Marketing
Medaljon (2. dio)
Cijelu noć sam razmišljala o tom medaljonu. Bila sam umorna, ali nisam niti pomišljala na spavanje. Sjedila sam za drvenim radnim stolom i pokušavala otvoriti medaljon. Znala sam da mora postojati naćin da ga otvorim. Pokušavala sam ga otvoriti, ali jedino što sam dobila pokušavajući otvoriti tu malu nesretnu zlatnu kutijicu su bili moji slomljeni nokti na kojima više nije bilo laka. Unatoć noktima nisam odustajala. Tiho sam otvorila vrata i na prstima izašla iz sobe. Pošto su stepenice bile stare, znala sam da će glasno zaškripati ako stanem na njih, pa sam se spustila na rukohvatu. Bio je mrkli mrak jer nisam upalila svijetlo kako nebih probudila ostale. Odjednom je rukohvat izčeznuo ispod mene. Sletjela sam na mekani tepih koji je ublažio moj pad. Ustala sam i potražila kuhinjske elemente. Pošto ništa nisam vidjela oslonila sam se na osjetilo opipa. Polako sam hodala mašući rukama ispred sebe. Da je netko upalio svijetlo i ugledao me kako mašem rukama sigurno bi pomislio da mjesečarim, jer je to stavno tako izgledalo. Zabila sam se u frižider i zamalo pala. Otvorila sam ga. Blijeda svijetlost je dolazila iz frižidera. Došla sam do kuhinjskih elemenata i otvorila 3 ladicu sljeva. Izvuka sam bateriju i ponosno uzdahnula. Upalila sam bateriju i zatvorila frižider. Tražila sam kutiju sa alatom jer sam mislila da ću uz pomoć odgovarajučeg alata brzo i bez muke otvoriti medaljon. Prevrnula sam kuhinju naglavačke ali nisam našla kutiju sa alatom. Sjela sam na jednu od onih drvenih, neudobnih stolica u kuhinji i razmišljala. Brzo sam ustala i sišla u podrum. Tamo niti da sam htijela nebih mogla upaliti svijetlo jer je žarulja pregorijela prije par tijedana. U podrumu su bile kartonshe kutije. Večina zidova je bila prekrivena policama prepunih knjiga čudnih naslova. Sve je bilo prekriveno slojevima prašine. Na jednom zidu su bili nacrtani nekakvi čudni znakovi. Krenula sam prema kartonskim kutijama. Otvorila sam jednu i ugledala, ni manje ni više, nego još kniga. Nigdje nije bilo kutije sa alatom. Otvorila sam i ostale kutije (samo jednoj se nisam približila jer je iz nje dolazio nekakav čudan smrad). Krenula sam prema stepenicama koje su vodile natrag u kuhinju, ali sam zapela za veliku knjigu koja je ležala na podu. Sagnula sam se i podigla debelu knjižurinu smeđih tvrdih korica. Knjiga je zbilja bila teška. Naziv knjige bio je urezan zlatnim slovima, ali ga nisam mogla pročitati jer je bio na nekom drugom jeziku. Vratila sam se u sobu. Stavila sam tešku knjigu na stol pored malog zlatnog medaljona. Bila sam pomalo razočarana jer nisam našla kutiju sa alatom. Umorno sam se bacila na krevet. Zatvorila sam oći. Odjednom je medaljon počeo isijavati svijetlost a knjiga se sama otvorila. Ustala sam i dotrčala do stola. Počela sam kašljati zbog prašine. Knjiga se zaustavila na 334 stranici. Na stranici je bila slika medaljona. U kutu stranice, malim je slovima pisalo: aperio. Ispod slike je pisalo: apere. Uzela sam medaljon u ruku i zbunjeno pričitala tu čudnu riječ kojoj nisam znala značenje: "Apere.". Medaljon se, na moje veliko čuđenje, otvorio uz tihi škljocaj. Iz njega je ispao mali ključić. Izgledao je kao ključić od dnevnika. Spremila sam ključić u medaljon i zatvorila sam tešku knjigu. S olakšanjem sam legla u krevet. Zavukla sam se pod pokrivač i spremila sam medaljon pod jastuk. Mislila sam na Silver. Bila sam jako umorna, pa sam brzo zaspala. Odlučila sam ujutro ostalima ispričati sve o medaljonu i tajanstvenom ključiću. Nastavlja se...
By: Shadow
Post je objavljen 23.08.2007. u 15:50 sati.