Sve do pred sam rat,do agresije na BiH,zivjela sam u Varesu,ali sam u martu 1992.godine otisla kod svoje nane u Bosansku Krajinu,u Cazin.Tamo sam nastavila skolovanje,jer sam mislila da je tamo sigurnije.Zavrsila sa jednu godinu srednje skole i u septembru 1992.godine nisam upisala drugi razred jer ni tamo vise nije bilo sigurno.I u Krajini je bjesnio rat.Bili smo blokirani sa svih strana i nije se moglo izaci ni prema Hrvatskoj.
Jednog vikenda sam otisla kod svog strica u Veliku Kladusu i tu su me,u decembru 1993.godine uhapsili autonomasi,Fikretove sluge i izdajnici svoga naroda.
Isli su po stanovima i hapsili koga su zatekli,bez obzira na godiste.Ja sam bila sama u stanu sa svojom stricevkom.Dosla su dvojica vojnika.Jedan od njih je bio Bosnjak,a drugi Srbin.Rekli su nam da nas vode u policiju kako bi tamo dali neku izjavu.Nisu nam dali ni da se obucemo i spremimo kako treba.Vani je bilo hladno,padao je gust snijeg.Rekli su da nam ne treba nista od stvari i da cemo se brzo vratiti.Odatle su nas odvezli u hale"Agrokomerca".Tada sam imala sesnaest i po godina.Taj dan su nas odveli u jednu fabricku halu,a sutradan su mene odveli na saslusanje.Tada su me razdvojili od moje stricevke.
"FIKRETOVI AUTONOMASI I MARTICEVI SRBI"
Spavala sam sa ostalim uhapsenicima na slami koju su oni,vjerovatno,ranije donijeli u halu,jer je sve vec bilo spremljeno...Tu sam bila oko 4 mjeseca.Tukli su me,ali me nisu tada seksualno zlostavljali,dok druge zene u mojoj prostoriji jesu.Silovali su jednu mladju zenu i jednu djevojcicu,mozda mojih godina.Silovali si ih vojnici Republike Srpske,jer su oni stalno bili sa autonomasima i saradjivali sa njima.Oni su to vecinom i radili.Oni su silovali nase zene.Bili su iz neke"Crne legije".To znam po natpisima koje su nosili na odjeci.
Mene je ispitivao nekoliko puta i IBRAHIM DJEDOVIC.Njemu sam davala izjavu.Nije mu bilo jasno od kuda ja iz Varesa,pa tu u Kladusi.Na kraju su me optuzili da sam,navodno,spijun.Dok sam im davala izjavu,tu,sa nama,je bila njegova sekretarica koja je pisala neku izjavu.Ja je,kao takvu,uopce nisam dala.Na kraju sam tu izjavu morala da potpisem,iako je u njoj stajalo ono sto nisam izjavila.Tu je stajalo,koliko se sjecam,da sam pucala u neko vozilo"jugo"ciji je vlasnik pripadnik tzv.Autonomne
pokrajine"Zapadna Bosna"...Odatle su me odveli u Stari grad u Velikoj Kladusi.Nisam bila tamo sama.Sa mnom je bilo jos 12 djevojaka.Ja sam medju njima bila najmladja.
Na Starom gradu je bila vojna policija Fikretovih autonomasa.Tu su smjestili nas 13 djevojaka zajedno u jednu sobu.Tu smo morali da im sve cistimo i peremo.STRAZARI SU BILI I FIKRETOVI AUTONOMASI I MARTICEVI SRBI.Sve su nas redom svakodnevno silovali.Nekada su nas odvajali,a nekada nas sve zajedno silovali u jednoj prostoriji.Bilo je,s njihove strane,jako puno pogrdnih rijeci i uvreda.Mene su inace najvise psovali.Psovali su i sarajevsku majku,govorili mi"kurvo sarajevska".
Prvi put kada sam silovana,silovao me Srbin.Zvali su ga"RAMBO".Drugi koji me je silovao zvao se DRAGAN KRSMANOVIC.I"Rambo"i Krsmanovic bili su iz Bijeljine.Bili su gotovo stalno drogirani i pijani.Mene su natjerali da dva-tri puta uzmem drogu i alkohol.
Ne mogu se tacno sjetiti koliko sam bila na Starom gradu...Inace se ne sjecam datuma i dana.Nisam tada znala ni koji je dan u sedmici i mjesecu,niti mi je ko govorio.
"...ZASTO MI SVE TO RADE KAO DJEVOJCICI?"
Onda su nas devet djevojaka odvezli u jedno selo.Jedna djevojka,stara oko 16-17 godina,je podlegla od batina,tuce i masovnog silovanja.U selu su nas smjestili u jednu privatnu kucu.Prvih nekoliko dana su nas stalno silovali i redali se na nama.Kasnije je bio manje silovanja,ali smo morale puno raditi.
Ponekad bi se autonomasi i Marticevi cetnici smilovali i donijeli nam nesto za jelo.Bila sam zatvorena i posto sam bila jos djevojcica,pitala sam se zasto mi se sve to desava.Bjezala sam od toga u mislima.
Silovalo me je istovremeno po vise muskaraca.Dolazili su sa linija kod nas i drsko se izivljavali na nama.
Poslije izvjesnog vremena,autonomasi Fikreta Abdica PRODALI su nas nekim kninskim Srbima koji su im platili alkoholom i cigaretama.
Cetverica kninskih-Marticevih Srba su nas odveli u neko njihovo selo.Ja sam bila zatvorena u jednoj kuci u kojoj nije bilo nista osim deka na prozorima.Nije bilo stakla,pa su oni stavili te deke.Ispitivali
me nisu,ali su me svakodnevno silovali,grubo me vrijedjajuci kao Bosnjakinju.Tu mi je bilo gore nego u prvom i drugom logoru.Silovalo me je vise njih...Bilo je trenutaka kada sam padala u komu.Oni bi me tada jednostavno ostavljali i izlazili.Ponekad bi me vodili u neko drugo njihovo selo.Nisam znala kada je dan,a kada noc.
To je trajalo sve dok me nisu prebacili u jedno selo kod Kostajnice,gdje je bio njihov logor.Tu su me,poslije svega sta mi se desilo,pustili da izadjem napolje.Sve je bilo ogradjeno zicom.Tada,osim nekoliko snita kruha,nisam nista jela 5-10 dana.Samo sam uzimala vodu.
Jednom sam dva dana sjedila napolju,a pored mene je bio jedan cetnicki strazar.Unutra nisam ulazila,
jer nisam mogla.Bilo mi je svejedno sta ce biti sa mnom.Tada su doveli jednog vojnika,zarobljenika,
koji je imao oznaku Petog korpusa Armije RBiH.To je bio jedini normalni covjek sa kojim sam poslije toliko vremena mogla razgovarati.Nisu mi branili da razgovaram sa njim.Bio je tu 3-4 dana.Zvao se Samir.Poslije su ga nekuda odveli.
"TRGOVALI SU ZATOCENICAMA"
Jednog dana su mi cetnici rekli:"Ides u Ravnice".Odveli su me u neku privatnu kucu.Vodili su me razliciti ljudi.Ne znam da li je i tada bila prodaja,jer su trgovali Bosnjakinjama za cigarete i alkohol.Neko od cetnika ili autonomasa bi dosao i pokazujuci na mene,pitao toga sto je sa mnom:"Je li ovo tvoje?"Ovaj bi mu odgovorio da jeste.Onda je trazio da me uzme,a drugi bi odgovarao:"EVO,VODI JE,SAMO MI DAJ STEKU CIGARA".
Iz sela Ravnice su me opet prevezli u neko srpsko selo.Mislim da je bilo u opcini Bosanski Novi.Tada su me isto prodali.Tamo je,medjutim,bila vojna kuhinja i mogla sam da jedem dva puta dnevno.Tada sam se konacno i okupala.
Imala sam svoju sobicu.Imala sam i dusek za spavanje.Prvi put sam dobila jedne vojne pantalone da obucem.Mogla sam se pogledati u ogledalo poslije toliko vremena.Bila sam puna vaski.Bilo je slucajeva da me ledja zasvrbe i kada se pocesem-nadjem vasku.Nisam nista radila da bi ih se rijesila.
Kada sam bila odvedena u logor,imala sam dugu kosu a onda su mi je cetnici odsjekli kada sam bila u Starom gradu.Nozem su mi je odsjekli.To je bilo kada su me prvi puta silovali.Ja sam vristala i oni su mi to uradili kako bih sutjela.
U toj sobici sam samo jednom silovana.To mi je uradio jedan cetnik iz Lapca.Onda me je u sobici nasao jedan drugi cetnik.On je bio zamjenik komandira.Bio je bolji od drugih.Njemu sam ispricala svoju pricu,jer je to trazio od mene.ispricala sam mu sve sta se sa mnom desavalo.Dao mi je i sampon
protiv vaski i dozvolio mi da se kupam.
Nekoliko sedmica poslije,u moju sobu je dosao taj Srbin,zamjenik komandira i rekao mi da se spremim,
da ce me on odvesti svojoj kuci.Otisla sam kod njega.Njegova majka me fino primila.Vjerovatno se sazalila nadamnom.Ona je znala da sam bila zarobljena,ali nije znala nista drugo o meni,dok sam Djuri sve ispricala.Kod njih sam ostala nepune dvije godine.I tu sam bila u nekakvom zatocenju,kucnom pritvoru bez svojih,ali mi je bilo podnosljivo.
Sa Djurom sam dobila sina.Onda sam mu po zavrsetku rata rekla da bih zeljela da vidim svoje roditelje i on mi je to omogucio.Saznala sam za njih i otisla im u posjetu.Vise se nisam vratila tom covjeku,koji se,kao jedan od rijetkih,smilovao nadamnom i zastitio me.
Hocu li ikada moci da se smirim?Mlada sam i imam dijete.Boga molim da pomogne i meni i djetetu i zlim ljudima da se pred Njim i pred sobom pokaju i nadju svoj mir...
Post je objavljen 14.04.2007. u 12:04 sati.