Marketing
LORENA
Bili su jako mladi.On je imao osamnaest, a ona dvadeset godina. Ludo su se voljeli i odlucili su se vjencati.
Dogovorili su sve oko svadbe i kako ce i gdje sve organizirati. Nju je jako veselila organizacija oko svadbe, ali njega bas i nije, kao i svakog tipicnog muskarca. A kada je dosao izbor vjencanice, njezinoj sreci nije bilo kraja. Svadba je bila za dva tjedna. Eto, stigao je i taj dan kada ce jedno drugom izreci sudbonosno DA. Oboje su sjali kao zrake sunca. Bilo je mnogo gostiju, luda atmosfera i zabava. I tako je zavrsila svadba i sada su uplovili u bracnu luku. Odlucili su da ce malo uzivati u braku, a onda ce ici na bebu.U braku im je bilo super. Istina, tu i tamo dogodila se koja svađa, ali Boze moj, kao i u svakom braku, inace bi zivot bez svade bio premonoton. Dosla je na red i beba. Ona je bila trudna šest mjeseci i vec je polako kupovala stvari za bebu, uživala je u kupnji, a i on je uzivao sa njom. Svako malo kad bi se beba ritnula, on bi stavio svoju glavu na njen trbuh i slusao kako se beba rice. I tako je prolazilo vrijeme.
Ona je rodila.
Kako su se samo radovali tom dijetetu!On joj je svaki dan donosio crvene ruže i plisane igracke za bebu.
Naravno, on je proslavio sto je postao Tata. Ona i beba stigle su doma zive i zdrave. Ali morali su jos odluciti o imenu. Svasta su predlagali i na kraju su se odlucili da ce se curica zvati LORENA. Mala Lorena, tako sretna i vesela djevojcica, odrastala je uz svoje roditelje i odrasla je u jednu prekrasnu, mladu i pametnu djevojku, koja je bila puna života. Zavrsila je srednju školu i onda je upisala fakultet, odlucila se za Uciteljsku akademiju, za odgojitelja u djecjem vrticu. Jer jako je voljela malu djecu. I nakon zavrsenog fakulteta radila je kao odgajatelj. Roditelji su se jako ponosili njom. A onda, jednoga kisnoga dana, kada se vracala s posla, nasla je roditelje uplakane.Upitala ih je: « zasto placete? Sto se dogodilo»? Oni su joj rekli da sjedne i da ce joj sve objasniti. Rekli su joj: «Vidis, nasa mala LORENICE, tvoji
roditelji polako odlaze u raj, i htjeli bi jos malo uzivati u tebi i tvojoj sreci, pa te zato molimo da nas dostojno pokopas. Puno ti hvala sto si bila tako dobra prema nama i sto nas neizmjerno volis kao i mi tebe». A Lorena je njima rekla: «Budite bez brige, bit cete dostojno pokopani, i ja bih vama zeljela na svemu
zahvaliti. Jako vas volim i cjenim, i znam da morate uskoro poci u drugi svijet, i zato HVALA vam na svemu sto ste mi pruzili u zivotu». Nazalost, tako je i bilo. Nasla ih je jedno jutro zagrljene u narjučju kako su umrli. Pokopala ih je kako im je i obecala, i kako su je oni zamolili. A ona je dalje i bez njih nastavila svoj zivot, i svaki dan je posjecivala njihov grob.
Post je objavljen 28.06.2006. u 13:02 sati.