Ispričat ću vam tužne, sretne i smiješne ljubavne
priče koje piše moja nesretna (ili sretna) ljubavna sudbina...
oduvijek sam sanjala svog princa u bijelom porscheu,
ali nikako da dođe. Ma i da je došao netko normalan,
dobar i pošten, ali ne. Sve su to bili pomahnitali manijaci,
idioti, ubojice, pedofili i ostala vesela družina. MATIJA,
s kojim sam se upoznala dok sam pecala ribe na potoku,
ulovio je moje srce udicom najljepših riječi, a već drugi
dan ga razbio u tisuće komadića. Sva sreća da uvijek imam
usisavač pri ruci. I baš sam taj put imala peh da je jedan
komad mog slomljenog srca zapeo u usisavaču pa je morao
na popravak. Majstor ANDREJ nema pojma o popravku
usisavača, ali je složio srce u tren oka. I tako sam pomislila
da bih opet mogla biti sretna. Ali ne, ubrzo se otkrilo da ANDREJA
traže zbog masovnog «ubojstva». Mene je šlogiralo,
bila sam totalno u šoku, a od tog silnog šoka pala sam u komu,
ljubavnu komu. Rekla sam sama sebi da se više neću zaljubiti.
No čim sam ugledala J…., nisam se mogla suzdržati,
doslovno sam mu pala u zagrljaj (vani je bilo sklisko).
I eto mene sada u danima sreće s mojim J…. , a
koliko će pak to trajati, nikad se ne zna.
Post je objavljen 12.10.2006. u 20:56 sati.