Marketing
kad od sitnice nastane velika svađa....
brojila san dane,sate,minute do sutrašnjeg dana...planirala sve unaprid,sutrašnji dan je bila svakodnevna tema zadnja 2 miseca....sutrašnji dan...dija slavi rođendan.
i onda samo jedna rić,pokvari sve...zbog jednog odgovora sve može propasti,sve šta san planirala može pasti u vodu...
zbog jednog odgovora,jedne svađe za koju nisan kriva,iako me oni krive za sve. rekla san sasvim normalan odgovor,normalni slijed razgovora se pretvorija u noćnu moru
kad san pitala:mogu li samo znati šta san tribala odgovorit da bi sve bilo u redu....
nisan dobila odgovor,od nijednog,zato šta drugog odgovora nema,jednostavno ne postoji.
šta mi sad preostaje?...da se ispricam za nešto za što se ne smatram niti malo krivom,niti me itko drugi smatra krivom,osim njih dvoje.oni koji me svaki dan gledaju u kuci i toćno znaju na šta san mislila,da nisan tila nikog povridit,ni na kraj pameti,možda je tako zvucalo (A nije),nisan tako mislila,lipo san vam rekla,ispricala se,i šta sad...zabranit cete mi ono šta me najviše veselilo...a sad se bunite da vrime koje proveden u kuci,najcešce se svodi na sobu,a šta ce biti onda...kad mi oduzmete sutrašnji dan...kad mi sve šta mi je izazivalo osmijeh na lice posljednje vrime oduzmete,zabranite....ne znate kako mi sada život nije lak..ne znate,jer vas ne želim s tim opterecivati,kad me pitate šta je ema,ne izlaziš s njim tako cesto...da mama,to je samo prolazno,sve je u redu...ali nije,i vi to ne znate,jer ne želin da se opterecujete još i s tim,nemate pojma zašto san povucena i sama u sobi,zašto ne volin gledat agresivne filmove,zašto u autu stalno vićen smanji radio,to nije moj izbor,a vi me krivite,u tom trenutku niko ne može osjetiti ono šta ja osjecan,zato vas samo molin da smanite to prokleto radio kad vam recen,ne pitajte razlog,jer ce suze same krenit,i necete dobit odgovor
a šta mi sad preostaje,plakat i molit da me se pusti sutra vanka,da se isprican,a ne znam zašto,niste mi dopustili da objasnin,tj.da vam samo ponovin pricom taj događaj pa da svatite šta se stvarno dogodilo....
sutra navecer,kad svi moji,svi moji prijatelji budu slavili šta neko od nas prelazi u punoljetnu fazu života,šta postaje odgovorna sama za sebe,ne kažen da sad prestaje biti dite,samo prelazi u jednu fazu o kojoj svi mi maštamo...uvik,baš uvik...
znan,vi ste to davno prošli,pa ne znate kakav je to doživljaj nama....
ja cu stati sama po obicaju u svojoj sobi,nazvat nekog i slušat kako pivaju na sav glas i smijat se kad netko od njih provali neku bazu,u tom trenutku cu biti sritna zbog njih...a kad pustim slušalicu suze ce ici same od sebe...bez dozvole...
da mi je biti leptir da mogu bar na tren doletit ido njih da skupa zapivamo koju pismu....
Post je objavljen 11.05.2007. u 22:44 sati.