Pregled posta

Trapped inside a thing called life

Hell: Ideš na doručak?
Ja: Da. Ti ne?
Hell: Ne. Na dijeti sam. A ni tebi ne bi škodila.

Pogledala sam se u zrcalo. Podigla sam majicu i vidjela svoj trbuh koji nije bio potpuno ravan, ali nije bio ni velik.

Hell: Pa da pogledaj! K'o svinja neka.

Okrenula sam se prema njoj i potom natrag prema zrcalu proučavajući svoj trbuh.

Ja: Pa, dobro, možda bih mogla skinuti koju kilu. Ali tvojoj figuri ništa ne fali.

Imala je potpuno ravan trbuh.

Hell: Šališ se? Pa ja sam deblja od tebe. Hajde, skupa ćemo držati dijetu. Nećemo jesti ništa tjedan dana. Vidjet ćemo hoće li to biti dosta.

* * *

Izvadila sam iz džepa kutiju Ronhil Slimsa i zapalila jednu. Hell je ušla u spavaonicu.

Hell: Jesi li ti normalna?! Pušenje usporava probavu!

Uzela mi je kutiju i unitišla je čarolijom.

Hell: Uzmi ovo.

Pružila mi je celofanski paketić u kojem je bilo nekoliko bijelih tableta.

Ja: Ti to ozbiljno?
Hell: Je l' hoćeš bit mršava ili ne?
Ja: Hoću.
Hell: Onda uzmi to.

Stavila sam jednu u usta i progutala.

Ja: Koliko to brzo djeluje?
Hell: Strpi se malo - rekla je i stavila drugu tabletu iz paketića u usta.

Kosa joj je postala jarko zelena. Stršala je u zrak gotovo dotićući strop.

Hell: Ja letim!
Ja: Čekaj mene.

Zamahnula sam rukama. Letjele smo iznad Hogwartsa, iznad Londona, iznad Britanije, iznad Europe, iznad Zemlje, iznad Mliječne staze, iznad galaksija...

Počele smo padati. Pale smo svaka na svoj krevet i smijale se, smijale, smijale...

Potom sam zaspala.

* * *

Kad sam se probudila, glava mi se raspadala. Oči su mi se punile suzama koliko me boljelo. Vani je bio mrak ili je barem meni tako djelovalo. Otišla sam do kupaonice i povratila. Vratila sam se u spavaonicu i srušila se na krevet.

Hell: Prvi put je uvijek najgori.

Bilo je to zadnje čega sam se sjećala te večeri.

* * *

Ujutro me probudila neugodna zvonjava Helline budilice. Glava me još uvijek boljela. Prislila sam se na ustajanje. Nekako sam se uspjela odjenuti (ni sama ne znam kako mi je to pošlo za rukom) tako da sve boje pašu jedna na drugu i da mi obje čarape budu jednake. Nisam otišla na doručak. Da i nisam bila na "dijeti", ne bih otišla. Na sam spomen hrane mi se povraćalo.

Snape: Gospođice Riddle?
Ja: Molim?
Snape: Postavio sam pitanje.

O, ne, zar opet? Merlina mu, pa kud mene uvijek? A kad pazim, ne bi me prozvao ni da ruku dignem.

Ja: Možete li ga ponoviti, molim vas? Pitanje, mislim.
Snape: Zar sam ga rekao pretiho?

Gledala sam ga otrovnim pogledom. On mi je uzvraćao još otrovniji.

Ja: Oprostite, profesore, ali ne osjećam se dobro.
Aase: Profesore Snape, Lene zbilja djeluje pomalo blijedo. Možda bi trebala u bolničko krilo.

Ne, ne, tako ti glave Mirandine! Madam Pofrey će sigurno skužit' da sam se drogirala.

Ja: Ma nije tako ozbiljno. Samo se moram naspavati i bit ću dobro.
Snape: Gospođice Aase, otpratite Lene do bolničkog krila. Ostali ćete pripremati tzv. pametni napitak.

Kad smo Aase i ja izašle, Aase me pogledala prijekornim pogledom.

Aase: Jesi li ti normalna?! Znaš li ti kako je to opasno?!
Ja: Što to?
Aase: Preko cijelog lica ti piše da si se drogirala, Lene! Koji ti je vrag? Od kad se ti drogiraš?
Ja: A ja bih trebala biti dobra curica, je l'?
Aase: Znaš li ti uopće što je danas?!

Piljila sam u nju kao da se pretvorila u slona. Danas? Samo još jedan dosadni dan u tjednu.

Došle smo do zapadne kule pred kip koji je otvarao ravenclawsku društvenu prostoriju.

Aase: Naspavaj se. I ne čini to više.

Počela je silaziti niz stube, a kad je došla do kraja, okrenula se prema meni.

Aase: Usput, danas je naš 17. rođendan.

Nastavila je silaziti niz stube. Ja sam otišla u krevet. Bila sam punoljetna. I briznula sam u plač. Svojoj rođenoj sestri nisam čestitala rođendan.



Post je objavljen 17.05.2008. u 10:00 sati.