Marketing
Nedilja u Kyoto
A da se malo maknemo od spize, pa da van kaen ta je jo bilo u Kyoto. Bacili oko na kartu, i onako odluili rutu za nedilju. Je, prvo san malo bija grintav jer san umisto kafe dobija vruu okoladu, ali kasnije san ubra kafu u konzervi na automatu na ulici, pa je bilo malo lake. E, prvo smo obali jedan hram, nekakav Large Hall ili neto slino. Uglavnom - cili kompleks je natkriven i pojaana konstrukcija da se sauva jer je od iznimne povijesne vanosti. Dodue, par puti je to gorilo (ka i sve u japanu, ovde je to normalno, da baren tri puta u stoljeu izgori cili grad - a di nee kad in je sve bilo od drva i karte), ali i poslin toga te vrhunski napravljeno. Nije se moglo slikat unutra, a i bilo je dosta mrano, pa van naalost ne mogu pokazat nijednu sliku iznutra. Samo izvanka. Stvarno je impresivno veliko. Izloene su i sanjke na kojima su dovlaili balvane, a deble su trupice toliko da pari da je od sekvoje. Da je Tiltanik ima jarbol, sigurno mu ne bi bija ovoliko debel. More se vidit i konop kojin su to vukli. A s obziron da je u ta doba konop bija uasne kvalitete, pleli su ga od - kose. Zato vie nemaju kosu. 
U tome kompleksu se nalazi i jedna ogromna konferencijska dvorana, koja je duboko ispod zemlje. Ogromni amfiteatar (pari mi se da je tu moga bit i oni uveni sporazum iz Kyota o globalnom zagrijavanju ili neto tako). A po hodnicima se mogu proitat izjave njihovih mudraci, nito ka - "Ako mislin da san pripametan, onda san zapravo glup.". Uli i malo u hram, pari mi se ka da je bila misa (ili kako to ve oni zovu). Zanimljiv doivljaj, onako ih ut uivo kad mantraju isprid oltara.
Slijedea destinacija nan je bija Nijo Castle (Nijo - Jo), u centru Kyota. Zapravo na dominantnome mistu, mada se od dananjih zgrad ne moe vidit razlika u terenu. E, to me tek oduevilo. Tu je zapravo dvorac u dvorcu. Prvo je prsten vode okolo, pa su zidine, pa cili kompleks (kue, vrtovi), pa opet voda, pa zidine sa unutranjin dvorcen. Vanjski dil je stariji, to je Ninomaru Goten (palaa Ninomaru) a unutranji, jedno dvadesetak godin mlai, je Honmaru Goten. A ne zna koji je dil lipi. Fali jedino u vanjskome kompleksu donjon pagoda od pet katovi, koju je sveti Ilija sravnija sa zemljon. Izgorilo od groma. Neke su se kue gradile, neke ruile... Ionako je sve od drva i i karte, pa in to nije bija problem. Glavna zgrada/utvrda je izgorila 1750. A 1788 je izgorija i Honemaru Goten. A isto je dosta otegar ostalo kako je i prije bilo. Ili se obnovilo.
Dvorac je inae izgradija prvi ogun - Tokugawa Ieyasu 1603. Tad se on proglasija glavna unka u Japan, i bila je to takozvana vojna vlada. 
Car se bidan mora poklopit uima i muat. ogun mu je uzeja svu vlast i 260 godin su oguni vladali Japanon. 15 generacija. U drugu polovicu XIX vika je car opet dobija vlast. Pa je malo poklopija Tokugawa familiju, pa ih malo proganja, pa in uzeja i Nijo dvorac. Pa mu i malo prominija izgled, pa napravija i ovi lipi vrt sa jezeron ta je danas u dvorcu. Sad je konano moga init ta ga je voja. Dobija je car opet krila. A onda nije ni udo ta se osokolija i poeja osvajat sve okolo po Aziji. Kad se mali dokopa vlasti... Moga bi van sad o tome napisat deset stranic, a malo mista i vrimena. Osim zidin, zanimljivih vrtovi i ciloga kompleksa, impresivan je blok ogunovih zgrada. Proli smo unutra, sve su prostorije prazne, dobro su ouvane, a pogotovo je lipo vidit slike po zidovima. 
Stare su par stotin godin, stabla, tice, tigrovi... Tipini japanski motivi. A ne daj boe da ko izvadi aparat, na svaki kantun stoju uvari.
A posebna atrakcija je kripavi Pod (ili "Nightingale Floor"). Kako skvii kad se ide po njemu... Ba ka da cili pod cvrkue. Piva ka tiica. To je bilo zato da in se niko ne bi moga uuljat u kuu. Je lola bija paranoian. A jo kad puno svita gre po tome, stvarno zvui ka da je ijadu tiic u glas zapivalo. A oko svega toga ima i par vrtovi, sa fenomenalnin jezercima, mostiima i vodopadima. Jedan otok je napravljen ka kopija "Planine Vjenoga ivota".
E, a tu su naravno i one njihove ribe. A ta su pripametne, nauile su da kad dojdu judi do vode, na most, da e in bacit ta za jist, pa izviru iz vode i zjadu otvorenih usti ka mali tii iz gnjizda. ta ti je betija... Ma reka san, moga bi van o tome priat deset dan i pokazat ijadu slik. Ali opet ne bi vidili i uli ni mali dil toga. Jednostavno - triba doivit.
Slike ete vidit, naalost ne sve, jer ih niman di sad sve stavit na net, a i puno vrimena mi triba za to. Ali obeajen, kad uvatin vrimena, staviu ih puno na net, na ovi novi blogov prostor za slike. Obeajen.
Poslin tega smo obali jo i glavni park u Kyoto, di je bila Imperial Palace. Tu je bija car. Nedaleko od oguna. Inae, Kyoto je dugo vrimena bija glavni grad Japana, i kulturno sredite. A i lio je proa u drugi svjetski rat, kad su in amerikanci potaracali sve ivo. U Kyoto valjda nije bilo industrije, a i bilo je puno dvorac i spomenika kulture pa ga valjda nisu tili satrat. Eto, digod i oni pokau zrno mozga. (A moda in je jednostavno bija vanka ruke!?)
Carska palaa nije bila otvorena pa nismo mogli nita vidit unutra. Obali smo park, ali tu samo ima stabla, park, uma, ta palaa ta je bila zatvorena i jo neto (isto zatvoreno). Tako da nan se nije ba previe svidilo. A stvarno, poslin Nijo dvorca, teko da nas je ta moglo opet oduevit. Bar ne isti dan. Jedino ta je park OGROMAN! Noge su mi otpale. Ali isto smo ili dalje. Doli do jo jednoga kompleksa hramovi, ali tu je bija mali zaj... Valjda in je tu u srid tega bija nekakvi koncert, izbor za Doru ili ta ja znan, pa je sve bilo pritvoreno u veliki pozornicu. Uas. Malo se provrtili okolo i ili a. A i krepani smo bili. Savjet - ako vas put nanese kad u Kyoto, ili negdi slino, OBAVEZNO iznajmite negdi biciklu ili bilo ta na barem dva kola. Mi nismo. Danas je etvrtak. Jo se osjetu posljedice... 
A ostatak Kyota - grad ka grad. E, moran sam sebe poklopit ta san izjavija prije u jednome od postova. Mislija san da nimaju mista, da in je sve u tisno i bidan narod, kako moredu tako ivit. Siguro, da ne bi. To je izgleda samo u Tokyo. Ovde je sve nairoko. Umori se ovik dok prie cestu. I parkovi, i ulice, ma sve je na iroko. Prostora ima ka u prii. A izgleda da stvarno samo u Tokyo su malo problematini sa miston. A bie su svi utekli u Tokyo, pa sad grintadu da nima mista. Vratite se na selo!
I tako... Jo smo obali Kyoto Glavni Kolodvor, malo po duanima, a nita posebno. U duane samo fine zapadne markice (ka da si u Pariz ili Londru), znan da bi nekima to bila glavna atrakcija u Kyoto, ali meni ba i nije bilo napeto. Sama zgrada kolodvora je ogromna, mislin da san to ve napisa. Ima 7 velikih pokretnih skalini i jo dva reda obinih (skalini) do vrha. A odozgar je pogled na cili grad. Ka na dlanu. Vidili to, kupili karte, i opet sa brzon feraton - nazad u Tokyo. Shinkansen po drugi put. Sad je ve bija manji doivljaj. I za dvi ure i kusur, eto nas - doma. Izajde iz vlaka, i stvarno ti projde kroz glavu - "Je lipo bit doma." Za zabrinut se. 
Mislin da je vrime za pomalo razmiljat o povratku doma...
Post je objavljen 27.04.2006. u 12:39 sati.