Marketing
~...Sometimes I'm afrad..but....pssst..don't tell anyone...~
......Ja sam uvijek ta koja pokreče akciju....ja ne razmišljam o odgovoru...uvijek je DA ili NE...ali eto, već dva dana frendica me pita : ''idemo van?'' ...a ja odgovaram: ''sorry,nemogu danas,nisam spremna,znaš problemi,ne osjećam se za otić,maa ići ćemo...'' Mogu zamislit izraz na njenom licu i ono što misli u glavi: ''Kako je glupa....ko da jednom nemože izać...''...Ja uvijek izađem,roditelji me puste,osim ako nešto ne zafrkem,tako da sam inače ja ta koja govori :'' E danas bismo mogle ić van,a daaaj idemo,idemo,idemo,jelda da ćemo ić? da,da ići ćemo i nemoj reć ne jer sam dobre volje,a ti nevoliš da sam tužna, da, da,da ići ćemo,jel tako?''.....eto tako pitam kad nešto ŽELIM, i onda pogledam onim pogledom i nasmijem se slatko....NEMOŽEŠ TO ODBIT....ne,ne.....E a sada meni se neide....ide mi se,ali....počelo je postojati to ALI i svakim danom sve više i više ga izgovaram...to nije dobro...jer...ALI sputava.......Već dva dana nemam volju za ničim....ne jedem,spavam dugo......tjeraju me da radim što nevolim i čega se bojim a ja moram to radit sa suzama na licu....a oni to niti nevide....''Blijeda si,pogledaj se, jedi nešto'' ...mama mi cijeli dan ponavlja, a ja samo odgovaram : ''Ma nemogu, stvarno..pa znš da bi jela,ali nemogu, baš nemogu...'' .....LAŽEM....ma ustavri nelažem jer fakat nemogu jest,ali bilo bi pravednije da joj kažem: '' mama neda mi se živjet....''...ALI...ne,nemogu joj to reć,jer će mi reć da sam luda,pa če opet krenuti suze i sve ovo ispočetka.....Nekad se bojim sama sebe......kakva sam ja to osoba kad neznam cijeniti neke stvari...ipak neka dijeca nemaju ono što ja imam,a ja imam previše toga....nekad mislim da sam razmažena.....cijenim ali ne dovoljno...uvijek mi fali nešto....Nekad samu sebe mrzim jer nemogu pomoći,jer ti su ljudi daleko od mene....i onda se izbediram,pa idem crtat....pa kad vidim te crteže još i više se izbediram,pa me još i pitaju....''a što piše na tim crtežima?''.....e paa bolje da im ne odgovorim jer su te misli toliko crne.....da i mene potapaju...
NEKAD TREBAŠ ZADOVOLJIT LJUDE OKO SEBI,REČI IM ONO ŠTO ONI ŽELE ČUT PA MAKAR SE OSJEČAO JADNO...ALI....TI (ja) SI SAM...NJIH JE UVIJEK VIŠE......a ti toneš i toneš....
Moram glumit da sam sretna.....ustvari NE ja nikad ne glumim....kad se smijem,smijem se iz srca i zbog toga me svi vole....,dobro ne svi,ali oni koji me ne vole samo su ljubomorni na mene niš više....ili me ne poznaju dovoljno....Zapravo nitko me ne poznaje............................neee...ima netko tko me pozna...i ZNAM da možda upravo sada čita ovo... (he he)......Nekad se bojim izač pred ljude i reč im ono što mislim.....nekad se bojim....da se drugima neču sviđat...nekad...jednostavno nemam što za reč...radije šutim, iako neželim šutjet iako znam da bi bilo bolje da kažem...ne za mene,za druge...ali što kad NITKO IONAKO NEBI SHVATIO.....što kad NIKOG NEBI BILO BRIGA....jer ja sam dijete....a šteta što ljudi nevjeruju djeci...iako znaju puno više od odraslijih...ali eto....bojim se ljudi....bojim se....jer....dok ih ne upoznam nemogu bit ono što jesam,čak se bojim bit ono što jesam......ali.....PSSSSSST..........nemojte reč nikom,jer....to je tajna,ipak uvijek se otvorim,krenem iskreno i spontano...i shvatim da me ljudi vole...ali ....eto.......NEKAD SE BOJIM BITI DRUKČIJA OS OSTALIH....iako znam da smo svi različiti...ali neki ljudi ne shvačaju jer misle samo na sebe i ...sebični su.....ali...ipak...ovo sam ja,kome se ne sviđam...pa-pa.....
Post je objavljen 04.08.2007. u 22:23 sati.