zeleni blijesak je proletio iznad moje glave i pogodio Axovu mamu u prsa. zavrištala je i pala u vodu, te je isparila. pretvorila se u prah. ostala sam paf! to sam ja željela učiniti. okrenula sam se i shvatila. Ax je ubio svoju mamu. izašla sam iz jezera i zagrlila Axa:
- hwala! –
- nema na čemu! ionako je bila kučka! – rekao je i prasnuli smo u smijeh. čudno je bilo, što nitko ništa tu nije primijetio. kiša se iz trena u tren pojačavala. uskoro nismo vidjeli prst pred nosom, ali smo uspjeli doći do škole a da to nismo shvatili. naravno, shvatili smo tek kada se Ax zabio u vrata. ušli smo unutra i čuli:
- raditi nered u Hogwartsu? neće ići! – prema nama je išao Filch, a iza njega kaskala njegova glupa mačka. Ax mi je šapnuo:
- i ja imam mačku, ali ovu mrzim! –
- tko ne? – upitala sam ga, te smo se nasmijali.
- još se smijete? bit će vam lijepo! – počeo je prijetiti Filch, te smo s njim otišli u njegov kabinet. – kazna vam je čišćenje svih pokala u dvorani pokala. – najavio nam je. – bez čarolija. –
- a za što smo optuženi? – upitao ga je Ax.
- za prljanje dvorca! – uskliknuo je Filch.
- ma dajte, molim vas, zbog toga? – upitala sam ga.
- da! a sada kada ste tako bahati idete svi troje u ravnateljev ured, a tamo će biti i vaši predstojnici. pođite! odmah! –
- zbog prljanja dvorca idemo ravnatelju? – upitala ga je Anna pomalo vikajući, te se pukla smijati.
- da! i zbog toga, potterice, imaš dvije večeri čišćenja. – slatko joj je rekao Filch.
- nisam ja kriva što se tako prezivam!!! – izderala se na njega Anna i izletjela van. prije nego li smo Ax i ja izašli van nije mi promakao osmijeh na Filchovom licu. pa sam rekla, ali dovoljno glasno da me Filch čuje:
- hrkane glupi! – ošinuo me pogledom, ali prije nego li je uspio što reći Ax i ja smo počeli trčati za Annom. uskoro smo došli do ureda ravnatelja i ušli. Filch i Dumbledore su stajali kod stola. Filch me ošinuo pogledom i rekao:
- evo ih! –
- ma nemojte? ja mislio duhovi! – slatko je rekao Snape kao da se osvećuje. tek sam tada primjetila njega i McGonagallicu.
- Filch iziđite van, mi ćemo ovo srediti s njima. – rekla mu je McGonagallica.
- mda, mogu mislit. – odbrusio joj je.
- Arguse, čuli ste Minervu! – rekao mu je malo prijeteći Dumbledore, te je Filch izašao. – sjednite! – rekao nam je Dumbledore, te smo svi sjeli uključujući i predstojnike i njega.
- Filch je malo pretjerao!!! – siknuo je Ax.
- gospodin Filch, gospodine Satan! – opomenuo ga je Snape.
- možete li reći tom… gospodinu da me ne zove Potterica? – upitala ih je Anna.
- ja sam mislio da vam se sviđa to prezime? – upitao ju je ironično Snape.
- jako! kao nitko! – odgovorila mu je. – mrzim ga! svi misle da sam… Harryju u rodu, a to nisam niti želi biti. – rekla je u jednom danu puna bijesa. i meni ih je svih bilo dosta. od kada je Filch rekao 'Potterice' svi su mi se Gryffindori zgadili, a pogotovo Lončar i družina (kako bi Ax [u stvarnosti] rekao). bilo mi je žao što sam u tom glupom domu i svim sam silama željela u Slytherine.
- gospođice Riddle, šutite? što vi mislite o svemu tome? – upitala me McGonagallica.
- glupost! ja neću čistiti. – odgovorila sam joj.
- onda će vaš dom izgubiti bodove! – rekla je zbunjeno McGonagallica.
- neka će! – siknula sam, te sam pogledala Snapea koji me svojim crnim očima pogledao i sjetila sam se 'Oklumencija'. brzo sam skrenula pogled.
- kazne će vam biti skinute. – iznenada je rekao Dumbledore. – možete ići! – svi su se digli i izašli osim mene. Ax i Anna su me pogledali.
- čekajte me! – rekla sam im i izašli su.
- trebate me gospođice Riddle? – upitao me Dumbledore.
- da! AAAA!!! – vrisnula sam i digla se. zabolila me lijeva ruka.
- jeste li dobro? – upitao me zabrinuto.
- jesam. – slagala sam. – zanima me. je li moguće promijeniti dom? –
- bojim se da nije. mogu li vam vidjeti ruku? – upitao me.
- sada me više ne boli. mogu li ići? – slagala sam mu opet. on me pogledao svojim očima i rekao:
- naravno! – izašla sam, a ispred su me čekali Anna i Ax.
- boli li i tebe ruka? – upitala me Anna.
- da. – odgovorila sam joj.
- i nas! – nadodao je Ax. sišli smo dolje i točno željeli ući u predvorje kada smo začuli:
- Aicha! Anna! – prema nama je dotrčala Katie. – svi smo se vratili. ok, svi osim Pottera, Grengerice i Weasleyevih. –
- Rain i Miki su tu? – upitala sam ju.
- da! – odgovorila mi je i tek je onda primjetila Axa. – o, bok! ja sam Katie Lestrange! –
- Aleksandar Satan, ali me svi zovu Ax. –
- Katie, boli li tebe lijeve ruka? – upitala ju je Anna.
- prije je, ali imam razlog. – rekla je i odignula lijevi rukav, ali tko da nitko ne primjeti. tamo joj je bio 'Tamni znamen'.
večer se brzo spustila i Anna i ja smo se iz Gryffindorske društvene odmah zaputile u krevet. no, zaspale smo tek u kasnim večernjim satima. zadnje što smo čule je kako Rain i Miki ulaze u sobu i idu na spavanje. obje smo se probudile rano, tj. oko 2-3 sata ujutro. izašle smo u društvenu i zatim smo se brzo našle kod vrata škole. tamo su već bili Ax i Anna. šutke smo izašli u dvorište i tihim se korakom zaputili prema šumi.
- imate li vi nekakav predosjećaj? – upitala nas je Katie.
- ja imam. ako misliš na predosjećaj kako nas netko prati. – odgovorio joj je Ax. i to je bilo točno, svi smo imali taj isti predosjećaj.
- netko nas prati, osjećam to. – šapnula sam Katie i ona se okrenula.
- Aicha, nema nikoga. – odgovorila mi je šaptom.
- Katie, kako to da imaš Tamni znamen na ruci? – ponovno sam ju šaptom pitala.
- sad na praznicima sam vidjela roditelje i postala smrtonoša, a Tamni znamen je znak kako jesam smrtonoša. – objasnila mi je šaptom, te smo utonuli u sjenke šume. no, ja sam još uvijek imala onaj isti osjećaj kako nas netko prati. išli smo dublje i dublje. odjednom smo se našli na čistini i tamo smo vidjeli dvije cure, bile su blizanke, ali ne potpuno iste. pogledale su u mene.
- Aicha, jesi li to ti? – upitala me lijeva.
- da! –
- ja sam Maggie Riddle, ovo je moja sestra Amanda. mi smo Voldemortove kćerke. – objasnila mi je i tada sam shvatila… one su moje nećakinje.
- zašto ste nas zvale? – upitala ih je Katie.
- ti mora da si Katie Lestrange, a ti Aleksandar Satan. – oglasila se Amanda.
- da. – odgovorili su u glas.
- a ti Anna Potter? – upitala je Annu naglasujući prezime.
- da. – hladno joj je odgovorila Anna.
- zvale smo vas, jer vas treba naš otac. – rekla nam je Maggie, a Amanda je podignula štapić i promrljala:
- Lumos! – svjetlost je obasjala sve nas, a netko je iza viknuo:
- Expelliarmus! – Amandi je poletio štapić iz ruke. okrenuli smo se.
- Rain, ne!!! – vrisnula je Katie.
- sve sam čula! za njega se ne čudim, - mahnula je glavom prema Axu. – on je Slytherin, ali vi!!! sve ću reći Dumbyju. –
- o ne, nećeš! – rekla joj je Maggie i podigla štapić, ali ja sam bila brža.
- Avada Kedavra! – viknula sam. zeleni je bljesak poletio iz mog štapića i Rain je pala mrtva. Amanda je uzela svoj štapić, uhvatila Axa i Katie i aparatirala se s njima. Maggie je uhvatila Annu i mene i aparatirala se s nama. aparatirali smo se na mjesto gdje kiša nije padala, ali je bilo hladno. u zraku sam osjetila prekrasnu ljepotu, čaroliju, okus i miris crne magije.
gledali smo u dvorac lorda Voldemorta.
Post je objavljen 10.08.2007. u 17:15 sati.