Kako su mi čvarci spasili život...
Kao u nekom horor filmu, pojavljivali su se raniji znakovi... U utorak, odmah nakon povratka iz Bratislave, trebao sam krenuti doma, na još duži put... Sav sretan, pjevušio sam blagdanske pjesmice i zamolio tetu na blagajni da mi da povratnu kartu...
"Nema ti više popusta", veli ona "daj 800 kn!", ja izvadim ručnu bombu... Ali se predomislim i spremim je nazad u džep...
"A ovaj šibenski na večer?" nasmiješim se ja...
"Ne vozi do 6og!" zakrešti...
Opet se uhvatim za džep i izvadim... novce i kažem joj da mi onda da za sutra u jutro...
Trebao sam shvatiti tada... Sudbina je željela da ostanem u Rijeci, jer je znala šta mi se doma sprema... Ali ja sam ko inače bio glup i srljao smrti u naručje...
Sutradan sam sretno stigao na kolodvor u Dubrovnik i čekao prijevoz još pola sata... Po mene su došli otac i brat... I tu se Sudbina opet poigrala s nama:
"Oćemo stat viđet ima li čvaraka ođe?" upita otac, naravno ja sam već ulazio u Konzum... U Konzumu smo izgubili taman dovoljno vremena da izbjegnemo strašnu prometnu nesreću na vijaduktu Duboka Ljuta koja je završila tragično za par osoba... Došli smo malo iza nesreće, dovoljno da vidimo koliko dugo treba hitnoj i vatrogascima da dođu. Promet je bio zaustavljen tri sata, stvorile su se kilometarske kolone, a mi smo žalili tu nesretnu dvojicu i zahvaljivali Bogu i Čvarcima...
Post je objavljen 05.01.2007. u 17:37 sati.