nas dvoje, ax i ja, stajali smo u šumi. nebo se još više zamračilo.
- ideš u šumu ili??? - upitao me ax.
- da. -
- idem s tobom. -
- ne idem, ali idem. -
- lol kako je to moguće? -
- prijateljica me neće moći naći. -
- aha, znači prvo se vraćaš po nju, pa onda ideš. -
- možda! -
- ok. -
- hoćeš sa mnom? - upitala sam ga i on me iznenađeno pogledao.
- ajde, može. - krenuli smo iz šume. anna je bila ispred jezera i čim me vidjela je počela trčati do nas. no, kada je vidjela axa samo je stala i promrmljala:
- o majko božja, nemoj se uvrijediti, ali kao da si iz samog pakla. -
- hvala, ja sam vrag. - prasnula sam u smijeh, a anna nas je čudno pogledala.
- ax ovo je anna, anna ovo je ax. sada smo se upoznali. - rekla sam anni i odgovorila joj na nepostavljeno pitanje.
- ok. činiš mi se simpa. -
- vrag, simpa??? ajde, dobro. - ponovno sam se pukla smijati. nisam znala što mi je. nebo se odjednom smračilo brže od uobičajenog. vjetar je zapuhao. počela je kiša. pljusak. za niti pola minute smo nas troje bili mokri do kože (doduše ax je to brzo postigao, jer ima kožnu jaknu ), no nije nas smetalo. naprotiv, otišli smo do jezera i sjeli ispod stabla.
- u kojem si domu? - počela je anna rešetati pitanjima.
- slytherin, kojem drugom. -
- na kojoj godini? nisam te nikada prije vidjela. - nastavila je.
- sedmoj. nisam baš... kako reći... glasan. povučen sam, ali opasan. -
- cool. i like you! -
- thanks! - ja sam šutila, samo sam gledala u crnu površinu jezera koja je postala izborana zbog kišnih kapi. no, opet je izgledala tako glatko i svileno. potpuno čarobno. učinilo mi se da sam vidjela crveni sjaj. ostala sam hipnotizirana. na površinu je izronilo čudno biće i nas troje smo se digli. no, biće je nastavilo izlaziti i uskoro je bilo iznad jezera. čudno. tužno, ali prekrasno. crna velika krila poput šišmiša, crvene oči kao iz pakla. tijelo bijelo s prorezima iz kojih se cjedila crna krv, te još jedna krila. bijela i veličanstvena. crna mokra kosa je tužno padala na glavi tog stvorenja. poput odumrlih stabljika biljke su se iz tijela tog bića spuštali crni bičevi. pogled je bio uprt u axa. iz usta se cijedila crvena krv koja se (unatoč tome što je biće izašlo iz vode) nije oprala. progovorilo je zmijinim glasom, ali kao da priča više glasova.
- sine, vratio si se. - obratila se axu.
- da, jesam. - rekao je hladno i izvadio štapić.
- nećeš valjda napasti vlastitu majku? -
- ako je potrebno da. -
- oho, pa ti imaš prijateljice. daj meni jednu, mora da su sočne. - ax se pomaknuo na rub jezera.
- takni ih, ubit ću te. -
- hahahahaha. ne nasmijavaj me. nisi ti toliko jak za to. -
- jači sam nego što misliš. -
- nisi jak. slab si!!! -
- nije slab. - probovorila sam i podigla štapić. anna također.
- oho, aicha marvolo riddle. aleksandre, imaš dobro društvo. idem koracima smrti. -
- moj izazov. - rekao je hladno.
- izazov? ne, nego životni poziv. - rekla je (očito) njegova majka. - idem našim koracima. put da ojačaš. -
- začepi!!! - polagano je viknuo.
- začepi? svojoj majci. -
- ti nisi majka, ti si čudovište. -
- ovo ćeš i ti postati. samo čekaj, otac je bio isto tako poput tebe pa pogledaj što ga je snašlo. ne želim da se to dogodi mom jedincu. -
- otac mi je mrtav, jer si ga ti ubila. govoriš o meni kao da me voliš, a mrziš me. samo bi te svoje odvratne zube zarila u moj vrat i ubila me. -
- govoriš o meni kao da sam vampir, sine. ja ne grizem za vrat. ja grizem gdje stignem - rekla je i glasno se nasmijala. ax je frčevito stisnuo štapić i prošaptao nama:
- ne gledajte u oči. ja mogu, jer sam joj krv. vi nemojte. omamit će vas i zatim ubiti. -
- dobro. - rekla je anna, ali ja sam bila omamljena. sada sam shvatila što je to bio crveni sjaj koji sam vidjela u jezeru. došla sam do ruba i počela ulaziti u jezero.
- aicha, ne!!! - viknuo je ax. no bilo je kasno.
već sam hodala kroz jezero koje je bilo hladno. axova mama je bičeve zaronila u jezero, te jednom nogom klizila po površini dok je drugu držala iznad površine. krila su joj se veličanstveno izvila unatrag i raširila. te je tako lebdjela, u ovom slučaju klizila. stala sam, došla je iznad mene i rekla:
- aicha marvolo riddle. njegova sestra. tko bi mogao misliti, da ću dobiti najbolji mogući plijen. - spustila je glavu do mene i u taj tren mi je kroz glavu prošlo samo jedno. podigla sam štapić:
- avada kedavra! -
Post je objavljen 04.08.2007. u 16:27 sati.