Marketing
novi zaostaci (stari?... nekaj)
fakat je poelo lagano srati jo pred kraj prole godine kad sam razbil auto. iskreno se nemrem setit di sam bil za Novu godinu.... sigurno je bilo jako upeatljivo
zimu sam provel nikak. moram priznat da spadam u one ljude koji trebaju psihiki odmor, ne fiziki. to znai da po zimi treba pasti snjeg, ja skuham vina, pozovem si frendove, nareem "nekaj pod 45" (stupnjeva) i gledamo zimu kroz prozor. Ovaj put ni bilo tak, konstantno je bilo dovoljno toplo za nekaj delati. A kad je vani debeli minus, ja idem na bazen, igram badminton, tekue se hranim i tak odravam liniju ve godinama. smravit mi je i inae skoro nemogue a ovu zimu sam i nabacil jo koju kilu... Stanje je postalo alarmantno kad sam skuil da mi je ronilako odijelo knap. Pa sam po hitnom postupku smral tih par kila. Oito se moe kad je frka...
Kolinje je bilo u banani jer su mi smijene padale jako udno tak da sam jedva stigel i doma nekaj pomo. Skoro nigdi nisam ni bil.
E a onda je moja draga dola i rekla: Sprema se ekspedicija, idem na Himalaju. I poela se manijakalno spremat, trenirat, trat po medvednici i ostalim planinama u zemlji a i dalje. Vikendima naravno. Pratit ju bilo je samoubojstvo. Primjer- dojdemo do Grafiara (dom na Medvednici), meni i gae mokre. onak zaozbiljno. ona... na elu nekaj kaj lii na kaplju znoja. i to je to. U nastavku je ila sa svojim pacjentima koji su ju mogli pratit. i nije nijednom zaronila zmenom, uvjek je bilo neko novo brdo na koje je trebalo trat. pa nek joj bude
Flakserica mi je umrla. nakon 13 godina. i ba tad je pala napokon kia i trava je podivljala. dok sam kupil novu, trava bila do koljena. jako sam se zmuil dok sam to sve napokon pokosil.
Nije sve crno. Nikako.
No samo jo dvije stvari, da zavrim sa jagodom i lagom
Premjetal sam u Zagorju kutiju zalatom, otviril se poklopac i zabil u koljeno. Spaavajui ga, napravil sam neki udni pokret, spustil kutiju, uspravil se. i to je bilo to. vie se nisam mogel sagnuti, okrenuti, hodati. ni me preseklo u klasinom smislu no istegnul sam miie u kriima. ne seam se kad me zadnji put tak bolilo. 2 tjedna kaosa. sjest na koljku da. obavit posel- ne! nije bilo nimalo smijeno. i tak neoporavljenom mi doktorica veli, samo 2 tjedna bolovanja za ovu vrstu ozljede. I ode ja delat. Dva dana. Trei dan ujutro sam jedva doel do telefona da javim da mene nebu. danas je tri (3) tjedna... i nisam zdraf
Zanimljivo je to da mi je mob samo par puta zazvonil- zakaj je to tak- u nekom drugom postu sa sociolokim razmatranjima.
I veli ona meni- bum ti dola (2 dana nakon ozljeivanja)
bok, kak si? stravino me boli
e onda bu te bolilo jo jae kad ti velim da sam te dola ostavit. ne boli ni manje
nisi me dovoljno ozbiljno doivio. e to je bolilo. pomaknul sam se.
tjedan dana nakon toga, kad sam se mogel napokon posvetit zakljuil sam da je bolje da me ostavila sad nego za 5 mjeseci kad se vrati sa Himalaje
u subotu idem na Trsat. Svake godine prije ljetnog ronjenja odem tam. Nekak se sigurnije osjeam i mirnije ronim kad se prisjetim ko me uva. u ned u 11.40 stupam na tlo udnog otoka. meni udesnog. O otoku ipanu sljedei tjedan, sa frikim dojmovima
yo
Post je objavljen 05.06.2007. u 08:07 sati.