San
Seceru, nocas mi trebas a ne mogu te imati. Bas bih te zvala, da ti kazem da dodjes i da ugasis ovu vatru koja mi sagoreva utrobu, mozak... ko zna, mozda cak i srce. Ali nemam pravo na to . Nocas si samo svoj. Nemam nikakvo pravo na tebe i znam, kad pocnem da se ponasam kao da si moj, izgubicu te zauvek.
Ludim lagano. Masturbiram do iznemoglosti, ali ne pomaze, jer u secanju mi tvoj lik vec polako bledi, u sebi ne osecam onaj deo tebe koji mi najvise treba, na meni nisu tvoje ruke... Cak sam i sama sebi stranac bez tebe. Bez svoje zelje za tobom, jako sam uplasena. I zato mislim na tebe, prizivam u secanju sve one momente kad si u meni, kad mislim da cu umreti koliko je lepo. Plamen je jak, i zelim da ga ugasim bilo kako . A znam da si nocas njen. I znam da ces me zvati sutra da se vidimo. I necu ti odoleti. Znam da ni ti ne mozes bez mene kao ni ja bez tebe.
Sanjala sam te malocas, a pretpostavljam da cu te ovih par dana imati samo u snovima.
SAN
Ti i ja, negde, u nekoj sobi, ali nije moja, ni tvoja. Prilazis mi, i tek sad shvatam koliki si, i da na sebi nemas nista. A ON ... On stoji, u svojoj punoj velicini, i samo ceka na mene . Shvatam u sta sam se zaljubila, shvatam da sam upoznavsi tebe, oslobodila cudoviste sexa koje nikad nece moci da se obuzda. Sedas pored mene, mazis me, kao uplaseno dete,kom treba tvoja zastita. Taman sam se opustila, a ti menjas raspolozenje i kidas moju odecu, bacas na pod, podizes me, i u jednom potezu, nabijas me... Nikad nisam uspela da ocenim da li je u tom momentu jaci bol koji osetim ili zadovoljstvo? Mislim ipak da je ovo drugo. Ljubim te, i ponovo me mazis po glavi. Shvatas da si me uplasio. “Ne boj se „ kazes, i polako me jednom rukom podizes, i ponovo spustas. Volim kad ti sve radis jer me pali koliko si jak. Cini mi se da svaki put prodires sve dublje, i da ces me pocepati svojim velikim... A opet znam da me nikad ne bi povredio. Stezem te jako,i osecam te celom duzinom... Polako se podizem i spustam,ne menjam ritam, sve dok ne vidim tvoje oci koje se cakle u polumraku. To je taj momenat, znam i pocinjem da se krecem brze. Volis kad ga stegnem u sebi, cvilis kao kuce. Jos malo, i svrsices. Ustajem, i vidim kako me gledas. Zadavio bi me. Stavljam ga u usta, jedva, i mazim ga jezikom. Volim da ti to radim jer ti znas da uzivas u tome. Ali ovaj put, necu da gutam. Samo zelim da ga ljubim. Zatvaras oci, i stezes mi ruku. Po jacini stiska znam kad je trenutak da zelis da ga mazim, ili da grizem. I sad je tako. Osecam da si blizu kraja, ali ja hocu da svrsim jos bar jednom. Okrecem ti ledja i sedam na tebe odpozadi... Nisi izdrzao ni minut. Nisam svrsila, ali to nije najvaznije. Pozitivno utice na moj ego da znam da ne mozes da izdrzis duze. Znam da sam ti 101. u zivotu, ali znam i da sam najbolja do sad.
Sat zvoni, i ja se budim. Vracam se na javu, u svet bez tebe. Primecujem da mi se ruka nalazi izmedju nogu i da mi je pidzama mokra. Ni u snovim mi ne das mira, seceru. A probudila sam se bas kad sam ja bila na redu. Jer, retko se desi da svrsim pre tebe. Moram da vidim zadovoljstvo na tvom licu, u tvom pogledu i osmehu, da bih ja mogla da svrsim. Pali me momenat kad osetim da si blizu svrsavanja, kad ne mozes da se kontrolises. Pali me tvoj glas dok me molis da stanem, pali me kad osetim u sebi tvoju spermu, kad znam da ti je bilo... Tek tad ja mogu da svrsim. Postala sam robinja tvog zadovoljstva. Sta bi Frojd rekao na to?
Post je objavljen 10.07.2006. u 16:20 sati.