ±·» “±˛Áą·» ˇ±Ć±·» źĹÁą·»


U kumranskim ’Zahvalnicama ’govori se o najuzvišenijim anđelima koji pripadaju unutarnjem krugu (hebr.: pnim) anđeoskih zborova, koji gledaju Boga licem u lice (panim), kojima će jednom biti dovedene pravedne duše ljudi iz Božije Zajednice: »... Dodelio si [od časti] i slave Tvoje svim pripadnicima Saveta Tvoga: u kolu su zajedno s anđelima najvišim /= malahe hap(a)nim/, i nema posrednika za svete [Tvoje].« (6:12-13)  U alegoričko-eshatološkom spisu ’Rat sinova Svetla protiv sinova Tame ’pominju se takođe imena četiri velika Anđela: »Neka napišu, [na prvi /štit/: 'Mihael', na drugi: 'Gabriel', na treći]: 'Sariel', na četvrti 'Rafael'. 'Mihael' i 'Gabriel' na desno, ['Sariel' i 'Rafael' na levo ...]« (9:15-16)

Četiri Sveta Bića – Chajjoth, metaforično rečeno, jesu stubovi i nosači ('konji') Božijeg Prestola, Božijih Kola/Kočija. Tako videlac Enoh (po etiopskoj verziji) iznosi: »Videh prebivališta s Kolima Svetih /Bića/. Onde moje oči videše njihova prebivališta s anđelima, i njihova Kola sa Svetima. Oni su prizivali, vapili i molili za sinove ljudske, dok je Pravednost, poput vode, tekla pred njima, ...« (I, 39:4)

A opisujući svoje viđenje Male i Velike (Prestone) Dvorane Nebeske Palate sagrađene od duhovnoog kristala, Enoh iznosi: »I dođoh blizu prostranoga Prebivališta, takođe izgrađenog od kristalnoga kamenja. I njegovi zidovi, kao i podovi, bejahu oblikovani od kristalnoga kamenja, i tlo bejaše kristalno. Njegov krov doimao se poput zvezdane staze /= u vidu kupole/ i i bljeskova munje; i među njima behu Keruvi od Vatre u Olujnom Nebu. / .../ U viđenju opazih, još jedno Prebivalište, prostranije od prethodnoga, čiji mi svaki ulaz bejaše otvoren, uzdignut usred treperavoga Plamena. / .../ I pod beše od vatre; nad njim bejahu munje i zvezdana staza, dok je na krovu žestoko gorela vatra. pomno sam ga razgledao, i zapazio kako se u njemu nalazi uzdignuto Prestolje, koje se doimalo kao da je od mraza; oblikom je podsećalo na kuglu sjajnoga sunca; i onde bejaše Glas Keruva. Iz dna toga moćnoga Prestola izvirale su ognjene reke. / .../ ... Sveti, koji Mu bejahu blizu, nisu se od Njega udaljavali ni Noću ni Danju, niti su Ga napuštali.« (I, 14:12.13-14.15-19.24) – Opis Božije Palate dominira u znaku Elementa Vode i Vatre, dveju preobražiteljskih Snaga. Kada mističari na Unutarnjem putu pokrenu svete snage u sebi, oni ih upravo doživljavaju u znaku dinamike četiri Elementa: Sveta snaga u njima gori i plamsa od karlice prema glavi i stopalima (cp.: ‘Enoh’, I, 39:7; ‘Ezekiel’, 1:27-28); ona teče poput vode (i taj tok levo i desno od kičme se najbolje oseća); ona pulsira i ‘trese se’ (Zemlja) iz sedam centara svesti, sedam točka duše; i ona duva (Vazduh) unutar i oko tela putnika (a tu duvanje se ponajprije oko čela doživljava). Božiji čovek se tako oseća kao da je istovremeno i u ognju i u ledu, nošen vetrom i učvršćen kao zemlja. Oni, sveti anđeli i proroci, koji nose i objavlju ognjenu Božiju reč, i sami su Božiji oganj: psalmista deklamuje: “Blagosiljaj Jehovu, dušo moja; Jehova, Bože moj, silno si velik! Odeven Veličanstvom i Lepotom, svetlošću ogrnut kao plaštem! Nebo si razapeo kao šator, na vodama sagradio dvorove svoje. Od oblaka praviš kola Svoja, na krilima vetrova putuješ. Činiš anđele Svoje duhovima, i služitelje Svoje plamenom ognjenim.” (‘Psalmi’, 104/103:1-4) – Prorok Danilo opisuje Nebesku Reku Pravednosti: “... Reka je ognjena tekla, izvirala ispred Njega. Hiljade hiljada služahu Njemu, mirijade stajahu pred Njim.” (‘Daniel’, 7:10) – U najvišem makrokosmičkom smislu reči Božiji Presto čini Ognjište Univerzuma, Iskon-Sunce iz koga ishodi Reka Života, Svetlost Života, sedmerostruki Duh, koga zahvanički preuzimaju i odašilju oni koji su jedno sa Bogom, koji su ispunjeni Svetlošću Beskonačja.



Četiri Živa Bića na 21 adutu velikih Tarot arkana

I u koptskom gnostičkom spisu ’O poreklu sveta', nađenom kod Nag Hammadija 1945. god., koji je početkom IV stoleća nastao na temelju različitih izvora i predaja, takođe se govori o Kolima Jehove Sebaota (hebr.: Cevaoth, grec.: SabaMth), Gospoda nad Vojskama: »Kada je stekao vlast najpre je Sebi sagradio Palatu. Ona je golema, veličanstvena, sedam puta sjajnija od sviju koje postoje na sedam Nebesa. Iznad svoje Palate načinio je Prestolje, koje je bilo golemo a stajalo je na Kolima s četiri Lica zvanim Keruvin. Keruvin ima osam obličja na svakom od četiri ugla, lavlja, volovska, ljudska i orlovska, ukupno šezdeset četiri obličja, a pred njim stoji sedam Arhanđela; on je osmi i ima vlast. Postoji ukupno sedamdeset dva obličja. Nadalje, iz tih Kola se oblikuje sedamdeset dva boga; oni uzimaju obličja kako bi mogli vladati nad sedamdeset dva jezika kojima govore narodi. Pomoću toga Prestola On je stvorio druge, zmijolike anđele zvane Serafimi, koji Ga neprestano slave.« (8-9) – Zapaža se da ovo viđenje razlikuje četiri Živa Bića od sedam Arhangela, što se susreće i u patmoskom 'Otkrivenju': »I jedno od četiri Živa Bića dade sedmorici Anđela sedam zdela punih Gneva Boga koji živi u sve Vekove.« (15:7) – Po 'Hipostazi Arhonata', Sebaot, koji je postavljen iznad Haosa, »sagradio je sebi ogromnu Keruvim Kočiju, sa četiri lica, sa bezbrojnim anđelima kao služiteljima, sa harfama i lirama.« (NHK, II, 95)



Mesopotamijski Keruvimi kraj Drveta Života


Mesopotamijski Keruv zaštitnik Drveta Života

I u ’Evanđelju po svetoj Dvanaestorici’ (koje je krajem XIX stoleća zapisao irski sveštenik Gideon Ouseley) Gospod govori o četiri puta tri Svete Snage Boga, odnosno o Dvanaest Zraka koji su predstavljeni od četiri Živa Bića: »Bog je Sila, Ljubav i Mudrost, i ovo Troje je Jedno. Bog je Istina, Dobrota i Lepota, i ovo Troje je Jedno. Bog je Pravednost, Znanje i Čistota, i ovo Troje je jedno. Bog je Divota, Samilost i Svetlost, i ovo Troje je Jedno. I ova četiri Trojstva Jedno su u skrivenom Božanstvu, savršenome, Beskonačnome, Jedinome.« (66:2)  Pratimo li ukazni tok mističnih vizija, vidimo da je ’Oblak; simbol Skrivenog Božanstva, Gospoda svetih Dubina, Visina i Širina, Onog koje je skriveno za neprosvetljen um i za oči zaslepljene materijalnim prividom i grehom.

Oblak je i simbol Najviše Snage, Stvaralačkog Principa, dok Vetar, Zemlja, Voda i Vatra simbolišu i predstavljaju Održavajući Princip, četiri Elementa. Četiri Živa Bića – Hajot, možemo videti i kao Božanske Nadglednike nad Kraljevstvom minerala, Kraljevstvom Biljaka, Kraljevstvom životinja i Kraljevstvom vilenjaka (prirodnih bića/duhova). Tako crkveni mistični učitelj Bonaventura u svome spisu ’Put duha k Bogu', deleći bića na ona koja se rađaju, koja rađaju i ona koja upravljaju jednim i drugim bićima, prezentira i sledeće: »Bića koja rađaju jesu jednostavna bića, tj. nebeska telesa /= planete/ i četiri Elementa. Doista, iz ovih Elemenata pod uplivom svetla, koje pomiruje sve protivne sile pomešanih Elemenata, rađa se nastaje sve što proizlazi iz delovanja prirodnih sila. Bića koja se rađaju jesu telesa koja se sastoje od Elemenata. Takva bića su minerali, biljke, životinje i ljudsko telo. Bića koja upravljaju prvim i drugim bićima jesu duhovna bića.« (II, 2)



Grifon, neki drevni umetnički prikazi

Brojne oči sa kojima se slikovito prikazuju Živa Bića, mogu predstavljati njihovu večnu goreću budnost, te sunca i svetove nad kojima nadglednički upravljaju.

Četiri Živa Bića se susreću pod hebrejskim nazivom Keruvi; u evropskim jezicima termin Keruv (Keruv - ŃŐčŰ) se pojavljuje najčešce u pluralnom obliku: kao Heruvim (ÝŮŃŐčŰ) ili Kerubin. Poreklo i značenje naziva je sporno. U akadskom jeziku imenica karibu (ili karabu) ima značenje ’koleno'.  U Gemara traktatu ’Hagiga ’koji govori, na svoj način, o zborovima službujućih anđela, nalazi se i sledeća dijaloška sekvenca: »'A što je keruv? ’- Rabi Abahu reče: ’Kao dete /aram.: keravja/, jer se tako u Babilonu naziva dete: ravja'.« (Fol. 13 B)

U starozavetnim tekstovima Keruvimi se najpre predstavljaju kao čuvari nad stazom koja vodi k Drvetu Večnog Života. U ’Knjizi Postanka’ (3:24) se kaže da je Gospod pred Drvetom Života, nakon isterivanja Adama i Eve iz Edena, postavio Keruvime s plamenim vitlajućim mačem (hebr.: hérev) u ruci. Keruvimi su Božiji Vitezovi čiji mač je reč Istine, reč Zakona.


Jedna asirijska kameja koja prikazuje dva Keruvima

Dva Keruvima zaštitnika na pločici od slonove kosti (IX stoleće stare ere), nađenoj u Damasku

Podređenost Keruvima Gospodu nad Vojskama u ’Psalmima ’se poetski stilizovano potencira: »Jehova kraljuje nek zadrhte narodi; sedi nad Keruva  zemlja nek se zatrese.« (99:1) – »Ti što sediš nad Keruvima zablistaj pred Efrajimom, Benjaminom, Manašeom, ... « (80:2-3)  Kada su tri deportovana judejska mladića u Babilonu bili bačeni u užarenu peć, Božija Slava ih natkriljuje i zaštićuje od stradanja. Tada oni Gospodu zahvalnički pevaju: »Blagoslove /budi/, Ti što ispituješ bezdane i sediš nad Keruvima.« (3:55)  U ’Drugoj knjizi o Samuelu’ naznačuje se za Davida i njegove drugove: »... Odoše u Baalu Judinu da odande donesu Kovčeg Božiji, što nosi ime Jehove Cevaota, koji stoluje nad Keruvime. « (6:2; par.: ‘Letopisi’, I, 13:6) – U dan kad ga Gospod izbavlja iz Šaulovih ruku David peva i ukazuje za Gospodara duhova koji je nedostupan neprosvetljenom oku: »On nagnu nebesa i siđe, pod nogama Mu oblaci mračni. Na Keruva stade i polete; na krilima vetra zaplovi. Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim. Od bljeska pred licem Njegovim užga se ugljevlje plameno.« ( ‘Samuel’, II, 22:10-13)  ‘Prva Samuelova knjiga’ ukazuje da su se Izraelci sa prisustvom Kovčega Saveza sigurnije i borbeno moćnije osećali: »Narod posla ljude u Šilo, i donesoše odande Kovčeg Saveza Jehove nad Vojskama, Koji stoluje nad Keruvima.« (4:4) - Judejski kralj Ezekija se u molitvi obraća Gospodu: »Jehova, Bože Izraelov, Koji stoluješ nad Keruvime, Ti si jedini nad svim zemaljskim kraljevstvima, Ti si stvorio Nebo i zemlju ....« ( ‘Kraljevi’, II, 19:15); par.: ‘Isaija ’, 37:16)


Jedan likovni prikaz Keruvima iz XIX stoleća

U patmoskom ’Otkrivenju’ četiri Živa Bića koja neprestano slave Presvetog Oca, prikazuju se kako stoje uz uglove zlatnog Božijeg Žrtvenika (koji simboliše Gospodnju Sveštenu Vlast), Žrtvenika koji stoji pred Prestolom (8:3, 9:13): »I čuh jedan glas od četiri roga zlatnoga Žrtvenika koji je pred Bogom.« (9:13) – Svoje žrtvenike Jevreji su izgrađivali tako da su se na gornjoj strani završavali svojevrsnim roščićima: »Napravi i žrtvenik za paljenje tamjana; napravi ga od bagrenova drveta. Neka bude lakat dug, lakat širok, pod pravim uglom, i dva lakta visok. Neka mu roščići budu od jednoga komada s njim.« ( ‘Izlazak’, 30:1-2) – Od Božijeg Prestola i Božijeg Ognjenog Žrtvenika (8:5), izbijaju Ognjeni Glasovi, Sveti Gromovi: sedam Božija Duha, sedam Roga.

I u kabalističkoj ’Knjizi Tajni ’(Sefer ha-Razim, III-IV st. n. e.) opisuje se Presto Boga ispod koga teku ognjene reke, te se kaže da Presto nose četvorica Chajjoth-a, Živih Bića.

U kabalističkoj raspravi ‘Poglavlje o Svetilištima’ četiri Živa Bića se opisuju rečima: »Na glavi svakog Bića povezano je milion kruna, od vrsta luminara; i ona su obučena u odeću od vatre i ogrnuta odorom od plamena, i skrivaju lica krilima. I Sveti Blagosloveni sklanja Svoje lice od njih. A zašto se Sveta Bića i veličanstveni Ofani osvećuju, pročišćavaju, oblače i ogrću /plamenom/ još od najstarijih dana, više od Anđela Služitelja, i Ofanima, i Hašmalima, i Serafima, i Keruvima, i Zvezdi, i Onih koji imaju krila, i Točkova Merkave, i Nebeske Vojske. /.../ Zato što je Merkava okrenuta prema njihovim licima i snaga Imena je na njihovim glavama, i Šehina je iznad njih, i vatrene reke teku između njih, i stoga su oni oprezni i aktivni, osvetljeni i pročišćeni, ukrašeni i pročišćeni u svetlosti sedam puta. svi imaju isti strah i prečast, istu čistotu i istu svetlost, samo jedan glas, samo jedan govor, samo jednu melodiju.« (Doterano prema prevodu Radiše Vaseljenovića)

Drevni likovni i reljefni prikazi lavova kraj gradskih ulaza, pokazuje da su oni doživljavani kao čuvari. Mikenska kamena kapija i babilonska ikonografija to najbolje potvrđuju.


Babilonski lav Lavovska vrata u Mikeni

Babilonska, egipatska i helenska civilizacija, podneblja na kojima su silazili kontigenti Božijih glasnika, takođe poznaje likovne, skulpuralne i reljefne predstave četiri Živa Bića. One se susreću u prikazima zagonetnih sfingi (bića s telom životinje i glavom čoveka ili ovna) i grifona: »... Grifoni su zveri nalik na lavove sa orlovskim krilima i kljunom.« (Pausanius: Hellados periegesis, I, 24)  Sfinge svečane aleje Amonovog hrama u Karnaku imale su telo lava i glavu ovna, svete životinje boga Amona. Kao zaštitnice boga hrama među šapama su imale njegovu statuu. Lavovi (koji su povezivani sa bogom Sunca), simboli hrabrosti i budnosti, čuvari su egipatskih hramova. Grčka sfinga je imala glavu žene lavlji trup, orlovska krila i zmijski rep, te je svojom strukturom odražavala periode tebanske godine: ognjeni lav je simbolizovao uzlazni period sunca a vodena zmija njegov silazni period, slabljenje sjaja. Poput Fanovih glavi u ’Orfičkim fragmentima’ (63), na helenskim podnebljima gde je godina imala četiri godišnja doba, i sfinga je imala četiri odgovarajuća konstituitivna elementa: bika, lava, škorpiju i zmiju. To su ustvari, Lav, Škorpija, Bik i Vodolija, četiri (fiksna) zodijačka znaka koja odgovaraju Elementima Vatra, Voda, Zemlja i Vazduh. Data četiri znaka su padala o jesenju ravnodnevicu, zimsku kratkodnevicu, prolećnu ravnodnevicu i letnju dugodnevicu, dakle o Hristove Svečanosti: Preobraženje, Božić, Uskrs i Vaznesenje. Ove Životinje pojavljuju se i u opisu prvog, četvrtog, sedmog i jedanaestog Herakleovog podviga. U priči o Kiknu i Filiju zmija je zamenjena pticama grabljivicama; u mitovima davnine orao se često prikazuje kao pobednik nad zmijom. Svetlonoše uzdignute orlovim krilima Duha ’gaze ’nad zmijama i škorpijama.



Himera

Ezekielovo viđenje četiri Bića takođe himerički prikazuje. Za himeru (grč.: hímaira), mitološko biće koje čini lav (prednji deo), koza (srednji deo) i zmaj (zadnji deo tela) prominentni stoički filosof Lucije Anej Seneka (Seneca) u svojim ’Epistolama’ iznosi: »Niko još nije tvrdio da se u Himeri krije živo biće, ili znaj: to su samo njeni delovi, a delovi nisu živa bića.« (113, 9)

Za judejskog kralja Josiju (640.-609. god. se. ), koji je se žestoko obračunao s tamošnjim idolopokloničkim kultovima, izveštava se i sledeće: »... Spalio je u ognju sunčana kola.« ('Kraljevi', II, 23:11) - Očigledno se pod ’konjima ’i ’kolima ’misli na neki paganski prikaz Božijeg Prestola i četiri Živa Bića koja ga nose. Za jednog od učenika proroka Eliseja takođe se iznosi da je video Božije ‘konje’ i Božija ‘kola’: »... Jehova otvori oči momku, i on vide: gora oko Eliseja sva pokrivena ognjenim konjima i kolima.« ('Kraljevi', II, 6:17)

U talmudskom (Gemara) traktatu ’Hagiga', susrećemo pokušaj da se objasni simbolizam koji nose četiri Živa Bića:« Kralj nad zverima je lav, kralj nad stokom je bik, kralj nad pticama je orao, a čovek je uzvišen nad njima, ali Sveti, blagosloven neka je, uzvišen je nad svima i nad celim svetom.« (Fol. 13/b) – U filosofsko-religijskom epu Bhagavad-G+t
bog Krišna kaže za sebe da je »lav, kralj zveri, među zverima, Višnin or’o, među pticama.« (10, 37)  Lava i orla kao simbole koristile su brojne dinastije i države, imale su ih mnogi uglednici. Lav, Orao, Čovek i Bik korenspodiraju sa alhemičarskim vrlinama smeti (lat.: audere), ćutati (tacere), znati (scire) i hteti (velle).

U indijskim Upanišadami, sjajni nebesnici i vladari popt četiri Živa Bića, nazivaju se i deve (u jednini: devah.

Još u patrističkom dobu hrišćanstva (npr. kod Irineja Lionskog: 'Pobijanje lažnog gnosisa', I, 30, 5) provejava tumačenje da u apokaliptičkom simbolizmu četiri Živa Bića ustvari predstavljaju četiri novozavetna, kanonizirana Evanđelista,  što je velikim delom besmislen i neozbiljan egzegetski pristup. Četiri Živa Bića su visoki anđeli koji predstavljaju četiri Održavajuća Elementa. Gospod koji ’sedi’ nad Keruvima simbol je Duha, Etera koji preko četiri Elementa vlada Stvaranjem.


Post je objavljen 08.10.2010. u 19:39 sati.