Marketing
Doma, između ostalog (3)
Ljudi krpaju iz mjeseca u mjesec. Snalaze se.
Jedan od načina da se zaradi malo, a nagnjavi puno je i ispitivanje tržišta, odnosno,
anketiranje po kućama.
Velike firme uposle male ljude da zvone po vratima.
Neke male ljude koji su u prošlom životu bili dobri, zapadne da nazivaju telefonom.
To je svakako zgodnije kad vani pada kiša.
U principu bi trebalo imati strpljenja za anketare. U njima vidjeti ljude koji preživljavaju, a ne napasnike i dosadnjakoviće. Isto je i s inkasatorima, ali o njima mi se sad ne da pisat.
Dakle, kuhate, ležite, gledate film, svađate se i zvoni vam telefon.
- Zašto me zovu? - pomišljate - Zašto ja nikoga ne gnjavim? -
Narvozno podižete slušalicu.
- Dobar dan, trebala bih gospođu Playeru Playera´s. -
Po zvonolikoj intonaciji, vi slutite.
- Da li imate minutu vremena? -
Tijesto kipi, na vaš se kauč baca netko drugi, promakla vam scena u kojoj će joj strgnuti košulju, zaboravili ste čime ste ga htjeli dokrajčiti. Ali, vi ste u suštini dragi i tolerantni, pa ćete reći;
Imam. Minutu. Recite, molim.
Tada vam se ona predstavlja i pita vas sve ono što ju se ne tiče.
Ponekad kažem; Nemam. Oprostite. Baš sam na izlazu.
Dragi me ukori. Mislim da ne zato što je u suštini draži i tolerantniji od mene. Možda zato što do šest kad ja dolazim doma, stigne posvrbiti svaki centimetar.
Jučer mi zvonilo na vrata. Oko sedam.
Dragi je otvorio i pripustio gospođu u zrelim godinama. Uveo ju u boravak i upoznao me s njom.
Da bih vidjela koliko je velik.
Gospođa je sjela ogledavajuć se po sobi.
- Baš vam je lijepa efenbahija. To je prava? Jako zgodan raspored. Evo, da pripremim vaš listić.
Jel bi mogla dobiti čašu vode? -
Dragi je rekao "naravno" i utočio joj ledeni čaj.
"Oprostite, ne pijem sokove. Šećer, znate" - nasmiješila se.
I ja sam se nasmiješila. Zlo jedno.
- Možemo početi? - pitala me.
- Možete početi? - upitah ga.
Ošinuo me pogledom.
- Recite, molim, godinu i mjesto vašeg rođenja te spol.
Pobjego mi izdajnički kikot.
Dragi češka lakat kao i uvijek kad je zatečen.
- Oprostite, ja to automatski. Muško, naravno.
- Da. - on će suzdržano.
- Recite, molim, da li ovoga časa u hladnjaku imate "Margo"?
- Imam -
- Koje vrste? -
- Mamaaaa! Di su mi štitnici? - uletava.
- Kako je slatka... - anđelina ju zblenuto gleda - Ja sam teta Duška... - pruža joj ruku.
- To je vaša? - obraća se mojem dragom koji je malo odlutao.
- Je, tvoja je dušo, reci teti. - prenem ga, svjesna da mi nakon ovoga ne gine pokora.
- Znaš ti kaj? - zagrmi moj dragi - Ak se misliš za...bavat, odi u drugu sobu! -
- Mama, daj mi nađi štitnike - mala se nikad ne da smesti.
Teti Duški je nakratko splasnuo entuzijazam.
- Neću ja vas dugo zadržavati. - rekla je skromno.
A onda je opet živnula.
- Jel mogu skinuti jaknu? -
Zaustila sam pa sam se predomislila. Cccccc...playera, playera...
Otišla je malo prije devet.
Dragi nije bio jako ljut jer je imao neke planove samnom.
- Eto vidiš - rekao je - to nije svaki dan. Sad jedno vrijeme ne budem otvarao.
Zvučao je uvjerljivo.
Post je objavljen 12.12.2006. u 20:42 sati.