Pregled posta

7. poglavlje

Uf, kakav dan. Buđenje u 6, odlazak s Lily i Aimee u knjižnicu da pronađemo još podataka za zadaću iz Travarstva, zatim beskrajno dugi sat Preobrazbe sa Slythima.
Učili smo preobraziti ježa u jastučić za igle.
Naravno, odmah sam uspjela.
- Gospođica Potter upravo je zaradila 10 bodova za Gryffindor.- uskliknula je McGonagallica.
Razred mi je zapljeskao. I neki Slythi, čak. Uhvatila sam Siriusov pogled. Osmjehnuo se.
James je gađao Snapea kuglicama od papira, i onda se pravio da nije on nakon što bi se ovaj okrenuo.
Remus i Aimee su radili u paru i mučili se nad ježom koji je uporno odbijao postati jastučić.
Starzu je išlo jako loše, s obzirom na to da mu je kućni ljubimac jež. Nije imao srca uperiti štapić u ježa i pretvoriti ga u jastučić.
I tako sam ja, osim što sam zaradila 10 bodova, umirala od dosade.

***

- Lotta, mislim da je ovo za tebe.- Lily me spopala čim sam ušla u spavaonicu u pauzi prije ručka. Aimee je skakala od uzbuđenja.
- Što? – upitah.
Lily mi pokaza na moj krevet. Tamo je bio buket nekih tratinčica (ubranih!) i poruka pričvršćena za buket.
Otvorila sam poruku. Pisalo je: Za najljepšu Gryffindorku. Volim te.
Pokazala sam Lily i Aimee.
Obje su poskočile u zrak:
- Lotta ima tajnog obožavatelja! To moramo proširiti po školi...ooooh, Lotta, kako je to prekrasno!- govorile su obje u isti glas.
- Cure, čekajte...mi ne znamo jel se možda netko šali. Možda je nekom sve ovo sad smiješno.
- Ma daj, Lotta, nemoj biti pesimist!- prekori me Lily.
Aimee se ubaci:
- Imam plan. Sigurno je netko od Gryffa, jer nitko drugi ne zna lozinku. Znači, danas ćemo se ponuditi da s dečkima pišemo zadaću. Rukopis ti nije poznat otprije, Lotta?
- Ne...- pokušah još nešto reći, no nimalo obeshrabrena Aimee nastavi:
- E pa, možda nisi dovoljno dobro proučila tuđe zadaće.
Lily je skakutala po sobi.
- Ajme, Lottie, kako sam sretna!
Ja, još uvijek zbunjena, uspijem protisnuti samo:
- Idemo na ručak, oke?
Sišle smo u Veliku dvoranu.
Za ručak je bilo pečeno meso i pire krumpir. No to nije bitno.
Lily me gurkala kad god bi me netko pogledao, makar to bio i James, za kojega smo sigurni da ne gaji ljubavne osjećaje prema meni.
Nisam primijetila ništa čudno tijekom ručka. Samo opet nije bilo Petera. Nadam se da neće zaglibiti u onu crnu magiju.
Naravno, potajno sam se nadala da je ono Sirius. I zato me jako zanima njegov rukopis. Moram priznati, ta Aimee je stvarno dosjetljiva.
Odmah nakon ručka susrele smo se s Nell i B.B.
Ispričale smo im situaciju s buketom. Nell se cijelo vrijeme smijuckala, i nije bila baš od neke koristi. B.B. nam je objasnila da je cijeli dan takva, te da to ne shvatimo ozbiljno. Nisam ni pomislila joj to uzeti za zlo.
B.B. je shvatila situaciju i u potpunosti podržala Aimeein plan. Kasnije sam ju malo odvukla na stranu:
-B.B., ima li što o vizijama?
- Nažalost, ne. Ali zašto se ti toliko živciraš? Pa Dumby je rekao da ćeš ju tražiti nakon Nove godine. Sad je tek kraj listopada. Ima vremena.
- Da, ima. – ipak me malo ohrabrila ovim riječima.
Došla je Chanell i povukla B.B.:
- Ajmo, Bea, ideš sa mnom do Lucinde da se dogovorimo za Čarolije? Već je 14:15, a dogovorile smo se u 14h!
I tako su njih dvije otišle.
Uf, tko će sad dočekati 16h?
Lily, Aimee i ja, naravno.
Nakon knjižnice, u sobi smo čitale Aimeeinu poeziju, rješavale testove iz Tjednika za mlade vještice i općenito ubijale vrijeme.
- Ej, a znate što ne valja u tom planu?- rekoh pomalo tužno.
- Što?- upitaše me.
- To što mi sigurno nisu pisali ni James ni Remus.
- Joj da...- Lily se zamislila.- James ti je bratić, a Remus voli Aimee. Ali, možda je Sirius, nikad ne znaš...
Prevrnula sam očima:
- Moš mislit.
- Nemoj biti tako sigurna.- reče Aimee.
Uskoro smo čule korake i izletjele smo iz spavaonice kao strijele.
Vjerojatno smo izgledale vrlo glupo kad smo onako zadihane u isti glas upitale:
- Hoćete pisat zadaću s nama?
Dečki su nas malo čudno pogledali. James je podigao obrvu, Lupin je pomalo zbunjeno gledao Aimee, a Sirius se zbunjeno nasmiješio.
- Pa...može. Tak i tak bi vas pitali da nam pomognete.- nakon kraće tišine progovori James.
Lily, Aimee i ja smo uzbuđeno sjele za stol u društvenoj.
- Operacija "Tratinčica" započinje- demonstrativno je šapnula Aimee.
Nasmijala sam se, uzbuđena jednako kao i one. Možda malo više. Zar je Sirius? Uzdahnula sam i sjela s curama za stol.
Izvadile smo pergamente i tintu (Lily zelenu, Aimee crnu, a ja ljubičastu).
Dečki su polako vadili svoje stvari, i dalje zatečeni našom iznenadnom željom da s njima pišemo zadaću. James je nekoliko puta pokušao okrznuti Lily po ruci, no ona bi to svaki puta predvidjela i izmaknula ruku.
Prvo smo uzeli raditi Stare rune. Kud baš rune, tu im ni ne vidim rukopis.
Dobrih pola sata pisali smo sastav na čistom runskom.
Lily je pisala takvom brzinom da sam ju jedva pratila. Toliko je htjela saznati je li Black moj "tajni obožavatelj".
- Lots, pomogneš mi oko prijevoda riječi "pobuna"?- upitao me Sirius.
Lily me gurnula laktom. Tiho sam jauknula.
- Daj mi zadaću, Black. – drhtavo rekoh, što od nelagode, što od bola, jer me Lily stvarno jako udarila u rebra.
Konačno je i James dovršio sastav, pa sam im svima pregledala.
Inače to radim, pa nije bilo sumnjivo kad sam tražila od svih da mi daju.
Nije da se hvalim, no najbolja sam u razredu, i uvijek svi traže da im pregledam. Osim zadaće iz Napitaka. To je Lilyn posao. Slughorn, naš profesor iz Napitaka, uvijek govori kako je Lily njegova najtalentiranija učenica. I zaista, nisam još srela nekoga tako talentiranog za Napitke.
Osim možda Snapea. No dečki bi prije progutali pergament nego što bi njega upitali za pomoć.
Nakon Runa, na red su došle Čarolije.
Pisali smo o čarolijama razvedravanja.
Konačno je došao taj trenutak. Lily mi je u ruku gurnula papirić s porukom da mogu usporediti kad budem "pregledavala" zadaće.
Prvo je na red došao James. Naravno, rukopis se nije podudarao, nisam ni očekivala.
Zatim Remus. Ofc, ni od njega ništa. Mislim da je Aimee odahnula kad sam mu vratila zadaću bez da sam ih pogledala značajno.
I na kraju Sirius. Drhtavo sam prihvatila njegovu zadaću.
Lily, koja je bila pored mene, uzvrpoljila se pa sam bila još živčanija.
Uzela sam zadaću i krajičkom oka pogledala porukicu koju sam držala pod stolom.
U meni su letjeli leptirići. Osjetila sam neku mučninu u želucu. Pogledala sam Siriusovu zadaću.
Rukopis se...nije podudarao.
Lily je također to shvatila.
Trudila sam se ne izgledati, pa, slomljeno.
Jer, djelićem duše sam mislila da je to Sirius.
Vratila sam Siriusu pergament:
- U redu je, Black.
Pogledao me, i nasmiješio se. Šta se smiješiš idote, kad me ne voliš?
- Lotta, što nije u redu? Nekako si blijeda.- upitao me Remus.
- Nije mi ništa. Nastavimo s pisanjem.
Prešli smo na zadaću iz Preobrazbe.
Bila sam skroz odsutna pregledavajući im zadaće. Kad smo sve završili, otišla sam s Lily i Aimee u spavaonicu.
- Nije Sirius.- reče Aimee.
- Da, znam. – možda sam bila malo previše ljuta u ovoj rečenici. No cure nisu skužile.
- A mogao je promijeniti rukopis!- ubaci se Lily.
- E pa da, promijenio je rukopis, tako da ti ne skužiš!- nadovezala se Aimee.
- Hm, nisam baš uvjerena.- rekoh.
- Daj, Lottie, ti si uvijek takav pesimist kad se radi o takvim stvarima!!- ljutila se Lily.
Prevrnula sam očima.
- Lily je u pravu. Zašto ne bi bio Sirius? Zar bi ti smetalo da je on? Pa pogledaj ga. Sve cure lude za njim. A ti se žališ kad se baš ti njemu možda sviđaš.- reče Aimee.
- Pa kad nije on! Sigurna sam da nije.
- Dobro, nek ti bude. Dođi Aimee, ostavit ćemo ju samu, takvu tmurnu.- Lily mi se izbeljila, uzela Aimee pod ruku, i napustila spavaonicu.
Znala sam da ne misli ništa loše. Jednostavno je primijetila da sam nervozna.
Ostala sam sama. Opet sam uzela svoju kutijicu s dragocjenostima.
Izvadila sam prsten. L.M.B.P., razmišljala sam. Što je M. i B.?
Vjerojatno nikad neću doznati.
Razmišljala sam o vizijama, Samanthi i mojoj misiji.
Nisam čula onaj hladni smijeh već dosta dugo. A ni B.B. nema vizije.
Ljutilo me to.
Svrnula sam pogled na buket i poruku. Još sam jednom pročitala: Za najljepšu Gryffindorku. Volim te.
Ma 100% se netko sad smije.
Kakvo mijenjanje rukopisa? Nije Sirius. Bezveze mi ulijevaju neku nadu. A ni ne znaju da potajno zaista patim za njim. Ne mogu vjerovati da ga poznajem već četiri godine, i da sam tek nedavno shvatila da mi se sviđa.
Sve ove godine cure skakuću po njemu, a ja sam ga mogla imati kad sam htjela. Ali nisam.
Nisam plakala. Ali izjedalo me nešto u srcu.
Ustala sam se.
Htjela sam malo izaći da uhvatim malo zraka, a i da potražim Aimee i Lily.
Vjerojatno su u knjižnici.
Ali ipak ću prije malo prošetati. Pored svog omiljenog drveta vrbe. Svi znaju da tamo odem ako se želim malo ispuhati.
Tamo sam počela odlaziti još na prvoj godini, kad sam patila zbog toga što sam bila među rijetkima koje nije mama ispratila na Hogwarts express.
I tako sam ja sjela na vrbino korijenje, gledajući u zalazak sunca.
Vjetar mi je mazio lice, i jednostavno sam se opustila.
Nisam više brinula o Siriusu, poruci i tratinčicama. Sve što mi je bilo u glavi bilo je sunce i njegove žarke boje.
Odjednom sam iza sebe začula šuštanje. Do moje ruke dokotrljala se kuglica od papira. Razmotala sam ju, a na njoj je pisalo Da, ja sam taj. Iza tebe. Okrenula sam se, a tamo je stajao...

*TO BE CONTINUED*


Post je objavljen 14.05.2008. u 12:48 sati.