Marketing
Staklena zvona
Jedne mirne večeri na jednom mirnom krevetu u jednoj mirnoj sobi mirne zgrade u jednom mirnom gradiću..
"Ali ja ne želim nikada odrasti", ljutito je odbrusila.
-Ženo, imaš dvadeset godina, ideš na fax, imaš auto, ne možeš cijeli život ovisiti o drugima, o meni, svojim prijateljicama i starcima?!!
"Mogu i hoću, ja neću nikada biti odrasla", počela je vikati sa suznim očima.
-Molim te, nemoj plakati, znaš da to mrzim. Dobro, reci mi u čemu je problem, čega te točno strah??
"Ja..ja..ja..ja neznam..Svega..", plakala je.
-Ma kako te molim te može biti svega strah?? Pa vizualiziraj svoje strahove, lakše češ ih pobijediti, ne možeš se svaki put povući kad nešto krene, ili ima mogučnost krenuti krivo.
"Mogu i Hoću!"
-A što ćeš učiniti kad budeš imala djecu? Kad proplaču navečer? Zvati mamu?? Poslati muža?? Lupati glavom o zid??
"Neznam, ali neću odrasti..Strah me..", zajecala je.
-Hmm..a ma..radi što te volja, ali zapamti, svi mi moramo odrasti, inače nas društvo zgazi.
-Ženo, imaš dvadeset godina, ideš na fax, imaš auto, ne možeš cijeli život ovisiti o drugima, o meni, svojim prijateljicama i starcima?!!
"Mogu i hoću, ja neću nikada biti odrasla", počela je vikati sa suznim očima.
-Molim te, nemoj plakati, znaš da to mrzim. Dobro, reci mi u čemu je problem, čega te točno strah??
"Ja..ja..ja..ja neznam..Svega..", plakala je.
-Ma kako te molim te može biti svega strah?? Pa vizualiziraj svoje strahove, lakše češ ih pobijediti, ne možeš se svaki put povući kad nešto krene, ili ima mogučnost krenuti krivo.
"Mogu i Hoću!"
-A što ćeš učiniti kad budeš imala djecu? Kad proplaču navečer? Zvati mamu?? Poslati muža?? Lupati glavom o zid??
"Neznam, ali neću odrasti..Strah me..", zajecala je.
-Hmm..a ma..radi što te volja, ali zapamti, svi mi moramo odrasti, inače nas društvo zgazi.
"Teški infantilizam", mislio je Rastislav nakon još jednog razgovora sa svojom djevojkom. Prošlo je već petnaest minuta otkako je sjela u svoj auto i odvezla se kući. Nikako mu nije išlo u glavu što on zapravo radi snjom. Volio ju je, ali nije mogao uz sav svoj teret, svoju odgovornost i obveze, preuzeti i njen. Nije. Došlo mu je da si puca u glavu. Razmišljao je koliko mnogo riba ima na ovome svijetu, a baš njegova mora paničariti svaki put kad sjedne za volanom. Baš njegova mora voditi svoju majku sa sobom kad ju je nešto trta, npr. kad ju je odvela da bi si otvorila žiro račun. Glava ga je ubijala, nije volio toliko razmišljati o takvim "emotivnim" pizdarijama. Upalio je Playstation da odmori mozak i da mu misli odlutaju.
"Ajoj koka, znaš da ja tebe jako puno volim", tepala mu je slijedećeg dana
-M daj, dođi ksebi dok još imaš kome.
"A daj, nemoj bit takav!?", pogledala ga je sa svojim simpa glumljenim ljutitim pogledom.
-M daj, dođi ksebi dok još imaš kome.
"A daj, nemoj bit takav!?", pogledala ga je sa svojim simpa glumljenim ljutitim pogledom.
Nakon što je već milijardu puta iz ženskih ustiju čuo "nemoj bit takav" i "zašto si takav", Rastislavu jopš uvijek nitko nije uspio objasniti kakav je to.. Nije ljut..nije tužan..možda razočaran..jer ga nitko nije shvaćao..nitko, pa ni ona, dijete od dvadeset godina s kojim se već tri godine igra..A sam Lucifer zna da je pokušavao.. pokušao joj je reći - nije shvatila.. pokušao joj je pokazati - nije shvatila.. pokušao ju je uvesti u sebe, u svoje djetinjstvo, otvoriti se - nije shvatila i još se i naljutila na to.. Rastislav je ostao bez nade.. Neshvaćen..
Kraj dijela prvog
To je slikica, satelitska, noćna, S i J Koreje. Kako S koreja ima A-bombu, a nema struje, pitao me frend, a sad pitam ja vas??
Post je objavljen 12.10.2006. u 18:23 sati.