Čitala sam post od Romantiksa...i stvarno sam se zamislila...uglavnom...on je pisao o tome kako preboljeti...kako je njegov frend završio u Vrapču..jer mu je došla zaručnica i rekla da je trudna s drugim..i da se mora udat za njega.......on je sada super...pun energije i sve to prihvača s osmijehom na licu.....prebolio je(stvarno mu se divim)...
....pa sam i ja razmišljala da je vrijeme da se i ja posvetim sebi...da je bitan moj život i moje zdravlje.....moram živjeti u sadašnjosti....a ne se stalno vračati na prošlost.....istina...lakše je to reči nego napraviti...ali sve je to u našim glavama...samo se treba potruditi......
....Kada sam izlazila iz učionice......a na mobitelu mi je stigla poruka(od dečkove bivše)...da je možda trudna s njim......nemogu vam opisati kako sam se u tom trenutku osječala...mobitel je letio po onom hodniku..meni se sve zacrnilo..frendica me uhvatila.....samo sam se tresla i plakala..profesori su me gledali..nije im bilo jasno....mislim kome bi bilo dobro da vam netko pošalje da je trudan s vašim dečkom???...bili su to užasni trenuci...ali sada je sve to iza mene.....hvala Bogu nije trudna..i sve je to bila jedna velika laž.......
Teško je "izbrisati"prošlost...teško je zaboraviti sve one lijepe trenutke...ali vračajući se stalno i stalno u prošlost...i postavljati si neka pitanja...nema smisla..samo uništavam sebe.....
Istina da se za pravu ljubav treba boriti...i da ima puno prepreka...ali ja sam več umorna od svega...i nemam više snage stalno boriti se za nešto.....što netko drugi stalno pokušava spriječiti....
Jučer sam pričala s Igorom....i stvarno smo nas dvoje puno toga prošli.....em ova daljina..em što se drugi petljaju...a meni je dosta nje......da mu ona stalno šalje poruke...da se nađu da dođe po nju..da ovo da ono.....rekao je da mu je stvarno žao što sam morala prolaziti sve to....i bio je tako tužan.....jednostavno mi je bilo žao....i rekla sam da je sve uredu....da je to prošlost.....ali nije baš da tako mislim....ipak on je mogao reagirat na to...a nije..jer nema hrabrosti njoj išta reć...i to me smeta.....dosta mi je njihovih prijetnji i svega......ja njega stvarno volim...ali neznam imam li još snage za sve to...netrebam ni zamišljat koja če sranja biti kad dođem.......
ponekad bi najrađe sve ostavila iza sebe i okrenula novu stranicu života.......ali to se čini nemogučim bez njega.......
.......U mojoj školi(samo u Sušačkoj gimnaziji)ima jedan dečko koji je presladak,prezgodan....i nešto se dopisujemo......neznam dali če biti išta......na jedan način bi voljela....a opet...tu je Igor...i neznam šta da radim......ali Mateo(tak se zove)nekako mi je dao volju da idem u školu:)he,he!!!!jer znam da ču ga vidjet...pa sad imam neki razlog...he,he!!!!
Neznam...vidjet ćemo....ali vrijeme je da ja malo mislim na sebe i na svoju sreču....!!!!Vojim vas!!!CmOk!!!
P.S.-I ročkas mi je 1.6!!!
Post je objavljen 23.05.2008. u 13:55 sati.