Pregled posta

Dnevni prorok

Ma koliko ti trenutci bili teški i jako bolni za mene,verujte moj život je nastavljao stalnim tokom.Prijatelji su bili uz mene,što je najvažnije.To me je stalno podizalo u visine,stalno veselilo,i pomagalo da prevaziđem bol,koji je ovih dana kod mene bio sve češći.Iako,moja trudnoća nije bila normalna stvar za jedno dete,sa nepunih 16 godina,Troyevi roditelji su bili veoma prijatni,ili sam bar takav osećaj dobila kada mi je stigao odgovor od njih na moje nekoliko dana poslato pre,pismo.Sve više vremena posvećivala sam učenju,ali i zapostavljala svoje prijatelje,koji su mi bili potrebni. To je samo moja greška,govorila bih sebi,dok bi se iz gomilice dece i nesvesno se kretala na Hogwartskoj biblioteci.Glava me je,kao i obično,bolela.Biblioteka je bila gotovo prazna,osim par učenika koji su u grupi radili domaće zadatke.Uzdahnula sam gorčevito,a zatim užurbano sela za jedan stol,i izvadila debelu knjigu iz ranca sa nazivom „Magija je moć“,a zatim otvorila i počela da čitam.Iako sam,naizgled bila udubljena u knjigu i sitna slova ispisana u poglavlju Prokleti patronus,moje misli i koncentracija bile su usresređene daleko,daleko odatle.Moje misli su bile u tinejdžerskim problemima.Uključujući i školu,i naravno ljubav,moje misli i sve ostalo što se podrazumevalo pod tim,su se grčile i istezale teškim mukama.Najednom,muk koji je sada već postajao naporan,prekinula je Violet,sednuvši za sto za kojim sam ja sedela,a zatim,kao da se boji,tiho izusti:
-Šta je sa tobom?Ponovo si počela da se udaljavaš od „normalnog“ sveta.
Nasmejala sam se sa određenom dozom gorčine i sarkazma.
-Ma daj!Uskoro će ispiti!To Hermioni nisi zamerila,je l’?
Izgledala je na par trenutaka skroz zbunjena,a zatim kao da je čekala da ponovo ja nešto prozborim,ali na kraju je popustila:
-Mogu li ja učiti sa tobom?-zvučila je krajnje zainteresovano,i izvlačila mi je knjigu iz ruke.
Pohabana,stara knjiga,poreklom iz biblioteke,tužno se razdvojila u njenim rukama.
-Reparo!-vrisnula je Vio,upirući štapićem u knjigu-Sorry,nije bilo namerno.
Samo sam skrenula pogled.Ona je zaprepašćeno vrisnula:
-Vanessa!Šta je ovo?Ovo učiš..
Pogledala sam u njenom pravcu.Zaboravila sam da sam zapravo umesto svoje knjige iz Preobražavanja,uzela knjigu koju sam iznajmila u biblioteci.
-Zaboga!Ne!Samo sam želela da saznam nešto o patronusima!-počela sam da se branim.
Mislim da mi nije poverovala,jer me je prostrelila pogledom.Jednim delom je bila u pravu-lagala sam.Namerno sam uzela i to čitala.Ali,bila sam uhvaćena.
-Zanimljiva knjižica.Ne verujem da je poreklom iz biblioteke-rekla je vraćajući mi knjigu-Šta pokušavaš?
Zurila je u mene.Ja sam ćutala i izgledala blentavo,koliko sam to uspevala da izvedem.
-Nije moja!-branila sam se-Niti sam nešto loše mislila čitanjem te knjige.
Ona me je još prostrelila pogledom,a onda pogledala na sat.
-Vreme je na moj sat iz Preobražavanja-rekla je zaprepašćeno-Izvini,žurim.
-Slomi nogu-rekla sam sebi u bradu.
Ostala sam sama.Ali nisam nikako želela da na tome i ostane.Imala sam dva sata odmora,jer je Hagrid bio na nekom zadatku,pretpostavljala sam da je u pitanju Red Feniksa.Izašla sam iz knjižnice i zaputila sam se ka kuli.Hodnici su bili skoro puni,jedva si mogao da se proguraš.Svi su nešto pričali međusobom,neki su trčali,a neki gurali ljude do sebe.
-Vanessa!Vanessa!Stani!-viknuo je poznat glas ispred mene.
Bio je to Troy.Zagrlio me je.
-Sada su mi rekli roditelji!Da li si okej!?-upitao me je.
Klimnula sam glavom,našta se on nasmejao.
-Tražim te te cijeli dan.Izvini,žurim imam sat Napitaka..-rekao je poljubivši je sočno u obraz-Čuvaj se!
Doviknuo je to,a zatim nestao iza gomile razdraganih učenika Hogwartsa.
-Divno.Opet sam ostala sama-rekla sam sebi.Krenula sam dalje.
-On se vratio!Ponovo je među nama!Vratiće se po Harryja Pottera!-vikala je Anna Potter.
Ja,Vio,Kathy I Victoria i ona smo sedele u dnevnom boravku.Kao i obično svako je radio nešto za sebe.Ja sam mazila sovu Clariss,koja mi je nedavno donela pismo moje maćehe i očuha.Savila sam ga i stavila u džep od odore,a zatim razmišljala šta bi mogla da im napišem.Violet je pokunjeno čitala neku knjigu,udžbenik za 6. razred,kako sam pretpostavljala.Victoria je pisala viceve na pergament,a ujedno se grohotom smejala,dok je Kathy uvežbavala neku čaroliju za sat Čarolija.A Anna je,pretpostavite,čitala Dnevni prorok.
Kada je vrisnula,sve smo pogledale u nju.
-Svašta Anna!-rekla je Vic sarkastično-Pa mi to nismo znale!
Anna joj isto tako uzvrati osmijeh,a zatim dobaci novine.
-Mislim da ovo niste znale.
Sve smo se sjatile oko Vic,koja je sedela na fotelji.U oči nam je upao sitni članak:

Istina ili varka?Voldemort se zaista vratio!
Već mesecima smo slušali tvrdnje da se čarobnjah,najmračniji,svih vremena,vratio.Međutim,ministarstvo je tu činjenicu odbijalo.Iako,imamo već jake dokaze da je to istina.Mnogo čudnih smrti bezijaka je to dokazalo.Da,verujte,On se vratio,iako to ne žele da potvrde.Harry Potteru,ako ovo čitaš,čuvaj se!Doćiće po tebe.Moramo biti uz njega!Podržimo ga!

Kathy je glasno frknula,a onda se ponovo vratila na svoje mesto kod vatre.Ja sam,ma koliko to zvučilo glupo bila uverena da samo sanjam.Prorok savetuje Harryja!?Tja,do pre neki dan ga je smatralo luđakom!A sada..Odkuda ta promena mišljenja.Pogledala sam u Annu.Znala je našta ciljam pa je rekla:
-Ne piše ko je to pisao.Taj članak.
Pogledale smo u nju,sve kao jedan,a ona u nas.Sve smo mislile na isto.Nije bilo boljeg trenutka nego sada,da sve otkrijemo,tu mističnost članka i ostale pojedinosti.Fantastična šestorka ponovo se spremala za napad.Znala sam to,osećalo se u vazduhu.


P.S.Moja bliznakinja će biti dodana u idućem postu *mig*
P.P.S.Priča će postajati zanimljivija i dramatičnija.


Ujedno ovo je i 15 post.
A blog postoji već 6 mjesec(i) i 19 dan(a).*smile*

Puno pozdrava!

Post je objavljen 25.12.2007. u 18:32 sati.