Marketing
PRVI TALAS
Mrana ulica, tamno sivo nebo i kamene kue je jedino to sam mogao videti kroz prozor koji je podrhtavao pod naletima vetra. Stojao sam rukama naslonjenim na prozorskom okviru i paljivo posmatrao ulicu. Gotovo kao da sam oekivao neto da vidim, to je bilo krajnje nemogue s obzirom da je bio mrak napolju. ak je i vazduh delovao gui i tamniji. Kamene kue su i dalje potpuno bezlino stajale jedna do druge, sve sa ugaenim svetlima. Ve nekoliko minuta sam posmatrao istu sliku nervozno premetajui teinu sa jedne noge na drugu. Bilo mi je neopisivo dosadno.
Uspravio sam se i okrenuo ka polumranoj sobi. Ve sam izgubio nadu da u u njoj nai neto zanimljivo, ali sam ipak priao malom radnom stolu pored prozora i jo jednom presloio papire na njemu.
-Matthew, moe sii?-zauo se glas iz prizemlja kue.
Utom sam uo kako se vrata negde dole uz tresak zatvaraju. Napokon-neto se deava. U dva, tri koraka sam preao malu sobu i brzo strao niz stepenice. Sada sam se nalazio u neto toplijoj dnevnoj sob Brzo sam doao i do malog hodnika u kome je stajala Melinda. Melinda je ivela samo dve kue dalje i trenutno je izgleda svratila da mi donese neto da jedem. Otkad su mi roditelji otili na put ona je vodila ruuna o meni. Naravno to se meni nije svialo, ali postigli smo kompromis da makar ne spava ovde u kui. Nadao sam se slobodnom vikendu, ali im su moji roditelji otili, oluja se spustila na Pulhelli i nisam mogao ni da mrdnem iz kue. Ve sam poeo da umiljam da se to deava kao nagrada to sam planirao da radim ta hou dok nisu tu. Meutim, kasnije sam se prisetio da je to doba oluja, kako su ga stanovnici Pulhellija zvali kada neprestano duva vetar i sevaju munje. Mada nisam primetio da je ijedna kap kie pala, munje su se uvek nou pojavljivale na nebu.
Vratio sam se u sadanjost odmerivi Melindu od glave do pete. Bila je srednjih godina, crne, kovrdave kose i smedjih oiju. Njena topla odea me je jo jednom podsetila na hladnou koja je vladala izvan kue. Obrazi su joj bili crveni od vetra, a u rukama je nosila dve velike kese.
-Pa, oe li mi pomoi?-pitala me je iako sam znao da to nije bilo pitanje.
Sledeeg trenutka gurnula mi je stvari u ruke.
-Sve ovo mi je za veeru?-upitao sam je kad sam osetio teinu kesa.
-Ne, to ti je i sutra za doruak. Nemogu jo jednom po ovoj hladnoi da idem u prodavnicu.-nasmejala se Melinda.
Okrenuo sam joj se leima nosei kese na sto u kuhinji. Ubrzo sam shvatio da me ona ne prati. Kada sam spustio kese na sto, ve sam uo zavijanje vetra i tresak vratima to je znailo da je otila. Slegnuo sam ramenima za sebe i krenuo da vadim stvari iz prve kese i rasporeivao ih po kuhinji. Kada sam sve rasporedio vratio sam se u dnevnu sobu i opet priao prozoru. Melinda je ve otila i ulica je delovala sasvim nepromenjeno. Jedino je nebo postalo malo tamnije. Izgleda da se no uveliku spustila. Munja je zaparala kroz sivo nebo sa glasnim treskom. Naglo sam poskoio unazad. Na trenutak mi se uinilo da sam par kua dalje video neto bljetavo belo. U tom kratkom trenu nisam mogao ni da predpostavim ta je to. Nisam hteo da izaem tamo napolje, ali radoznalost me je vukla napolje. Potrao sam brzo uzevi jaknu sa stola pritom obarajui par olovki na zemlju. Odmah sam krenuo da je oblaim, hitro provlaei ruke kroz rukave. Jakna nije bila debela i znao sam da u se smrznuti im kroim izvan kue, ali nije me bilo briga. Otvorio sam vrata i hladan vazduh je istog trena ispunio sobu. Brzo sam pruio ruku da zatvorim vrata, ali promaja je uinila svoje i ona su se sama zalupila uz tresak. Osvrnuo sam se oko sebe pokuavi da razaznam neto kroz tminu. Naravno nije bilo ni traga od beline koju sam video pre par minuta. Krenuo sam polako niz ulicu. Da li mi se ono uinilo? Mogao bih se zakleti da je to neka osoba tamo stajala nosei neto bljetavo na sebi. Naravno moja mata mi ve nije dozvoljavala da naem neko logino reenje, tako da sam se ubrzo mogao zakleti da sam video dugaku smedju kosu koja se uvija na vetru. ak sam ubrzo doao na to da sam i video crvene oi kako me streljaju kroz mrak, tako da sam se morao sam sebi nasmejati. Ako je i neko bio tu, kako to da ga samo minut kasnije vie nema nigde na vidiku? I zato sam ja tako brzo izaao iz kue, samo kako bi video da li neko stoji tamo. Zastao sam jo jednom pregledavi ulicu. Hteo sam da se vratim unutra na toplo, ali hteo sam da pretraim i ceo deo Pulhelija samo da se uverim da nikog nije bilo napolju. Oklevao sam da li da krenem napred ili da se vratim. Odluio sam da odem do kraja ulice, a kao opravdanje sam sebi sam naveo da elim da idem do stena. Ubrzao sam korak i uputio se ka stenama koje su se nalazile malo izvan grada. Nije mi trebalo puno, a ve sam pod patikama oseao prvo kamenje. Postalo je mnogo strmije i klizavija t osam due iao. Ubrzo sam ispred sebe mogao videti prostranstvo okeana, a jedini nain da primetim ta je nebo a ta okean su bili uzburkani morski talasi i morska pena. Stao sam u mestu da obuhvatim pogledom ceo predeo. Sivu, uzburkanu vodu, nebo koje je bilo ispresecano svetlosnim tragovima munja. Oi su mi poele suziti od vetra. Ovde na stenama, vetar je jae duvao, zavijajui izmeu kamenja. Dole sam mogao videti crno kamenje i beli pesak plae. Krenuo sam da se sputam dole paljivo raei vrsto kamenje kao oslonac. Osim zavijanja vetra, uo se i zvuk morskih talasa kako se razbijaju o stenje. Ovo sporo silaenje mi je ilo na ivce pa sam odluio da ubrzam malo svoje sputanje. Istog trenutka noga mi je skliznula sa jednog kamena i pao sam dole na pesak. Iako bi mekani pesak trebao da ublai moj pad osetio sam tup bol u desnoj ruci na koju sam pao. Par trenutaka sam nepomino leao na mokrom pesku...To me je trgnulo brzo sam pokuao da se pomerim i okrenuo sam se na stranu ka moru. Video sam kako jedan poprilino velik talas sive vode ide ka meni. Znao sam da je on dovoljan da me povue u okean. Ve sam mogao da osetim njegovu probadajuu hladnou i pre nego to je udario u mene.
Jo jedna munja osvetlila je nebo, ali je istog trenutka bila zaklonjena prvim talasom.
Post je objavljen 28.12.2008. u 18:19 sati.