Marketing
nikad zadovoljni...
priam neki dan sa frendovima di ko kaj...
tek sam u et. naveer doel nakratko u Zg, dan sv. Franje- misa na Opatovini pa cuga s frendovima, pa trk na ronilaki sastasnak. malo sam zakasnil na sastanak jer sam si po dobrom starom obiaju pretrpal raspored 
i priamo si mi tak, proli vikend je skoro pol kluba bilo na svadbi na ipanu, napokon smo oenili naeg Vou i to prije 30-tog roendana. majka mu je bila sretna 
nije loe oti na godinji krajem 9.mj, to mi je prvi put. ni kia ni jugo nas nisu sprijeili ronit. kak izgleda dobit morsku bolest na 9m dubine neznam, ali Tanji nije bilo svejedno... nakon 3 dana juga i nije drugo za oekivat, nosili nas valovi i po 3 metra ljevo desno dok smo ronili. jedinstven doivljaj!
i u tim malim i kratkim razgovorima (jer za due nije bilo vremena kad bi htel sa 20 ljudi popriat) shvatim da sam ja zapravo ovo ljeto u 6 (est) navrata more videl i u njemu ronil, da se nisam zadraval ko zavezan na jednom mjestu, svataa videl i dobro se u par navrata nasmijal
ma, nije savreno, jer nikad ni nebu, no zadovoljan sam, dobro sam si uspel ivot posloit, bar ova zadnja 4 mjeseca. i da, jesam zahvalan na malim stvarima. one uljepavaju ivot i u zbroju uvjek daju vie od jedne velike
i... isplati li se napravit 500km da bi se vidlo ovak nekaj? da ja ne mislim tak, nebi ni ove slike bilo...
i za kraj malo produeni haiku:
Brani par
u jednu zoru
po prvi put
ide doma
yo!
Post je objavljen 08.10.2007. u 11:07 sati.