Marketing
Istine i zablude o istinama i zabludama
Na posao dolazi sa šancovim ovratnikom. Na zelenom valu je imala unfal. Autu nije niš.
Ni onom drugom. Ali joj se vrti u glavi. U Novoj bolnici joj je primarijus Guzina rekao da bi se moglo raditi o trzajnoj povredi. Misli da će oporavak trajati slijedećih mjesec dana.
Gledamo se. U oči. Malo je blijeda. Bilo bi neumjesno da se našminkala.
On se sprema na jedan rođendan. Ona baš ne. Nije joj dobro. Zadnjih sat i pol. Hoće joj skuhat čaj, pa će joj možda biti bolje. Ona zahvalno zalegne. Ne želi da joj on zašećeri čaj. Neka bude bezukusan, samo je važno da mine ta slabost. On već oblači cipele. Žao mu je nje. Biti će veselo na rođendanu, ali možda je bolje da i on ostane kući i pazi na nju. Ona ne želi biti sebična. Zašto se on ne bi zabavio, zašto bi čamio doma kad već ona mora. Nazvati će je pa će mu ona reći kako je. Obukao je kaput. Ona je uzdahnula. Ne prejako.
Pa je on zatvorio vrata.
U jakni mu je našla cigarete. Nisu njegove. To su od prijatelja. Onoga čiji je stari jako agresivan. I koji zna da je njegova mama cool. Da će razumjeti. Jer puno razgovaraju.
Ona mu kaže; Šta ti misliš da ću ja to progutati? Mali je povrijeđen. Kaže joj neka nazove frenda, slobodno, neka provjeri. Ona kaže; Dobro, daj broj. Mali daje broj.
Da znaš da ću ga sad zvat, veli ona i skenira maloga. Mali je postojan. Na nju.
- Rekla si da ćeš se javiti.
- Pa, jesam, zvala sam, al nikog nije bilo doma.
- Zašto ja tebe moram ganjati za svoje pare? Meni je to bed.
- Evo, do četvrtka ti ih donosim na posao.
- Daj barem nazovi! Đizzzsss. Nazovi i reci,
gle, sorry, nemam, ubij me, ali ti se javljam.
- Pa, zvala sam.
- Pa kad?
- Zvala sam te i na mobitel i doma...čekaj...kad ono?...Da, prekjučer.
Javio ti se sin. Pitaj ga. Valjda će se sjetit. Žurilo mu se.
- Kad si me zvala na mobitel?
- Zvala sam te, daj pogledaj, mora ti bit umemorirano. Pokazat ću ti na svom mobu.
U četvrtak.
Priča je fenomenalna. Dugo nisam pročitala tako dobru priču. Jaku. Dugačku.
Evo, sva se ježim. Od priče. Najbolji mi je dio kad je ona njemu rekla da joj kaže.
To mi je najjače. Inače volim doći na blog di ima puno teksta. To me opušta.
Odma dobim volju za životom. Pa ostavim komentar. Nije mi bitno da li će meni netko komentar ostavit. To nije smisao.
Jednom će biti moja. Tako djelujem na nju. Samo moram još malo pričekat.
Ne smijem prenaglo. Htjela se vidjet samnom. Rekao sam da ne mogu. Hehe. Onda sam joj pisao. Uf, kako sam to napisao... Odgovorila mi je odmah. Jako je osjećajna. I strastvena. Mislim čak da bi se mogao zaljubiti u nju. Kad bih si dozvolio.
Ali, ne pada mi napamet. Sad mi godi ova igra. Osluškujem ju. Mislim da sam je već fino razotkrio. Uzbuđuje me. Jedva sam zaspao. A ona je, kaže, bila budna cijelu noć.
Playeraina zabluda:
Keanu Reeves ima indijanske krvi. Bademaste oči i karizmu šamana.
Onda se pojavio Pablo Francisco.
Post je objavljen 23.01.2007. u 17:17 sati.