Marketing
SUĐENJA I NESUĐENJA
Danas je eto u Beogradu donešena presuda za ratne zločine na Ovčari. Tek danas nakon 18 godina od zločina kažnjavaju se počinitelji. I pitanje je koliko su to istinski počinitelji, a koliko su bili samo zločesti poslušnici močnih šefova. šefovi im u slavi i na vlasti ostariše i poumiraše, a ove stiže kazna. Ma kakva je to kazna sada kad su i oni već stari i neće ju ni stići odležati, nadam se da će im se prije vrata pakla otvoriti. Kad o tome razmišljam dođe mi da izmislim pravednog i strogog Boga koji će ih čitavu vječnost kažnjavati i u paklu držati.Teško mi je i danas kad se sjetim dana koje sam uz tv proplakala gledajući stradanja u Vukovaru. Bila sam tužna , plakala sam a istovremeno ljuta na ljude, ne svoju nemoć da išta učinim i na Boga što to sve dozvoljava. Nisam bila na Evropu ljuta. Oni u početku nisu čak ni promatraći bili. Tek kasnije su blago promatrali, pregovarali i s jednom i s drugom stranom , kao da nisu vidjeli tko je u čiju zemlju ušao i ubija.Njima smo bili jednaki, njima smo i danas jednaki .I danas oni u Hagu sude i određuju kazne. Danas eto i mi sudimo i beograd sudi svojim zločincima. A ima li kazne za takve. Znaju li oni kolike su grijehe počinili.Ubili su i to mučki , sinove , ubili su njihove očeve i majke, ubili su njihove nerođene sinove i kčeri i unučad i pokoljenja koja bi od njih rođena bila. A danas za svaki oduzeti život sud ih osuđuje na godinu dana života u zatvoru.
Osuđuje ih na dobar život, a oni osudiše na smrt našu i svoju braču , osudiše i ubiše ljude, uništiše živote , uništiše sve što je sveto i u njima samima ikada bilo. Nema te kazne koja može biti dovoljna za njih. Nerođeni sinovi i kčeri žrtava bi danas imali 18 godina a ubicama se tek danas sudi .A mi i dalje to samo promatramo uz pokoji komentar nezadovoljstva. Možemo eto još da se ispričamo, da suosječamo , da molimo, ali živote ne možemo da vratimo. No možemo se zakleti barem sebi samima , da nikada nikome nečemo dozvoliti da više ratuje.
Post je objavljen 12.03.2009. u 19:38 sati.