Pregled posta

Izgubljen u tami

Bilo je mirno veče na Hogwartsu.Hodnici su bili poluprazni,svi učenici su bili u svojim sobama,pakovali su se.Sutra je bilo vreme kada treba da pođu nazad svojim domovima za Božićne praznike.
-Gde mi je uska haljina?Ona koju sam kupila prošlog leta!!Mama će me ubiti!-vrištala je Anna G. Dovoljno glasno da ju je mogla i cela Irska čuti.
-Anna,da li si pogledala u svom koferu možda?-upitala ju je Violet,sa ogromnom dozom ironije.
Niko nije bio raspoložen za pričanje,normalno pričanje.
Spakovala sam sve sitnice u svoj kofer.Dvoumila sam se oko odlaska kod Cellphonovih.Možda bi bolje bilo da sam ostala na Hogwartsu,koji je sada bio jedini moj dom.Ali,na kraju,uz Victoriino nagovaranje,ipak sam krenula k gospođi i gospodinu Cellphone.
...Biće nam drago da te primimo!...,napisali su,kada sam im javila da ću ostati kod njih za praznike.Dobro,možda je i to pobolji izbor,mislila sam.
-Cure,da li bi vam smetalo da izađem malo,da se prošetam?-upitala sam,navlačeći jaknu preko bluze-Ja sam se spakovala.
Sve četiri su pogledale u mene.
-Zar već?-histerično me je upitala Anna-Ja nisam ni do pola stigla!!
Nasmejala sam se,i krenula prema vratima.Sišla sam u prepun dnevni boravak.Ovoga puta mi nije prijala gužva,pa sam izašla u prazne hodnike,kako bi se,po poslednji put u ovoj godini,prošetala ovuda.
-Hogworts,mili moj Hogwarts!!!-pevušila sam.
Hodala sam odsutno,gledala portrete,osećala sam se kao da mi je ovo poslednji dan!!Bila sam srećna i razdragana..
-Vanessa.Stani.Nemoj da ideš.-rekao je dečak sa crnom,kratkom kosom i naočarama.
Osmotrila sam ga bolje.A zatim mu prišla.
-Haj,Harry.-rekla sam.-Koju si fufu danas silovao?
Spustio je pogled.I ja sam osećala njegovu nelagodnost.Raširila sam usne u vedar osmeh.
-Anna mi je rekla da si trudna-rekao je.
Odjednom,osmeh je nestao.Bila sam na ivici plača.Zagrizla sam usnu.
-I..Šta ja tu sad mogu?-pokušavala sam da zvučim što prirodnije moguće.
Podigao je pogled.Pogledao me je pravo u oči.
-Žao mi je...stvarno.
Nasmešila sam se od muke.
-Žao je i meni..Ali nikada ništa neće biti kao pre.-rekla sam.
Okrenula sam se i pokušala da odem.
-Ne dozvoli Vanessa,ne dozvoli.Da dete ima istu sudbinu kao i njegov otac.
Ne dozvoli da nema lepu budućnost.Ne dozvoli da ga progone mračni čarobnjaci.Ne dozvoli.To je sve.Ti znaš da ću tebe i bebu uvek voleti.Sada idem.-rekao je i krenuo u suprotnom smeru.
Stajala sam u mestu.Jedna hladna suza izmakla se mojoj kontroli.Kako sam mogla da verujem da je stoka?Ima nešto u njemu..Ne mogu da mu dozvolim da ode.
-Stani Harry!Shvatila sam!Nemoj da ideš!
Viknula sam za njim.Nije se video u tami,nije ga bilo..
Odjednom:
-Vanessa.
Okrenuo se.Bio je to on.
-Imala si me uvek,i ti to znaš.Zaljubila si se u onog fosila Troya.Znam šta će biti kad odeš k njemu.
-Ne Harry ne!-vikala sam,ali nije slušao.
-Žao mi je za sve,ja idem.
Bio je jedno 50 metara udaljen od mene.Imao je veće šanse da ode no ikada.Potrčala sam za njim.Prekasno je,znala sam.
Trčala sam sve brže i brže...Ali sam se saplela i pala.
-Jaoj-tupo sam izustila i slika je predamnom isparila.
Jutarnje sunce se probijalo u prostoriju u kojoj sam mirno spavala.
Otvorila sam oči,i prepoznala prostoriju u kojoj sam neretko boravila,moja spavaonica.Cure okolo su spavale...Osim jedne.Hermione je sedela na rubu mog kreveta i čitala neku knjigu.
-Hermione..šta..-pitala sam.
-Vane!Probudila si se!-rekla je glasnim šapatom-bila si u nesvesti.
-Gde je Harry?-upitala sam.Nisam želela da znam ništa.
- Ko?Harry Potter..on..-mucala je.
-Gde,govori!-užurbano sam ustajala iz kreveta,i svlačila spavaćicu.
-On..on je u spavaonici.Što pitaš?-upitala je spuštajući knjigu na moj krevet.
-Onako.Još malo pa krećemo,zar ne?-već sam navlačila duks.
-Da,kud juriš?Snape je rekao da ti dreba dosta mirovanja...
-Ko?-upitala sam začuđeno dok sam svezivala pertle na mojim starkama.
-Snape.On te je doveo.
Zastala sam malo u čudu.Zatim sam odjurila do vrata spavaonice i izjurila uz:
-Probudi ove!Još malo pa krećemo!
I nestala.Izkliznula sam na stepenice sudarvši se sa jednom ufuranom sedmakinjom.
-Debela,pazi kud ideš!
-Jebi se,kurvo,da te ne odalamim po njušci!-dobacila sam joj nastavljajući.
Uspela sam se brzo uza stepenice.Ušla sam u dečačku spavaonicu.Svi su spavali.Ron je glasno hrkao,dok se iz pravca Dinovog kreveta čulo tiho hroptanje.Harryjev krevet je bio odmah naspram prozora.Tiho sam došla do njega i odškrinula zavesu.Sela sam na krevet i gledala ga.Posmatrala sam.Posmatrala sam njegov ožiljak.Posmatrala sam ga kao da mi je poslednji dan.Znala sam.Volela sam ga,više od svega.Dugo sam te emocije skrivala od same sebe.Poljubila sam ga u obraz i pogladila po kosi.
-Šta..-upitao je.
-Ššššš..Probudićeš ostale.
Pogledao me je,a zatim se protegao da uzme naočari.Uzdigao se u krevetu.
-Vanessa..šta ti..
-Pogrešila sam.Nisi ti.Ja sam.Načinila sam te ljubomornim,a ti si bio spreman na sve.
-Vanessa,ja..Nemam opravdanja.Mislim da grešiš.Uništi ću ti život Vanessa..On..
-On?Pusti sad njega..
Rekla sam i poljubila ga.Nećkao se,ali je na kraju prihvatio poljubac.
Ljubili smo se,i ljubili.Na kraju,ja sam prestala.
-Harry,izvini..Ja..sad miram da idem.-rekla sam i ustala sam sa kreveta.
-Vanessa.Ti ne znaš.Ja..žao mi je.
Okrenula sam se i pogledala ga upitno.
-Da?Šta ne znam?
Pogledao je u pravcu svojih stopala...
-Ja..Ja sam našao drugu.Imam drugu devojku,Vanessa.
I ponovo.Jurila sam,trčala u mraku za njim.Dozivala sam ga..Ali me nije čuo.On je otišao,zauvek nestao.
Zauvek nestao u tami.