Pregled posta

Medaljon

Ušli smo u kuću. Black Pheonix je bio potresen očevim dolaskom. Svi smo gledali u njega. Neki tražeći objašnjenje, a neki iz sažaljenja. Ja sam bila jedna od onih koji su tražili objašnjenje. Okrenula sam se i na prozoru sam vidjela Black Angela. Pitala sam se kako netko tako toplih oćiju može imati tako hladan pogled. Black Angel je izčeznuo s prozora. Black Pheonix je bijesno sjeo na trosjed. Počeo je govoriti: "Sad se baš morao pojaviti. Nikad nije znao odabrati pravi trenutak. Nakon svega što je napravio imao je obraza stati pred mene.". Darkcry je pitao: "Što je napravio?". Black Pheonix je spustio glavu i rekao: "Ubio je cijelu obitelj. Ja sam uspio pobjeći. Ubio ih je pred mojim očima. Sve sam vidio. To je bilo kad sam imao 11 godina. Ova kuća je kuća u kojoj sam živio do 11. godine. Onda sam se 2 godine skrivao i vratio sam se sa 13.". Faith je rekla: "Jako mi je žao.". Black Pheonix je i dalje imao spuštenu glavu. Svi smo šutili i mirno stajali. Izgledali smo kao da nas je netko zaledio. Namora je prekinula šutnju i obratila se Black Pheonixu: "To što je tvoj otac u prošlosti napravio zbilja je strašno, ali ljudi se mijenjaju. On nam sad želi pomoći. Svatko zaslužuje drugu priliku.". Nisam mogla vjerovati da je Nemora to rekla. Nisam mislila da će netko toliko mudar reći takvu glupost. Black Angel je ubio cijelu obitelj. Rekla sam: "Nemora, kako to možeš reći? Takav čovjek ne zaslužuje drugu priliku. Možda nam želi pomoći, ali možda ima neke skrivene namjere. Otvori oči!". Nemora me prostrijeljala pogledom: "On je ljudsko biće i naravno da zaslužuje drugu priliku.". Osjetila sam ljutnju u njezinom glasu. Bijesno sam odmahula rukom i otišla u sobu. Čula sam Black Pheonixa kako govori: "Nemora, on nije ljudsko biće. Nekad je bio, ali sad više nema ničeg ljudskog u njemu. Shadow ima pravo. On ne zaslužuje drugu priliku.". Uskoro smo svi bili u svojim sobama. Razmišljala sam o Black Angelu I Black Pheonixu. Netko je pokucao na vrata moje sobe i prenuo me iz misli. Otvorila sam vrata i ugledala Carrywind. Pitala je: "Mogu ući ili ćemo razgovarati na hodniku?". Još uvijek pomalo zamišljena odgovorila sam: "Oprosti. Uđi.". Kimnula je glavom i ušla. Sjele smo na krevet. Pitala je: "Jesi li sigurna da ćemo sami, bez Black Angela, uspijeti spasiti Silver?". Rekla sam: "Nisam sigurna i mislim da bi nam dobro došla njegova pomoć. Ali ne razumijem zašto bi netko tko je ubio svoju obitelj, bez skrivenih namjera želio pomoći nama.". Kimnula je glavom i rekla: "Slažem se s tobom.". Pogledala je na sat i ustala: "Već je kasno, moram ići.". Izašla je iz sobe i zatvorila vrata. Legla sam na krevet i tiho uzdahnula. Saba je dotrčala u sobu i legla pored mene na krevet. Zaspala sam.
Bilo je rano jutro. Mali digitalni sat na mom nočnom ormariću pokazivao je vrijeme. Bilo je pola 6. Još uvijek sam spavala. Čula sam tiho kucanje na vratima. Rukom sam potražila jastuk kako bih njime prekrila glavu, ali jastuk je bio na podu. Mrzovoljno sam promumljala: "Naprijed.". Darkcry je pritisnuo kvaku i ušao u sobu. Podignuo je jastuk s poda i stavio ga pored mene na krevet. Uspravila sam se u krevetu. Zgrabila sam jastuk i čvrsto ga zagrlila, kao da će nekud pobjeći. Darkcry se nasmijao i rekao: "Ustani. Moramo krenuti.". Zbunjeno sam ga pogledala i pitala: "Kamo idemo?". Bacila sam brz pogled na sat i viknula: "Kamo idemo u 5 sati po noći?! Što je tako važno da ne može pričekati jutro?!". Uzdahuno je i sjeo na krevet: "Idemo po Silver. Već je jutro. I nije 5 nego 6 sati.". Mrzovoljno sam ga gledala: "Kako bi bilo da je spasimo u 10?". Primio je jedan kraj mog pokrivaća i počeo ga povlačiti s kreveta. Skočila sam na pokrivač. Darkcry me zajedno s pokrivačem vukao do kupaonice. Kad smo izašli na hodnik Faith je skoro ispustila šalicu čaja koju je držala u ruci. Zbunjeno nas je pogledala. Stao je kad smo došli do kupaonice. Primio me za ruku i doslovno me ubacio u kupaonicu. Zatvorio je vrata. Viknula sam: Hvala na prijevozu!". Shvatila sam da mi ne preostaje ništa drugo nego se spremiti. Nakon 20 minuta svi smo sjedili u kuhinji i doručkovali. Faith mi je dobacila četku za kosu i rekla: "Mislim da si se zaboravila počešljati.". Nasmijala sam se i otišla do ogledala u hodniku. Faith je imala pravo. Svaka vlas mi je stršala pod nekim čudnim kutom. Izgledala sam užasno. Brzo sam se počešljala i vratila za stol. Neko je pokucao na vrata. Darkcry je ustao i otišao otvoriti. Kad je otvorio vrata, Black Angel je ušao u kuću. Promatrao je svaki centimetar kuće i sa prezirnim smiješkom na blijedom licu zakljućio: "Ovo je... prešarena kuća. Nekako je... puna života. Baš i nije... po mom ukusu. Ustala sam od stola i zamalo sam polila Sabu vručim čajem. Black Angel je pogledao u mene i rekao: "O, pa to je ona...". Izgledao je kao da traži pravu riječ. Očito ju nije našao, pa je prezirno rekaoi nasmijao se: "...koja brzo plane.". Nasrnula sam na njega. Primila sam ovratnik njegovog kaputa, spremajući ga se udari šakom. Darkcry me povukao nazad. U ruci mi je ostao lančić sa medaljonom. Brzo sam ga spremila u stražnji džep hlaća. Black Angel je bio okupiran popravljanjem ovratnika pa nije niti primjetio da sam mu strgnula lančić s vrata. Rekao je: "Imao sam pravo. Zbilja brzo planeš.". Gledala sam ga pogledom punim mržnje. Da me Darkcry nije još uvijek držao mislim da bi se Black Angel pridružio obitelji. Black Pheonix je pitao: "Što ti točno želiš? Ne vjerujem da nam samo želiš pomoći kako bi se iskupio za ono što si napravio. Znam da imaš skrivene namjere.". Black Angel je gledao Black Pheonixa i rekao: "Nemam nikakve skrivene namjere. Ako ne želite pomoć onda ću otići.". Okrenuo se i polako je počeo hodati prema vratima. Otvorio ih je i izašao. Svi smo bijesno gledali u vrata. Zavukla sam ruku u džep i izvukla mali zlatni medaljon. Pokušala sam ga otvoriti ali nisam mogla. Pitala sam se kakvu tajnu skriva taj medaljon. Nastavlja se...
By: Shadow

Post je objavljen 09.08.2007. u 13:08 sati.